Category Archives: Вести

Мирослав ЋИРИЋ: АЛГЕБАРСКО НАСЛЕЂЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА И СРПСКА АЛГЕБАРСКА ШКОЛА

АЛГЕБАРСКО НАСЛЕЂЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА И СРПСКА АЛГЕБАРСКА ШКОЛА

Mатематика је у 19. веку прошла кроз веома крупне промене. Појава нееуклидских геометрија довела је до ревизије традиционалног концепта математичке истине, а нов начин гледања на алгебру, који су иницирали чланови Британске алгебарске школе, довео је и до новог начина гледања на математичке теорије и математику у целини. Те промене су увеле математику у нову етапу свог развоја, коју А. Н. Колмогоров [3] назива период савремене математике. Међутим, развој математике у Србији имао је сасвим другачији ток. Српска држава се тек обнавља-ла, друштвене институције су биле на самом почетку изградње, а математика, као и наука уопште, била је у повоју. Ипак, како истиче S. Lawrence у [4], за релативно кратко време пређен је пут од стања када је у Србији било мало или нимало мате-матичке културе, на почетку 19. века, до стања када су српски математичари постизали научне резултате светског нивоа и публиковали их у водећим иностра-ним часописима, на крају 19. и почетку 20. века. Огромну захвалност за то српска математика дугује читавој плејади српских математичара тог доба, а понајвише најпознатијем од њих, Михаилу Петровићу Аласу1 (1868–1943).

Формирање државне администрације и друштвених институција у Србији у првој половини 19. века створило је потребу за високо образованим кадровима, што је довело до оснивања Лицеја, прве више школе у Србији. Лицеј је основан 1838. године у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, а када је 1841. године за престоницу проглашен Београд, тамо је премештен и Лицеј. Математика се на Лицеју учила у оквиру предмета ”чиста математика”, на првој години, и практична геометрија (геодезија), на другој години. Први професор математике на Лицеју, а такође и први ректор Лицеја, био је Атанасије Николић (1803–1882), који је студи-рао у Бечу и Будимпешти. Његов главни задатак био је да напише прве високо-школске уџбенике на српском језику, и већ 1838. године штампан је његов убеник ”Алгебра – устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије”, док је 1841. године штампан и уџбеник из елементане геометрије [8]. Када се говори о првим високошколским уџбеницима из математике, посебно о убеницима чији садржај задире у алгебру, треба поменути и књиге Емилијана Јосимовића (1823–1897), који је предавао математику на Лицеју и Артиљеријској школи, а касније и на Великој школи. Јосимовић је аутор тротомног дела ”Начела више математике”, првог уџбеника више математике на српском језику. Први том је из штампе изашао 1858. године, други 1860. године, а трећи 1872. године. У дру-гој књизи првог дела обрађују се теме из алгебре – полиноми, алгебарске једна-чине и њихово решавање [6].

Један од кључних момената у развоју високог школства у Србији било је претварање Лицеја у Велику школу, 1863. године. Велика школа састојала се од Филозофског, Техничког и Правног факултета, а све до 1873. године виша математика се изучавала само на Техничком факултету. Те године је у оквиру Филозофског факултета формиран Природно-математички одсек, са Катедром за математику, где су по први пут кренуле студије математике у Србији. Од настанка Велике школе до 1887. године, једини професор математике и на Филозофском и на Техничком факултету био је Димитрије Нешић (1836–1904)2. Он је студирао математику у Бечу и Карлсруеу, и његовим доласком на Велику школу дошло је до квали-тативног скока у настави математике. Извршио је модернизацију високошколске наставе математике и написао веома значајне убенике ”Тригонометрија” (1875), ”Наука о комбинацијама” (1883), ”Алгебарска анализа” (1883) и ”Теорија алгебарских једначина” (1883). Осим тога, био је један од првих српских математичара који су се бавили научним радом. И поред силних обавеза у настави, писању књига и разних других академских и друштвених активности, смогао је времена и снаге да напише седам оригиналних научних радова. Два од тих седам радова су из комбинаторике, математичке дисциплине коју традиционално убрајају у област алгебре.

