Author Archives: administrator

Стојан БОГДАНОВИЋ: О НАСЛЕДНИЦИМА ОНИХ КОЈИ СУ НАМ ИЗМИСЛИЛИ БОГА И ОТАЏБИНУ

О НАСЛЕДНИЦИМА ОНИХ  КОЈИ СУ НАМ ИЗМИСЛИЛИ БОГА И ОТАЏБИНУ

 

Ових дана чудна чуда су се догађала

У земљи Србији:

Једни крчме Косово,

Други га поклањају,

Трећи га отимају,

А има и оних који га бране,

Њих анатемишу,

Те оних који га ко бајаги бране.

 

Комунисти су начвршћи у ставовима,

Увек прогласе победу

Кад год нешто крупно изгубимо.

 

Европљани посматрају ствари

кроз шпијунку.

Намештају игру,

Да је договор

између зараћених страна пао,

Како би спречили поплаву беса,

Кад коло почне да игра

Пред њиховим вратима.

 

Руси, иза затворених врата,

разговарају наизменично

Са Немцима па са Американцима.

 

Кинези отварају Конфучијеве институте

Диљем Америке.

 

Српски песници се свађају

Око награда,

Националне пензије су у запећку.

Једнога су бездушно нападали,

Мршав песник,

Зарастао,

Делује испоснички

Као монах из Метеора.

 

Онај цинк што га је највише блатио

Има сличан образ:

Коса, брада, аљкав,

Мастан целог живота.

 

Гађао је све док му се

други није супротставио

својом часном причом.

 

Нико се не одриче своје приче

И свачија је тачна

По сопственом тврђењу.

 

Хранили су један другог

Свакојаким гадостима,

Потрзали су историју

Из рукава пљуштале су

Ружне речи

Могао се цео Фејсбук

Њима нахранити.

Кад су појели сва говна,

И своја и туђа,

Повукоше речи,

Загрлише се,

И одоше у пизду материну

Убеђени да су баш они

У праву и

да су баш они прави песници.

 

О нашој рани,

О нашем Косову,

О нашој градини

У којој расту божури

Из крви

И из духа српскога,

Богме,

Ни једну лепу реч!

 

О њима ћу овде,

О песницима,

О онима

О којима

Мислим све нај,

Чак и када једу говна,

Али им Косово не опраштам!

 

Отаџбина се,

Између осталог,

Брани и чупањем корова.

1

Када се расцвета душа,

Цвета цвеће.

Када пукне душа,

Пукне пољубац.

Када се душа смири,

Све(т) постаје ништа.

Душа је симбол,

О, љубави!

 

Нико није чуо како душа напушта човека,

И многи су због тога забринути.

А мени није јасно,

Зашто?!

 

Уопште,

Зашто издаја?

2

Зашто свет мисли

за љубав пролеће да је неопходно.

 

Љубав је стање једне душе.

Две душе у једној души.

3

Људи очекују да напишем нешто ружно,

Као о некој болести,

То их узбуђује.

Замислите,

То их радује.

 

Ако напишем да сам добро,

Онда одмахну

И наставе да сурфују.

 

Те се ствари не поправљају,

А зашто?

Немојте лупати главу око тога

Одговoр неће стићи (у)скоро.

4

О песницима пред Нову годину,

Све се надам да ће се пронаћи.

Ако се не пронађу,

онда су они у другом тексту,

а тај још нисам написао.

Може се ово сматрати и биографском белешком.

 

Одувек су постојале разлике међу песницима.

Мисли се да је то добро.

Постоје песници мудраци и песници мудоње.

5

Има сијасет оних који мисле

да су песници.

Пискарају нешто,

шаљу уредницима дужа или краћа писма.

Предлажу да им се објави то и то.

Склони су и да плате и да потплате.

Неки мисле да је боље то

да раде него да иду у кафану,

Да пијанче, да се баве швалеркама,

да месе питу са орасима

И да пред женом шене.

Ја мислим да ти нису

ни заједно ни за друго.

6

Неки су се песници

домогли уредничких места

и постали трговци.

7

Има и озбиљних песника,

они сами мисле да су озбиљни,

шта им ја ту могу,

који кукају за наградама.

Стално кукају, а добијају повремено.

Кукавци, кукавице.

Можда су и завидљивци.

Чини им се да је комшија добио

више безвредних награда.

8

Известан број песника стално цмиздри,

са ове позиције – нисам се попео на видиковац,

а магла налегла на Србију,

маглуштина,

не могу баш да проценим колико их је.

Али има их.

Важно је да су на броју.

Они стално цмиздре – цмиздравци,

као они се залажу за поезију,

за праве песме,

али њих нико не чује нити слуша,

а и зашто би?,

уместо што се стално жале

да су угрожени и стално цмиздре,

нека седну и нека напишу људски,

ако могу?

неку добру песму,

бар једну,

па нек наставе да цмиздре.

9

Неки песници нису могли

отаџбину своју да по(д)несу,

па су се одметнули,

заметнули су главу

и отишли у иностранство по мед.

Ал’, гле, меда нема.

Само медведи и међеди.

 

Сада наши инострани песници

кевћу ли кевћу на домаће песнике

и домаће издајнике.

 

Да се разумемо,

таквих има и на истоку и на западу.

Они споља блогирају,

они изнутра блокирају.

Игра се наставља.

Стара игра.

 

Засад је нерешено.

10

Песници воле да су жртве.

Већина покушава да одглуми жртву,

Већина увелико кука над собом.

Неки то чине од почетка до краја.

11

Песници бунџије нису цмизравци.

Поезија је бунт.

12

Има и паметних људи,

али они нису песници.

Има и лукавих,

ни они нису песници.

Има свакавих  људи,

Богме и песника.

13

Песници курве се курвају са поезијом,

али на дуге стазе то се уже прекине,

а они падну у сенгруп – у заборав.

14

Има песника чије су песме

вађене из шкриње

много година после њихове смрти.

Слава је дошла по своје.

15

Неки песници нису себе сматрали песницима,

али су бар живели као песници.

16

Тешко да је неко постао

песник на туђем језику.

Поезија је чедо језика.

 

17

Један је песник годинама живео са смрћу,

И то ванбрачно.

Чак је то и опевао у својим песмама.

Њу уопште због тога није била срамота.

Каква рђа,

Није му продужила живот ни за минут.

А после ми кажу,

Де, не секирај се!

И није их срамота.

 

Душа била му је огромна,

Те смрт није моглa да је однесе.

18

Било је песника којима

ништа није значило сопствено име,

Али песма јесте,

Јер није била туђа.

 

А било је и таквих који

ништа нису мислили,

Само су певали.

19

Просто избегавам да нешто напишем.

Не знам шта ме је то стигло.

Шта ме је стегло.

Претпоставка је, смрт.

Али нисам склон никога

да оптужим ни за шта.

Боље је опростити.

Тако су нас учили.

И доктрина је таква.

Не значи да су у праву.

Толико су знали.

У оно време то је било много.

А време, тече ли тече.

Тече и пече.

20

Не постоји формула

по којој се може препознати добра песма.

Постоји осећај.

Постоји мисао.

То је све што постоји,

а то је довољно.

А великог песника може извикати руља,

као што су некада војници извикивали цара.

За многе цареве и краљеве свет није ни чуо,

нити ће чути.

 

И Срби су имали краљеве,

и пре Немањића.

21

Бог (ни)је песника нагр(а)дио да пршти

Као новогодишња свећица.

 

22

Ако је песник морао би стално да трешти,

а не само када је трештен пијан!

23

Поезија је чудо,

Али песници нису чудовишта.

Они само тако изгледају!

24

Песници се разликују по песмама,

По песницама…

Једни млате,

Други клате,

Трећи блате…

Неки на све то певају,

А гледаоци само зевају!

25

Самоћа је за песника природно стање,

Кроз њу као кроз дурбин види звезде.

Самоћа је најтежа људима без душе.

26

Само je мисао вечна.
Штавише, сав свет је само мисао.
Мисао је састављена од мисли.

И то је све.

Ништа друго и не постоји.

Мисли се прекомпонују.
Неке нестају у магли.
Неке се увећају, угоје.
Неке поново изађу из црних рупа.

 

Читам мисли тога човека,

поразговарамо и он се изгуби.
Није морао да оде.
Остаје ми да верујем,

То je једна од оних грозних мисли

моја одвратна мисао којима је склона.

 

Не знам ни да ли је изабрао добро време за пут.

Тај пут је дугачак.

Свакаква изненађења су могућа.
Сад је време Апокалипсе.
Кренути на неки пут по овом невремену

није баш упутно.

 

Дешавало се да понекад

не могу да га нађем.

Једноставно није био код куће.

Тада почињем да пребирем по мислима:
Можда човек спава,
можда је човек у ве-цеу,
можда је човек отишао да се прошета,

можда је отишао на излет,
можда је отишао код своје деце,

или, можда сада саветује некога,
пише некоме писмо,

пише песму…

 

Пишем његовој жени,

Питам је,

Што ми се тај човек не јавља?

Она се не јавља.

Тражим адресу његове ћерке,

Гунђам, нервозан сам, презнојавам се,

не могу да нађем ту проклету адресу.

Најзад је налазим.
Молим је да ми јави шта се дешава.

Јавља се његова жена,

Каже,

Све је готово!

Ето, драга моја Весела,

као да је све готово,

а није,

али је грозно.

Мука ме мучи,

и ја мучим њу,

али он се не враћа.
Јави ми се скоро сваког дана,
неког дана и више пута,
али не каже да ли ће доћи.

Знам да неће залутати,

Он и Господ су на пер ту,
а и мени је говорио:
Држите се Господа!

Спремамо славу,

Очекујемо да ће однекуд банути,
да ће нас обрадовати његова блага реч!

26

Зајебава ме држава,

Зајебава ме жена,

Зајебавају деца,

Зајебавају комшије.

Зајебавају се песници.

Сви ме зајебавају,

А и Ђоле ми слабо игра.

Једино ме комшика не јебава,

А јануар се протегао.

Исто ће бити и у најкраћем месецу.

Само ће се мачке радовати!

27

Дошло је такво време да

Да се и песници зајебавају

Са отаџбином.

Све је у Богу,

А остало је у њима.

 

Увек сам био на страни слабијег,

Убеђен сам да је он јачи.

28

Распуштени пси су

По Косову

Између божура

Раскопавали гробове српских светаца.

Из дубина српских душа

Вадили су млечне зубе.

Док је Европа спавала

Американци су псима

Осветљавали српске манастире.

 

Бешчашће је смрдело

Надалеко

А ниједна џукела није мрднула репом,

Ни Европљани,

Ни Американци.

 

Руси су стигли тек до Крима

Никако да изађу из Црног мора.

 

Српски песници су се бавили

Својим работама.

Гризли су се,

Лајали су се на пасја уста,

Пљували су једни друге,

Уместо патриотских песама

Износили су у јавност

Усране гаће,

Њушили су једни другима гузице.

 

Поделили су се,

Настављају на мале голове,

Европа им аплаудира,

Кад се сви скасају

Прогласиће победника.

 

Они који су измислили

Бога и Отаџбину-Косово,

Остаће без манастира

Без својих споменика

Без својих сокака

И неће их више заливати

Сузе њихове деце

Увенуће заједно

Са својим успоменама.

Кости њихове деце развлачиће

Европски пси.

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: МУКЕ СА ХАРОНОМ

Стојан БОГДАНОВИЋ

МУКЕ СА ХАРОНОМ

Мастило се не пије,
а није ни пена за бријање.
Мастило се чува у мастиљари.
Повремено се проџара перцетом
да се не би укиселило.
Када преври,
маже се на хартију.
Као маст на лебац.

Ако много мућкате мастиљару,
подићи ћете талог!

Намерна искреност јесте злоба!

1

Тамо где сте наумили
одвешће вас Харон.
Ја не могу,
Сломила ми се оловка.

2

Попио сам сво вино.
На реду је мастило.

Душа ће ми остати
у поезији
Тако ће Харон крепати,
Као они силни Срби,
Поред неког контејнера за ђубре,
Јер му јутрос нисам оставио
новчић за бурек.

Кад ми тако дође нешто до гуше
не остаје ми друго него
да скочим и да се удавим
у мастило.

3

Харон је повећао цену

Тражи два новчића

По души

А као главни разлог

Наводи да је Турчин

На ћошку повећао

Цену Бурека

4

Створила се пометња

Мртваци чекају

Да се ситуација разбистри.

На гробљу влада гробна тишина,

Не знају људи где ће им душа.

Држава је ангажовала новосадског доцента

Да им докаже

Да и мртви немају никаква права.

5

Харон ми се јавио мобилним

Срећа да сам га понео

Ноћас док сам спавао

Каже да је моја душа

Заражена поезијом

Болест је прилично одмакла

Те да је он

Ни за какве новце

Неће примити

У свој нови чамац

Иако је набавио нови мотор

Марке Џонсон.

Претешка је српска душа.

6

Испред гробља мртви

србијански сељаци (за)легли

чекају своју децу

да дођу из Америке

Само да чују опело.

7

Неки су недавно дошли

На Косово

Али од Косова до Прокупља

Никла је Калварија

А изнад ње небо плаво

Као Атлантски океан

Из дана у дан шиље се колци

Пободени у српске гробове

Пробадају наше косовско плаво небо

А божури цветају

Мртваци са зидова Грачанице и

Дечана певају тропар

Новом америчком команданту

колонелу Дучићу

А он  не зна да је овде

Конзул био четнички

Наредник Милан Ракић

У време војводе Вука

8

Харон се спрема за починак

Као да је и њега стигао

Осиромашени уранијум

Или је то обичан грип

Ђаво ће га знати

9

Претешка је српска душа

А Харон се боји потопа

Јер би му у биографији

Заувек било записано да је

Превозио српске душе

За мале паре

10

Опет ми се јавио Харон

Само зврцка

Сав је хепи

Примио је под старе дане америчко држављанство

Обећали су му и ново намештење

 

Пребираће по српским душама

Младе ће превозити залеђене преко океана

У земљу Индијанаца

Да побољшају крв каракушљивим Американцима

Који своју пљују по нашем Косову

 

Старе српске душе

Заједно са њиховим светим  краљевима и иконама

Избациће из чамца посред реке

Или ће их препустити својим рођацима

Кварним Европљанима

Да их развеју изнад Ибра и Мораве

 

За нови посао чамџија

Ће обући нову униформу америчког маринца

Прве класе

Натући ће маску Абдулаха

И уместо мотке добиће

Мач

Који је до пре неколико дана

Чувао лично Таип

 

Косово ће и даље бити равно

Као тепсија,

Али ће се уместо тулумби и баклава

На њему пећи издајничке душе

Заточене тешком Лазаревом клетвом

11

Некада сам мислио да би добро било

Када би се Харон удавио у Стиксу

Сад видим да се он поправља

Пијући минералну воду Стикса

Све је снажнији.

Бојим се изгубићу меч против њега

Или против Стикаса

Свеједно је.

12

Када се Харон вратио с посла

Уморан и гладан

Само што је сео на ивицу чамца

Звони му мобилни

Његова директорка из васпитно-поправног дома

Јавља се не би ли му саопштила

Да је његов нови послодавац незадовољан

Његовим учинком у превозу

У вези са српским душама

Договор је био да до пролећа све превезе

Те да се Косово може чисто предати

Новим власницима

Који су уложили велике паре

И српске главе у руднике

Ново Брдо и Трепчу

А сад је већ јесен

13

Харон је устао рано

Без обзира што је целе ноћи

Бесплатно сањао

Са Американцима никада ниси начисто

Они те туку и када си заслужио и када ниси

И сваког сматрају псом ако је мушко

Док је женско обавезно кучка

По правилу понашају се као прави газде

И свима великодушно поклањају смрт

Не пропуштају ниједан празник

Па чак ни Видовдан

И тада је Харон морао да вози

Олакшавајућа му је околност

Што је вожња била преко Дрине

А не преко Ибра или преко Мораве

14

Ако Харон овако настави

Мени не преостаје ништа

До да му избушим гуме

Или да му запалим чамац

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

Стојан Богдановић

ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

О Новим малим насловима из књиге Зорана М. Мандића Одбрана избора, Врање: Књижевна заједница „Борисав Станковић“, 2018.

         Зоран Мандић ми је јавио да ће ми послати књигу. Када добих књигу видех да су то три књиге. Не, није ми се учинило. У његовој књизи Одбрана избора су три књиге. По њему, прва је Систем са поднасловом као насловом Нови мали наслови. Систем је и наслов првог од 37 (малих) есеја. Реч је о мини расправи о хришћанској доктрини, о Божјим заповестима којима се устројава систем. Систем садржи и обавезно упутство са апелом за повратак Новом завету. Друга књига, по њему, под истим насловом, Одбрана избора, као и цела књига састоји се из две књиге, Нове песме (32 песеме) и Мишљења и коментари (18 мини есеја).

Овде ћу изнети како се види књига, по моме, Нови мали наслови кроз мој прозор.

Кад пођох на спавање уобичајено понесох књигу. Отворих Прозор, прозори иначе служе да би се отварали и затварали. Отуд ме запахну Мандићева мисао. Омами ме. Почех да се вртим. Читам, па окренем лист. И тако неколико пута. Видим да не могу то баш тако лако да прогутам па да се окренем на другу страну и да заспим као да ништа није било. Неће.

Устанем и узмем плајваз. Зашиљим га. И почнем да чешљам. Опет неће. Све је лепо и питко написано. Сложено. Крцато мислима. Иако свуда има по једна главна мисао потребан је чешаљ. И то два. Један који чешља крупне мисли и један који чешља онда када сте причу превели на свој језик, тј. када вам се учинило да сте је разумели. Онда чешљате полако густим чешљем. И у уживате.

Реч је о мини есејима који су истовремено чеховљевски кратке приче, а за неке од њих се може рећи и да су песме у прози. Језик је математички исцизелиран. То је стил. Не личе на школске есеје. Не личе ни на које познате. А нема ни много цитирања. Зоран М. Мандић је свестан да су велике теме оне најмање, оне које су у нама или у нашем окружењу.

Отворим поново Мандићев Прозор. Није добро отворити истовремено и врата јер би вам промаја у глави развејала мисли. Кренем у шетњу кроз књигу. Намера ми је била да разгрћем мисли. Али као у шаху мораш неке фигуре – мисли, да елиминишеш, да их склониш са табле, како би се ситуација разбистрила пре доношења одлуке који потез да одиграш, коју мисао да пригрлиш. Наравно, мора се првенствено водити рачуна о краљу – о главној мисли, и о краљици – о лепоти.  Тако дођох до наслова Шетња који бих препоручио као образац против „алергијских упала текста и крвних судова“, против „постмодернистичких теорија преписивања“ и против шетње у књижевним просторима у којима влада „преварантски дух и лажни књижевни кредибилитет“. Шетња служи за прибављање мисли, за њихово пребирање, напосе и за смањивање употребе бета блокатора. Она служи за побољшање циркулације мисли и крви. Не мастила, мисли!

При крају прве књиге, по моме, Мандић је кратко написао, Скупљачи туђег перја. То су они који стално некога нешто цитирају. Хоће да покажу тзв. ученост.  „Има и оних дежурних друштвених и ‘независних’ аналитичара и критичара, са угледом и без њега, финансираних из центара супртстављених политичких кругова, који ће иронично рећи – да је и ‘неучествовање’ у борби за углед, освајање угледа у сурово нечему(???), уморно недефинисаном и неуморно напуштеном којекаквом послу, ругање са собом и другима…“ (Углед)

„Употреба цитата је гора од употребе човека свиклог на болести интелектуалног немара скупљача туђег перја.“ – пише Мандић. Наравно, он мисли на цитирања у есејима, а не у критичким текстовима у којима би до изражаја дошле и мисли аутора књиге, или текста, коју критикујемо. Ово не значи да Мандић не уважава туђе мишљење него значи да има своје мишљење и да се је потрудио да га уобличи, да га напише. Да скратим причу, не (при)личи гаврану пауново перје.

Одавно сам прихватио мишљење Владана Деснице да есеј сматра уметничким делом. Мора да има песничку жичку. Ако није уметничко дело, онда и није есеј. Управо такви су есеји Зорана М. Мандића.

Мандић се успут сасвим природно понаша. О се поздравља са апатинским скулптурама и са уживањем посматра како се људи са њима рукују, а многи застану и да са њима поразговарају. Изгледају му убедљиво. Ауторитативно. Не размишља о оним Микеланђеловим. Ове су његове. Виде се кроз прозор. Мандић има свој Прозор. Он кроз њега боље види него обични смртници који отварају прозор само проветравања ради.

Прозор је симбол светлости. Он означава наду да се може изаћи из тешкоће.

На прозорима су код нас, због веровања, прозорска окна смештана у рамове који су имали бар по једну пречку усправну и по једну хоризонталну, тако да су те пречке чиниле најпознатији симбол хришћанства – крст, који је штитио од урокљивих погледа кроз прозор, па и од уласка ђавола кроз стаклени прозор.

Често се у разним ситуацијама користи израз „прозор у свет“! Мандићева књига Одбрана избора је, свакако, један од таквих прозора.

Под прозором су се певале песме…

Кроз прозор се слушају славуји…

Кроз прозор улази сунце.

Кроз прозор излази дим.

Кроз прозор баба крпом истерује муве.

На прозорима ставаљају мреже против комараца.

Прозор није обична рупа.

Прозор отвара очи.

Затворски прозор је цинизам. Зато нас Зоран Мандић и ослобађа затвора. Али нас уводи у лавиринт „ћораве кутије“ која симболизује Мала места.

Рабиндранат Тагоре тврди: „Човек је по природи уметник.“ Знано је да перецепција зависи од рецепције, тј. од рецептора. Зна се, такође, да је поглед завистан од ока и да је слика коју човек прима преко ока „наопако“. Човек човека гледа наглавачке. Тек у мозгу се формира слика какву човек има о физичком изгледу човека кога гледа. Значи, слика о физичком изгледу не зависи само од рецептора, од ока, већ и од посматрача – од „уметника“. Дакле није све ни у прозору!

Мрави улазе и излазе кроз рупицу поред прозора. Није их брига да ли је прозор отворен или затворен. И Мандић користи рупице. Он улази у разне поре друштвених проблема. И није га страх да из мрака друштва, из мрачних дубина људских бесловесности,  изнесе на видело мрачне пошасти људских измишљотина, последице на силу увођеног неолиберализма, сиву економију, грамзивост – за шаку долара, и стави у свој Излог своје радње Одбрана избора како би сви видели гадости нашег система.

Мандић је у својој књизи изнео доказе да прозори не служе само да кроз њих зрикнете, да баците поглед, да се огледате, да нахраните голубове и кад се сетите да их оперете.

Питање је да ли могу да одбраним овај мој „избор“. Зоран М. Мандић је високо подигао лествицу. Али изабрао сам Одбрану избора! Није ми циљ да је прескочим. Задовољио бих се да бар доскочим. И то не због себе, не ни због Зорана М. Мандића, него због његове књиге, која је заиста сјајна.

2018815, Ниш

 

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ГРОЗНИЦА БРАНКА МИЉКОВИЋА

ГРОЗНИЦА БРАНКА МИЉКОВИЋА

            На ова размишљања о песнику Бранку Миљковићу навеле су ме изванредне књиге, монографија Слика и идеја, Марије Јефтимијевић-Михајловић у издању Института за српску културу, Лепосавић, 2011. и монографија Миљковић између поезије и мита, Лепосавић, 2012. исте ауторке. Слутња, форма, музика, наслеђе-традиција, јесу у бити Миљковићеве поезије и есејистике и о овим елементима детаљно и зналачки расправља Марија Јефтимијевић-Михајловић. Расправе су документоване релевантном литературом за коју се човек понекад чуди, како је све ово могла наћи. У првој књизи се налазе шест обимних есеја о Бранку Миљковићу. О његовим ставовима о поезији, и о његовој поезији о поезији. О његовим узорима. А има и компаративних анализа у којима се упоређује мисао и поезија Бранка Миљковића са ставовима и певањима Малармеа, Шопова… Друга монографија је цела посвећена Бранку Миљковићу.

Не верујем да ће зналци наћи много сличности између мишљења која су изложена у текстовима Марије Јефтимијевић-Михајловић и ових која су овде написана, али то само тако изгледа, јер реч је о истим елементима који се обрађују у текстовима, а не би било добро, не би било сврсисходно, да су текстови и размишљања исти. Моја размишљања немају научну претензију. Она су више импресија. Често су и општег карактера.

Неће ово бити приказ ових књига Марије Јефтимијевић-Михајловић нити есеј о стваралаштву Бранка Миљковића, пре би се овај текст могао назвати анамнеза и покушај дијагностификовања (стваралачке) грознице Бранка Миљковића од које је он хронично патио.

Морам овде рећи да се Марија Јефтимијевић-Михајловић као ретко који критичар посветила и тако дубоко ушла у проблематику која се тиче стваралаштва, поезије и есејистике, Бранка Миљковића. Могу да замислим како би се Бранко због тога шепурио.

Хвала Марији Јефтимијевић-Михајловић на књигама. Честитам!

1

Бранко Миљковић се дистанцирао од симболиста, а симболизам је темељ његове поезије и филозофије његове поетике. То би онда значило да се дистанцирао од самог себе.