Предмет математика је 1885. године подељен на вишу и нижу математику. Вишу математику је задржао Димитрије Нешић, док је за нижу математику, изме-ђу више кандидата, 1887. године изабран Богдан Гавриловић3 (1864–1947), који је те 1887. године стекао докторат у области математичких наука на Универзитету у Будимпешти (данас Eötvös Loránd University)4. Тема његове докторске дисертације била је у области теорије функција комплексне променљиве, а касније је, осим у тој области, истраживао и у области алгебре и аналитичке геометрије. У алгебри, Богдана Гавриловића су посебно занимале комбинаторика, теорија бројева и ли-неарна алгебра. Објавио је двадесетак научних радова и две књиге: “Аналитичка геометрија” (1896) и “Теорија детерминаната” (1899). Међутим, математика није била једина област интересовања Богдана Гавриловића. Писао је и расправе које су се тицале филозофије, историје, језика, образовања, културе и политике. Обав-љао је и важне административне дужности. Између осталог, био је декан Технич-ког факултета (1909–1910), ректор Београдског универзитета (1910–1913, 1921–1924) и председник Академије наука (1931–1937).

Када 1894. године Димитрије Нешић одлази у пензију, на његово место, такође између више кандидата, изабран је Михаило Петровић, који је те исте године стекао докторат из математичких наука на Универзитету Париз IV – Сорбона, под менторством чувених математичара Шарла Ермита (Charles Hermite, 1822–1901) и Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard, 1856–1941), и са Полом Пенлевеом (Paul Painlevé, 1863–1933), као чланом комисије. На студијама у Паризу учио је и од Анрија Поенкареа (Jules Henri Poincaré, 1854–1912), једног од највеђих математи-чара тог доба. Исте 1894. године се издваја настава математике за студенте Тех-ничког факултета, коју преузима Богдан Гавриловић, док Михаило Петровић остаје на Филозофском факултету. Од тада, па све до Другог светског рата, тандем Петровић–Гавриловић игра главну улогу у развоју математике у Србији. Године 1894. оснива се и библиотека Математичког семинара, о којој све до првог светског рата брину Гавриловић и Петровић, а 1900. године оснива се Семинар за математику, механику и теоријску физику, где њих двојица такође играју главну улогу. Велика школа се 1905. године трансформише у универзитет, и њих двојица добијају водећу улогу у организацији научног рада и наставе на новооснованом универзитету. На њихов предлог, Београдски универзитет из Беча позива Милутина Миланковића (1879–1958), још једно име које ће прославити српску науку, и он 1909. годи-не постаје професор примењене математике.

По општем мишљењу, Михаило Петровић и Богдан Гавриловић су поставили темељ српске математичке школе. Међутим, са аспекта научног рада и развоја науке мора се посебно нагласити улога Михаила Петровића. Он је био први српски математичар који је постизао резултате светског нивоа и објављивао у угледним иностраним часописима (углавном на француском језику). До 1905. године већ је имао 60 објављених научних радова5 и стекао је завидан углед у свету. Младим сарадницима је давао подстрека за научни рад, али је поставио строге научне кри-теријуме и од ученика захтевао да их испуне. То је довело до знатног подизања ни-воа научног рада српских математичара и ствара се нова генерација српских мате-матичара који и сами постижу врхунске научне резултате. Према Јовану Кечкићу, у периоду од 1912. до 1938. године Михаило Петровић је био ментор 11 докторских дисертација. Штавише, готово сви математички докторати у Србији пре Другог светског рата били су рађени под његовим менторством. Јован Кечкић у [2] пише: “Петровићев утицај на развој математике у Србији био је огроман а његов успех у стварању научних и наставних кадрова изванредан. Када је 1894. године постао професор Велике школе, он је на Филозофском факултету био сам. Када је 1938. Gо-дине отишао у пензију иза себе је оставио “кошницу научног рада” како је написано у “Политици” од 8. маја 1938. у репортажи посвећеној Михаилу Петровићу. Сигурно је да би његови ученици са много више успеха наставили да развијају београдску школу да нису крајем четрдесетих година “политички комесари” онога доба почели да спроводе нову кадровску политику.”

Спроводиоци тадашњe кадровске политике ипак нису успели да битно омету развој математике у Србији. Михаило Петровић је преминуо 1943. године, али они његови ученици који су остали у земљи након рата настављају рад на развоју математике. Већ 1946. године је основан Математички институт САНУ, који постаје епицентар математичких истраживања у Србији, а 1948. године је формирано Друштво математичара и физичара Србије, чији је оснивач и први председник био Тадија Пејовић (1892–1982), један од доктораната Михаила Петровића. Педесетих и шездесетих година оснивају се бројни факултети у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Приштини, најпре као одељења Универзитета у Београду, а потом из њих израстају универзитети у Новом Саду (1960), Нишу (1965), Приштини (1969) и Крагујевцу (1976). Студије математике покрећу се у Новом Саду (1954), Приштини (1960), Нишу (1971) и Крагујевцу (1972). Значајну помоћ у креирању студијских програма, извођењу наставе и обезбеђењу наставног и научног подмлатка пружају професори са Универзитета у Београду. Држава подстиче повеђање броја факул-тетски образованих људи, услед чега долази до раста броја студената и јавља се потреба за новим наставницима и асистентима. Наставни планови и програми се иновирају, уводе се нови предмети и садржаји из модерних области математике, мада на рачун смањења садржаја из сродних наука и удаљавања од механике, теоријске физике и астрономије. Све то доводи и до ширења области научног интересовања српских математичара, и почев од педесетих година двадесетог века наука у Србији почиње да се обогаћује новим, модерним математичким дисциплинама.

До друге половине 20. века малобројни српски математичари су се бавили истраживањима у области алгебре. Већ је речено да су научне радове у областима које се традиционално убрајају у алгебру имали само Димитрије Нешић и Богдан Гавриловић. Михаило Петровић је један број својих радова посветио алгебарским једначинама, али је у њима користио искључиво идеје и методе математичке анализе. Исто важи и за докторску дисертацију Драгољуба Марковића (1903–1965) “Границе корена алгебарских једначина”, која је урађена под менторством Михаила Петровића и одбрањена 1938. године у Београду. Прва докторска дисертација срп-ског математичара, за коју се без резерве може рећи да је из области алгебре, је дисертација Мирка Стојаковића (1915-1985). Назив дисертације је био ”Прилог теорији матрица”, урађена је под менторством Ђуре Курепе и одбрањена 1953. го-дине у Загребу. Тих година у неколико математичких центара тадашње Југослави-је продиру и идеје савремене апстрактне алгебре. Тако 1956. године Владимир Девиде (1925–2010) у Загребу брани докторску дисертацију под називом ”Једна класа групоида”, а Ђорђи Чупона (1930–2009) 1959. године у Скопљу брани докторску дисертацију која се бави алгебарским структурама, урађену под менторством Владимира Девидеа. Ширење идеја савремене алгебре у Београду је започео напред поменути Драгољуб Марковић [7]. На студијама математике у Београду, све до педесетих година 20. века, алгебра се није слушала као посебан предмет. Теме из класичне алгебре биле су укључене у садржаје општих курсева математике, а касније у садржај предмета Анализа. У наставном плану из 1952. године, на иницијативу Драгољуба Марковића, као посебни предмети се уводе Алгебра, са темама из класичне алгебре, и Алгебра II, са темама из савремене алгебре (групе, поља и теорија Галоа). Предмет Алгебра II је предавао Драгољуб Марковић, а један од студената које су та његова предавања привукла ка савременој алгебри био је Славиша Прешић (1933–2008). Он је 1963. године у Београду одбранио прву докторску дисертацију у Србији са темом из модерне алгебре, под називом ”Прилог теорији алгебарских структура”. Ментор ове дисертације био је Тадија Пејовић, а члан комисије за одбрану био је и Драгољуб Марковић. Нешто касније, 1966. године, још један српски алгебриста, Веселин Перић (1930–2009), одбранио је у Загребу докторску дисертацију ”Прилог теорији идеала”, под менторством Ђуре Курепе. Овде треба рећи да се у развоју алгебре у Србији условно могу разликовати две главне ли-није6. Бројнија линија, коју чине академски потомци Михаила Петровића7, преко Т. Пејовића и С. Прешића, углавном је развијала модерну алгебру, односно алгебарске структуре. Другу линију су чинили академски потомци Ђуре Курепе, који су се превасходно бавили проблемима сродним онима из класичних алгебарских дисциплина, мада је и ту било оних који су се бавили алгебарским структурама.