2

Кад је о поетици реч онда се разликују поетика уметничког дела и поезија. Уметничко дело, (књижевно, вајарско, сликарско, музичко) јесте толико уметничко колико је у њему поетике. Да ли има потребе за овим разликовањем, да ли има потребе удаљавати поетику од поезије? Ако узмемо у обзир Његоша, „што је скупа ово свеколико до општега оца поезија?“, онда се не можемо отети сумњи да је избегавање „поезије“ у корист „поетике“ непотребно. Поетика књижевног дела јесте његова душа која избија кроз кожу (кроз оквир) тога дела и улази у књижевни нос читаоца код кога изазива умами.

3

Што се тиче Миљковићевих тврдњи:

Не постоје велики и мали народи,

Не постоје велики и мали језици.

Постоје велики и мали песници.

мислим да ниједна од ових није тачна. Кад је о песницима реч сигурно је да не постоје велики и мали песници, него постоје песници и они други. Пре бих се позвао на Ловћенског Тајновидца: „Из грмена великога лафу изаћ трудно није,/ у великим народима генију се гњ’ездо вије.“ Велики народи се препознају по великим делима. Вероватноћа је већа да ће из бројчаности народа изаћи и неки квалитет, али то није баш поуздано.

4

Бранково дело није завршено. Можемо рећи да је штета. Али то би било мало. Дело није заокружено. Није потпуно. Има и опречних тврдњи. Тражило се немогуће. О томе храбро и аргументовано пише Марија Јефтимијевић-Михајловић у својој монографији Миљковић између поезије и мита наводећи притом и мишљења великог броја српских критичара, Џаџића, Петковића, Милосављевића, Микића…

Према Богдану Поповићу четири особине које је изнео у есеју Шта је велики песник? које сваки песник мора да поседује јесу: дубина мисли, дубина осећања, жива машта и пречишћен укус. Примењујући ову методологију Марија Јефтимијевић-Михајловић дошла је до веома интересантног закључка:

„Када је реч о Бранку Миљковићу, може се рећи да су код њега присутне све четири особине неопходне великом песнику, али је степен њиховог развитка различит. Он није песник дубоке осећајности, али његова поезија није лишена емоционалности. Његов укус јесте „пречишћен“, али се за језик не може рећи да је рафиниран, тако да се у његовом делу могу срести и слабе и „целе лепе“ песме. С друге стране, њега одликујевисоко развијена жива машта и имагинација. Ипак, најразвијенијом његовом особином, од четири поменуте, можемо сматрати дубину мисли. Миљковићеву поезију одликује висока ерудиција, интелект и филозофска основа. Синтезом ерудиције и маште створена је поезија која га чини великим песником.“

Фернандо Песоа је мишљења, које налазимо у његовим Хетеронимима, да је за даровитост потребна филозофска способност и стваралачка способност, да је за мудрост потребна способност изражавања, способност поређења и способност расуђивања, а да је за генијалност довољна оригиналност, искључиво. Нема сумње да је Бранко Миљковић геније.

Његови упорни симболистички захтеви за избегавање сензације нису у сагласношћу са његовом поезијом, а још мање са његовим бурним животом. Миљковић је живео у сталној грозници. Боловао је од стваралачке грознице. Био је образован, амбициозан, срчан – брзо је живео. Ипак неке ствари морају да се слегну. Као када је вода мутна, потребно је време да се она сталожи, да се избистри. Па и они захтеви за избегавање нарације???

5

Прича је саставни елеменет драме, она појачава драматику, навлачи читаоца на дубље размишљање, изазива и појачава код читаоца емоције, а нико није толико луд да тврди да Горски вјенац није поезија, да Хамлет није поезија…

6

Тежња ка формалном савршенству јесте одлика симболиста. А неосимболисти су само нови симболисти. Форма зна и да пригуши емоцију и мисао. А није тачно ни да ће се изгубити ритам, ако се песма препусти слободи-слободном стиху. Јер, ритам је екстаза, каже Милош Црњански.

7

Био је склон алкохолу, а привлачила га је и боемија. Али није био припремљен за такво живљење. Људи мисле да је боемија строго везана за кафански живот??? Био је амбициозан, гурао се у партију. Писао је оде диктатору. Са талентом који је поседовао то му није требало. Али ђаво никада не мирује.

8

Због чега је напустио Београд где је био цењен и може се рећи утицајан. Добио је и Октобарску награду града Београда. Та је била најпрестижнија. Зашто је изабрао баш Загреб који је био нетолерантна средина према онима чија се мисао ослањала на српске митове, на Ариљског анђела, на Утву златокрилу… На српску мисао, на злато на српским опанцима.

9

Београд му је постао тесан. Почео је да га жуља. Београдска чаршија, као и свуда у свету, не прашта успех. Београдском чаршијом су владали они који су се уселили у туђе куће. Они су имали своју поезију и своје рачуне. Осетили су опасност. Побуна је била ту. Био је то Бранко Миљковић. Незгода је била што су његови наступи били хировити – ерупције. Коста Димитријевић бележи и овакав Бранков наступ беса у ресторану „Скадарлија“:  „Хоћемо слободе! Дајте нам слободе! Докле ће комунисти само за себе да држе јавне куће!“ Кукавица не може бити песник, може само да кука. Наравно, али његови иступи нису били у сагласности са оним што је тражио за поезију: „… нема велике поезије без строге форме…“ Форма је доминантна у правилима које зовемо закони, она и чине форму, као што и бонтон јесте форма. Форма јесте униформа која регулише социјално понашање. Помањкање очекиваног понашања се санкционише, али санкције које долазе од чаршије су најригидније и најподмуклије. Београдска чаршија је полако притезала уже око врата песничког генија. Београд му је био тесан, али његове песме су излазиле из његове унутрашње тексобе као из вулкана. Његове песме су биле праве ерупције. Чињеница да је Бранку Миљковићу столица измакнута у Загребу не може Београд ослободити кривице. Не каче се велики људи на танко дрво. Онима којима недостаје оправдање могу га наћи у Бранковим стиховима:

Свет се дели на оне који су запевали

И на оне који су остали робови.

(Судбина песника)

10

Бранко Миљковић је био склон изненађењу, ексцесу и сензацији. Волео је да привлачи пажњу. Није се мирио са оним што има. Није му био довољан његов таленат. Сматрао је да на основу талента има право и на неке друге привилегије. Да му таленат није довољна привилегија. Њему су ваздан били потребни слушаоци. Милован Данојлић сведочи: „Миљковић је био жива ватра од интелигенције: за једно преподне могао је измислити три различита књижевна правца, и бранити их с једнаком убедљивошћу. Тако је настао неосимболизам…“ А Миљковић тако мисли и о песми: „Њој више нико није потребан осим слушалаца.“

11

            Питко и лако није исто. А неразумљиво је нешто треће. Као што постоје тешка (јака) вина која су питка, а после се човек чуди и притом се хвата за главу. Тако постоје и текстови који су питки, али тешки! Миљковић и Маларме се слажу да је у песми важна слутња, а не објекти. Слутња би требало да вас води ка томе да сами откривате, да будете саучесник. Али ту је проблем како наћи меру тајновитости – „неразумљивости“, како се провући кроз замке лавиринта песме. Е, то је посао за песника. Уколико је његова луцидност „вођења“ кроз песму завидна, он ће бити проглашен песником. Која ће средства бити употребљена то се слушаоца или читаоца не тиче, осим ако тај није песник или критичар. Миљковић каже: „Пут до песме не води кроз интелект већ кроз слутњу. Песник види више од других јер слути оно што је другима неприступачно; с друге стране, он види неодређеније од других јер слути и оно што је другима очигледно.“ Али ко год је читао Миљковићеву поезију и његове есеје уверио се да је он издашно користио свој интелект и своју ерудицију. Велико је умеће, потребан је истински таленат, да би се слутња пласирала, да би се сместила у песму, у текст уопште. То могу само песници у чијој је моћи понирање у несхватљиве дубине и спасавање песме од дављења. Од скрибомана, а и од самог себе. Ту моћ је несумњиво имао Бранко Миљковић. Његов (у)злет до неслућених висина није успео да сагори његову песму. Бранко Миљковић је успео да сачува своју песму од себе самога. У плићаку нема великих риба. И када је већ имао велику рибу зашто је скакао у плићак, у жабокречину, у пишталину? За одговор  на то питање ћемо бити закинути заувек. Његове каткад црне слутње су се обистиниле на самом аутору:

...ко не уме да слуша песму слушаће олују…

(Поезију ће сви писати)

12

„Поезију ће сви писати“, кликтао је Миљковић. То се досада није десило. Руку на срце, он и није рекао да ће сви писати добру поезију. А да многи нешто пишу то је тачно. Али је тачно и да у Србији данас има више неписмених него у време Бранка Миљковића. А тек колико их је који су функционално неписмени?!

13

Многи су хвалили Миљковићеву интелигенцију, његов завидан ниво образовања, његов таленат. Али када је реч о социјалном васпитању, данас се говори о социјалној интелигенцији, то је Бранку Миљковићу мањкало. Коста Димитријевић сведочи: „Нисам заборавио једну Бранкову сцену у Клубу књижевника, где је, додуше, стигао припит, и одмах са улаза напао за столом окупљене чланове „старе гарде“: Николу Тимотијевића, Божидара Ковачевића и Бранка Ћопића. „Шта ви, застарела господо, хоћете овде?“ упитао их је Бранко. „Ваша литература је никаква, старомодна, плачевна, безлична!…Докле ћете да једете наш хлеб док се наша модерна генерација упиње да препева Ајнштајна!…“ Штета је велика што Миљковић није прочитао писмо Антона Павловича Чехова своме млађем брату у коме наводи услове које би требало да испуњавају људи који претендују да буду прихваћени у друштву. Навешћемо овде само прво правило из тог писма: „Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.“

14

Неки песници су забринути за будућност поезије.
Као да ће се будућност бавити будалаштинама. Драги песници, будите обазриви када читате да се не бисте заглибили у неки муљ.

15

Када критичари као пишу о поезији углавном пишу о ауторима, то је тзв. трач критика, а за поезију баш их брига. Најчешће поезију и не разумеју и због тога никада не поцрвене. Навијају као да је поезија фудбал. Суде о поезији као подмићене судије. И нико их не суспендује. Али клепсидра све то доведе у ред. О неким песницима се већ сутра ништа не зна, а прексутра је за њих далека будућност.

16

Разматрање поезије је (као) геологија. Тражи много копања. Мора сваки стих да се озбиљно сагледа. Критичар мора да га окреће као белутак и да му види сваку страну. Мора много камења да се претури преко главе. И сваки камен човек мора да лупне главом, а да би га добро осмотрио потребно је и да га подигне према Сунцу. После првог њуха, следи микроскоп. Интуиција и осћеај за камен. За тврђаву. За прави стих. Коначно, требало би срочити закључке. То значи требало би то све обући у свадбено одело. Код нас кажу у црквено и мртвено. Код Миљковића је то метафора.

Речи имају душу гомиле

Разнежује их просташтво и гугутка

Али опасности превазиђене метафором

На другоме ће месту запевати опасније. 

(Орфичко завештање)

Под микроскопом се виде само ситне ствари. Ако је реч о некој мало већој, озбиљнијој, ствари, онда се не види целина. Да би се се она видела мора човек мало да се измакне. Још боље је ако може да се попне више. Понекад мора и да промени век, па и миленијум-два. Уз микроскоп се мора укључити уво. Уво је неописиво важан орган за поезију, мада је Песоа форсирао нос када су у питању асоцијације. Али уво! Без музике нема поезије. Тога је био свестан Бранко Миљковић, а то у књизи Слика и идеја истиче Марија Јефтимијевић-Михајловић. Реч је о унутрашњој музици која се чује из песме.

17

ПЕСНИК

7

Реч може пасти на памет, на главу,

може се о главу обити

а може човека и убити.

 

Погледајте мог земљака,

Мог комшију Бранка Миљковића!

Онаква људина!

(Стојан Богдановић, Песник, Наиспринт, Ниш, 2017)

18

Ретко је који критичар пропустио прилику да каже „да целина скоро сваке Миљковићеве, бар понегде ‘храмље’“. Ово мишљење Џаџића, као и слично Новице Петковића, наводи Марија Јефтимијевић-Михајловић у својој монографији Миљковић између поезије и мита. У истој књизи налазимо и тврђење Петра Милосављевића: „Иако је за собом оставио неколико хиљада стихова „у траљама“, који ће увек задавати муке антологичарима…“  Нико од њих пак не спори да је Бранко Миљковић велики песник. Када проради песнички вулкан Миљковић, када је у фази ерупције, онда он избацује и пепео и дим, не избацује само злато и драго камење. Антологичари и нису антологичари ако код Миљковића нису нашли материјал за своју антологију. Уосталом у антологијама се налазе и делови песама, а не само целе песме. Приређивачи Антологије савремене енглеске поезије 1900 – 1973, Светозар Бркић и Миодраг Павловић у свој избор нису уврстили Чарлса Томлинсона, али обиман предговор од преко сто страница ове антологије који је написао Светозар Бркић закључен је стиховима Томлинсона:

…Уметност

Је потпуна, кад је људска. Људска је

Кад обрушени пигмент, иглице светлости

обезбеђујући простор унутра својих ограничења

Убеђују, као показатељи могуће страсти,

Као одговарајуће мерило, и страсти

И њеног предмета. Уметник лаже

Да би поправио истину. Верујте му.

(Размишљања о Џону Констаблу)

И то је начин да се уђе у антологију.

19

Навешћемо најпре Миљковићеве стихове: 

Речи су моћан оквир света.

Све што се дешава, дешава се

на подручју језика и симбола,

било да се ради о атомима

или о звездама 

Сви који су се бавили стваралаштвом Бранка Миљковића су инсистирали на његовим запажањима о речима или на његовим стиховима у којима се говори (нео)симболистички да је реч кључна у стварању поезије, као што је у Библији у стварању човека. Миљковић пише: „Речи су довољне да се напише песма.“ У истом тексту (За једну песничку уметност) он наводи стихове Рејмона Кеноа:

„Добро смештене добро изабране речи

Неколико речи чине поезију“

Дакле, добро изабране и добро смештене. Шта у овим стиховима Кеноа није јасно? Речи су атоми, али везе између истог скупа атома могу бити различите. Да се мало послужимо (ал)хемијом, стабилне везе атома, молекули – стихови, јесу кључ поезије. И по тим молекулима разликујемо тело од тела – песму од песме. Истим речима – атомима, се могу правити различити молекули – стихови, којима се одликују различите песме. Дакле, битна је веза између речи.  Све је јасно.

20

Неки локалци покушавају да од Бранка Миљковића начине Бога. А шта ће то њему? Поезија је Бог. Бранко је песник. А песник је измислио Бога.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ГРЧКА-H EΛΛΑΔΑ-GRECIA-GREECE-ГРЕЦИЯ

Стојан БОГДАНОВИЋ

ГРЧКА

Сав хришћански свет, католици, православци, протестанти… има један исти темељ који се зове Грчка.

***

Грчка је олимпијска ватра која гори у нашим срцима.

***

Грчка је саставни део српске душе.

***

Ако би се Европа одрекла Грчке, остала би јој само поломљена копља и зарђали мачеви.

***

Родили смо се као Срби, а проходали смо као Грци.

***

Грчка је онај молекул душе по коме се препознају Срби.

***

Грчка је вечити пламен.

***

Ако Грчка изгори, свет ће остати без душе.

***

Кад год Грчка плаче сетим се своје мајке.

***

Грчка је наш манастир.

***

Грчка је Велики метеор.

***

Грчка је Света гора.

***

Грчка на својим леђима носи целу цивилизацију.

Грчка је Платон.

***

Грчка је песма,

Грчка је грч,

Грчка је трагедија.

Грчка је Дионис и Аполон.

 

H EΛΛΑΔΑ

Όλος ο χριστιανικός κόσμος,οι καθολικοί,οι ορθόδοξοι, οι προτεστάντες,έχουν το ίδιο θεμέλιο που ονομάζεται Ελλάδα. ***

Η Ελλάδα είναι η ολυμπιακή φλόγα η οποία φλέγεται στις καρδιές μας.

***

Η Ελλάδα είναι το συστατικό της σερβικής ψυχής.

*** Άν η Ευρώπη απέρριπτε την Ελλάδα,θα της έμειναν μόνο σπασμένα δόρυα και σκουριασμένα σπαθιά.

***

Γεννηθήκαμε ως Σέρβοι και πρωτοπερπατήσαμε σαν Έλληνες.

***

Η Ελλάδα είναι εκείνο το μόριο ψυχής με το οποίο αναγνωρίζονται οι Σέρβοι.

***

Η Ελλάδα είναι η αιώνια φλόγα.

***

Άν η Ελλάδα καεί ο κόσμος θα μείνει άψυχος.

***

Όταν η Ελλάδα δακρύζει, θυμάμαι τη μητέρα μου.

***

Η Ελλάδα είναι το μοναστήρι μας.

***

Η Ελλάδα είναι το μεγάλο μετέωρο.

***

Η Ελλάδα είναι το Άγιο Όρος.

***

Η Ελλάδα κουβαλάει στις πλάτες της όλον τον πολιτισμό.

Η Ελλάδα είναι ο Πλάτωνας.

***

Η Ελλάδα είναι το ποίημα, Η Ελλάδα είναι η κράμπα,

Η Ελλάδα είναι η τραγωδία. Η Ελλάδα είναι ο Διόνυσος και ο Απόλλωνας.

(Превод на грчки: Снежана Врачарић)

 

GRECIA

Tutto il mondo cristiano, cattolici, cristiani ortodossi, protestanti … ha la stessa fondazione che si chiama Grecia.

***

La Grecia è un fuoco olimpico che brucia nei nostri cuori.

***

La Grecia è la parte integrante dell’anima serba.

***

Se l’Europa avesse rinunciato alla Grecia, avrebbe solo le sue lance rotte e le sue spade arrugginite.

***

Siamo nati come serbi e abbiamo camminato come i greci.

***

La Grecia è la molecola dell’anima che i serbi riconoscono.

***

La Grecia è una fiamma eterna.

***

Se la Grecia brucia, il mondo sarà lasciato senza un’anima.

***

Ogni volta che la Grecia piange, ricordo la mia madre.

***

La Grecia è il nostro monastero.

***

La Grecia è il grande meteorite.

***

La Grecia è la Montagna Santa.

***

La Grecia sulle spalle porta l’intera civiltà.

La Grecia è Platone.

***

La Grecia è una canzone,

La Grecia è uno spasmo,

La Grecia è una tragedia.

La Grecia è Dioniso e Apollo.

(Превод на италијански: Јована Банић)

 

GREECE

All Christian world – Catholics, Orthodox, Protestants… have the same pillars called Greece.

***

Greece is an Olympic fire that burns in our hearts.

***

Greece is an integral part of the Serbian soul.

***

If Europe would give up on Greece, only broken spears and rusty swords would remain.

***

We were born as Serbs, and we learned how to walk by Greeks.

***

Greece is the molecule of the soul in which you can recognise Serbs.

***

Greece is an eternal flame.

***

If Greece burns, the world will stay without a soul.

***

Whenever Greece cries out, I remember my mother.

***

Greece is our monastery.

***

Greece is a big meteor.

***

Greece is Mount Athos.

***

Greece carries the whole civilisation on its backs. Greece is Plato.

***

Greece is a song, Greece is a cramp, Greece is a tragedy. Greece is Dionis and Apollo.

(Превод на енглески: Душанка Наранчић)

ГРЕЦИЯ

Весь христианский мир, католики, православные, протестанты… имеет один и тот же фундамент,  который называется — Греция.

***

Греция — олимпийский огонь, горящий в наших сердцах.

***

Греция является неотъемлемой частью сербской души.

***

Если бы Европа отказалось от Греции, Европе остались бы только сломанные копья и ржавые мечи.

***

Родились мы сербами, а начали ходить греками.

***

Греция — это та молекула души, по которой можно узнать сербов.

***

Греция — это вечный огонь.

***

Если Греция сгорит, мир останется без души.

***

Каждый раз когда Греция плачет, я вспоминаю свою мать.

***

Греция — наш монастырь.

***

Греция — Большой метеор.

***

Греция — это Святая гора.

***

Греция на своей спине держит всю цивилизацию.

Греция — это Платон.

***

Греция — это песня.

Греция — это судорога.

Греция — это трагедия.

Греция — это Дионис с Аполоном.

(Превод на руски: Александар Мирковић)

 

 

Радојица НЕШОВИЋ: ПОЈАН СТОЈАН ДОСТОЈАН

Радојица НЕШОВИЋ

ПОЈАН
СТОЈАН
ДОСТОЈАН
* * *

Стојану Богдановићу

Јуче сам добио књигу.

На корицама ауторов портрет .

 

Као да лучи бригу

Наслов – у небо пропет!

 

Бог је лудило – далеко било!

 

Замишљеност му у оку левом,

Усредсређеност у десном.

Огрнут речи плевом,

По свету овом неподесном

Кренуо некуд за песмом.

 

Ал копље окренуо није

Нити се од кога крије;

Својих се мисли севом

Игра са божјим гневом!

 

Посебна кроја,

Посебног соја,

Баш жељан боја!

 

Пун мира

испод шешира,

ћутањем збори.

Речи пребира

да их покори.

 

Док с перо мача одсјај му лије

Он својим усевом корача –

Да свему подвуче значај,

Да ризу себи сашије.

Појан

Стојан

Достојан!

 

* * *

Заспао рибар, заспало море.

Скупља се јара под шеширом.

Пучина спи сасвим без боре

Забетонирана сопственим миром.

 

И док се чамац на води љуља

А цело му небо – ореол,

Од неизвесности, доле, из муља,

Тло подрхтава и шкрипи мол.

 

Ту није питање иде ли плима,

И није питање има ли риба –

Ту једно друго питање има

Сред животног сидри се глиба:

 

Цео живот један је чамац,

Кô рибар човек у њему самац,

Што чешће сам то више странац…

 

Шта му је весло, а шта гесло,

Шта му је ланац, а шта прамац,

Шта предиво а шта пресло?

* * *

Све има своје зашто

И тајну која га води.

Ко није обдарен маштом –

Не уме ни да се роди.

 

Све се на овом свету

Судбинском покори току.

Моја се ласта у лету

Праћну у твоме оку,

Па, преко мора оде

Да своје гнездо свије

Да песме сунцу поје…

 

Ал и преко велике воде

Осећам како бије

Огромно срце твоје.

 

ВЕЋ ВИЂЕНО

 

И ова трава, и небо, и мрав,

И овај дан кишовити,

Све би свој поглед да има, став,

И однос ка свему, становити.

 

И овај пут, ограда, бара,

И брдо ово глиновито,

Трула магаза, липа стара,

Шума и брег, и стабло вито –

Посебно да је, све се стара

У ово јутро магловито.

 

И бунар овај, бандера крива,

И камп кућица, и плац цео,

Све је то део истог мотива,

Све сам то негде већ видео!

 

И ове куће, и село ово,

И овај ваздух резак и чисти,

Све би да буде некако ново,

Само сам ја проклето исти!

 

ВЕЋ ВИЂАНО

 

И овај ветар, и лептир, и цвет,

И овај дан окупан сунцем,

На небу птицā усамљен лет,

Лоза са плота, трњина пуце,

Све је сад пошло у исти крет,

Све би да нађе своје врхунце.

 

И ваздух овај, и север, и снег,

Дан што се кô мачак на сунцу греје,

И шума гола, и пусти брег,

И шапутања са јужне стреје,

Све је стиху овоме тег,

У песму сад кренуло све је.

3

Подне је, зраци су коси,

Јутро оста овде да руча,

Реци ми песмо – откуд си, ко си,

Док јари северац бије и коси

Да све пред собом разобруча.

 

Реци ми песмо ко си, откуда?

Шта чува твоја словесна руда?

Каквог си гласа и каквог тембра

Зашто ти стих овако класа?

И зашто ледно крило децембра

Као језеро душу таласа?

* * *

Изуј се, па крени бос.

Шљапкај по блату и роси.

И буди слободан скроз.

Све бриге што скупио си

пусти, нек река носи.

 

Скини и мајицу своју.

Остани у шортсу само.

Ми некад слободу своју

по ветру и птица поју

једино и познамо.

 

А време је чудан другар –

Стоји у месту, а жури.

И, као што зимска угар,

поправља предео сури,

да нада бар не исцури,

 

тако и оно, гле згоде –

у ово време неслободе,

око ногу се сонта,

па, босо, по блату оде,

нестане с хоризонта.

 

Поље ти постане тавно,

Небрањено и водоплавно,

Таква је судба – прека:

Бриге просуте давно

Кô да изручи река.

 

КАКО ЖИВЕТИ

Искористи сваки дан

за по једну нову причу.

На своје срце стави длан

И слушај како речи зричу.

 

Искористи сваки дан,

упорно вежбај своје моћи,

и гацај, као бос деран,

по ожиљцима и самоћи.

 

Па онда искуство које стечеш,

будан, насамо са животом,

укоричи, у једно вече,

најлепшим својим сомотом.

 

Све што написа, све што створи,

све где си био, и куд ћеш поћи,

нека ти после на ухо збори,

и прогледаћеш у по ноћи.

 

И дивне ћеш снове после снити,

И проћи ће те свака бољка,

И живот ћеш свој укоренити,

И око бисера бићеш шкољка.

 

И свака ће реч после нићи,

И заливај све помољке, –

Видећеш како се језик тићи

И стасава у пупољке.