Развој савремене алгебре у Србији се интензивирао 1970тих година, а главну улогу у њеном развоју у том периоду одиграо је Славиша Прешић8. Иако се касније окренуо ка развоју математичке логике, крајем 1960-тих је формирао групу алгебриста која се бавила теоријом квазигрупа, и почетком 1970-тих у тој области докторске дисертације бране Јанез Ушан (1971), Светозар Милић (1972) и Бранка Алимпић (1973), под менторством С. Прешића, Зоран Стојаковић (1974), под менторством С. Милића, и Александар Крапеж (1980), под менторством Б. Алимпић. Под менторством С. Прешића бране се и дисертације Наташе Божовић (1975), са темом из теорије група, и Жарка Мијајловића (1977), са темом из теорије модела и Булових алгебри. Значајно место у развоју алгебре 1970тих година имао је и Ђуро Курепа, под чијим менторством је у том периоду урађено пет докторских дисертација, које су се претежно бавиле класичним алгебарским темама. То су дисертације Драгомира Симеуновића (1969) и Марице Прешић (1972), које су се бавиле коренима полинома, Александра Ивића (1975) и Зорана Шамија (1978), из теорије бројева, и дисертација Ратка Тошића (1978), која се бавила Буловим алгебрама.

До великих промена у српској алгебри долази 1980-тих година. После пери-ода апсолутне доминације Београда, који је био центар научних истраживања у области алгебре и где су до тада брањене све докторске дисертације у Србији из те области, примат у развоју алгебре преузима Нови Сад. Највеће заслуге за то има Светозар Милић (1934–2008), за кога се може слободно рећи да је родоначелник Српске алгебарске школе. Милић 1974. године прелази на Природно-математички факултет у Новом Саду, где окупља групу млађих колега, уводи их у проблемe савремене алгебре и научни рад тој области. Под његовим менторством се у Новом Саду бране дисертације Стојана Богдановића (1980) и Синише Црвенковића (1981), са темама из теорије полугрупа, и Бранимира Шешеље (1981), са темом из универзалне алгебре. То су биле прве докторске дисертације у Србији у области алгебре одбрањене ван Београда. На тај начин је на Природно-математичком факултету Новом Саду формирана у то доба најјача група алгебриста у Србији, Новосадска алгебарска школа, коју су 1980-тих година чинили Светозар Милић, Стојан Богдановић, Синиша Црвенковић, Бранимир Шешеља, Јанез Ушан, Зоран Стојаковић, Градимир Војводић и Ђура Паунић. До 1980. године, алгебристи у Србији су се највише бавили теоријом квазигрупа, а 1980-тих главна област научног интересовања српских алгебриста постаје теорија полугрупа, и то остаје све до краја 1990-тих. Осим већ поменутих докторских дисертација Богдановића и Црвенковића, у Новом Саду и Београду се осамдесетих брани још шест докторских дисертација и публикује се велики број радова са темама из теорије полугрупа. У Београду осамдесетих докторирају и Гојко Калајџић (1982), у области теорије прстена, под мен-торством Ђ. Курепе, и Александар Липковски (1985), у области алгебарске геометрије и комутативне алгебре, под менторством Ђ. Курепе и В. Перића, а у Новом Саду докторске дисертације бране Ђура Паунић (1987), у области алгебарских n-арних структура, под менторством З. Стојаковића, и Розалија Мадарас (1989), у области универзалне алгебре, под менторством С. Црвенковића.