 

КАКВА МОРА ДА БУДЕ ПЕСМА

Мора настати у један мах,

Јер, само таква срце дира,

Другачија – била би страх

Од белог папира.

 

Да једна реч у њој наложи

Шта да се ради;

Куд, од искони ту што се таложи,

Дину духовне глади,

И, шта да се чини

Да се науди помрчини.

 

Као што кликћу извесност зоре

У глуво доба петли,

Да буде кап од које море

У души неког засветли.

 

Да стану очи, да оживе,

У маси штива кад је виде,

Свеопштост да има, ко кад се диве

Сну Кеопсове пирамиде.

 

И са њом књига кош да није

Корице кад се склопе,

Духовни аларм да отуд бије

Да се отвори опет…

 

ГОНГ

Шта има у твоме хуку

Што над горама јечи?

Какве ли мисли туку

Из дрхтавих ти речи?

 

Какве то вести носиш,

Јесу ли поруке неке?

Даждом нота шта росиш

Низ ова поља и реке?

 

Како да читам буку

Из треперења твог,

Који то страшни Бог

Тешку подиже руку?

 

Шта циљ је треска твог?

С каквим долазиш планом?

Који то страшни Бог

Тешким удара дланом?

 

Шта има у руху твом

Јеси ли звоно греху?

Ил Бог то, у бесу свом,

Ногом бије по плеху?

 

Шта то шаљеш кроз рог?

Одјеке којег рата?

Или си само гонг

И тачност подвлачиш сата?

 

Са света јеси ли оног

Што сам са собом поно,

Ил то си, што је склоно,

На овом прећи у звоно?

 

Јеси ли само талог

Музике коју знам?

Ил је то одјек сам

Мене, из мене самог?

 

У ПОНОЋ

Ноћас је ветар тихог хода

И једва чујно шуми киша

Док плута дом, попут брода,

Низ море мрака, то море плиша.

 

Заспало све је у дому овом,

Будно је само сата клатно;

То оно трага за правим словом

Да утка реч у време-платно.

 

Пролази ноћ, тиха и спора,

Стало је уморно крило ветра

Дом је све ближи обали мора,

Сваког часа за делић метра.

 

Но сидро галији побећи не да,

И шкрипи, шкрипи сајла еластична;

Пун страха дом у месец гледа

Као спљоштена флаша пластична.

 

То морски талас чујем бије

У седам осмина ритам далеки,

А, за облеке, месец се крије

Као лимени добош неки.

2

ПРЕД ЗОРУ

Ноћас је ветар тихог хода

И једва чујно шуми киша

И плута дом попут брода

Низ море мрака, то море плиша.

 

Пролази ноћ тиха и спора,

Некуд је носи крило ветра,

А дому све ближа ближа је зора

Сваког часа за делић етра.

 

С бреста зелена сваког трена

Јача постаје граја сврака

Па ми је намрешкана ноћна копрена

Као заталасано море мрака.

 

У соби хладно, ни угарка,

Напољу влажно – ни суварка,

Па ми се кућа начас учини

Нојева барка на пучини.

 

Седим у мраку, ту у буџаку,

Зубимна грицкам перо своје,

И као Ноје некада што је

Планирам своју барку лаку.

* * *

Прошло је много времена

Заборавише речи на ме

Опет ћу део бремена

Морати о своје раме.

 

Ја опет морам низ таласе

Да своје пустим бродове

И нимфā истих да гласе

Међ своје сместим годове.

 

И сешћу опет на камен

Још млад, а међу спорима.

Док ми негдање накане

Броде по ледним морима.

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: СТАРИ ПОКВАРЕЊАК

БРАНИЧЕВО, Пожаревац, 1-2/2018, 58-66

СТАРИ ПОКВАРЕЊАК

Овде немам намеру ни са ким да полемишем. Изнећу неке опаске о животу које су се искобељале у дугим расправама које сам водио са собом. Обзнанићу само оне које сам мучио данима. Богме и ноћима. Које су ме држале будним и током ноћи. Читалац ће проценити ко је победио.

1

Твој живот није да се живи на туђу муку, па још и да му на ту муку додајеш со. Да малтретираш оне који су ти живот поклонили и који ти несебично помажу и да мислиш да је то твоје неприкосновено право. Да мислиш да ти имаш право, а други имају само обавезе. Живот се добије на поклон, потом се полако троши. Неки људи зачас све проћердају. Неки проћердају и туђе животе. Неки људи уложе свој живот у туђе животе. Некада им се врати. А некада им се врати само горчина. Неки људи и не знају да су живи. И никада не сазнају, а оне друге је баш брига за то.

2

Живот је побуна против природе. Он је уметничко дело чијег творца “мудраци” трпају час у једну, час у другу теорију. А када не могу да се договоре са собом, онда у обе. Најжешћа битка је између креациониста и еволуциониста. Има и других врста шарлатана, егзибциониста…

Има и оних који тврде да је живот дар. Изгледа као данајски јер је човеку дарована мука, бар у нашој стварности.

Поједини људи стварно личе на мајмуне.

Живот је уметност.

Он има душу,

а душа је бунт.

Живот је књига, позориште, филм.

Живот је утакмица.

Човек се најчешће игра против себе.

Живот је рат – битка за битком.

 

Није живот: Само да има за лебац. Само да не буде рат.

 

Живот је баштина без обзира што не знамо ко му је башта!

3

Нешто ме стегло ових дана

па не пушта.

Не умем да објасним шта је,

а немам ни коме.

Умро човек!

А кад ми кажу,

То је живот,

онда ми дође да пукнем.

Али не могу.

Не могу јер сам већ пуко. 

4

Човеку је најтежи онај камен на души. Нико се није убио зато што није могао да подигне камен од двеста кила.

Живот није само млаћење празне сламе. Али је и то.

Живот су жена и деца.

Живот је тешка мисао.

Живот је тешка мисија.

Живот је промишљање.

 

И туцање је живот.

За неке људе туцање камена је посластица.

Туцање јаја је успомена.

 

Трговина животима је још увек актуелна.

 

Постоје разни животи: Усран, мучан, грозан, тежак, мукотрпан, светачки, пропали, миран, пасји…

 

Да је живот трка и биљке би имале ноге.

5

Живот се ствара и разноси.

Ветар разноси живот, као и пчеле.

Без пчела ни Сунце не би имало разлог да постоји.

6

Стварност је тешко дефинисати као и уметност. Стварност, грубо речено, има унутрашњи и спољашњи део. Онај унутрашњи је већи, моћнији, пријемчивији и пружа више задовољства, па га вероватно због тога често називају лепшим. Онај спољашњи део је грубљи и као из њега вребају разне опасности, као да је онај унутрашњи безазлен. Ако хоћеш да живиш као човек, онда мораш да створиш стварност. Своју стварност. И машта је стварност. И њени производи су стварност. Машта досеже до Господа. Машта непрекидно пегла нашу стварност и помаже нам да је поднесемо, да се с њоме сродимо. Можете мислити за шта бисмо били закинути да није маште. Каква би нам била стварност. Била би врећа конфликата. Сударали бисмо се са околином, а и са собом. Само би варничило. Курцшлуси. Дим. Пожари. Згаришта. На почетку, све било је машта. За машту можемо рећи да је нарочити механизам који ради као коректор при обради односа човека и околине. Велики песник и филозоф Рабиндранат Тагоре каже: „Човек је по природи уметник; он никада не прима пасивно и прецизно у свом уму физичку представу ствари око себе. Стално је присутна прерада, прилагођавање, претварање чињеница у човеков сликовити приказ путем непрестаних утицаја његових осећања и маште.“ (Изабрана дела, Београд, ЛекСанДар, 2010).

7

Кажу да је халуцинација привиђање. Као да то није стварност, а јесте. То што неки не виде да је то стварност не негира стварност. Управо та халуцинација је стварност, а њен садржај, њене слике, питање је да ли је и то стварност. Наравно да јесте. Најчешће су слике из прошлости – слике неког непријатног догађаја. И прошлост је стварност. Али се јављају и слике неких визија. И визије су стварност. И снови су стварност.

Приметимо да многи не разумеју халуцинације и да због тога негирају њихов садржај, тј. егзистенцију објеката из садржаја. Слично је и са сновима. Садржаји снова се још тумаче. Одавно се трага за “синтаксом” снова. Неки мисле да ће им она помоћи при тумачењу садржаја снова. То ми личи на тумачење уметности.

Ако хоћете да живите као људи, онда морате да измишљате стварност. Непрекидно.

8

Ниједан живот нема леп крај. Отуда је мишљење да је трагедија природна ствар. Тако је она и постала моћно књижевно средство. Смрт као крај живота дође му као последица. Да не бисмо имали такву последицу потребно је уклонити узрок. А узрок је живот! Иначе, последица се прва појављује, потом се траже узроци. Наравно да је ова конструкција: узрок-последица, само конструкција. Не могу се тражити узроци нечега што се није десило. То је могуће једино у виртуелним симулацијама. Али, и то је стварност.

Човек се целог живота бави животом, самим живљењем – биологија, и сталним мишљењем, смишљањем: Како лепо живети, (нико не зна шта значи лепо живети), како комотно живети (живот није одело, није кошуља!), како богато живети – богатство је лажљива работа…

9

Као да смо глуви за паметне речи.

Човек највише времена изгуби на најглупље ствари.

Није глупо бити са пријатељима.

Макар виртуелно.

 

Чим прочитам словце од пријатеља, одмах ми је лепо. Није важно што је слово мало у шрех, што је криво написано, важно је од кога је.

10

Заборављање је најбољи лек који је Господ измислио. Заборављање је селективно. Грозне ствари се најтеже заборављају. Најбрже се заборављају дугови.

11

Неки људи мисле да је свет створен због њих. И у великој књизи се тврди да је Бог створио свет за човека. Птица можда мисли да је дрво ту само због ње. Ако нема дрвета, она може да слети и на жицу. Сумњам да ће доћи време када ће мајмун моћи да упреде жицу. Осим ако и он  не постане човек.

12

Живи као цар.

Живи као лорд.

Живи као гроф.

Живи као бубрег у лоју,

А понаша се као Бог!

Живи као стока.

Прави мајмун.

Прави је лудак,

Манијак.

 

Вуче се као мрцина.

13

Живот је лудачка кошуља које човек све време покушава да се реши.

Живот је пругасто одело које човека означава  како би себе разликовао од управника.

Живот су тесне ципеле у којима човек граби према крају, а које многи називају ципелама од седам миља.

Живот је омча око врата, коју човек стално притеже. Каткад се олабави, али је човек одмах притегне. Ту омчицу човек зове кравата.

Живот стално ради, али није перпетуум мобиле. Живот се стално троши. Може и да се скрши, да пукне. Може и да престане да се троши.

Живот је најјевтинији, а најскупља је храна. Ону за псе и не спомињите. А мачке, па и оне морају јести. Све се надам да ће нешто уловити.

Живот је као воденични камен, али нигде нема брашна. Само мука.

 

Има ко брине о животу,

а ви гледајте своју работу!

14

Живот је (као) врећа. Ако је празна не може да стоји. Ако је пуна онда је тешка и на њу јуришају мишеви, пацови, гњиде, ваши,  бубашвабе, бактерије, вируси… а она се не помера. Ако је нека живуљка нагризе или јој пробуши рупицу, рупу или рупетину, свеједно, мора се брзо затворити, иначе ће исцурити.

Животом се највише баве непријатељи. Нарочито туђим.

Животом се бавио и Бог.

О животу су певали, причали, филозофирали.

Живот се провлачи кроз песме,  приче, романе, кроз књиге. Неки се и провуче.

Животом су се ко бајаги бавили и политичари.

Животом се испирају уста. Кулоари су зато измишљени. Може и у женском ве-цеу, ал’ много заудара. Руку на срце, жене су издржљивије од мушкараца.

15

Кад не знамо шта да радимо са животом, оговарамо!

Кад смо у стисци, оговарамо брже.

Неки људи мисле да је оговарање женска привилегија. Не знам да ли је реч о истим људима, али људи мисле да је кулинарство женска работа. Као што су најбољи кувари мушкарци, они су и велемајстори оговарања. А знате да постоје женски и мушки велемајстори. Није то џабе устројено. Није.

16

Оговарање је подмуклица. Истину је тешко рећи „у лице“.  Али то није оправдање да некога олајавате. За ту радњу потребне су бар две особе. Намерно  нисам написао два човека. Није лоше понекад и оћутати. А ни ћутање није увек злат(н)о!

17

Не може живот све да испегла. Нема се времена. Треба му помоћи. Бар да прострете веш. Или да га бар извадите из машине. Ако се пресуши, онда се тешко пегла. Ако много притискате, направиће се жабице. Ако заборавите пеглу изгореће вам живот. Ако је пегла стално укључена, мора једног дана да цркне.

18

Ако сте стигли до пеглања, онда је то већ озбиљна радња и приличан успех. Јер тај пут дотле зависи од живота у чијој моћи није све. Не може живот све да опере. Чак ни смрт то не може. Није сваки живот машина за све. Још ако је издрндан, онда та шклопоција може само да шкрипи и да нервира. У најбољем случају може ништа да не ради. Али може да зановета. Да гунђа. Да те гледа испод ока. То је она ситуација када се гледалац нађе у чуду зато што нема пара да плати ни до отпада да га однесу, камоли у позориште на представу о животу. То се само игра, иако не постоји. Живот није машина за прање. А није ни пегла. Неке елементе живота можете видети у позоришту, у циркусу, на филму… или у животу. Имајте на уму да ни гледање није џабе.

19

Живот је шпорет на коме се спремају најслађа јела. Нека морају мало да се запеку. Да крцкају. Али ако је шпорет стар, деси се да јело загори, да дими на све стране, да вата за очи, да изазива кашаљ… А може се десити и да све изгори. Ако прегори шпорет, онда од ручка ништа. Ко има пара може да руча у новом  ресторану преко пута гробља. Тамо се одаје пошта животу. Друга је ствар када је шпорет нов. Док му уђете у систем изгореће вам гомила јела. Једанпут пече одозго, други пут одоздо.

20

Живот је миксер. Тако ради, све смути. Није то мешалица за бетон. Мућкалица. Шта све може да измути то нико не би ни сањао, камоли да поједе.

21

Живот је прави ждероња. Једе и када ради и када не ради. Ждере и свога газду. Прво њега, па остале. И то почне од џигерице. Викендом са пријатељима ждере, а током недеље, у паузама за ручак, препричава пријатељима како се прејео. Никада није рекао зашто. Нити је помислио да прекине са том праксом. А до прекида ће доћи кад му дође време.

22

Живот ће једнога дана појести себе.

Прогутати, да.

Како једе друге тако ће смазати и себе. Он је то почео одавно да ради, али не може све одједанпут. Или се и он извештио па ужива у јелу.

23

Ко бајаги бринем о животу, а и он се прави блесав!

Кад год ми је загустило, живот ми је окренуо леђа. У неким случајевима мислио сам да је изводио бесне глисте, да се шалио. Распитам се после код људи и видим да је  свуда исто.

Животу можеш доакати једино ако му продужиш век.

24

Човек свашта чини за живот, питање је да ли ће му он то некад, некако, вратити, или је то само једна пропала инвестиција, без осигурања од ризика.

25

Неки покушавају да у експрес лонцу или у стаклу, ин витро, направе живот. Тврде чак да је то чиста физика, прецизније, термодинамика. А мутације су као довеле до разноврсности?! Ко се овде прави мутав? Воле синтетику!

26

„Мора да се живи“ је једна одвратна реченица. Да ли се та реченица односи и на живот који личи на свињски, коњски,  змијски, пасји, који личи на живот зеца, миша, магарца, мачке, гуске, папагаја, вране, свраке, буве, вашке, гњиде, црва, бубашвабе, лава, вука, муве, комарца, тигра, мајмуна, овце, врапца, вола, или можда краве? (Ако се некоме не допада овај мој списак, може га допунити, или написати свој.)

27

Горан Ранчић подсећа на једну бабушничку изреку: При нас се орати (говори): Живи к’о поганац у гвожђару.

28

Не постоји човек који се није бавио овом темом, а ево шта каже Семјуел Бекет, Чекајући Годоа:

Естрагон: Увек ми пронађемо нешто, зар не, Диди, што нам створи утисак да смо живи? Владимир (нестрпљиво): Јесте, јесте, ми смо мађионичари. Али немојмо допустити да будемо одвраћени од онога што смо одлучили.

29

Живети се може и после смрти. Али то није резервисано  за оне који могу, већ за оне који могу и хоће. Ја не волим оно после. Волим почетак, волим пролеће.

30

Колико год угађали животу, он вас на крају откачи.

31

Андрић говори о пролазности живота на коју свет никако да се навикне.

„Лудо је замерати животу што пролази, кад знамо да му је сав смисао и сва вредност у том што је пролазан, али од те недоследности мало ко може да се одбрани“, пише Иво Андрић. На другом месту Андрић сматра:“Живот нас начне негде дубоко у нама; неприметно и неосетно означи место са којег старење треба да отпочне свој рад, а онда наставља и довршава посао.“ (Знакови поред пута).

32

А ужасно би било кад би сви људи бесконачно живели. Не би важило ни оно Његошево: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.“ Јер пут до бесконачности је божји и песнички. А можда су то и два пута.

33

Овај скуп опаски о животу завршићу следећим стиховима:

Тај стари покварењак

све нас је оставио на цедилу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дејан ЂОРЂЕВИЋ: ПОНЕКАД ЗАБОДЕМ ОЛОВКУ У ЖИВО МЕСО (Изабране песме)

Дејан ЂОРЂЕВИЋ

ПОНЕКАД ЗАБОДЕМ ОЛОВКУ У ЖИВО МЕСЕО

Изабране песме

ПОЂИМО У ДЕЛФЕ

Све је оборено и сломљено
Унутра је ништа, споља чудо од лепоте
На троношцима седе старци и проричу
У пустој празнини храма негујемо змију
Мајстори, мајстори, зар вам је стало до блага
Пођимо у Делфе!

Склопљене очи од усхићења
Отворена уста од ужаса
Нећемо моћи без шарене одеће лажи
Без пламена што пали људску машту
Пођимо у Делфе!

Пред пастирском колибом, одмор
Кад тамо , пуно народа
Мален је овај храм, браћо
Пођимо у Делфе!

ПЕСМА МРТВОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ

У доба великих глупости треба бити мудар
говорили су “дивни” старци:
велике речи су за велика дела
штеди снагу, сине,
ох, зар се и то може
на једног паметног десет будала
да, ми смо заробљени!
а онда долазе стручњаци
и разне сподобе стране
тврде да ноћ је дан и да је црно бело
и да у мојој земљи нема смрти
и да се овде не умире од зрачења
и све то на деветој страници “Политике”
у Културном додатку, у суботу, 20. јуна 2015.

***

Никоме више не верујем

Не желим ништа да чујем

Заборављам и оно што нисам знао.

 

Понекад, забодем оловку у живо месо

И ћутим док крв не потече

Не зна се ко је гори у мени

Песник или убица!?

МРТВИ ЋЕ СПАСИТИ ЖИВЕ

На мостовима граде куће
У возовима чувају тугу
Горе у облацима
Чудна пантомима голубова
Мртви ће спасити живе
Болесни ће излечити здраве.

Празник је, дан за радовање
На старој металној огради, Аска
Игра своју последњу игру.

Вода односи, челик, олово
У море, у океан
Разноси јутарње мирисе Неостварене жеље
Оставља сећања, бол и крв.

(Железнички мост на Јужној Морави, април, 2000.год.)

КРУГ У КРУГУ

Неко је далеко
и много ближе од даљег
од царства птица и камена
од фењера и свеће
од других, од себе.

Неко је данас купио време за сутра
црвену капу да покрије срамоту
беле рукавице да продужи поздрав
конопац да измери самоћу.

Ми који смо ту
а као да нисмо отишли
плетемо празнину
росном травом се китимо.

КРАТКО И ИСКРЕНО, ПРИЈАТЕЉУ

Нема више тих лица и тела стараца
Повијених над судбином свога народа
Ни тих руку кошчатих и жилавих
Танких бркова у сељака и господу.
Свет се усправио на четири ноге
Свет је добио убрзање
И ко зна у којој брзини вози.
Кад нас једном више не буде
Биће као да нас било није.
Не мора да будеш туђин
Да не би био Србин.

ПЕСНИЦИМА СНЕВАЧИМА

Лако је , пријатељи моји

Лизати и гмизати

Врискати и стискати.

Ваља се ослободити

Устати, не посустати

Винути се, не повинути.

И да не ређам ближе

Ни даље, ни више

И када се хоће, и дише

И мисли , и пише.

Ваља се пробудити, уљудити

Па онда бити песник.

КОРАК НАПРЕД, ДВА КОРАКА НАЗАД

Наиђох на глупост
на којој је писало: прескочи
и прескочих.
Наиђох на мудрост
на којој је писало: заборави
и заборавих.
На једном месту писало је:
стани.
Стадох, прескочих, заборавих

КИША ЈЕ ПАДАЛА ДАНИМА

За једним столом
три девојке су седеле саме
На једном столу
стајале су три чаше.

Киша је падала данима
оне су гледале сатима
За једним столом
смејале су се три девојке.

КАД ПЕСНИЦИ ЗАЋУТЕ

Пробудите се песници

И запевајте

Мисао своју загрејте

У стих је претворите.

 

Долазе зла времена

Рађају ратнике

А добро знамо

Да, кад песници заћуте

Ратници проговоре.

***

Кад остарим довољно сам себи,

и смрт дође по мене,

не прилазите ми ,

могу и сам да умрем,

јер моја смрт не боли.

Реците само “добар је био,

пио је са сваким стварао за себе,

а делио с пријатељима.

ЗАБЛАЋЕНА КАНДИЛА

У јаругама
у долинама
у блату и мраку
кандила.

Боже, има ли смисла
пред слепим очима
и глувим ушима.

Боже, молим ти се
за оне који су знали
и за оне који нису знали
јер су то наша браћа заблудела.

ЗАГЛЕДАН У СВОЈУ УТРОБУ

Знам место

на коме спавају,

песник, ловац,

и скамењена птица.

 

Знам ,

и чекам.

ПОДНЕ

Сећања умиру,

на кућама затварају врата и прозоре,

по обичају.

 

Двоје младих

длазе на реку,

да погледају је.

 

Сећања, неоживљена, умиру.

СРЕЋА У ЦИПЕЛАМА

Одрекао сам се свога имена,

и града лево од десног,

људи и животиња,

празнине са наставком,

црних рупе и белих квадрата,

песника и ловца, у циклусима.

Нашао сам срећу у ципелама,

у дану када су сви лежали живи.

ПРИСТАЈАЊЕ

Признао сам

и пристао

ЈА сам постао МИ.

 

Треба стиснути песницу,

и победити.

 

Чиме,

Љубављу,

Оружјем,

Богом!?

ПОСЛЕ ОЧЕВЕ СМРТИ

Синови су се поделили.

Старији узе сву покретну и непокретну имовину.

Млађи оста да живи у помоћној згради.

 

Пролазиле су године.

Богатство старијег брата се удвостручило.

Млађи се сетио луле, очевог дара.

И повуче из ње магични дим.

 

Старији брат му је куповао дуван.

А млађи ништа више не потребоваше.

Пушио је лулу, зазивао праведност.

И бележио каткад, какав надимљени сан.

НИШТА НЕ ЗНАМО СЕМ ЉУБАВИ

Они ће једног кишног дана

срца наша убити мучки.

шта ће бити,

кад се на земљу спустимо с неба?

поново се родити,

лепота је у дечијим рукама.

ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ ГРЕЈАО ЉУБАВ

У стара добра времена

Његове песме биле су ватра.

Ако га заборавите као песника

Памтићете га као човека

Који је грејао љубав.

ЗБУЊЕНА ПЕСМА

Чудна нека времена

Да чуднија не могу бити

Сви немају, а сви ћуте

Сви су задовољни , а свима треба

Родитељи једу слаткише својој деци

Професори краду оловке ученицима

Лекари испијају сирупе пацијентима

У судовима израђују бесплатне семинарске

За студенте клиничке  психологије

Полицијске станице се исцртавају графитима

На градилиштима нема цемента

Цигле се зидају блатом

У селима, редовно искрвари

По нека свиња или овца

Сви ћуте, нико не говори

Свима је јасно, нико не разуме

И овога лета ће бити претопло

Базен још није спреман за купање

Код фризера одлазим редовно

Сређујем косу и браду

Ко зна, можда нас поново мобилишу

Сутра је рођендан мом псу

Можда напишем песму о лајању

Ако већ није касно

ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНА ПЕСМА

Апотеке су нам ризнице знања

И, ево, корачамо у светлу будућност

Човек је постао свесно биће.

 

Револуција једе своју децу

Пажљиво прочитајте ово упутство

Пре него што почнете да мислите:

 

Лек се примењује орално

Прогутајте таблету са чашом воде!

Ако сте заборавили да узмете лек!?

ИНЦЕСТНА ПЕСМА

У предворју наших снова

Свет је постао модеран

За један корак у дубини.

Спржени мозгови од празнине.

Избледеле слике родитељских жеља.

Крпе и закрпе нашег града.

Смрад уличних тротоара.

Неиспијене боце жестоког.

Сандуче за прву помоћ.

Музика за сва времена.

Џепарац за једно вече

Сви се љубе, мазе, додирују.

ЧЕМУ ПОЕЗИЈА

Дечак трчи градом

И виче из свег гласа:

Заљубила се Марија!

Заљубила се Марија!

Свакога дана уз „Блиц“

Знаменити Срби и поклон књига

Вечерас  на „Првој“

Плес са звездама.

На штанду испред бивше Робне куће

„Филозофски огледи“ Николе Милошевића

Само сто динара, нових

Глупост је наоблачила небо

Докле поезија? Чему поезија?

РАСПЕТИ ПЕСНИК

На градском тргу

Одмах поред полицијске станице

Распети песник.

Пролазници га пљују,

Урличу на њега,

Псују му све по списку,

Ударају га чекићима

Поливају бензином

Ломе зубе и кидају му кожу

Пекари, керамичари, фризери

Аутопревозници, водоинсталатери..

И понеки полицајац

Онако кришом „међу ребра“

Кад нико не види.

Крив си, говоре му

Издао си народ, породицу, пријатеље

Пишеш песме, не ореш њиве!

Не садиш дуван, и не сејеш пшеницу!

Квариш омладину!

На смрт! На смрт!

Узвикује раја

Песник ћути

Ни реч, ни писак, ни јецај.

ПЕСНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ ЕНЕСУ ХАЛИЛОВИЋУ

На бетонском зиду

Дете седи и плаче

Мајстори руше стари кров.

 

Иза зазиданих прозора

У белим квадратима

Човек умира задовољан.

 

Боже, волиш ли ти људе?

Ако их волиш, дозволи им да то буду!

БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

Дејан  Ђорђевић, је рођен 2. јануара 1970. године у Великој Сејаници. Гимназију „Станимир Вељковић-Зеле“ завршио у Лесковцу, а Филолошки факултет у Скопљу.

Радио је као новинар и уредник у више новина.“

Песме, есеје и приказе објављивао у листовима и часописима: Повеља, Кораци, Књижевне новине, Књижевни лист, Градина, Песничке новине, Домети, Летопис Матице српске, Бдење, Јефимија, Траг,Одговор, Ријеч, Наша зора, Наш траг,Аванград, Ошишани јеж, Губер,  Наше стварање, Помак, Глубочица међу обалама, Вечерње новости (Културни додатак), Васиона, Власина, Американски Србобран (САД), Национал (Албанија), Пламик (Бугарска), Лава (Украјина)….и у више електронских часописа: Носорог, Књигомат, Диоген (Сарајево)Књижевност.орг, Етна, Шипак,Радио горњиград (Загреб)….

Зборници и лексикони: Крилате руке љубави, Просветни преглед, Бгд, 2004.год; Лексикон просветних радника-писаца, Партенон, Бгд, 2001.год.; Песнички воз, Књиге врањске, 2010.год. ; Арте стих, Арте. 2013.год. ; Речник за очување наше планете, поезија за децу, Арте, 2013.год. ; Афотека, Артија, Параћин, 2013.год. ;……

Награде и признања: Сатирична позорница „ЖИКИШОН“ (2011); Клуб умјетничких душа, Мркоњић-Град; Девети међународни сусрет писаца, Плевен, (Бугарска) 2013.г….

Поезија и есеји Дејана Ђорђевића превођени су на енглески, француски, грчки, руски, бугарски и македонски језик.

Збирке песама.: Јесам и нисам (Филекс, Лесковац, 2007), Не/пристајање (Филекс, Лесковац, 2008) и Будим се да бих те волео-једна књига једна песма преведена на петнаест језика. У припреми је четврта збирка песама „Крај и бескрај“. (Филекс, Лесковац, 2014).

Уредник у издавачкој кући „ФИЛЕКС“  и у часопису „УСПЕЊА“ у Лесковцу. Живи  и ради у Грделици.

 

Гордана ВЛАЈИЋ: ПЕСНИК (О књизи “Песник” Стојана Богдановића, Наис-принт, Ниш, 2017)

Гордана ВЛАЈИЋ:

ПЕСНИК

ПЕСНИК је Стојан Богдановић. ПЕСНИК је књижуљак. ПЕСНИК је човек који пише песме. ПЕСНИКА може да изда било ко, али овог о којем ћу да причам, Стојан, издао је Драган Манић. У нишком НАИС-ПРИНТУ. Не знам, да ли су га тамо одводили. Још мање, да ли је нешто признао.

Прочитавши овог ПЕСНИКА, била сам сигурна да су се зафркавали (зезали? зајебавали? шалили?… ) ах, како инфантилно. Који термин може да употреби дама, ако не жели да је мушки читаоци сместе у преграду “јарани из ЈНА” или “можда би ми дала”. Који термин српског језика, а да оно што желим да кажем буде ЈАСНО. То сам помислила, јер сам прелиставајући ПЕСНИКА (сваку књигу најпре прелистам, насумично отварам, то све траје минут) видела ту и тамо речи и редове попут: пљуни па залепи…, идите и множите се…, намножили се… и онако братски у сласт појели своје село… Помислим, а-ха-ха, ПЕСНИК се извукао јер се мангупирао и «раблеисао» са издавачем, па га замајао. Тако да га је овај издао, али по жељи ПЕСНИКА.

Мислим да овај ПЕСНИК није имао неки претежак живот. Знате оно, логораш. Читалац га а приори цени. Већ сама чињеница да је писао, да је имао прсте, да је успевао да мисли… Није Стојан ПЕСНИК ни нешто трагично тежачио током живота. Немам податак да су га налазили изнуреног од додавања цигле колеги зидару који је аванзовао на скелу изнад… и то по најврелијем августовском дану. Напротив. Био је веома поштован, увек дотеран, исправан. Тај је спуштеним држао само капке да би сви ми који смо му били ђаци а, Бога ми и колеге, морали да осетимо притисак тог погледа који је главу саговорника увек сабијао дубоко међу рамена. Погледом, часна реч.

И био је строг. О томе неколико генерација панчевачке Гимназије “Урош Предић”, где је ПЕСНИК БОГ-дановић предавао математику и нацртну геометрију — спрема документацију, прикупља сећања преживелих ученика… како би написали подужи хорор-роман. Истина, мој ПЕСНИЧЕ, увек изађе на видело. Где сам стала? Да…

Није, кажем, имао неки трагичан живот па да се сада убије и постане популаран као Миљковић. Јер пишу подједнако дубоко и интелигентно, а интелигентно је најтеже писати. Значи да би био славан као Миљковић морао би да се убије. Ако то не учини, а буде довољно стрпљив, толико удара по актуелној власти, да га неће мимоићи иста судбина. Мој би му отац рекао: – Је ли момак, а што трабуњаш? Што лапрдаш, дете? Ћути, пиши и ћути.

Ако ћутиш, нико неће ни да чита. Када умреш природном смрћу, а томе треба да тежиш ако си паметан, а делујеш да јеси, е тада ћеш бити славан. Власт ће се променити, схваташ и ти ћеш бити на цени. Прво ће да те забране, па онда да те рехабилитују. Па кад крену нова издања, па кад крену позоришне представе, па кад израсте сценарио за неку америчку продукцијску и филмску кућу. Ето, бићеш већи и од Миљковића и од Сарамага.

Не можете овом ПЕСНИКУ пронаћи ни једну ногу згњечену у неком од многобројних мултинационалних ровова током пушкарања деведесетих. Мислим, ПЕСНИКУ о којем говорим. Има човек обе ноге. Значи, ту се неће добити поени публике. Нарочито не поени актуелне власти која воли да лансира безноге и да им онда ПиАр актуелне власти на промоцији књиге безногог поклони литру млека свакога дана. Безноги може да преузме своје млекце свакога дана у продавници у кругу фабрике. То је негде у Борчи. Безноги живи у Сремчици. Па ће онда да буде у штампи, жутој, веселој, режимској, има да се читају све овакви наслови:  “Јадан… тако јадан, а тако снажан”, “Безноги песник спасио дете из сметова” или “Пешачећи, долазим до инспирације. Хвала млекари, рекао је хроми песник. Да је овај наш ПЕСНИК такав, евентуално би могао да доживи непријатност уколико га неки пијани залутали публикант (како је једнина од публика, живота вам?), јер само пијани залутали публиканти иду на песничке вечери безудних… Дакле, само га тако неко ментално заостао може питати: – Како ти, живота ти, јебеш кад немаш ногу? Мислим да ли ти то и колико смета? ПЕСНИК на оваква питања не одговара. Најпре ПЕСНИК има две ноге. А потом, то што је чуо разговор безногог и радозналог публиканта  итекако ће запамти и у 99 одсто случајева, од тог случајног дијалога настаће намерна песма или прозаидица.

Одмакла сам од теме. Хоћу да кажем да сам наишла на ПЕСНИКА којег поштујете неприкосновено. Уме да погледа са корица. Са насловне. Са последње.

Уме, ПЕСНИК, да погледа.

А не као неки чије књиге купујете јер вам њихов изглед «брига ме за изглед» изазива сажаљење, па из вас покуља литерарни порив, купићу ову књигу, да овај сиротан купи чешаљ. Или бар сапун.

Не, кажем вам поново. Овај ПЕСНИК изгледа. Зна се шта значи кад ПЕСНИК изгледа. Уме да стане. Уме да седне. Уме да легне. Уме да прича. Уме да ћути кад други прича. Уме да пребаци ногу преко ноге. Уме да има добре и увек чисте ципеле. Уме да упари ципеле, чарапе и панталоне, тако да оправдано сумњам да му тај неки предак, на кога је повукао тај ген – није из Србије. И најзад, али не и најмање битно за ПЕСНИКА: он уме да пише.

Због ПЕСНИКА нисам спавала две ноћи. Не волим хиперболу и трудим се да је не користим осим када пишем за децу па треба да их убедим да постоји планина која је велика као десет највећих планина на свету. То су слатке ствари, јер су двосмислене. Не лажем их, а фасцинирам их.

Нисам спавала јер сам га читала. ПЕСНИКА. Два пута. Мој први утисак, након оног нехајног прелиставања, био је последица самољубља и сујете свакога ко пише, глуми, слика… и оставља било какве видљиве трагове за собом: – Требало је да прво прочитам његовог ПЕСНИКА, па да му тада шаљем свој УСУД. Сад је мој УСУД да спалим сопствен тираж. Хоће ли се ПЕСНИК смејати мом Усуду? Или га сажаљевати. Питаћемо га, има дана.

А како то пише овај ПЕСНИК?

Пише интелигентно. Знате шта је интелигентно писање? Да вам се док читате и читате, учини да је написано много једноставно. Да онда одједном схватите да ништа нисте схватили. Да онда, баш зато што је писано једноставно и зато што сте сваку реч разумели, све прочитате поново, јер – размишљате –  немогуће да нисте разумели, све  је тако јасно. И тако, онда, заиста нешто схватите и то вам се допадне. Укапирате да у ствари зеза неког свог. Можда и целу Србију. А сви воле да се насмеју другом иза леђа или у брк. И онда, да бисте запамтили то што сте прочитали, прочитате још једном, како бисте испали паметни и начитани негде у друштву цитирањем ПЕСНИКА који уме да подјебава друге, е тада, полако али сигурно схватите: – Чек, чек… па то он и мене потпрцава. Изволите, изволите прочитајте ПЕСНИКА. Ако грешим… – договорићемо се.

ПЕСНИК је пун слика. Посебно када своје слике испише па одштампа. У књизи ПЕСНИКА која се зове ПЕСНИК, моје прво најдуже задржавање је било испред “штафелаја” на страни 11. Ево шта је ПЕСНИК урамио белим маргинама:

 Размишљах синоћ,

Потраја то до касно у ноћ,

Да преузмем све од њега,

И под окриљем боје гаврана,

Овако изгладнео поједем тишину

И све мрвке са Големог стола стрпам у главу

Да бих у блиској и далекој будућности њима хранио децу.

Уопште, али уопште не мора да значи да је ПЕСНИК ово написао гађајући (случајно наравно) фреквенцију мојих читалачких сензација. Али сам се највероватније ту сабрала. Ту сам СХВАТИЛА шта пише.  Зато сам се још дуже задржала код наизглед неугледног рама нешто ужих белих маргина али оштрих потеза. Резали су мозак. Кад песнички потез зареже по мозгу, то је мислећа поезија:

Потрчао је као вихор

не би ли се ослободио пошасти

Улетео је Господу у главу.

Тамо је радио неколико милијарди година

неке важне послове.

Голицкао му је непце.

Чистио му је небо од тмурних мисли.

Чистио му је зубе и врх језика,

Не би ли матори могао разликовати

укусе вина и крви

И како би се могао ослободити речи

Које су му навирале  из свих језика

на врх језика.

Баш на врх.

Горе је и слава и страва.

Таман када сте помислили да разумете песничку нарацију, стижете до 20. стране. Мене је поколебала жестоко. Да ли овај ПЕСНИК пише о себи? Или о себи онаквом какав би желео бити. И ко је мали Боња? Мали Бог? Мали песник док је још био у Великом Боњинцу. Онда сам се затворила у тоалет. Поноћ је прошла. Било је пола 2. Нисам распознавала цвркут птице. Неки петао инсомничар се чуо из далеког потамишјег комшилука. Беху то добре кулисе. Плус моја неконвенционална одевеност, нетипчна за читање ПЕСНИКА, али примерена седењу на тоалет шољи. Удубљујем се:

Мали Боња померен је у позадину,

Пушта ветрове и страшне мисли

(да бих запамтила овај тренутак, код другог читања сам хтела да у исто време пустимо ветар. Био је то први пут да сам издала ПЕСНИКА. Од кад смо се упознали),

Разгони их по хиперболичним кривинама,

Од Суве до Старе планине,

Слуша како грми око Големог стола,

Гледа како сева око Миџора,

Псује у себи и око себе деци Мајку Божју.

*****

Када обилази гробље у Великом Боњинцу,

Боња повремено погледа у бунар.

Још увек је на међи између Николче и Сотира.

Само њих двојице нема.

(Не знам да ли су се помирили,

Да ли су проговорили?

Много је времена прошло

Од када су се упокојили

А време лечи све.

И све затре.)

Овде сам најпре била мало разочарана, не као песнички критичар, већ као жена. Немојте да вас лажу да је то могуће одвојити код нормалног женског, а поготову мушког критичара.

Значи, сневеселила сам се, ПЕСНИК кога управо откривам је са села? Добро, одмах се умирим, а одакле је Никола Тесла? Из Смиљана. Никола Тесла није ПЕСНИК, мада је могао да буде, али нећу вазда да тражим веће па да изгубим из вреће. Примећујете, као књижевни критичар, као неко ко посебно уме да изврши обдукцију поезије, ја умем и да стихоклепам. Никола Тесла и мртав помаже Србију. Спасио је ПЕСНИКА и као потенцијално интересантног мушкарца.

Онда ми је пажњу привукла страна 43, па сам на тренутак заборавила на имовинско стање ПЕСНИКА:

Када су Нови свет освајали

(Уместо да су га стварали,)

Или они из Битке на Косову

Али ни њих нема.

Неки сумњају да их је Он склонио

На време и на сигурно место

И да ће се појавити

Заједно са њим

Као гајдаши за императором

Када за то буде дошло оно време

Које одвајкада не постоји

И које не мирише

Као комшика када пролази ходником.

Ту смо. Као што ја – читалац, морам да намиришем ПЕСНИКА, тако и ПЕСНИК мора да намирише читаоце. Готово животињски. Примећујете. Он заводи испотиха. Своју страст, попут доброг ловца, крије иза наизглед наивних поређења и пева: “… оно време које не мирише као комшика када пролази ходником…” Аххх. ПЕСНИК сме бити промискуитетан. ПЕСНИК који ми улази под кожу са страница ПЕСНИКА, зна чаролије мешања старог и новог, мешања самогласника који упадају у сугласнике и лако их је за појести. Топе се у устима. Зна за трикове да нигде нема класичне риме, а да читајући поезију ви верујете да певате песму ПЕСНИКА. Уме да води, а да не додирује. Па је л’ ПЕСНИК или Бог? Мислим да он то зна али крије боље од Ден Брауна. Назив поетског блога му је: стојанбог. Па, молим вас…

Устала сам те ноћи и скувала чај. Одлучила сам се за мајчину душицу. Пијуцкала сам и размишљала. Да. ПЕСНИК је Бог:

Прескочио си онолико брда

Не би ли сазнао

Шта речено није!

Људи још увек сањају месец,

Мисле, чак, по њему ходати…

Да би репортажа, па тако и песма била објективна уколико ико икада помисли да нам је потребна објективна песма, она мора ПЕСНИКА приволети да поприча са свим јунацима своје ПЕСМЕ. Да ли смо овде, у горе наведеном стиху, имали изјаву, рецимо, Нила Армстронга? Нисмо. А јесмо ли имали монолог Бога? Јесмо. Изражена је сумња о могућности да ће људи икада ходати по месецу. Или је ПЕСНИК необјективан, ако се ико икада усуди да тврди да је то песнику потребно. Или ПЕСНИК верује да је Бог што јесте предуслов да (п)остане ПЕСНИК.

И најзад, када сам помислила како ћу најзад моћи да спустим ПЕСНИКА поред кревета (не могу делити постељу са непознатим), наиђем на стр. 48:

 Ој, Мораво!

Врти коло!

Врти, врти, врти!

Да човек није вртео репом

не би остао без њега.

 

Ој, Нишаво!

Ој, Мораво!

Ој, Србијо!

Ооо-ој!

Схватате. ПЕСНИК и добра ПЕСМА вас остављају неуспаваним. Сањаћете будни. ПЕСНИК и добра песма ће вас у пола четири ујутро дићи на ноге: – Опааааа, ој Нишаво, ој Мораво… Смејући се, када вам се буде затвртело у глави, пашћете на кревет. Задовољни. Вртеће вам се канцеларија, биро рада на којем сте, вртеће се последњи режањ сланине у фрижидеру, нека полуотворена паштета, вртеће се поцепана фиранга и рупа на ципели са све ципелом, вртеће се телевизијске “задруге 2″ и “парови”, све брже и брже и брже. Док будете тонули у сан суђаје ће се, држећи се за руке, још увек вртети разигране изнад ваше главе. Ако успете, затворених очију, да зграбите бар једну и ставите под јастук, постоји шанса да сретнете ПЕСНИКА. Међутим, то се може испоставити као неизвесно, па је боље купити књигу ПЕСНИК професора Стојана Богдановића, ПЕСНИКА.

Мисаоност, рефлексивност, модеран слог, метрика по мери врсног математичара, хармонија по мери апсолутног слухисте, речи прикупљане дуго година и слагане по души. Шта ли ставља између речи? Уверена сам да је то немогуће открити.

Отуда не могу да завршим осврт на ПЕСНИКА. Покушаћу, не кажем. Трудићу се, итекако. И бићу стрпљива. Ако побегне с другом, ЧОВЕК је. Није БОГ. А песник остаје свакако. Неки то редовно раде. Из једне у другу, побегну у трећу…. у десету књигу, строфу, тему. Стојан Богдановић је у ПЕСНИКУ дао само ПЕСНИКА. Кроз песму. Зато му треба и са виших државних инстанци допустити да му адреса блога остане “стојанбог”. Време ће показати да сам у праву.

П.С. Драги Стојане, мој осврт који за водећу тему има испитивање и крајње доказивање да си ти ипак мало Бог  и много човек, а највише филозоф. Мудрац који уме да гледа. Који уме да види и хвала небесима и у име поколења, и да записује. Али ова моја тврдња о богочовеку – мудрацу донекле је угрожена чињеницом да ти ни сајт ни блог не раде .

Драги ПЕСНИЧЕ, шаљем ти сада све ово у Ворду.

Одговор ПЕСНИКА:

Сајт ради! Појаве се прво нека срања, јер је сајт био пребукиран, али повуци фајл надоле, па ће се појавити. Сајт је регистрован у Италији, да џукеле не могу да га укину. Синоћ сам интервенисао и јутрос су пустили сајт, а до вечерас ће све зрихтати. Иначе, тврдим да има добрих текстова, не само мојих…

Поново ОСВРТАЧИЦА:

Охохо, ПЕСНИК показује и своје скромно лице : )

Стојане Богдановићу, професоре мој бивши и будући, хвала ти на песничком празнику званом ПЕСНИК који је у сваком свакцијатом погледу изванредна и апсолутно незаборављива песничка књига.  А када је буду оцењивали књижевни критичари, звани “метрономи”,  моћи ће само да се сложе око изузетног списатељски квалитетног материјала: од доследности, до уједначености која успева да буде динамична и да реченицу чини мирном као глува тишина или да је смрзне на начин од којег зуби цвокоћу. Хвала на лептировима, копривама, на заборављеним и новим речима које умеш да склопиш као пиротски ћилим али са роком трајања од хиљаду година. Само… што ми попљува краља (ту сам се озбиљно замислила, не може мали Боња баш све ниподаштавати (осим оног што је за јело и јеб), краљевина је беочуг неопходан Србији, јер је редоследно прескочен). Али ову тему можемо негде насамо. Ако више од два Срба почну о политици, одмах рат. Ово не пишем сада као ПЕСНИКИЊА, јер ни ПЕСНИКИЊА нисам. Мада, покушавам да песничиним. Како ти се чини, како чиним?

А видиш, кад већ поменух рат у сусрету два Срба који почињу причу о политици, у поезији је то немогуће. У поезији се волимо. Њу треба да водимо. Деци. Само деци…

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: МИСАО ЈЕ МАЈКА БОЖЈА (2) (Афоризми)

1001

Вучићу би требало судити за помагање у злочиначком удруживању са Американцима у вези са Гвантанамом!
У сваком случају требало би му обезбедити место у неком од престижних српских затвора.
Американци су одавно од Србије направили затвор.
Сада га пуне уз свесрдну подршку српске владе.

1002

Поезије и љубави никада доста,
Али за њих се треба борити!

1003

Докурчили су ми и Вучић и Гвантанамао и онај Скот и они његови скотови!

1004

BOLJE JE PROMENITI VLAST,
ALI JE LAKŠE PROMENITI STRANKU!

1005

ГВАНТАНАМО СЕ ЗАТВАРА, СРБИЈА СЕ ОТВАРА!

1006

Није важно ко је измислио Бога, нити је важно које је Он боје, важно је да Он постоји.

1007

Ако је војска добра, онда је најбоље да је у касарнама!

1008

Полиција увек дође на готово!

1009

Код нас би реч политичар могла да се преведе као смутљивац!
Наравно да у глави имам протитип тога.

1010

Лепа жена лако нађе излаз из лавиринта!

1011

Лепе жене нису само за гледање и мирисање.

1012

Жене осветљавају планету, а Тесла је нешто друго!

1013

Неки људи мисле да је жена створена за кување притом заборављају да има жилавих жена.

1014

Човек открије жену тек када је скува!

1015

Неким људима сметају жене.
Зар нису будале?

1016

Примећујем одавде да су се многи одушевили Ердогановим потезима, а заборавили су на нашег Ердогана!

1017

Да ли ће и београдски паша отказати Америма?!

1018

Могли би да нам испоруче бар Блера!

1019

Да ли је могуће да су у Србији сви полудели па им је због тога свима све лепо?!

1020

Џабе сте се секирали, од Београда на води нема ништа без воденице и воденичара!

1021

У Србији је тренутна ситуација: Црко коњ!

10228

Мандатар је изгубљен случај,
Још трага!

10239

More, ako hoćete leba, onda motke u šake!

1024

Bez brige, Sunce će prolaziti i bez vas!

1025

Нема леба без мотке!

1026

Ако сте се намучили, не секирајте се, проћи ће. Све ће проћи.

1027

ПОДСЕЋАЊЕ
Гимназија коју је Охриду даровао краљ Александар Карађорђевић, која је носила краљево име, сада се зове Св. Климент Охридски. О дародавцу и оснивачу нема трагова. Скинут је и барељеф са краљевим ликом. Уместо њега постављен је Св. Климент.
Слична је ситуација у Љубљани. Универзу у Љубљани је направио краљ Александар и носила је његово име. Пре двадесетак година је на згради постојала плоча о томе. Плоча је скинута, а Универза је добила име Едварда Кардеља, који је као што знамо рушио Краљевину Југославију, а његова заслуга за оснивање Универзе је две нуле.

1028

ИПАК ЈЕ СВЕТ САМО МИСАО!

1029

Стара изрека каже, Не мешајте бабе и жабе. Мислим да им мешање треба препустити. Боље ће то одрадити него овај сметењак. Није крив, насмео се, још кад је мали био.

1030

Док ви спавате, они краду!

1031

И Сунце може ослепети човека.
Није лоше да човек повремено буде у мраку,
Али не претерујте.

1032

Робија је гадна работа,
А за неке би била милина.

1033

Ако је робија цивилизацијско достигнуће, онда би сви наши политичари морали бити на робији и то на почетку мандата. После је касно.

1034

Важно је стићи, али треба и утећи!

1035

Смрт боли само оне који преживе!

1036

УВЕШЋЕ НАС У РАТ
А НЕЋЕ НАС ОДБРАНИТИ!

1037

Истина највише боли,
Зато је она најбољи лек!

1038

НА СРБИЈУ НАЛЕГЛА МАГЛА,
НИШТА СЕ НЕ ВИДИ!

1039

ИДЕМ У КЊАЖЕВАЦ НА ВАШАР,
ПОКИСНУЋЕМО У НЕКОЈ КАФАНИ!

1040

СВЕТИ ИЛИЈА У КЊАЖЕВЦУ
А шприцери ладни, па млого-бели свет. Покисосмо. Није нам требао кишобран. Срећом нисам од шећера иначе бих се сав растопио. Али боље је човек да покисне него да прокисне.