После Београда и Новог Сада, осамдесетих година почиње развој алгебре и у Нишу. Родоначелник алгебре у Нишу је Стојан Богдановић (1944–), у то време доцент на Природно-математичком факултету у Новом Саду, који је 1982. године ангажован за извођење наставе из предмета Алгебра I за студенте математике на Филозофском факултету у Нишу. По доласку у Ниш, он са Владимиром Ракочевићем покреће Семинар за теорију полугрупа и функционалне једначине, који је касније подељен на два семинара, један за теорију полугрупа, а други за функционалну анализу. Око Семинара за теорију полугрупа Богдановић окупља групу нишких математичара и ствара Нишку алгебарску школу, у свету познату као Нишка школа за теорију полугрупа.

Упркос великој друштвеној и економској кризи, деведесетих година је научна продукција српских алгебриста значајно порасла, и за разлику од претходних деценија, када се објављивало углавном у домаћим часописима, деведесетих долази до наглог пораста броја радова објављених у угледним међународним часопи-сима. Посебно велику научну продукцију су у то време имали нишки алгебристи, који су тада преузели водеће место у српској алгебри. Тих година на научну сцену ступају и нека нова лица, који ће у годинама које следе водити алгебру у Србији. У Нишу научну каријеру почиње Мирослав Ћирић (1964–), који 1991. године у Београду брани докторску дисертацију из области теорије полугрупа, под менторством С. Богдановића. У Новом Саду, докторску дисертацију из теорије мрежа, под менторством С. Милића, 1993. године брани Андреја Тепавчевић (1964–), а 1999. године докторску дисертацију са темом из универзалне алгебре, под менторством Р. Тошића, брани Драган Машуловић (1969–). Зоран Петровић (1965–) из Београда одлази на докторске студије у Балтимор, САД, где је 1996. докторирао у области теорије матрица и алгебарске топологије, након чега се вратио на Математички факултет у Београду. Подмлађивање Српске алгебарске школе није се завршило на томе, јер су нове наде српске алгебре стизале и наредне деценије. У Новом Саду, 2000. године Игор Долинка (1973–) брани дисертацију чија тема су примене уни-верзалне алгебре у теорији формалних језика, под менторством С. Црвенковића, а из Сједињених америчких држава се враћа Петар Марковић (1974–), који је 2003. године на Вандербилт универзитету докторирао са темом из универзалне алгебре, под менторством Р. Мекензија. У Нишу на научну сцену ступа Јелена Игњатовић (1973–), која је 2007. године, под менторством М. Ћирића, одбранила дисертацију која се бавила фази релацијским системима и њиховим применама у алгебарској теорији аутомата, а исте године у Београду Бранко Малешевић (1965–) брани дисертацију у области теорије поља, под менторством Ж. Мијајловића.