1041

После сваке конференције за штампу
сви се надају да се више неће појављивати.
Али, јебига!

1042

САВРЕМАНА НЕДОУМИЦА

У старо добро време када је човек био храбар говорило се у моме селу, а и у другим српским селима, да тај има муда. Сад су села празна па нема ко то ни да каже, а ни да чује. Дошло време да је важна само гузица. Неки људи, богме, живе само за своју гузицу, а други живе од ње, а они трећи се само трте. Па сад ви видите шта је важније.

1043

Ма, и ја понекад дрндам вуну!

1044

Сад кад почне да сриче слова, па да замуцкује, па да се пренемаже, ма нек се носи…

1045

Ми и даље славимо славу, а ови нек си јебу матер!

1046

Ако вас баш ништа никада не боли,
Онда нисте нормални!

1047

Данас ће премијер срицати слова. Одржаће јавни час. Учиће српске посланике да слушају глупе говоре, што они знају, али се праве блесави, а немају потребу за тим. За време часа нико не сме да излази по ради себе! Срећа да је Бог створио памперс пелене ионако све то неописиво смрди!

10482194

ЛАЖЕМ СЕБЕ ДА МИ ЈЕ ЛЕПО,
АЛИ НЕ ПОМАЖЕ!

1049

Паметан је, али не знам на кога се изметнуо!

1050

Пре су викали, Вучићу педеру.
Више нема потребе.

Опозиција је прозукла!

У скупштини се једни трте, други се гузе, а све је то непотребно. Зна се како се деца праве.

1051

Испаде да су најбоље црвљиве јабуке.

1052

Човеку је једино светло мисао.
Све остало је мрак.
И већина ствари су тамо.

1053

Кад знате, што питате?

1054

Увек је тешко туцати камен!

1055

Крчка се, само још да се запржи!

1056

Што се мене тиче,
Нису нам потребни ни Вучић, ни Бајден, ни НАТО!

1057

Бајден је одлетео као Милосрдни анђео.
Чекамо бумеранг.

1058

Хрвати су наше старе муштерије!

1059

Богдановићи сви и свуда!

1060

Nemojte misliti da sam zaboravio da je onaj Vučićev priјatelj Bajden bitanga!

1061

Баш сам мислио да смо се курталисали Хрвата,
А они се опет трте!

1062

Нико не треба да брине за своју пензију јер ће му је одузети чим је стекне.

1063

Остали у нам само Амери,
И њих ће пречукамо.

1064

Гледао сам ноћас оне јадне Аустралијанце и тако сам избегао Вучића.

1065

Што они не знају није наше,
Наше је да ми знамо!

1066

Знао сам, али сам волео да наши победе…

1067

У Србији се боље живи само у причама премијера!

1068

Синоћ се премијер здушно трудио да одбрани Андрију.
Шта ће то Андрији?

1069

Да бисте нешто начукали први услов је да имате чук.
Често је довољна и чука!

1070

Дрва се не цепају ударањем главом о зид!

1071

ПРИЈАТЕЉИ СУ ТУ ДА ТЕ ВОЛЕ И ДА ТЕ БОЛЕ!

1072

Најбољи разговор је ћутање.

1073

Да ли се историја бави само лудацима?

1074

Премијер је имао састанак, затворен за јавност, са дипломатским кором. Шта је то што цео свет треба да зна
једино за српски народ да је тајна?!

1075

У Београд долази Миле Додик да му га крше, или да му га накрше? Видећемо када се појави дим. А ако се дим не појави значи да су већ попушили.

10762

Ми чекамо прави референдум.
Као кримски, на пример.
Неки би чак да изађу из Европе,
а онолики свет хрли у Европу.
То већ није нормално!

1077

Ако ти је горко у устима, онда само љуто помаже!

1078

Док се вратите са бувљака контејнери ће бити празни!

1079

И најгора опозиција је одлична,
Али ми немамо никакву!

1080

Милорaд Додик каже, Ми нисмо Босански Срби, ми смо Срби.
Е, сад се ја питам шта смо ми?

1081

Коње би требало заштити од људи!

1082

Колико год могу да повуку коњи не могу да извуку државу из блата. А ни волови!

1083

Коњ није скакавац, али може да буде зеленко!

1084

Ко уме да чита између редова може да прође кроз иглене уши!

1085

Одавно сам почео да копам тунел и дошао сам скоро до краја.
До краја живота. Неки тврде да је тамо светло, а мени је пао мрак на очи.

1086

МУЋЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

И ако га не гледате, ако искључите телевизор, нема вам спаса. Он ће вам нешто сместити и када спавате. На годишњи одмор нисте ишли, а и нећете. За то се ви не брините. Ту је он да брине да вам се то не би десило. Ништа вам се неће десити осим задеса. Књиге за децу ћете некако намакнути. Макар старе. А патике догодине. Деци и не требају нове књиге. Можете им на бувљаку купити нове, ганц нове, докторате. Не морате босу децу да сецате по бувљаку. Са тим докторатима се могу запослити само у влади. У најгорм случају постаће министри. А онда сте најебали. Најебаће и други, али то ништа неће бити ново нити ће их изненадити. Немојте искључивати тв можда ће се појавити нешто смешно из комшилука. Ако ништа друго пребиће вашу децу. Онако по усташки. После бар не морају да иду у школу. А докторат, то смо већ написали, можете добити јевтино на бувљаку. Ако мало сачекате, можда ће деца добијати докторате заједно са чланском картом неке напредне странке. Муће, муће наше, сваки је почетак тежак, а школска година дугачка као државна служба. Некада је била танка и дугачка. Сад се погојила.

1087

Декарт је јашући на сумњи догурао до генерала.
А ја због ње не могу да заспим.

1088

Народ је почео да зазире од ових педера.
Боје се људи да их не заскоче
И да им не смање плате и пензије.
Када нема пара нема ни струје.
А у мраку свако може да ти га крне.
За све то као надокнаду добијеш параду!

1089

Сви су зинули у Вучића и у педере, као да су они неки!

1090

Данас је 132. рођендан Железница Србије.
Оде воз!

1091

VLADA JE ODLIČNA, NEGO NE VALJA NAROD!
PREMIJERU NE VALJA SOPSTVENI NAROD!

1092

Све нешто кријете, а сви знају о чему је реч!

1093

Морам да затворим врата,
Убиће ме промаја,
А и стихове ће ми развејати.

1094

Сад им па криво што их нико не јебава!

1095

Са висине Он све смирено посматра,
Смејуљи се
И на тај начин оправдава
Своје и моје постојање.

1096

Седим у дну собе
И сам себе лажем
Да сам добро.

1097

Само нешто чекате,
Е, не може тако!
Мораћете мало да мрднете гузицу.

1098

На овом свету има толико добрих и паметних људи а ви се највише радујете када нешто огавно напишем о тој будали!

1099

Био сам на пијаци,
Само да видим цене.
Остало је скупо.

1100

СУТРА ЈЕ ГЛАСАЊЕ!
Немам право гласа,
А баш бих гласао против Вучића.
Ни раније нисам гласао за битанге.
Гласајте против рата!

1101

Мир вам је осигуран на крају,
Гласајте за живот!

1102

Малена,
Гласање је завршено.
Закључај врата,

Сад је време…

1103

Секс се не пије на екс!

1104

Велика јебачина одавно траје,
Немојте себи дозволити луксуз да останете суви!

1105

Због проклетог раjсфершлуса одлучио сам да не облачим панталоне док траје гасање, јер у то време је угашен телевизор и сва светла. Тако ће бити док и ми не угасимо. Хајде, Малена, не могу више да чекам, зајебаће ме неки политичар – неки говнар.

1106

Сви сте се смрзли,
Као да се они други ничега не боје!

1107

Ко год се врати у Србију види да ту не влада никаква логика. Тако је било и пре само нису видели. Иностранство рађа носталгију и отвара друге очи.

1108

ГРАЂАНИ НЕ МОРАЈУ ДА БРИНУ,
НАДРЉАЋЕ,
АЛИ САМО ОНИ КОЈИ СЕ НИСУ ПРЕСЕЛИЛИ!

1109

Не бојте се Чанка,
Опасан је празан Чанак!
Од њега нас неће спасити ни гробар
Ни они силни министри и саветници
Који за сваку владу
Купе нови докторат!

Ова мешина је пуна.

1110

Да би референдум био успешан
Мора се организовати
Као на Криму,
Као у Шкотској,
Као Брегзит,
Као на Косову…

1111

Pепублика Српска је нешто посебно,
Она је СРПСКА!

1112

Како отићи а не осврнути се на бол у души кад све те гуши и буши као да су у питању уши и нико да нањуши шта се то тамо пуши и зашто се свет стално гради и руши. Зашто, бре?!

1113

NI IZBEGLICE NE ŽELE DA OSTANU U SRBIJI!

1114

ILUZIJE SU RAZBIJENE, KORUPCIJA DAJE REZULTATE, ALI SMANJUJE PENZIJE I PLATE. OSTATAK PETOG OKTOBRA SE PRESELIO NA DEDINJE A GLAVNI AKTERI SU POD ZEMLJOM, AKO NISU U HAGU.

1115

Не треба трчати за светом.
Ако не можете испред,
Направите свој свет!

1116

Човек је највећи само у свом свету!

1117

ДАНАС ЈЕ ПАРАСТОС ПЕТОМ ОКТОБРУ,
СЛАВИ СЕ НА ДЕДИЊУ.

1118

Све ми је кисело,
Фали само купус и грејана.

1119

Власт не зна за шалу,
Зајебава озбиљно!

1120

Ми Нишлије смо платили,
Сада чекамо Вучића да нам укључи грејање.
А ви како сте?

1121

Сви хоће Трепчу,
А сaмо Срби хоће да је отму својој деци!

1122

На српском бувљаку су Трепча, Бор, ЕПС, Телеком…
А ви, ако сте добро, да не кваримо!

1123

Да не буде заблуде,
И Република Српска је на продају,
Само се прави пазар!

Утврђује се да ли ће на комаде или ђутуре!

1124

Чисти се Ниш,
Долази Вучић.
Све ће нас почистити!

1125

Од када сам непокретан,
Постао сам стуб куће.

1126

Нишлије се не надају да ће им премијер вратити паре које им је отео!

1127

И писац би требао да буде човек, бар понекад!
Велики писци нису кукaвице и воајери.
Праве писце озбиљно читају једино њихови противници.

1128

Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу!

1129

Јуче написах: Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу. И сви који су коментарисали ову моју објаву су се хватали за тај курац.

1130

Ако човек мора да се преда
Било би добро да изабере праву страну!

1131

Вучић се јуче гадно замерио женама. Најебо је. Мушкарцима се замерао и раније, али они су сероње, тако да од њих увек испадну само говна. Ја се уздам у жене. Ако му оне не доакају, онда смо најебали сви. Боље он него ми.

1132

Ниш је окупиран.
Видећемо да ли ће прорадити Бубањ?!

1133

Немојте мислити да сам вас заборавио. Жалите се на блокаде на фејсбуку. Не знате ви шта је блокада. Дођите мало у Ниш, па ћете видети. Закрчене улице, као мечка да игра! Једва извукох живу главу!

1134

Помагајте, људи!
Како да се откачим од овога Вучића,
Пући ће ми телевизор
Пуца ми глава,
Пуца ми…

1135

Шта ли смо Богу згрешили, те се ови довукоше и у Ниш. И досад нисмо имали вајде од њих, али бар нам је била мирна глава. А сада имамо и штету. Мишљах да ће бар улице почистити. Ништа од тога. Дошли су нас да почисте. Такви су ваздан у Ниш долазили да нешто мазну, или да нам нешто увале. Неће се они ту зауставити. Доћи ће и код вас.

1136

Нико бре, да призна да је будала, да је идиот…
Све паметњаковићи,
Све знају,
Све саме незналице!

1137

У природи је правило да се када дође време напусте родитељи и да се самостално живи од свог рада. Нигде није речено шта се десило са бабом и дедом. Да ли их је завејао снег? Да ли су птице сахраниле песму? Где су учитељи? Да ли су се сви винули на небо? Нема ни корепетитора, ни диригента. Остали су само промукли понављачи и глувонеме убице. Ни фијук, ни хук, ништа. Ништа се не чује. Мук. А човек мртав, или је отишао у инистранство да доведе помоћ, па остао тамо. Мора да је тако. Овде или намо, свеједно је мртав.

1138

Људи се вежу за реч, а песници за срце!

1139

Клупко се одмотава тек када маче почне по њему да скаче!

1140

Не може се на другу обалу у чамцу од флис папира!

1141

Ако човек није мајмун,
Ухватиће се за жену,
А не за грану!

1142

A što se tiče plata i penzija znali smo da laže, samo čekamo potvrdu od lopova iz M M F -a.

1143

Трн је на правом месту само у здравој пети!

1144

Човек се невероватно добро осећа када се испразни, макар да није реч о песми.

1145

Нисте ваљда очекивали да ће одржати реч?!
Чак му и измишљање афера више не иде као раније?!
Уместо плата и пензија добићете…

1146

У Топоници би му било добро!

1147

KО ХОЋЕ СА МАЧКОМ ДА СЕ ИГРА МОРА ДА ПРИСТАНЕ НА УЛОГУ МИША!

1148

НЕМА ЖИВОТА БЕЗ ЖЕНА И БЕЗ БОЊИНСКЕ РАКИЈЕ!

1149

ОВИ НАМ ПОНОВО УВОДЕ САНКЦИЈЕ,
НАЈЕБАЛИ СУ!

1150

Неки чекају роду, неки чекају поштара, а ми кога чекамо?

1151

GOVORIM JA DA BI MU NAJBOLJE BILO U TOPONICI. TAMO BI BIO SIGURAN I POD STRUČNIM NADZOROM. BOLJE BI GA ČUVALI OD POLICIJE.

1522

Još dugo ćemo čekati pravu vest.

1153

Ništa mu nije, samo je lud!

1154

Ако нема места у Топоници, има у КП дому.

1155

Само се ви надајте, а знате врло добро да нико неће да прља руке.

1156

Морам признати да ми се не свиђају они СКОТОВИ што вештичаре по Београду.

1157

Савамала је Скотова, а фантом је наш!

1158

Реч птица је женског рода, а покрива и мушкарце.

1159

Пријатељство зависи од љубави, а сродство од крви.

1160

СУЗЕ СУ СЛАНЕ, А ПЛАКАЊЕ ЈЕ ГОРАКО!

11611

Пријатељство зацељује ране на души. Маже се преко ране танко као маст на лебац. Стално. Оно не дозвољава да се ране инфицирају, да се загаде.

1162

ЦРВ ЈЕ СЛОБОДАН САМО У ЗДРАВОЈ ЈАБУЦИ!

1163

Крв не преноси пријатељство.
Пријатељство није сида.

1164

Ако немаш кинту, онда је пијац велики секс!

1165

Наше је да обележимо земљу,
Да забодемо крст.

1166

Све белосветске але су зинуле на наше Косово,
Само српски премијер каже да косовска имовина ништа не вреди!

1167

Вучић извози Косово у Европу!

1168

Није то мајска киша.
Нису у питању ни поплаве.
Ово је киша која бије у главу и када пар минута не пада.
Ово је она киша која (и)зазива мрачне мисли.
Ово је она киша коју и сељаци мрзе.

1169

Кажу да је у Америци лудница,
Нису били у Србији.

1170

Како ће сада Вучић да трампи Хилари?

1171

Сад сви жале Килари!

1172

Ове бомбе што их баца владајућа коалиција су горе од оних натовских!

1173

Килари оде у историју,
Ко ће сада да ми га потапше!

1174

Вучић даде паре Клинтону,
Бомбардовање може да почне!

1175

Људи умиру, а вама се јебе!

1176

Svinja jeste pametna, ali je životinja!

1177

Kilari ode,
Ne znam šta čeka ovaj kreten?

1178

Некад су људи спавали са овцама.
Сада нема ни људи ни оваца.

Ко у клин, ко у плочу, а ја у провалију!

1179

Боље би нам било да је премијер мање паметан, мање би нас коштале његове глупости!

1180

Знам, чекате да опалим оног педера!

1181

Нису сви британски новинари педери,
Неки су курве.

1182

Ако хоћете да знате на шта се пецају кленови изађите сабајле на фејс.

1183

Просветари мисле да би неко други требало да им прави децу!

1184

Просветари ће добити највећи део онога што им је отето.

1185

Улога премијера је да замајава просветаре док не ишчезну.

1186

Земљу нашу треба да засејемо, а не да засеремо!

1187

Да нам земља не би била пуста
Наше је да је обележимо,
Да забодемо крст.

1188

Нашу земљу би требало засејати нашом културом.

1189

КАЛАУЗ

Песма је кључ за све браве,
Откључава сваку душу!

1190

Мудра коалиција, Зукорлић-Вучић, скраћује рокове градње. Уз асистенцију полиције спроводи безакоње.

1191

По Вучићу, ако би председник био из опозиције, он би стално звоцао.
Дакле,најбоља би била диктатура?!

1192

Не аје, лаје!

1193

Није важно које је боје мачка,
Важно је да зна да лови мужеве!

1194

Спремам се за изборе,
Јебаћу им мајку.

1195

Од два зла човек увек изабере најгоре!

1196

Овде су се сви смрзли.
Боје се да ће Вучић поново победити на изборима.

1197

Нека се јави ко је ово смислио?
Тај је измислио цео свет.

1198

Камен се не окреће према сунцу!

1199

Камен је старо злопамтило ударићете у њега и када се не надате!

1200

Ако рано укључите тв велика је вероватноћа да ћете наићи на неког лудака, или бар на будалу!

1201

Напредњаци ће на априлске изборе доћи хеликоптером.
Ваше је само да гласате.

1202

Савамалу ће рашчишћавати следеће владе!
Ваше је само да гласате.

1203

Матео Ренци није прошао и даде оставку,
А ови наши оду тек кад их утепају!

1204

Избори се организују онда када немаш избора!

1205

Вучић ће задржати Гробара док нас све не покопају!

1206

БУЏЕТ СВЕ БОЉИ,
НАРОД СВЕ ГЛАДНИЈИ!

1207

КАДА БУДЕМО СТИГЛИ ДО ТЕ ЕВРОПЕ
БАР ЋЕМО БИТИ САМИ.

1208

ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ НАПРЕГНЕМО,
ДА СКУПИМО ПАРЕ ЗА МИРАЗ БОРСКОМ РУДНИКУ.

1209

Чим неки хрватски политичар почне да једе г…а, наши политичари се сексуално узбуде и виртуелно им ј…у мајку и све остало по списку.

1210

ПАЖЊА,
ДИЈАЛЕКТ ≠ ЖАРГОН!

1211

У Србији нико ни у шта не верује,
Али сви се крсте!

1212

У Србији су сада најевтиније оне најскупље главе!

1213

У Србији је живот јевтин, а смрт је невероватно скупа.
Немојте дозволити да други плаћа за вас!

1214

У Србији су политичари појели сва говна,
Даље ће морати да их хране у затворима!

1215

НАЈСКУПЉЕ ГЛАВЕ СУ НАЈЈЕВТИНИЈЕ.
ТО ЈЕ ДРЖАВА!!!

1216

ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ УБИЈАТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1217367

НИ СМРТ НИЈЕ УВЕК ТАЧКА.

2368

Многи људи не сеју пшеницу,
Али раде испод жита!

1218

Ако завезаних очију прескачете шенгенски зид постоји могућност да упаднете у септичку јаму!

1219

Са усташама,
Јок!
Макар вечито остали у Србији.

1220

Ако морам да бирам између Томе и Вучића,
Онда нећу ниједног од њих.

1221

Ако хоћеш да се бар мало осећаш као човек,
Избриши диктатора из своје памети!

1222

Политичари увек нађу неко глупо оправдање за наоружавање
Које плаћају туђим главама!

1223

Срби нису глупи,
А одакле им они политичари….

1224

Једне будале мисле да су Срби глупи,
А оне друге мисле да су много паметни.
Будале једне, ништа не мисле!

1225

ВЕЋИНА ЉУДИ БЕЖИ ОД ОЗБИЉНЕ КЊИГЕ КАО ЂАВО ОД КРСТА.
ОВО ПРВО САМ ВИДЕО, А ЗА ДРУГО САМ ЧУО!

1226

Можда Бог не постоји,
Али њему више верујем него диктатору!

1227

Чим вас човек остави за тренутак ви направите срање, гласате за лопове!

232879

Прођоше времена деоба,власти, смрти…
Доживесмо да дође и време хохштаплера.

1229

Ови истераше терористе из Алепа на чистац,
Код нас су разбојници још на власти!

1230

Камен међаш опомиње комшије,
Али не и њихове краве!

1231

И камењарке су прешле на асфалт.

1232

Сваки камен тражи свога Сизифа

1233

Крајпуташ поздравља само оне који су преживели.

1234

Камен је дежурно сећање.

1235

Они верују у Бога, а ја у поезију!

1236

НАШИ МЛАДИ ЉУДИ ОДАВНО ВЕЋ НАПУШТАЈУ СВОЈУ ЗЕМЉУ, ОВДЕ ДОЛАЗЕ ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ АВГАНИСТАНА, СИРИЈЕ, ПАКИСТАНА, ПА И ОНИ НЕ ЖЕЛЕ ОВДЕ ДА ОСТАНУ. ЈЕДИНО БОЛЕСНИЦИ НЕ МОГУ ДА ПОБЕГНУ ОНИМ БОЛЕСНИЦИМА НА ВЛАСТИ!

1237

Овде остају само они који не могу да побегну!
Ако и скончају, душа им одлута!

1238

За нас ће бити Нова година када ови сјашу!
Тада ћемо славити.

 

1239

Мигове смо имали и раније,
А памет никада!

1240

Наше тенкове су исекли за челичане у Немачкој,
Сада од Руса купују друге!

1241

Велика бука око те старудије од оружја,
А ови су добили и онај рат 1999.

1242

Стих је лепо обучена мисао.
Тако би требало да буде!

1243

Само ви КОНФАБУЛИРАЈТЕ, а деда ће да вам прави децу!

1244

О НАТАЛИТЕТУ КАО О УШТИПЦИМА

О проблему наталитета ових дана се навелико расправља. Укључили су се сви релевантни фактори: Калуђери, педери, бабе-министарке и остали говнари све до нашег заштитника који се сада бацио на старе канте зване мигови. Сви споменути су се прославили за време прошлог рата, а ми због њих још најебавамо, али деце ниоткуд. И оно мало деце које смо имали побегла су од лоше државе и од још лошијих родитеља. Баба-министарка о уштипцима, а ко пре баби њему и девојка. Ваљда су зато старлете постале државне секретарке. Нешто ће се изродити.

1245

Они што су ми ноћас писали сада спавају, а ја им отписујем!

1246

Милтон је био мајстор, али није био песник!

1247

Сви знају жеље неверног Томе једино он ништа не зна.

1248

Размишљам о кандидатури, али много је велика гужва, а долази и Карић. Међу лоповима ће бити јака конкуренција. Просто, није ми тамо место. Али не могу једноставно рећи, Нек се јебу! Бојим се шта ће се изродити. Изроди су изроди и када не гласате за њих.

1249

Ви се спрдате са том неписменом будалом,
Али он мисли озбиљно да се поново кандидује.

1250

Извините за редослед:
ЋУРУВИЈА
САВАМАЛА
ХЕЛИКОПТЕР,
ДИНКИЋ,
КАРИЋ…

1251

Права поезија својом искреношћу надмашује све.

1252

ODOCUTRA U NIŠ MIRNO KO DA SU SE SVA NIŠLIJSKA PCETA ODVUKLA ZA BEOGRAD!

1253

Nama ostade samo Nova godina sve ostalo pokradoše!

1254

U SRBIJI SU SLOBODNI SAMO LOPOVI. OSTALI SU TAOCI!

1255

Цело јутро покушавам да неком увалим нову годину, јбг нико нема лову ни за половну!

1256

КАД ИМАТЕ ПАРЕ ЗА БУРЕК ШТО СТЕ НАВАЛИЛИ НА ФЕЈСБУК?!

1257

АКО НЕ ЗНАТЕ ШТА ЈУТРОС ДА РАДИТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1258

КУДЕ ЈЕ МРЦ
ТАМ ЈЕ И МРС!

1259

ТУПАНИ
Никада ми није било јасно, чак ни када сам ја био у питању, због чега људи журе у нову годину, због чега журе да остаре? Тупани!

1260

Што више учиш више заборављаш.
Што више заборављаш мање знаш.
Што мање знаш мање вредиш?!

1261

Заборављање доводи до мира.
Да ли је то лек?

1262

Свако ће наћи свој мир,
Само је питање тренутка.

1263

ВРЕМЕ ЛЕЧИ СВЕ И СВЕ ЗАТРЕ!

1264

Грип је као држава, мало ли дигнеш главу одмах те притегне! Не да ти да дишеш.

1265

МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ ТВРДИ ДА ЈЕ ТАЧНА ЈЕДНАКОСТ:
ЗАШТИТНИК = КУРТОН!

1266

ШТО СЕ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ИЗБОРА ТИЧЕ ПИТАЊЕ ЈЕ КАКО СЕ ЗАШТИТИ ОД КАНДИДАТА? НИ КУРТОН НЕ ПОМАЖЕ.

1267

ПРЕКО КУРТЕ И МУРТЕ СТИГОСМО ДО КУРТОНА!

1268

АКО МЛОГО ЛЕЖИШ,
ИМА ДА СЕ РАШТУМИШ!

1269

ПРЕМИЈЕР НИ САМ ВИШЕ НЕ ВЕРУЈЕ У СВОЈЕ ЛАЖИ!

1270

ШАРЕНИ ВОЗ ЈЕ БИО ШАРЕНА ЛАЖА!

1271

Има и таквих дама које не пуше увек него пуше хонорарно, а после се пуше!

1272

Не ваља кад се човек улежи!

1273

У СРБИЈИ СЕ ЉУДИ НАЈВИШЕ ПЛАШЕ ПРЕМИЈЕРОВИХ ГЛУПОСТИ.
НА ТОМУ СУ ОГУГЛАЛИ!

1274

КОД НАС У СРБИЈИ СУ САМО ПОКОЈНИЦИ ПАМЕТНИ,
А МЕЂУ ЊИМА СУ И НАШИ НАЈВЕЋИ ЈУНАЦИ!

1275

ПРЕСТАО САМ ДА БРОЈИМ ГОДИНЕ.
ПРЕЋИ ЋУ НА ВЕКОВЕ,
ПА ШТА БУДЕ!

1276

НАША ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА ШТО ИМАМО ПРЕМИЈЕРА ЗА КОГА НИКО ЖИВ НЕ ЗНА НА КОЈУ ЋЕ СЕ СТРАНУ РИТНУТИ!

1277

Ако човек легне не значи да ће спавати.
Зависи од жене.
Можда је брбљива.

1278

Није лоше да понекад глумите будалу,
Али пазите да вам то не пређе у навику.

1279

Гадно је када жена после низа година открије да јој се муж све време правио паметан!

1280

ОБРНУТО ЈЕ КАДА НЕШТО ОБРНЕШ.
ЗА ТО ЈЕ ПОТРЕБАН И РАЖАЊ.

1281

Велика је разлика код глумаца када будала глуми паметног или када паметан глуми будалу, а има и оних који ту разлику не уочавају. Они гласају.

1282

АКО ЧОВЕК НЕМА КИНТУ,
НИ КИТА МУ НЕ ПОМАЖЕ,
ТВРДИ ГА МОЈА КОМШИКА.

1283

НАЈОПАСНИЈЕ СУ БУДАЛЕ КОЈЕ ОТКРИЈУ ДА СУ ПАМЕТНЕ ТЕК КАДА ОСВОЈЕ ВЛАСТ.

1284

РЕЗЕРВНА ВАРИЈАНТА:
АКО ЧОВЕК НЕМА КИТУ
НИ КИНТА МУ НЕ ПОМАЖЕ.

1285

Није лоше да жена понекад умукне, јер бајање не диже из мртвих!

1286

Није лоше ако има нешто да се поједе па још и да се залије.
Не ваља ако то радите сами.
Изаћи ће вам на нос.

1287

Није лоше када свлачите жену, (полако де!), а она се као нећка.

1288

И ТЕШКА ЖЕНА ЗНА ДА БУДЕ ЛАКА.

1289

НЕКИ ЉУДИ НОСЕ ГЛАВУ У ТОРБИ КАО КОЊ У ЗОБНИЦИ.

1290

АКО ЈЕ ЖЕНА ЛАКА КАО ПЕРЦЕ,
НЕ ЗНАЧИ ДА НИЈЕ ТЕШКА!

1291

Одох, заледиће ми се сељаци на пијаци!

1292

Пре спавања скините наочаре и намакните ролетне!

1293

ВОЛИМ ДА МЕ ЖЕНА МАЛО ПОДРЖИ.

1294

ЊУТНА ЈЕ УДАРИЛА ЈАБУКА,
А МИ СМО УДАРЕНИ ОНАКО!

1295

Целе ноћи сам размишљао шта да радим са оноликим женама. Пред зору сам дошао до историјског закључка: Најбоље би било да ме оставе на миру како бих могао потпуно да им се посветим.

1296

Трампио бих се са Трампом.

1297

ЗНА ЧОВЕК СА ЖЕНАМА

Никада у историји човечанства нико није успео као Трамп да на једном месту сакупи онолике жене!

1298

НЕШТО СЕ МЕЊА,
АЛИ НАМА ОСТАЈЕ СКОТ!

1299

Мужевима смета Трамп,
А женама смета Меланија!

1300

У мојим годинама зима дуже траје.

Није лоше да пробате.

1301

НА ПИЈАЦИ СУ ЈЕДИНО ЦЕНЕ ОДМРЗНУТЕ!

1302

Често се од жена чује оваква реченица: Сви мушкарци су исти.
Али нису све жене исте!

1303

Неки типови ми замерају што често размишљам о женама. Да л’ су педери? Мајку им…

1304

Да није Вучић дошао из Давоса не бисмо могли ни струју да платимо!

1305

И на ЕПС се примењују методе Николе Пашића: Ако хоћеш ствар да пропадне, само образујеш комисију!

1306

Није обавезно да будала буде председник државе.

1307

Није лоше ни када се жена потруди. Када те пробуди. Када те возбуди.

1308

Није обавезно да председник владе буде лудак.

1309

Није лоше да све поделите.
То је један од начина да будете голи.
Ако вас већ нису одрали.

1310

У СТВАРИ!

Када силазим са Јевика, са Тресибабе, са Бубња, низ Крс, са Суве планине или са Старе планине све ми се чини да однекуд долазим, а у ствари полако одлазим.

1311

Постоје жене које пркосе годинама,
Постоје жене које пркосе мужу,
Не постоје жене које пркосе љубавнику,
Макар он био и муж!

1312

Људи моји, што сам се издангубио са оним Вучићем то ми историја никада неће опростити

1313

Сви знају за шта служи жена, као што знају за шта служи мушкарац. Жене и мушкарци се не слажу по питању тог служења иако исто мисле. Сви траже да им се признају заслуге. Као да од тога имају неку вајду. Траже бре, чак и онда када су цркотине. Боље би им било да мало одморе.

1314

Уметност су поделили на срце и мозак, а уши, очи, нос, језик, а додир, а умами, еј!

1315

Да се човек не би смрзао морао би повремено да ложи нешто!

1316

Неке жене се стиде,
неке се плаше,
а некима није ништа!

1317

Изгледа да врата служе само да се иза њих гурне метла. Ако отворите врата одјахаће!

1318

Љубав је света тајна у коју нико никада није проникао. Само се људима нешто чини.

1319

Што се љубави тиче, ако се њима чини, што се не би и нама чинило?

1320

Због чега људи избегавају љубав. Ако волите рат, онда је то то. Почните одмах.

1321

Љубав је струја.
Високи напон.

1322

У реду је да човек понекад побегне од жене, али зашто бежи од љубави? Кукавица.

1323

Ми смо народ, а они су држава!

1324

КО СЕ ЊЕГОШЕМ ИГРА,

ОПИЧИ ГА ПОЕЗИЈА!

1325

Судећи према споменицима код нас у Србији су само покојници паметни, а међу њима су и наши највећи јунаци. Ово се односи и на Српкиње иако њих у Србији рачунају у жене.

1326

Стари људи имају крте коске.
Може све да се скрши.
Нек се крши,
само да се не скрши.
Дуде, бело Дуде!

1327

Најгоре су жене које нису жене.
Најгори мушкарци су волови.
Мисле да је све у роговима.
Али то знају и жене да им натукну,
Па и да им набију!

1328

Ових дана су прекинули један важан експеримент,
Наиме, убацили су људске матичне ћелије у свињски ембрион и у свињи је почео да се развија човек.
Прво се формирало срце.
Да ли ће убудуће људске емоције бити свињске?

1329

Не може се пецати на сувом.
А осим тога човек мора да има одговарајућу пецаљку.
Не вреди му да каже, заборавио сам.
То му ниједна риба не би опростила.

1330

Не волем лаке женске.
А ни оне од сто кила.
Али, мора човек за нешто да се ухвати.
Риба се не хвата.
Риба се пеца јер је клизава.

1331

Риба као риба,
Зна да штукне у длбоко!

1332

Ако сте кренули у рај,
пазите да не промашите врата.

Комшија је опасан.

1333

Буди обазрив када идеш код комшике,
Комшија није везан.

1334

Поштуј своје комшије као своје најрођеније.
Не пљуј на под,
Нити по комшилуку,
Не знаш када ће ти напакостити.

1335

Не питај комшију за ђубре!
И он и ти знате чије је.

1336

Не питај комшију за куче.
Он као и ти шета туђу куцу.

1337

Немојте буљити у комшику
Као теле,
И комшија јој то исто ради.

1338

Не питај га за комшику.
Зна он,
Али не воли да буде оно што јесте.
Рогоња.

1339

Кажу да је најлакше оно што се мора, а мени је то најтеже.

1340

Премијер има само једну вијугу, као кокошка.
Зато по цео дан каки…

1341

Ако је везана врећа у питању, не бушите исцуриће пиринач, пасуљ или…

1342

Везан језик, не значи да је реч о говедини!

1343

Коњи имају свој језик, свиње имају свој. Добро се слажу и око тога не преговарају. О њима брину пси. Људи јашу коње и једу свиње. Када се усвиње, онда често буду и коњи.

1344

Жене све више преузимају улоге мушкараца.

Не само у позоришту.

Не само у теорији.

Не верујем да ће се зауставити на циркусу.

Не верујем ни да ће се зауставити на паркингу.

Од науке се свашта може очекивати.

Брзо напредује.

1345

Јбг.
Сад морам да идем на пијац,
да кувам ручак,
и да перем жени гаће,
А људи перу паре!

1346

Куде си била, мори, кара Коцо?
Знате већ шта значи реч “кара”.

1347

Само празан стомак тера човека на размишљање.

1348

С пуним стомаком човек није ни за какву работу!

1349

ЗНА СЕ
После ручка,
легање!

1350

Кад год сам пожелео
Да умрем од среће
Враћао сам се на почетак.

1351

Државна предузећа највише поткрадају државу!

1352

Изгледа да су сва јавна предузећа постала куплераји.
У њима се мења само намештај,
зато им слабо иде.

1353

Срце је само једна обична крпа,
не разумем зашто дрхтавицу као што је поезија повезују са њим.
Где им је памет?!

1354

Ко зна шта је иза.
Сви упиру поглед нагоре.
Боље би било да пазе где газе!

1355

После немилосрдних комуниста
дошле су незајжљиве демократе
а за њима битанге!

1356

РЕШИШЕ СЕ ЗАШТИТНИКА,
ОДСАД ЋЕ САМИ ДИЛОВАТИ.

1357

Срби знају да изаберу
будалу,
хохштаплера,
диктатора,
али они си траже ђавола!

1358

Некада је српски југ био јужније.
А сада је све ближе Београду.

1359

ГДЕ СТЕ МАЧКЕ?
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА ПРОЂЕ ФЕБРУАР.

1360

У СРБИЈИ СУ ИЗБОРИ ЧЕСТА НЕПОГОДА,
БЕЗ ОБЗИРА НА ПЕРИОД ГОДИНЕ.

1361

Срби воле старе ствари и младе жене?
Српкиње воле нове ствари?

1362

Знао сам да је мерак нешто скупо,
Али да је толико…

1363

Знам, уморила вас је недеља!

1364

Он ће извући гузицу, али ви нећете!

1365

Да би се родило дете потребно је да се човек и жена мало држе за руке. Остало знате.

1366

Аууу, што сам се заљубио,
Куде ћу сг да се (у)денем?

1367

Одоцутра ђи нема мачће!

1368

Ако овако настави овај дан,
Удавићу се
У вину!

1369

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ И БЕЗ ВУЧИЋА!

1370

Србији није потребан диктатор!

1371

Не секирајте се за њих,
Они неће остати гладни!

1372

Толико су се накрали
па им пензија ништа не значи.

1373

ДА СУ ТАКО ЈАКИ
НЕ БИ БИЛИ ТАКО ГРЛАТИ!

1374

ДА БИ ИЗБЕГЛИ ЗАТВОР НЕЋЕ ИМ БИТИ ДОВОЉНИ КОФЕРЧИЋИ!

1375

Ако човек стане себи на реп, онда би нормално било да се уједе!

1376

У Србији је сада сезона отварања фабрика, отварања путева, отварања мостова, реновирања школа… А ко ће правити децу?

1377

АКО ЧЕКАТЕ ДА ВАМ ПЕДЕРИ ПРАВЕ ДЕЦУ, ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАТЕ ДА НИ СЕБИ НИСУ НАПРАВИЛИ.

1378

У Србији је почео лов на гласаче.
Пси само кевћу.

1379

НАША ПИРОЋАНКА,
НИЈЕ ЖАБАРКА!

КО ЈОШ МИСЛИ НА РИБУ
КАДА ЧУЈЕ РЕЧ ПИЦА?

ЈАГЊЕ ЈЕ У ПИТАЊУ.

1380

Кукуруз се пече, или кува, док је млад, а када остари, онда се круни.

1381

Није добро када вас жале. Ни пре, ни после.

1382

ДОСТА ЈЕ БИЛО СРАЊА,

ОДМОРИТЕ МАЛО,

МОЖЕТЕ И ДА ПОПУШИТЕ.

ПОСЛЕ ЋЕТЕ СЕ КРСТИТИ.

1383

ДО 2. АПРИЛА ОВИ ЋЕ ДА НАС ДОТЕПАЈУ.

1384

Трка магараца  је  2.априла сад је само фрка.

1385

Људима је мука од силних фабрика и великих плата. Добро је да има нових путева. Лакше ће отићи на онај свет.

1386

Црко ми мобилни,
Толико сам се ражалостио
Као кад је ономад комшики цркло куче.
А њу боли за ову моју ствар!

1387

ОН ЋЕ ДА ИЗВУЧЕ ДУПЕ,
А МИ ДЕБЉИ КРАЈ!

1388

Немогуће је да вас неко научи како да осећате. Нити ико може спречити ваша осећања. Може вас научити како да се владате. Знано је да је у поезији важно и оно што није речено. Дакле, требало би понешто и сакрити, али ако исувише сакријете, онда то нико неће видети. Тада ће песма личити на булу, а неће вам помоћи ни да сте сами са њом. Бићете обоје закопчани до гуше.

1389

ПРВИ ДАН ПРОЛЕЋА,
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ.
ТРКА ЛУДАКА
ЗА АНДРИЋЕВ ВЕНАЦ.
ПО ЗАВРШЕТКУ ТРКЕ
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОМРАЧЕЊЕ.

1390

АЛЕК, ЗАЈЕБИ КЊИГУ, ВРАТИ МИ ПЕНЗИЈУ!

1391

Ако се после стрмекне, вајдиће гробар!

1392

Немамо брзе пруге, али имамо брзе аутобусе!

1393

У БЕОГРАДУ ЈЕ УВЕК ЗАНИМЉИВО КАДА СЕ ПОЈАВИ БАГЕР. МАКАР ИСПРЕД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

1394

Не разумем зашто људи мрзе Вучића!
Па зар им није смањио пензије и плате?
Шта, хоће још?!

1395

АКО ГА БУДЕТЕ ИЗАБРАЛИ, НЕ БРИНИТЕ, УКИНУЋЕ ВАМ И ОСТАТАК ПЕНЗИЈА И ПЛАТА.

1396

ПАРА ИМА, АЛИ НЕ ДАМ!

1397

СЕНДВИЧА ИМА ЗА ЈОШ ТРИ ДАНА,
А ПОСЛЕ, ЈЕБИТЕ СЕ!

1398

ФАБРИКЕ СЕ ОТВАРАЈУ СВАКОГ ДАНА,
А ПОСЛЕ ИЗБОРА НИ ФАБРИКА НИ ПАРА.

1399

НЕКО ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ МАЈА ЖЕНСКО. ОНА НИЈЕ ТРЕПНУЛА, АЛИ СЕ ВУЧИЋ УЗБУДИО!

1400

НЕ БРИНИТЕ ЗА МЕНЕ,
ГЛАСАЋУ ПРОТИВ!

1401

ДОК ВИ ЋУТИТЕ
ОНИ КРАДУ!

1402

НИЈЕ МИ ДО ЗАЈЕБАНЦИЈЕ,

АЛЕК ЈЕ БОЛЕСТАН!

1403

ПОЈЕДОШЕ СЕНДВИЧЕ

И ИЗБАЦИШЕ ОМЛАДИНУ НА УЛИЦЕ!

1404

У БЕОГРАДУ, НОВОМ САДУ И НИШУ

НА УЛИЦАМА  СУ ЉУДИ СА ПРАВИМ ДИПЛОМАМА.

1405

НЕМА РАЗЛОГА ДА НЕ ПОДРЖИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ.

1406

НИЈЕ ФЕР ДА САМО ВИ ДОБИЈЕТЕ СЕНДВИЧЕ!

1407

НЕ СТИДИТЕ СЕ, ХАЈДЕ БУДИТЕ ПОШТЕНИ!

1408

НЕ ПРДИ УЗАЛУД,
УСРАЋЕШ СЕ!

1409

ИДЕМ ДА СЕ ПРИКЉУЧИМ ОМЛАДИНИ. ШТА ЋЕ МИ ПЕНЗОСИ, ИОНАКО ИХ ЈЕ ВУЧИЋ ОЛЕШИО. ДА СУ БИЛИ БИСТРИ САД БИ СВИ БИЛИ МИРНИ, А НЕКИ БИ БИЛИ И У ЗАТВОРУ.

1410

ЗА И ПРОТИВ

Код нас у Србији чим нешто кажеш против, одмах си државни непријатељ. Ја сам против и не мислим да сам било чији непријатељ.
Против сам Натоа, који ми је бацао бомбе,
против сам ЕУ која нас мрцвари, која је финансирала бомбардовање,
против сам паразитских, тзв. невладиних организација, педерских и других, које влада финансира од пара које је од нас отела,
против сам диктатуре,
против сам суспендовања Народне скупштине,
против сам корупције,
против сам лоповлука,
против сам…

Нисам против старих људи, али сам против старе памети.

Лако је оним педерима из владе, они немају школске другове, али ми имамо школовану децу.

Студенти су после демонстрација почистили смеће. Када ће Напредњаци почистити своје смеће?

Ако сте одлучили да једете оно што се не једе, добро би било да то радите у свом брлогу. Не морамо сви да вас гледамо како мљацкате и како вам испадају старе протезе зато што немате кинту за нове. Зато што сте све своје поћердали па сада хоћете да проћердате и туђе. Гласали сте. Проћердали сте своје гласове. Сада пустите омладину. Неко мора да извади кестење.

1411

Обећава официрима веће плате и нове кршотине!

1412

Прети студентима, а не каже како ће платити штету Американцима за паљење амбасаде!

1413

Кажу да треба радити како би се заборавила мука.
Дакле, мука се само муком може заменити.
Што бисте је онда мењали?

1414

Не мешај у празном лонцу.

1415

Изађи из рупе!

1416

НАША ДЕЦА НЕ ПРИХВАТАЈУ СИСТЕМ КОЈИ ИХ ИСТЕРУЈЕ ИЗ ОТАЏБИНЕ.

1417

ВУЧИЋ И ВУЛИН СУ НАС ДОВЕЛИ ДОВДЕ,
А ДАЉЕ МОЖЕМО САМИ!

1418

Не постоји резервна Србија!

1419

Срби су баш трпељив народ,
Али не верујем да ће их то спасити од Вучића!

1420

Ред је и Србија да се покаже!

1421

И Срби су кварљива роба.
Осетљиви су на промају и на лову.

1422

Не могу бре, ништа да сакријем, чим кажем, Онај лопов, сви знају о коме је реч!

1423

Сви кажу да је комшија супер чова,
Али мени се свиђа комшика!

1424

Кажу, Човек се може наслањати само на човека.

А ја мислим на жену!

1425

ЛЕТИ СПОРО И ЖИВИ ДУГО!

1426

ПАЗИ ГДЕ ГАЗИШ!

1427

Људи воле успомене,

при томе мисле на оне лепе.

Вала, има и гадних.

Већина.

1428

Имао сам намеру да читам песме Баратинског,

али за несрећу налетех на Бернара Левија

и поквари ми дан.

Стари покварењак!

1429

Ова киша је много досадна.
Али, да је само киша!

1430

На крају, и киша ће престати,
Али тек када падне!

1431

Образ вам не може опрати пролећна кишица.

1432

Пијаца није биоскоп,
Гледање је џабе!

1433

Док је Вучић одсутан ови његови могу да праве разна срања.

Њега се то иначе не тиче.

1434

Синоћ није било кише, али ми за сваки случај покисосмо!

1435

Мењајући именице по падежима нећете променти ништа!

1436

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1437

Што се ње тиче, ја сам крив!

1438

КЊАЖЕВЧАНИМА, НАЈБОЉИМ ЉУДИМА НА СВЕТУ, ЧЕСТИТАМ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА И ЖЕЛИМ ДА БУДУ ПОТПУНО СЛОБОДНИ,
АЛИ СЕ ТО НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ БЕЗ ЊИХ.

1439

Поједини мушкарци говоре да имају нешто против жена. Мени су све те приче сумњиве. Требало би то да покажу и докажу, а не само да дрндају на playback.

1440

Многе жене не разликују орла од кукавице.

1441

Многи мушкарци не разликују жену од шерпе.

1442

Ако имаш добру рибу, онда ти тигањ није потребан!

1443

Aко се жена домогне доброг коња, требало би да га редовно јаше!

1444

Због чега поједине жене потцењују магарце?

1445

Најбоља комбинација је, добра жена-добра риба.

1446

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1447

И овај дан је зајебан као и сваки други!

1448

Сви чекају да сване, а знају да се најбоље лови по мраку.

1449

Племенита риба воли бистру воду, а ја чисто вино!

1450

Ух, што је досадна!

1451

Кад је овде овако мрачно усред дана, шта мислите, како је тамо?

1452

Гашићу вратише позицију,

а моја пензија не може да се поврати!

1453

Једни само причају, други само чекају!

1454

Опет киша, ништа од пецања!

1455

Стално пада киша.

Што једном не падне Вучић или Вулин.

А може и Дачић!

1456

Свако се једном мора преселити.
Ја сам се селио више пута.
Гадно је!

1657

Сви воле да објавим нешто лепо,
Иако сви знају како је,
И нико не зна докле ће?

1458

Није он паметан,
Само тупите,
Зато сте тупи!

1459

Немојте чекати тренутак који је прошао!

1460

Прошлост је само за плакање.
Многи често мисле о њој.
Чак и када је ружна радују се,
Само зато што је прошлост!

1461

Било је у прошлости занимљивих ствари, али то је прошлост!

1462

Ако човек пружи један корак одмах је ближе сунцу. Не оклевајте!

1463

Сунце је чудо,
Зато често мислим на њу!

1464

Све мислим да и она мисли на мене.
Само си мислим!

1465

Има људи који чекају кишу,
Има и оних који чекају сунце.
Ја чекам да ми падне шака!

1466

Ко год пусти корене, има шансу да га одувају!

Веће су шансе на страни оних који немају корене.

1467

Остајте овде,
Горе је још горе!

1468

Изашао сам из своје коже,
Још тумарам!

1469

Кад год дуго стојите у месту,
Почну да вас боле ноге.
Боли ме глава,
Мрдните мало!

1470

Горе је горе,
А тамо је далеко!

1471

Ма, ја бринем за комшику, комшија се добро сналази!

1472

УКУС ЗАВИСИ ОД ДОМАЋИЦЕ,
А ДОМАЋИЦА МОЖЕ ДА БУДЕ И КОМШИКА!

1473

Време је увек смутно,
али ја сам то тек сада открио.
Нико ми није крив,

Све ми је право!

1474

Прошлост вам је увек за петама, као смрт. Ако вас стигне, онда сте и ви прошлост. А прошлост је само прошлост.

1475

Изнад Ниша су ноћас летели авиони без ауспуха! Само прде и смрде.

1476

Да не би плашили врапце, наши авиони лете само ноћу!
Хеликоптер је пао још док је Сантос био министар одбране!

1477

Галебови растерују комарце изнад Ниша. Само ноћу!

1478

Раније, ако кажеш жени да је волиш, она мисли да си пијан.

А сада, ако јој то кажеш, најебо си!

1479

Код овако лепих наших жена, само би педери хтели Европу!

1480

Ако неко воли да ради, пожељно је да изабере радњу!

1481

Ако неко хоће да пева, требало би најпре да подмаже гушу!

1482

Ако неко воли, то је доста!

1483

Ако неко воли да пева,
требало би најпре да подмаже гушу!

1484

Сви су мислили да је унутра мокро, а оно влажно!

1485

Рибе су у рибарници, али ако већ идете на море, није на одмет пецаљка.

1486

Поезија је чудо, а кога прогласити за чудовиште?!

1487

АКО ТИ ЈЕ ЖИВОТ ТЕЖАК, ОНДА ЈЕ ТЕЖАК БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ТИ ВЕУЈУ И НЕЗАВИСНО ОД ЛОКАЦИЈЕ.

1488

Дигнем нос да се види колики ми је!

1489

Што се мог носа тиче ви знате колико ми он значи и докле ме је довео мој њух. Али сада је касно да га скраћујем.

1490

Не мора само нос да је неки показатељ, то могу да буду и ципеле. Њих можете и да позајмите, број-два веће. Сигурнија мера је нога. Под условом да није у питању штула.