Заслугом свих оних који су овде поменути, али и још многих других које није било могуће поменути у овако кратком тексту, алгебра у Србији је последњих педесет година доживела свој пуни развој, а српски алгебристи су последњих деценија својим резултатима досегли сам светски брх. После великог скока у броју публикованих радова српских алгебриста, до којег је дошло осамдесетих и деведесетих година, тај број и даље бележи умерен раст9, при чему се публикује у све квалитетнијим часописима. Од самог почетка развоја алгебре у Србији, шездесетих година, по броју публикованих радова предњаче новосадски алгебристи, а прате их алгебристи из Ниша и Београда. Након квазигрупа, које су биле доминантна тема истраживања српских алгебриста 1960-тих и 1970-тих, и полугрупа, које су то биле 1980-тих и 1990-тих, деведесетих година су српски алгебристи значајно проширили своје области научног интересовања. У Новом Саду су пажњу привукли општи алгебарски системи (универзална алгебра), мреже и алгебарски аспекти теорије фази скупова, и заједно са полугрупама су постали доминантне теме новосадских алгебриста у последњих двадесет година. У Нишу је средином деве-десетих направљен блажи, а средином 2000-тих још оштрији заокрет од теорије полугрупа ка рачунарским наукама, и последњих десетак година главни предмет интересовања нишких алгебриста постају релацијски и матрични рачун, а системи релацијских и матричних неједначина и једначина се користе у решавању фунда-менталних проблема теорије аутомата и анализе социјалних мрежа. Београдски алгебристи у новије време постижу изузетне резултате у теорији поља, комута-тивној алгебри, алгебарској геометрији и теорији матрица. Од 1963. године, у Србији је одбрањено 94 докторских дисертација са темама из области алгебре10, од чега 45 у Београду, 31 у Новом Саду, 15 у Нишу и 3 у Приштини11.

Библиографија

[1] Б. Јовановић, Ј. Петковић. Димитрије Нешић (1836–1904). У: Живот и дело српских научника, Књига 3, М. Р. Сарић (ур.), Српска Академија Наука и Уметности, Београд, 1998, стр. 1–32.

[2] Ј. Кечкић. Михаило Петровић Алас (1868–1943). У: Живот и дело српских научника, Књ. 2, М. Р. Сарић (ур.), Српска Академија Наука и Уметности, Београд, 1997, стр. 325–370.

[3] А. Н. Колмогоров. Математика. У: Математический энциклопедический словарь, Ю. В. Прохоров (гл. ред.), Советская энциклопедия, Москва, 1988, стр. 7–38.

[4] S. Lawrence. A Balkan trilogy: mathematics in the Balkans before World War I. In: E. Robson and J. Stedall (eds.), The Oxford Handbook of The History of Mathematics, Oxford University Press, Oxford, 2009, chap. 2.4.

[5] Ж. Мијајловић. Богдан Гавриловић (1863–1947). У: Живот и дело српских научника, Књ. 2, М. Р. Сарић (ур.), Српска Академија Наука и Уметности, Београд, 1997, стр. 71–103.

[6] М. Ђ. Паунић. Емилијан Јосимовић (1823–1897). У: Споменица: 125 година Математич-ког факултета, Н. Бокан (ур.), Математички факултет, Београд, 1998, стр. 197–202.

[7] С. Прешић. Драгољуб Марковић (1903–1965). У: Споменица: 125 година Математичког факултета, Н. Бокан (ед.), Математички факултет, Београд, 1998, 221–223

[8] Р. Сарић, З. Сарић. Атанасије Николић (1803–1882). У: Живот и дело српских научника, Књ. 7, М. Р. Сарић (ур.), Српска Академија Наука и Уметности, Београд, 2001, стр. 1–28.

________________________________________________

1 Више о Михаилу Петровићу Аласу може се наћи у чланку Ј. Кечкића [2].

2 О Димитрију Нешићу су писали Б. Јовановић и Ј. Петковић у [1], па овде наводимо само неке основне детаље.

3 О Богдану Гавриловићу пише Ж. Мијајловић у [5].