1491

Цео свет се креће и то не смета никоме, па нико и не примећује кретање. А смета им када неко легне поред комшике. И све им се чини да лежи! После и препричавају лежање, а нису ни пригвирили!

1492

КО НИКАДА НИЈЕ ИЗГУБИО ГЛАВУ,
ТАЈ НИЈЕ НИ ЖИВЕО!

1493

За поезију је најважнији нос. Ако не намиришете лепоту, онда од поезије нема ништа. Лепота је испред користи. Она је суштина. А патике, чак и да су лепе, служе само за навлачење!

1494

ПОД ЗЕМЉОМ ИМА МЕСТА ЗА СВЕ,
А ГОРЕ СУ ТЕСНА ВРАТА!

1495

И ја се грчим, иако нисам Грк!

1496

Пребијена мачка не лови мишеве!

1497

Стиче се утисак као да се свет улењио, а ја мислим да се чека кључ!

1498

РАСПРАВА СА БЕЛОМ ХАМВАШЕМ.
ЈА ИМАМ КРАТАК ФИТИЉ!

1499

Доста сам га скраћивао, сад га шминкам. Биће то добар текст!

1500

Јутрос сам уловио добру рибу. На пијаци. Права морска. Свежа.

1501

Знам да сте ме чекали, али кувао сам кафу. Нисам морао. Хтео сам.

1502

Рибе су као крокодили!

1503

Мудрац није изнад, нити испод, него изван!

1504

Без кобца нема ни шеве!

1505

Неке птице, углавном селице, напљују своје гнездо и оду на југ. Колика пљувачина ни због чега.

1506

Нема више лажи и преваре, само преваре!

1507

Када се човеку излижу патике,
Не значи да је много лизао,
Него да треба приштедети ноге.

1508

Ако човек скрене, онда може да се врати и да крене другим путем. Ако поново скрене, онда опет може да се врати. Ако потпуно скрене, онда је постао песник и повратака нема.

1509

КЛИН СЕ ЗАБИЈА САМО АКО ЗНАШ ГДЕ ТРЕБА,
НЕ МОРАШ ДА ЗНАШ ЗАШТО!

1510

Песник испушта душу у песму!

1511

Суд није право место за сведочење!

1512

Многи људи мисле да ће се спасити, ако спасе своје тело.

1513

Ученици нису поуздани сведоци, осим ако нису мученици!

1514

Најбоље је када се човек расправи са собом, али је ђаволски тешко.

1515

Када је Бог створио човеку жену, мислило се да је човеку довољно лепоте, али сада је лепота била потребна за двоје. И тако дођосмо до нас.

1516

Из жабље перспективе се не види суседна бара!

1517

Из птичје перспективе се не види сунце!

1518

Ако јаје има два жуманца, не значи да ће из њега изаћи пиле!

1519

Светац може некоме ублажити бол, али не може постати Бог!

1520

Ако се неко дуго спрема да умре, то је лош знак!

1521

Кад је врућина, чекају кишу,
Кад је киша, чекају Сунце,
Кад је зима, чекају пролеће,
Кад је пролеће сеју свуда,
А после чекају!

1522

Ретко ко је умро а да није био жељан живота.

1523

Баштина није (не)маштина.

1524

Отац је башта, а Бог Отац је баштина.

1525

Заљубљен човек је луд, а жена?

1526

Време не утиче на заљубљене људе.

Њима је пролеће и усред зиме.

1527

Више волим кап Сеферисове песме него тоне мастила!!!

1528

Летње је време, ако имате јајца, ту је и ручак!

1529

Понекад буде много тежак дан, не диже ми се, а не могу да спавам!

1530

Увек сам чекао да дође субота, а сада чекам сутра!

1531

Крајње је време да са Американцима почну разговори о злочиначком бомбардовању Србије.

1532

Америчка војска није добродошла у Србији.

1533

Ко ништа не зна, зна нешто!

1534

Тито је имао проблеме са Русима, а цех су платили Срби.

1535

Ако је глава читава, наћи ће се шешир.

1536

Донеће нам неки белај из Америке као што су нам некада донели филоксеру и кромпирову златицу.

1537

Најзапаженији извоз из Европе у Америку биле су богиње.

1538

Саксија има рупу, а држава нема дно.

1539

Ако вас живот изгужва, онда никаква пегла не помаже.

1540

Живот свакога изгужва.

1541

Инвеститорима не смета штрајк, њих плаћа наша држава.

1542

Стално мислим на њу.
Боже, да л’ сам одлепио?

1543

Једва се некако навикосмо на живот,
а сад морамо да идемо.

1544

Живот није једносмерна улица па цепај. Живот је велика раскрсница са кружним кретањем.

Ко уђе у круг има право првенства, уколико га центрифуга не избаци или не иждимка.

На раскрсници мора човек све да раскрсти. Душа иде својим путем. Пречицом.

1545

СВЕ ТЕЧЕ,
А НИШТА СЕ НЕ МЕЊА!

1546

Самоћа је када човек није при себи!

1547

Може се разговарати о томе како уредити живот на Косову, а не може се разговарати о Уставу државе Србије. Устав треба бранити свим силама. Ако власт није способна да брани устав, треба је променити.

1548

Устав је онај акт који би требало да нам омогући да се осећамо као људи. Без обзира на Вучића, Дачића и Вулина и без обзира на невладине организације које једу наш лебац и наше џигерице.

1549

Не би требало дозволити да свака будала тумачи устав.

1550

Српски устав представља одбрану наше државе од наших политичара зато га треба бранити од њих.

1551

Срби су се вековима борили против Византије да би на крају постали Византинци.

1552

Академик Душан Ковачевић се мало занео.

1553

Вучић и даље не поштује свој народ, измишља унутрашње дијалоге како би се опрао. Ако је народ гласао, онда би требало да буде јасно ко води државну политику. Али изгледа да није тако, него како кажу Скотови.

1554

ОХРИД. Ако негде пише, а пише свуда, да има интернет, онда је то сигуран знак да нема. Ако негде случајно не пише, зна се. У Италији је интернет грозан, у Грчкој ништа не ваља, а у Македонији је гори него у Грчкој.

1555

ИНВАРИЈАНТЕ
Нико не признаје да оговара, као што нико не признаје да хрче. Жене су склоније оговарањима, а мушкарци подметачинама. Иако свака генерација тврди да тога раније није било. Тога је било и у време витештва. Оговарања и подметачине су инваријанте.

1556

Он је засео, а ви наседате!

1557

Огласила се и полиција. Они су за референдум, али Косово је срце Србије.

1558

Изјаснили су се Љајић, Дачић, Патријарх, Синдикат полиције. Дакле, они који би требало да ћуте!

1559

Вучић је бацио коску!

(Коска је бачена!)

1560

Сита псета не лају!

1561

Предлагање да се питање Косова и Метохије реши једном за свагда представља чист дилетантизам и недораслост политичке “елите”.

1562

ПРЕМИЈЕРКА ДЕЛУЈЕ МУЖЕВНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ ПЕДЕРА ИЗ ВЛАДЕ

1563

На фејсу написах 4. августа 2015. следећи текст:
„Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.“
Погрешио сам. Није био дерек, биле су оргије. Са дреком гомиле усташких болесника, лудака, који су позивали на паљење српских села, на убиства Срба. Томе је присуствовао готово цео политички врх Хрватске.
Погрешио сам и што сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није. ”
Изгледа да би све било јасније да сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе“.
Овако један ме је напао да сам рекао како су све Сарајлије кабадахије. А нисам, ено, види се. Успут је бунцао, као у бунилу, да он жали жртве „Олује“. Ко да је он Ведрана Рудан. Нема он та муда.
У Книну су се веселиле и Мајке Сребренице.
Било је весело и када је требало евакуисати, наравно, пре краја протокола, премијера Милановића. Изашао је кроз ресторан, али гладан. Излажење је било натрачке.
Онај што се сада издаје за Бошњака, не знам шта су по његовом Бошњаци били раније, повремено се идентификује са Турцима. Пита он мене када сам ја дигао глас против тзв. колатералне штете?
Да је само против колатералне?
Да му само кажем да ти зликовци Американци, Енглези, Швабе, и разне друге бубашвабе, неће бити заборављени. Срби ће их вечито памтити као зликовце. И када кроз неколико векова буду причали својој деци бајке и митове, неће морати да измишљају зликовце.
А што се Турака и потурица тиче, моји сељаци који јоште држе до Његоша, врло их разликују!
Не бојте се нисам заборавио да су Шешеља они исти зликовци држали у затвору 11 година без пресуде. У Хагу или у Гвантанаму свеједно је. Пустили су га да шенлучи по Београду. Па се сада и београдски свет саири!

1564

Таксиста ми синоћ рече да су Македонци на челу са Зајевом дали Шиптарима дупе под кирију. Целе ноћи се чудим шта им то значи?!

1565

У граду где нема зеленила,
човек позелени од муке.

1566

Само затвори очи и она је поред тебе.

1567

Крст свакога дочека раширених руку!

1568

У већини хотела “шведски сто” се састоји од јаја, јаја, јаја и јаја, све до јаја!

1569

Нисам могао ни да га гледам ни да га слушам, не због врућине, због идиотизма!

1570

ИКЕА!
Нама у Нишу ништа не значи Икеа.
Не значи нам ништа ни што тамо можемо џабе да лижемо сладолед.
Не значи нам ни што се донде стиже аутопутем.
Све је то за оне који имају могућности да путују.
Они су и досад посећивали, диљем света, робне куће у којима се продаје роба сумњивог квалитета.
Нама су потребне мотке, а они нам нуде оклагије.
И даске које нам фале.

1571

АКАДЕМИК И ГАЗДА
Сада је актуелан академик Ковачевић који је здушно подржао идеју о распродаји.
Код сиромашног народа распродаја се много цени.
Сад видим да га и газда хвали.
Сваки газда хвали свога коња.

1572

Јуче је у Нишу била несносна жега, али када сам видео рачун за грејање, смрзао сам се.

1573

Коначно, схватили сте да је фер плеј небулоза!

1574

Вртиш се у кругу док све не извртиш, или док ти се не заврти!

1575

Човек често тражи душу на погрешном месту!

1576

Изгледа да човек има више карактера него што му треба. Неких би се могао и ослободити. Могао би усправно ходати. Да не буде забуне, човек хода на две ноге, али није усправан, не дају му џукеле које наводно имају карактер пса.

1577

Да ли баксуз има душу?

1578

Да ли баксуза познајете по томе што је мршав?

1579

Да ли се баксузлук мери на кило?

1580

Где се зими сакривају баксузи?

1581

Што сте се убаксузили?

1582

Кад се неко убаксузи добије натприродну снагу.
Може мрзло говно да прегризе.
Пазите се!

1583

Ако се баксузлук не продаје на кило, то не значи да се продаје на метар.

1584

Да ли баксуза треба пећи на тихој ватри?

1585

Ђоле, идем на годишњи одмор, да ли бих могао да оставим председника у твом хотелу? Само десетак дана. Ал’ да га раните људски као керу, да не кажу после злобници, Председник умро од глади у најбољем хотелу за псе.

1586

Неки мисле да се баксуз познаје по кривим ногама, а неки по дугачком језику.

1587

Кад намиришеш баксуза, бежи као од ђавола!

1588

Баксуз не може да ти уђе под кожу.

1589

Баксуз има опор укус!

1590

Баксуз је опасан и када се убајати!

1591

Баксуз увек тера мак на конац!

1592

Баксуз је, као и други баксузи, најбољи док спава!

1593

Баксуз увек тера кера!

1594

Баксуз не лаје и не лајкује. Мучи!

1595

Баксуз уједа а не отвара уста.

1596

Где расту баксузи?

1597

Ко гаји баксузе?

1598

Баксушчине!

1599

Нећу да ме тера баксуз, нити да ме бије малер!

1600

Бранко Миљковић није рекао да ће сви писати добру поезију. (С.Б.)

1601

Како истерати баксуза из главе?

1602

Песник би требало да простире стихове, као цвеће, као црвени тепих, којим би Бог прошао одлазећи недељом са оцем својим на јутрење.

1603

Кад се човеку усели баксуз у главу,

поједе му мозак као жижак зрно.

Остане само олупина.

1604

Ако покушаш да почистиш баксуза, онда обавезно оштетиш мозак.

1605

Решити се баксуза није исто што и почистити двориште. Гледано одозго, није тако.

1606

Ако се навржеш на баксуза, немој мислити да је њему непријатно!

1607

Ако се баксуз наврже на тебе, бери кожу на шиљак!

1608

Ако те потера баксуз, мањуј све и бегај усвет!

1609

Ако је песма добра, није важно ком правцу припада.

1610

Решити се баксуза није исто што и обријати ноге

и отићу у подне у оптичарску радњу!

1611

Има занимљивих особа и међу онима које не бријају ноге.

Оне су занимљиве за зоолошки врт.

1612

Људи мисле да у оптичарске радње иду само ћорави. Безвезе!

1613

Човек најчешће обневиди због праве жене.

Деси се некад и обратно.

А деси се и грешка.

То је онда велики баксуз.

1614

Бранећи поезију од напасника бранимо и Песника.

Није ред да Бог буде сироче.

1615

Многи не знају да могу побећи од баксуза иако ни репом не мрдну. Траба само да штукну у песму!

1616

Када улазите у оптичарску радњу, отварајте четворе очи!

1617

Када прође поплава поезије, онда се мора избацити муљ, а неко ће морати и да посеје нове стихове. Мора се чистити. То историја и ради. Ствари се морају довести у ред да би поезија могла да дахне душом, да би могла да живи.

1618

На мојој страници сам од пре око месец дана почео да објављујем фрагменте из мог списа “Душа”. Да су занимљиви уверио сам се тек када су почели да ме поткрадају.

1619

Злодело се не може исправити изјавом, него делом, али ни то није увек могуће.

1620

Код нас постоји и црква покајница.

Она служи да се српски народ подсећа како је кум убио кума.

Али није допринела да се то више не дешава.

1621

Кум би требало да је важан целог живота.

1622

Дошло је такво време да када човек каже кум, онда сви помисле на мафијаша.

1623

Неки људи имају више кумова, а нису их све потаманили.

1624

Не важи више стара изрека:”Кум није дугме.” Сада кум није ништа.

1625

Кум сведочи да је судбина запечаћена.

1626

Кум је крунски сведок!

 

1627

Куме изгоре ти кеса!

1628

Куме пази да не испустиш дете, једва смо и ово направили.

1629

ЈОВАН ГА ЈЕ КРСТИО!

1630

Реке су толико загађене нема човек где да крсти човека!

1631

Крст није смишљен због крсташких (читај: пљачкашких) ратова!

1632

Крст је човек, а он је мач!

1633

Мач не значи мачо!

1634

Шта ти значи крштена душа?

1635

Туђа душа се носи на врху мача!

1636

Колико душа се може сместити на врху копља понад ратне заставе?!

1637

Погана реч распори сваку душу!

1638

Тврда душа, тврда вера!

1639

Душа се може прекопати, али се не може повратити!

1640

Ових дана душа се може повратити само хладним пивом!

1641

Једе ми душу као сипац.

1642

Покварена душа!

1643

Ушао му ђаво у душу. Базди.

1644

Растаје се с душом, тако кажу у мом селу, а и у вашем, за неког ко је близу премина. Ја мислим да га она напушта. Има и оних који тврде да је свеједно да ли је ово или оно. Због тога ја остајем при своме.

1645

Нико од оних који су се растали са душом није ми потврдио да је растанак био болан. А песници трубе хиљадама година да је било страшно. Било је међу њима и правих трубадура, а било је и оних који су ишли траговима трубадура. Неки су само трчкарали около. За то време негде се кувала песма која је била прави мелем, као кисела чорба после боњинске шљивке.

1646

Вади ми душу!

1647

Ситне душе!

1648

Душа пуна љубави раскопчава пролеће!

1649

Бедна душа глође човеку душу!

1650

Мрачна душа поједе човека!

1651

Душа је бунт!

1652

Мртве душе су у нашим бирачким списковима!

1653

Срж душе је њен поетски набој!

1654

Песничка душа је буре барута!

1655

Добра душа постоји само у бајкама и на фрескама!

1656

Ко никада није изгубио главу, тај нема душу, тај није ни живео.

1657

Изгубљена душа!

1658

Објашњавам свом пријатељу Дејану Дејановићу, набољем оптичару, какве наочаре да ми направи. Желим да видим цео свет, одмах, и да свет ужива што га гледам, а не да се мршти на мене. Каже ми, Може, само да још мало порастете.

1659

На првом програму идот,
На другом лихт,
Па бирајте!

1660

Мудар човек је стално незадовољан, али то нико не види!

1661

Србија је захваљујући своме врлом председнику и његовим виртуозним аферама у завади са свим комшијама. Да не буде забуне, бринем о комшикама.

1662

Свет се никада неће решити будала,

али то не значи да оне треба да владају!

1663

И будала зна како се праве деца,
али не зна како се праве људи!

1664

Лукавство је нижи степен интелектуалног живљења.

1665

И паметном човеку се неки пут омакне!

1666

С нестрпљењем ишчекујем нову аферу. Претходна је била глупа.

1667

Некада је у државним институцијама постављана слика краља, потом смо деценијама са чуђењем буљили у шлосера, а сада чујем да ће тамо да виси идиот!

1668

Трампили смо будалу за идиота.

1669

Идиот очекује од својих кретена да подрже његове глупости!

1670

Афера је била глупа,
Али је бар кратко трајала!

1671

Потроших живот,
а они потрошише паре,
и њихове и моје.

1672

Пре неколико дана прочитах да је један спортиста још гладан победа.
Гладна душа!

1673

Виђао сам људе којима су гладне очи!

1674

Глад није оно што о њој мисле људи. Они ружно мисле и о смрти. Они стално мисле, а још ништа нису смислили.

1675

Није проблем што Србија има више песника него становника.
Проблем је што они ћуте.

1676

Ако си гладан, зини!

1677

Песницима и певаљкама дадоше националне пензије па сада певаљке ћуте,

а песници се курвају!

1678

Пуна земља љигаваца, а рибари хватају сомове на сапун!

1679

Сви знају да је ђубре, али не можеш га бацити у њиву, упропастиће летину!

1680

Милош је убио султана и вожда.
Куд се деде тај човек?

1681

Причу да се сомови хватају на сапун сам чуо од једног искусног књажевачког рибара, али када сам покушао да је пласирам укори ме један искусан зајечарски новинар, рече ми, Е мој профо, где живите Ви, то је одавно напуштено, сада се сомови хватају на сендвиче!

1682

Већ три дана немамо аферу.
Баш сам забринут.
Будите стрпљиви,
Онај идиот ће већ нешто смислити.

1683

Видесте ли шта је урадио Македонцима? Нема с њим зајебанције?!

1684

Кажу да су нашли начин како да прочисте крвне судове. А како прочистити душу? О томе нико ни да писне. Тешко се истерују мисли на чистац. Поготову ако су ружне. Најлакше се заборави дуг.

1852

Идиот замајава публику док остали краду!

1686

Журе да продају шта се може продати, а онда ће вам рећи да нема другог излаза…

1687

УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ
Унутрашњи дијалог то значи да се човек расправља сам са собом. А да ли ће вам икада рећи нешто о тој расправи то се никада не зна. Забележени су случајеви да је током таквог дијалога човек себи одузео право да живи. Покретач се још није огласио. Морамо чекати.

1688

Неки политички дилетанти предлажу референдум о Косову, то значи да би се требало коцкати. Па то су могли да учине и они који су тамо оставили кости, а не да Косово оставе будалама које би све оставили у европским коцкарницама и куплерајима.

1689

Коју год земљу данас споменете знајте да је она заузета оружјем, преваром или је поклоњена. И одувек је тако!

1690

Наслеђе је поклон. Зато га брзо проћердају.

1691

Поклону се у зубе не гледа!

1692

Јуче газда био у Пљесковцу.
Није он једини који се запљескује, али њему личи!

1693

Не рече она запљескотина за када планирају извоз пљескавица у Омерику?

1694

Не секирајте се, није ништа озбиљно, само се запљескују!

1695

Почели да долазе они споља, због унутрашњег дијалога. Запљескотине.

1696

Чини им се да Руси спавају на оба ока. Запљеси!

1697

Живи запљес!

1698

Народ мисли да се он џабе запљескује!

1699

Запљес је запљес!

1700

Запљес божји!

1701

Да ли се од запљеса могу направити пљескавице?!

1702

О прошлости брине историја, а будућност смо претупали!

1703

Ако потрошите будућност, онда сте то учинили и за друге!

1704

Свако подиже свој споменик.
Неко успе и да га усправи.

1705

Дело је споменик.Величина споменика је према делу. Споменик може бити велики иако је мали. Не мора бити (за)видљив. Довољно је да га виде у будућности!

1706

Душа препознаје добре песме, без обзира коме правцу припадају.

1707

Хтедох нешто да напишем о оним будалама, али много их има!

1708

Американце уједињује само рат, али тај штос сада примењују и други.

1709

Када кажем да сам за рат, реч је о борби мисли. То је најтеже. Лако је бацити камен на комшију, али тешко је после опрати крв.

1710

Гас ћемо увозити из Америке само зато што је то боље за Американце.

1711

Украјина ће увозити угаљ из Америке јер онај из Донбаса је много близу!

1712

Натовски говнари пуне гаће од једне будале. Због Американаца, наравно.

1713

Кинези су уздржани, чакају момент када ће нешто мазнути!

1714

Када ће црнци почети да раде као белци, пита се Трамп. Још се пита!

1715

У случају Северне Кореје, Трамп би могао да узме крамп и да оплеви башту!

1716

Сви чекају да сване. Овде више нису потребне свеће него мотке!

1717

Неуролог ме мало куцакао по коленима и терао ме да се пропињем на прсте као коњ зеленко. Али не мари, бар је видео како треба да изгледа чича.

1718

Психијатар као сви психијатри, само не знам да ли има уверење?!

1719

Добро јутро, пишем текст о трагедији, било би ми корисно мишљење психијатра. Не, да ли сам одлепио, него у вези текста.

1720

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1721

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1722

Боље је носити крст него јарам!

1723

Читај, па кажи, Хоп!

1724

Отишао сам у аут. Знам, ако бих се вратио, шутнули би ме. Зато идем даље.

1725

Све се боље види одозго, али треба се попети, зато људи гледају са стране.

1726

Торањ у Пизи је мало крив, а како га виде они са косим очима то није мој проблем. Ако се не нагињеш много не брини за слободан пад. Ни Галилеј није гледао надоле него нагоре.

1727

Осим љубави, друге болести не признајем!

1728

Ви не знате шта је то. Кад вас то стигне, све остало је безвезе!

1729

Лепота је сама себи разлог. Кад човек каже лепа, зна се на кога се то односи.

1730

Да ли лежећи, да ли стојећи, да ли седећи?! Ово свакако нису питања о љубави.

1731

Пре поласка поставите себи питање, зашто?

1732

Ако сте кренули, онда немојте постављати питање повратка, то је требало учинити пре старта.

1733

Дом здравља у Нишу је окречен, сада ће пацијентима бити лакше да га нађу.

1734

Поједине жене су праве кукавице,
Туку своје јадне мужеве!

1735

Срби су поносни мужеви,
Не признају да их жене туку!

1736

Комшилук увек све сазна о мени пре мене!

1737

Манте комшилук, важне су комшике.

 

1738

Комшија ти је више него род рођени, а тек комшика!

1739

Поштујте своје комшије и волите своје комшике!

1740

Са комшиком и горка кафа ми је слатка.

1741

Не волим када ми комшика пресоли кафу!

1742

Кад год са комшиком попијем кафицу, она ме оправи на работу!

1743

Ништа без комшилука, немаш с ким ни да се посвађаш.

1744

Комшије бацају ђубре кроз прозор. Нисам чуо да је неко избацио комшију!

1745

Комшика се не љути на мене, само на комшију!

1746

Комшика увек добро закључа врата. Не излазим док два пута не чујем клик.

1747

Комшика је чудо. Није чудо што се комшилук чуди.

1748

Бивша комшика дигла нос!

1749

Прво сам сумњао у себе, а после и у комшику. Комшилук сумња у све, а највише у поштара.

1750

Да је комшика избацила комшију кроз прозор, чуло би се, Буп!

1751

Комшика је одлепила. Мисли да сам њен бивши муж!

1752

Комшика је љута и на комшију и на мене. Ништа не разумем.

1753

Покушавам јутрос да смислим неку глупост, али не иде ми!

1754

У психологији не постоји термин ГЛУП. Тамо је на снази ТУП!

1755

Недотупаван,недоклепан, недоправљен…

1756

Тупсон, не умем да преведем, али знам шта значи!

1757

Тупаџија ми мирише на турски!

1758

Кад кажу да је мало мрднут, то не значи да је туп!

1759

Зар сада да одустанемо кад смо дошли до краја?!

1760

Фејсбук је лудница!

1761

Никоме није вечито горела па неће ни Фејсбуку!

1762

Да је горе добро не би киша ни падала.

1763

Горе је горе, а овде је најгоре.

1764

Његош је ту да и слепцима отвара очи!

1765

Некима смета што је Његош српски песник!

1766

Због Дачића и постоји Роспи ћуприја.

1767

Чудим се како од оноликих лажи не промукне.

1768

Човек је књига која може читати саму себе.

1769

Човекова дела су књиге које говоре о њему самом. Из тих књига се чита стил, садржај, функција, стање, психолигија…

1770

И човекова недела су његова дела.

1771

Књиге су најбоље ограде од злих мисли.

1772

Човек је жива књига – „Човек је земља која хода.“

1773

Књиге чувају мисао од урока.

1774

Књига је ризница само ако је отворена.

1775

Затворена књига је тамница.

1762

Неким људима књиге служе само за потпалу.

1777

НИЈЕ ПЕЛЦОВАН!

1778

Не мислите ваљда да је Ердоган долазио у Србију због вас?!

1779

Лаже док зине!

1780

Лаже, а ни да трепне!

1781

Лаже, брате, нико му раван није!

1882

Лаже, само тако!

1783

Лаже, и готово!

1784

Лаже и самог себе!

1785

Лаже и верује у то!

1786

Лажовчина, стално лаже, а никада не поцрвени.

1787

Лаж се котља као грудва снега низбрдо и све је већа.

1788

Лаж не пуца по шавовима него по главама.

1789

Лаж је нада која кратко траје.

1790

„…Уметност
Је потпуна, кад је људска.
Људска је
Кад обрушени пигмент, иглице светлости
Обезбеђујући простор унутра својих ограничења
Убеђују, као показатељи могуће страсти,
Као одговарајуће мерило, и страсти
И њеног предмета. Уметник лаже
Да би поправио истину. Верујте му.“

(Чарлс Томлинсон:„Размишљања о Џону Констаблу“)

1791

Комшика дотерала линију па сада не могу да је стигнем.

1792

Књигу човек прочита некако, а комшику никако!

1793

Лагање је кукавичлук!

1794

Лагање је превара!

1795

Лагање је болест!

1796

Због лагања су многи поштени људи изгубили главу!

1797

Минхаузен је причао ловачке приче, а ово што нас је задесило није за причу!

1798

И рибари увеличавају рибе у својим причама, али приче о пензијама и платама превазилазе машту.

1799

Лега као кокошка, а диза се ко вампир!

1800

Чим забоду перце у шешир неке коке одмах мисле да ће полетети.

1801

Кокошка није за подгревање.

1802

У Војводини сам јео вруће прасе и хладну ћурку. Не знам зашто избегавају кокошке!

1803

Кокошка има мултифункционалну буљу, као да је неки председник!

1804

И пиле има шупљу главу као и кокошка.

1805

Неки мисле да кокошка служи само да би правила кокошињце.

1806

Има разних кока као и разних људи.

1807

Зашто су медведи заштићени, а коке нису?!

1808

Кока није слатка зато што има лепо перје!

1809

Главна рола певца је да кукуриче.

1810

Певац и нема уд, а сви кажу: Јебо те певац!

1811

Јебо га патак!

1812

Људи сањају снове, а ја жене!

1813

САМО СЕ ЧУДИМ
Сретох у библиотеци после једне књижевне вечери неколико људи који ми рекоше да прате све што објавим на Фејсбуку.

Неки од њих, да би ме уверили у своју истину, препричаваху ми садржаје мојих постова. Наизуст.

А никада се нису регистровали, мислим лајкнули, камоли коментарисали неки мој пост.

То су људи. Сад се чудим да ли сам кужан или сам опасан?! Нисам их ништа питао. Само се чудим.

1814

НЕ, И ГОТОВО!
Знао сам кога ће довести на сајам, зато нисам ишао тамо. Због тих битанги су ми смањили пензију тако да издавачи не морају да брину. Нећу купити њену књигу! Не, и готово!

1815

Лаж гута све. Ако се не уозбиљите оде држава!

1816

Истина се храни само истином.
То је формула за песнике.
Политичари упражњавају само лажи.
Када историја утврди нешто, онда је касно.

1817

Човека је ваздан интересовало шта је са друге стране.

Да није било сведока многи од нас би били ускраћени за истину – не бисмо знали за Господа.

Ако знамо да истина зависи од система шта је то што људе наводи да руше туђе снове – системе?

1818

Бог је ујединитељ.

Разједињени људи су пси луталице.

Пси рата.

Бесни пси.

1819

Која је суштинска разлика између књижевности и сликарства?

Слике су и тамо и тамо!

1820

И музика производи слике.

18212

У свакој уметности се тражи поетски део.

1822

У свакој уметности се тражи мелодија.

То не значи да нешто треба да звечи.

Често је и тишина довољна.

1823

Уметност је ту да човека подигне из мртвила.

1824

Жабокречина је катаракта, затвара видике.

1825

Сајам књига, као и сваки други вашар, служи да се нешто некоме ували, да се људи виде, да се деци купи шарена лажа, да неки помисле да су светски писци, да организатори доведу неке који су по њиховом писци, да вам очитају лекцију, да вам очитају оче наш, да се људи сликају и да све то накаче по зидовима Фејсбука. Сад када је све готово можете да се сликате. У сваком случају важније је оно што нисте видели. Да бисте схватили за то вам је потребно извесно време које можете искористити за читање. Људи су одувек волели да некога прочитају. Није то лако. Није.

1826

Није добро да се песници деле.
Малe монете су увек служилe за кусур,
за поткусуривање.

1827

Самоћа није физика, то је душевно стање.

1828

Самоћа је Сибир!

18290

Није сам!

1830

Камен неће сам да се подигне!

1831

Тин Ујевић:
Свакидашња јадиковка
(Одломак)

Како је тешко бити слаб,
како је тешко бити сам
и бити стар, а бити млад!

1832

Самоћа је социјална категорија!
Као да је реч о апсурду,
реч је о томе да је човек сам ако је у друштву.
А то само тако и постоји.
Сетите се Странца!

1833

Ако сами одлазите на гробље,
Може вам се десити да се умислите,
Па и да постанете песник,
Чак и да стигнете у Сибир.

1834

Дебеле књиге, по правилу, су испразне!

1835

Свиње су дебеле, а књиге су опширне!

1836

За неке врсте самоће нема лека. Као за љубав!

1837

У осами човек може свашта да помисли!

1838

Човек би био највећи да је сам.
Зато му је одузето ребро.

1839

Ко мисли да је бог, ваздан је сам.

1840

Само се будале ничега не плаше!

1841

Свако најбоље зна своје муке, а ја си имам комшику!

1842

Ако вам камен падне са срца,
Ставите га под главу!

1843

Људи ни у овом веку не схватају да се рибе не пецају на кафу него на месо!

1844

Не мора то да буде баш црв,
Може и неко друго месо!

1845

Стварност је мука, зато постоји уметност!

1846

Нисам начисто да ли да је сачекам на кривини. Стварност је стварно мука. Али не могу вечито да бежим. Ваљда зато постоји уметрност. Многи су тамо нестали. Прогутао их мрак.

1847

Живот је као воденични камен, али нигде нема брашна. Само мука!

1848

Најјевтинији је живот, а најскупља је храна!

1849

И рибе су поскупеле, а нема ни свежег младог меса. Сви су одједанпут паметни!

1850

Нешто ме стегло ових дана,
па не пушта.
Не умем да објасним шта је,
а немам ни коме.
Умро човек!
А кад ми кажу,
То је живот,
онда ми дође да пукнем.
Али не могу.
Пуко сам.

1851

Човеку је најтежи онај камен на души.
Нико се није убио зато што није могао да подигне камен од двеста кила.

1852

Живот није само млаћење празне сламе, али је и то.

1853

Живот је тешка мисао.

1854

Живот је тешка мисија.

1855

ШТА ЈЕ ОВО?

Неке људе човек може да опише само једном речи. На пример, ако кажете педер, сви знају о коме је реч. Ако пак кажете лажов, опет сви знају о коме је реч. Односи се на исту особу. Исто би било и да сам написао лудак. Ове речи нису сличне ни по значењу, ни по облику. Речи педер, лажов, лудак нису синоними, хомоними, антоними, пароними…

1856

Пао је метеор. Направио је огромну рупу. Све је сагорело. Историчари књижевности ће чепркати по тој рупетини, али одговор није тамо. Остаје питање, Зашто?!

1857

Птица може слетети и на суву грану!

1858

И копци воле (птице) певачице.

1859

Код нас су на цени стари људи само када им треба нешто отети!

1860

Лапот је у Србији усавршен од стране власти.

1861

И у Спарти су убијали старе људе, а ви сте мислили да је то време прошло.

1862

Некада су старе људе убијали јер нису могли да их хране, а сада се то чини да би се други богатили.

1863

Пензије као цивилизацијско достигнуће се поштују и у најгорим друштвеним системима. Код нас и нема система, постоји само системска систематска пљачка старих људи.

1864

Време је да се мења систем док нисмо остали и без остатка државе.

1865

Овима који се баве отимачином и истребљивањем старих људи желим да све отето потроше на лекове!

1866

Живот је обавеза!

1867

Нада је стуб, носач живота!

1868

Сви нешто ишчекују,
ред је и да засучу рукаве!

1869

Изедоше ни пцета!

1870

Дошло је до коску!

1871

Дошло је време када сви лажу, а да ли ће доћи оно друго време?!

1872

Ако сте у затвору, свеједно је да ли је напољу лепо време или нешто пада.

1873

И туцање је живот.

1874

За неке људе туцање камена је посластица.

1875

Туцање јаја је успомена.

1876

Да је живот трка и биљке би имале ноге.

1877

Некоме цркне куче. Некоме цркла мачка. Некоме црко папагај. Мени рикнуо компјутер. Боље он него ја.

1878

Црко. Црко, дабогда! А још није дошла зима. Мислим календарски. И компјутер је срање. А неки ме убеђују да је то достигнуће. Све је срање. Доста срања. Није морао баш сада да цркне. Ето, није дочекао ни повећање. Он је знао све лажи и није издржао. Прецрко.

1879

ГЕНОЦИД И МАГАРЕ

Пресуда је за геноцид. Колико год се српски политичари ограђивали од Ратка Младића, српског ратног команданта у Босни и српског хероја, морали би бити свесни да је Хашки “трибунал” Србима натоварио геноцид. Тај товар се тешко скида. Једини начин да се скине јесте да магаре липше. Свеједно је коме калифату треба да припадне Босна, да ли Ердогановом или ЕУ, Срби ће изгубити! Нажалост, само зато што се нису залагали за Србе.

1880

МУЧЕНИК

Чим је Хашки „трибунал“ пресудио да је реч о геноциду појавише се Срби који би да скину етикету са себе. Хтедоше да је прилепе нама. Да ли те будале мисле да је то могуће?! Чак и да се одрекну чињенице да су Срби то им неће помоћи да обришу своју геноцидност на којој су здушно радили, коју су подстрекивали и због које су многе Србе денуцирали и изручивали Хашком „трибуналу“. Због демократије, али због демократије како је они схватју. На свој амерички начин. Чак и да су они који су осуђени од стране „трибунала“ криви, то не значи допринос демократији, владавини права, помирењу народа. То је ветар који ће у ковитлац завртети мит о мученику. Дакле, за ореол великомученика није потребна црква. Потребан је човек.

1881

Живот је пругасто одело које човека подсећа да он није управник.

1882

Живот је лудачка кошуља које човек непрекидно покушава да се ослободи.

1883

Крај сваког овоземаљског живота је исти!

1884

Живот су тесне ципеле у којима човек граби према крају, а које многи називају ципелама од седам миља. Да би био занимљивији у свакој се нађе бар по једно каменче.

1885

Живот је омча око врата, коју човек стално притеже. Каткад се олабави, али је човек одмах притегне. Ту омчицу човек зове кравата.

1886

Живот стално ради, али није перпетуум мобиле. Живот се стално троши. Може и да се скрши, да пукне. Може и да престане да се троши. Увек ради шта му се прохте. Све до краја.

1887

Живот је (као) врећа. Ако је празна не може да стоји. Ако је пуна онда је тешка и на њу јуришају мишеви, пацови, гњиде, ваши, бубашвабе, бактерије, вируси… а она се не помера. Ако је нека живуљка нагризе или јој пробуши рупицу, рупу или рупетину, свеједно, мора се брзо затворити, иначе ће исцурити.

Животом се највише баве непријатељи. Нарочито туђим.

Животом се бавио и Бог.

О животу су певали, причали, филозофирали.

Живот се провлачи кроз песме, приче, романе, кроз књиге. Неки се и провуче.

Животом су се ко бајаги бавили и политичари.

Животом се испирају уста.

1888

Срећа се не дефинише.
Она се доживљава,
Па ко преживи.

1889

Дешавало ми се, више пута, да никуда не путујем, легнем а пробудим се у другој држави!

1890

Испада да су у нашој држави најопасније животиње мајмуни!
Поједоше државу!

1891

Неки људи мисле да је свет створен због њих.
И у великој књизи се тврди да је Бог створио свет за човека.

Птица можда мисли да је дрво ту само због ње.
Ако нема дрвета, она може да слети и на жицу.

Сумњам да ће доћи време када ће мајмун моћи да упреде жицу. Осим ако и он не постане човек.

1892

Живот се ствара и разноси.
Ветар разноси живот, као и пчеле.
Без пчела ни Сунце не би имало разлог да постоји.

1893

СТВАРНОСТ је тешко дефинисати као и уметност. Стварност, грубо речено, има унутрашњи и спољашњи део. Онај унутрашњи је већи, моћнији, пријемчивији и пружа више задовољства, па га вероватно због тога често називају лепшим. Онај спољашњи део је грубљи и као из њега вребају разне опасности, као да је онај унутрашњи безазлен. Ако хоћеш да живиш као човек, онда мораш да измислиш стварност. Своју стварност. И машта је стварност. И њени производи су стварност. Машта досеже до Господа. Можете мислити за шта бисмо били закинути да није маште. Каква би нам била стварност. Да ли се стварност може замислити без писма, без књига, без компјутера, без авиона, без возова, без ратова… СТВАРНОСТ је илузија.

1894

Као да смо глуви за паметне речи.
Човек највише времена изгуби на најглупље ствари.
Није глупо бити са пријатељима.
Макар виртуелно.

1895

ОГОВАРАЊЕ
Кад не знамо шта да радимо са животом, оговарамо!
Кад смо у стисци, оговарамо брже.

Неки људи мисле да је оговарање женска привилегија. Не знам да ли је реч о истим људима, али људи мисле да је кулинарство женска работа. Као што су најбољи кувари мушкарци, они су и велемајстори оговарања. А знате да постоје женски и мушки велемајстори. Није то џабе тако устројено. Није.

1896

Не може живот све да испегла. Нема се времена. Треба му помоћи. Бар да прострете веш. Или да га бар извадите из машине. Ако се пресуши, онда се тешко пегла. Ако много притискате, направиће се жабице. Ако заборавите пеглу изгореће вам живот. Ако је пегла стално укључена, мора једног дана да цркне.

1897

Живот је прави ждероња. Једе и када ради и када не ради. Ждере и свога газду. Прво њега, па остале. И то почне од џигерице. Викендом са пријатељима ждере, а током недеље, у паузама за ручак, препричава пријатељима како се прејео. Никада није рекао зашто. Нити је помислио да прекине са том праксом. А до прекида ће доћи кад му дође време.

1898

Живот тешко вари горчину.
Требало би је испљунути,
али и то је тешко!

1899

Живот ће једнога дана појести себе.
Прогутати, да.
Како једе друге тако ће смазати и себе.

Почео je одавно то да ради,

али не може све одједанпут.

Или се и он извештио па ужива у јелу.

1900

Ако сте стигли до пеглања, онда је то већ озбиљна радња и приличан успех. Јер тај пут дотле зависи од живота у чијој моћи није све. Не може живот све да опере. Чак ни смрт то не може. Није сваки живот машина за све. Још ако је издрндан, онда та шклопоција може само да шкрипи и да нервира. У најбољем случају може ништа да не ради. Али може и да зановета. Да гунђа. Да те гледа испод ока. То је она ситуација када се гледалац нађе у чуду зато што нема пара да плати ни до отпада да га однесу, камоли у позориште на представу о животу. То се само игра, иако не постоји. Живот није машина за прање. А није ни пегла. Неке елементе живота можете видети у позоришту, у циркусу, на филму… или у животу. Имајте на уму да ни гледање није џабе.

1901

Ко бајаги бринем о животу,
а и он се прави блесав!

1902

Кад год ми је загустило,
Живот ми је окренуо леђа.

1903

У стварности све је наопако:
Животу можеш доакати само ако му продужиш век!

1904

Човек свашта чини за живот, питање је да ли ће му он то некад, некако, вратити, или је то само једна пропала инвестиција, без осигурања од ризика.

1905

Неки покушавају да у експрес лонцу или у стаклу, ин витро, направе живот. Тврде чак да је то чиста физика, прецизније, термодинамика. А мутације су као довеле до разноврсности?! Ко се овде прави мутав? Воле синтетику!

1906

ОГОВАРАЊЕ је подмуклица. Истину је тешко рећи „у лице“. Али то није оправдање да некога олајавате. За ту радњу потребне су бар две особе. Намерно нисам написао два човека. Није лоше понекад и оћутати. А ни ћутање није увек злат(н)о!

1907

„Мора да се живи“ је једна одвратна реченица. Да ли се та реченица односи и на живот који личи на свињски, коњски, змијски, пасји, који личи на живот зеца, миша, магарца, мачке, гуске, папагаја, вране, свраке, буве, вашке, гњиде, црва, бубашвабе, лава, вука, муве, комарца, тигра, мајмуна, овце, врапца, вола, или можда краве? (Ако се некоме не допада овај мој списак, може га допунити, или написати свој.)

1908

Живот је миксер. Tако и ради, све смути. Није то мешалица за бетон. Мућкалица. Шта све може да измути то нико не би ни сањао, камоли да поједе.

1909

Колико год угађали животу, он вас на крају откачи!

1910

Код нас је држава на распусту више од двадесет година. А они који раде, они то раде из задовољства јер плате не добијају. Е, мој брајко! То је живот.
Нигде не добијају. А неки добијају нешто, али то није плата. То их часте. Дају им џепарац.
Негде добијају 100-200 евра месечно. То је бакшиш.

1911

Славни су и Бараба, Јуда, Брут…

1912

Живети се може и после смрти.
Али то није резервисано за оне који могу,
већ за оне који могу и хоће.
Ја не волим оно после.
Волим почетак,
волим пролеће.

1913

Животом се испирају уста.
Кулоари су зато измишљени.
Може и у женском ве-цеу, ал’ много заудара.
Руку на срце, жене су издржљивије од мушкараца.

1914

Да сам знао да ћу довде стићи, не бих журио!

1915

Ако вам се овде не свиђа, једва чекам да одете!

1916

Ако нећете ништа да мењате, време је да одете!

1917

Ако ништа не промените, и деца ће вам живети као свиње!

1919

Има ко брине о животу,
а ви гледајте своју работу!

1920

После ништа није важно, зато и не журим!

1921

Једини начин да стигнете тамо где треба јесте да уђете на погрешна врата.

1922

Шта је било, било је и опет ће бити. Ваше је да заузмете бусију!

1923

Ако сте кренули погрешним смером, то не значи да је стварно погрешан. То они кажу!

1924

Ако вам се чини да сте на правом путу, то вам се само чини!

1925

Прави пут је увек излокан!

1926

Путеви су Господњи несазнатљиви, зато му се и не мешам у посао.

1927

Сваки човек би морао ићи својим путем, ако му је допуштено. Ако није, ником ништа.

1928

Ко год плати путарину тај је на правом путу. Мислим, десно. Прва врата лево. Може и у натури, а може и на почек! Господе, кажеш ли што?

1929

Ми у Србији годинама чекамо да сване!

1930

Ставрос, као свака крстопутина, означава двоумицу!

1931

Требало би запети и кад кола иду низбрдо!

1931

Не кочи узбрдо!

1932

Не лај комшију!

1933

На све моје смс поруке био је глув!

1934

Ако се једног дана буде вратио, разговараћемо, јер немам шта да му покажем!

1935

Диго сам руке од баксуза!

1936

Пао снег. Комишика не може да га упали!

1937

Радња је отворена, али не ради!

1938

Постоји радно време,
Постоји време рађања,
Постоји и оно истраћено време,
Време рата,
Време љубави,
Време када се праве деца,
Време када се чувају деца,
Време за удају,
Време за женидбу,
Време за војску,
И време мемоара!

И поред свег тог времена
И даље касним.
 

1939

Кажу, Ако кренеш на време…
А не кажу ништа за случај када је ћале унутра!

1940

Постоје људи чије је све време овога света. Благо њима. Мене све нешто притиска.

1941

Увек журим. Зато и не стижем.

1942

Видим да неки размишљају о космичком времену. И ја сам се заносио.

1943

Кад год сам се приближавао граници увек сам се помало уземирио иако нисам ништа недозвољено носио. Када пређем границу, онда ме попусти нервоза. Сада не могу никако да се смирим. А граница ми личи на амбис!

1944

Не зна човек шта га све чека. Као да је дошло последње време.

1945

Временом свака власт почне много да смрди!

1946

Дође време када човек мора да почне да се пакује!

1947

Све у своје време, а било је!

1948

Ако је сад време, онда сам закаснио!

1949

Ако човек касни, постоји велика вероватноћа да ће га то спасити. То не значи да неће умрети.

1950

Где год сам стигао,
тамо су већ били неки.
И тамо где сам кренуо
многи су отишли пре мене.
Морам још да копам.

1951

Ко штеди време, значи, шлајфује!

1952

Ко рано рани, устаје неисп(р)аван!

1953

Поломио сам сат, али то није утицало на време!

1954

Мораћу да пређем на песму, да бар знам зашто сам се издангубио!

1955

Време је за почетак, то не значи да би требало устати!

1956

У овим годинама ни време ми ништа не може!

1957

Ако нећете да гледате неморал, угасите телевизор или угасите светло!

1958

Наше је само прошло време, остало се сања.

1959

Кад год се пробудим нема никога. Тамо бар нисам био сам.

1960

Комшика је отишла да баци ђубре. Можете мислити колико је то ђубре кад је она лично морала то да уради. Интересантно. Још је нема. А ђубре је пред вратима.

1961

Поштуј туђе време!
Оно ћете (пре)стићи.

1962

Сви који су се бавили феноменом времена само су губили време.

1963

Изгубљено време се може добити само за коцкарским столом. Ту нема вероватноће за добитак. У питању је чист лоповлук.

1964

Ако вам неко украде време,
Однео је и душу!

1965

Историја би требало да потврди време, али она и политика се курвају.

1966

Историјска дистанца је бежање од истине.

1967

Видим на друштвеним мрежама, свакодневно се појављује палац, али за неке ствари бољи је средњи прст!

1968

Ноћ има велико уво, зато се по мраку боље чује.

1969

Ако се са поезијом коцкате да бисте победили морате уложити себе, целог!

1970

Љубоморан човек заборавља да је човек.

1971

У поезији нема места за љубомору.
То што су песници сујетни,
то је велико зло!

1972

Само се песник сећа будућег времена,
сви остали се сећају прошлог,
a знају само за садашње.

1973

Прошло време се уселило у кости
и само рије.

1974

Власт је најужаснија измишљотина у историји човечанства.

1975

И демократска власт је огавна.

1976

Још постоји канибализам, а они разглабају о демократији.

1977

Када су падале бомбе по Србији комшије су НАТО-у уступале аеродроме. Сад је дошло време да комшије оглођу Србију. Власт Србије ће их материјано помоћи да заврше своју мисију

1978

Живот је стари покварењак, али власт је врхунац покварењаштва.

1979

Не разумем зашто људи једу друге људе кад има и других свиња!

1980

Кад вас ништа не боли нисте сигурни ни да сте живи.

1981

Врисак је знак бола. Он је објава радости.

1982

Сузе нису само знак туге.

1983

Сузе чисте око и душу.

1984

Суза је бисер у оку.

1985

Да није сузе у оку, поглед би вам био туп.

1986

Сијају му очи као да је заљубљен!

1987

Како то да је имовина стварана током петовековне владавине Турака Балканом нетрагом нестала. Зар је имовина само неколико џамија, Ћеле кула и На Дрини ћуприја. Па и ћуприју је изградио Иво Андрић.

1988

Како и зашто сам се раздружио са врапцима и голубовима, како сам се раздружио са змијама, жабама, даждевњацима и рибама, због чега сам престао да се дивим соколовима и орловима, њиховој величанствености, њиховој елеганцији, њиховој надмоћи и висини? Како и зашто се све то десило?

1989

Како су људи били мирни и тихи, како су се смерно молили и захваљивали Богу за лебац и у тишини уживали у животу градећи куће, градећи себе и своју децу, и сви су хтели ближе Господу, а данас су људи даље од свих, па и од себе!

1990

Маштом се човек приближава природи и Богу. Досеже до свог ритма. Постиже хармонију. Постаје човек!

1991

Хармонија није мир. Хармонија је немир усаглашен са природом.

 

1992

Власт је најужаснија појава у социјализацији друштва. А најгори су људи који жуде за влашћу. Који су могући мотиви за освајање власти?
Да ли је то нормално да човек жели васт над другим човеком? Не заборавимо да су људи, такорећи до јуче, и буквално јели једни друге. То значи да је престанак канибализма био значајан наум у развоју свести човека. А зашто се стало на пола корака?!

 

1993

У Нишу је пао снег. Неки су се понадали да ће замести њихове трагове. Али дубоко су загазили!

 

1994

Ако им снег покрије злочине, напролеће ће то страшно смрдети!

 

1995

Кад стигнеш, пиши!

 

1996

Не оклевај!

 

1997

Е, мој брајко!

 

1998

Мож’ да ми пљунете…

 

1999

Не бенави!

 

2000

Слинча слинави!