4 Илустрације ради, споменимо да је у 19. веку било само шест математичара српског порекла који су стекли звање доктора математичких наука: Димитрије Данић (Јена, 1885), Богдан Гавриловић (Будимпешта, 1887), Владимир Варићак (Загреб, 1891), Ђорђе Петковић (Беч, 1893), Михаило Петровић (Париз, 1894) и Петар Вукићевић (Берлин, 1894).

5 У бази Zentralblatt MATH индексиране су 232 публикације Михаила Петровића (укључујући и 12 књига).

6 Одредба условно стоји јер две поменуте линије нису биле међусобно изоловане. Напротив, оне су одувек имале велики утицај једна на другу.

7 Термин “академски потомaк” овде има исто значење као “descendant” у Mathematics Genealogy Project.

8 Славиша Прешић је највећи допринос дао развоју математичке логике у Србији и сматра се родоначелником Српске логичке школе. Био је ментор 14 докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Београду.

9 Анализа броја радова урађена је на основу података из базе Zentralblatt MATH (zbMATH).

10 Највећи број тих дисертација се бавио теоријом полугрупа (15), општим алгебарским системима (14), кому-тативном алгебром (9), релацијским системима (9), квазигрупама, теоријом матрица и алгебарским аспекти-ма теорије фази скупова (по 6), итд.

11 Занимљиво је приметити да су у области алгебре 1960-тих одбрањене 2 дисертације, 1970-тих 10, 1980-тих тај број скаче на 23, да би 1990-тих пао на само 8, потом је 2000-тих порастао на 17, а 2010-тих опет долази до великог скока на 34.

 

 

 

 

Марија ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ: СА ТВОРЦЕМ НА “ТИ”

Др Марија Јефтимијевић Михајловић

СА ТВОРЦЕМ НА „ТИ“

(Стојан Богдановић, Бог је лудило, „Наис-принт“, Ниш, 2018)

Питања о смислу човека и човековог пута стара су колико и човек сȃм. Од памтивека се на њих покушавао наћи прави одговор, па се сваки напор филозофа, песника, уметника у том смислу, може сматрати ако не одговором, а оно бар покушајем да се покуца на врата велике Истине. Јер, како сведочи Јеванђеље по Матеју: „…сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се“.

Шта се дешава када се тајни великих питања, каква су питања о Богу и његовом односу према човеку, приступи са позиција ироничног посматрача, који се, ослобођен окова страхопоштовања, упушта у дијалог са Творцем „на Ти“?! Откуда смелост и дрскост да се питање постојања Бога подређује смислу постојања човека („јер ако нема људи, ни Бог није потребан“)?! И премда би овако конципирана питања логично водила ка критици и аутора и његовог „апокрифног“ дела, реч је о нечему потпуно другачијем – о специфичној и надасве необично смелој позицији да се продре у значење речи Љубав (пре свега, Љубав Божија).

Иронично-духовита позиција коју аутор Стојан Богдановић заузима према истинама које су у човеку одувек изазивале страхопоштовање, али говориле и о човековој неспремности да се суочи са собом најдубљим, а то значи – са тамном страном душе, како каже Никола Милошевић, тако добија карактер дијалога са Творцем. А какав је то ироничан, и на моменте саркастичан, а врло луцидан, промишљајући, духовит и ведар, дијалог са „саговорником“, ако не онај у коме влада безгранична Љубав, чији је корен Слобода (па и слобода да се изрекну и највеће сумње у смисао постојања сваког од тих „саговорника“ – и Бога и човека). За спремност на ту и такву врсту дијалога потребно је много више од жеље да се покаже сопствена мудрост и лукавост, „ја“ позиција спрам позиције Бога; оваква врста „дијалога“ претпоставља веру, а не безверје, иако би духовит наслов књиге Бог је лудило могао читаоца да одведе на странпутицу. Бог јесте „лудило“, али је човекова егзсистенција претпостављена управо тим „лудилом“:

„Нормално је да човек мисли. Ако никада не полуди, онда као да није живео. Ако полуди, онда, кажу, није нормалан. Стваралачки занос није нормално стање. Историја се бави само великим лудацима. Само оним правим. Само изузетним људима. Ненормалним. У те спада и онај који је створио Бога: Песник.“

Истовремено, књига есеја и језгровитих, гномских записа Бог је лудило на потпуно особен начин, подвргава критици човека и његову неспособност и неспремност да „носи свој крст“, односно своје „бреме слободе“. Робовање принципима и робовање предрасудама аутор сматра „најопаснијим“ ропством, апострофирајући у подтексту хришћанску идеју да је једина права слобода – слобода у духу, односно да је стваралаштво највиши израз слободе бића, јер је искра божанског у човеку, израз његове Љубави. Отуда се „робовање“ из Љубави не показује као робовање, него као предавање, препуштање безграничју љубави Божије („Песници робују поезији. Нико не разуме синтагму ʼраб Божјиʼ“). Кључ разумевања Богдановићевог доживљаја човекове слободе садржан је у следећем:

„Има људи који мисле да су слободни, који се крећу путевима својих мисли и никако да изађу на видело. Стално су пред сукобом, али сукоба нема. Нема ни песме. Заробљеници сопствене мисли, они који се освесте, постану мрачни  ствараоци. Посебна је сорта људи који робијају без гриже савести. Претпоставка је да је реч о ниском степену интелигенције. Прави робови робују човеку, Богу и својој савести. Слобода је у избору живот или смрт. Ко изабере живот изабрао је робију. Ко изабере смрт наизглед се ослободио свега. У ствари изабрао је вечиту робију. Живот је коначан. Робија никоме неће мањкати. Питање је како робију осмислити да буде сношљива. Ту би се негде нашло место за слободу.“

То мало „место за слободу“ претпостављено је „садржајем“ којим се да испунити („и дуг живот без садржаја је кратак…“). Заправо, Богдановић на себи својствен (иако духовит начин) понавља велику мисао Момчила Настасијевића да је „у пуном доживљају хода садржан и смисао пута“, односно Миљковићеву мисао да „није важно сунце већ његова путања“. Пут се, дакле, открива као вид самоспознаје, као „простор“ слободе, само уколико је ослобођен робовања предрасудама, идеологијама, материјалним добрима или политичким опредељењима.

Човека не чини робом његово рођење, већ његово опредељење да се приклони неком од тих врста ропстава. Све што сужава човеков „духовни видокруг“ чини га робом и све што отвара простор слободе – чини га слободним. У том контексту, све што је „корисно“ може се сматрати непотребним (јер је сачињено „од циљева, планова и намера“) и, парадоксално, све бескорисно – потребним. Но, не крију ли се у парадоксима највеће истине, читамо у подтексту Богдановићевих записа, или речима Зорана Глушчевића: „Парадокс је знак творчевог присуства“. Следствено томе, „уметност је лепа зато што је бескорисна“, а најслободнија бића јесу уметници. Но, Богдановић оштро, али духовото, подрвгава руглу оне уметнике, превасходно песнике, који су своје „служење слободи“ заменили служењем земаљској (државној) власти, као и свештенике који су заборавили на начело: „Не узимај узалуд имена Господа Бога својега“. Ту категорију духовних отпадника аутор назива „душебрижницима“ који манипулишу човековим „душевним ропством“.

Израз човекове слободе у духу јесте и машта, којом се човек „приближава природи и Богу“, „досеже до свог ритма“, „постиже хармонију“, „постаје човек“. У чувеном есеју „Његош као трагични јунак косовке мисли“, Андрић је, позивајући се на Кајзерлинга, записао да је „карактеристика свих великих духова да бар у једном делу свога живота просањају сан о васиони као хармонији“. Управо о таквој хармонији пише Богдановић, за кога је хармонија „немир усаглашен са природом“. Из тог креативног немира потичу сва највећа питања Човека; одатле потиче „мисао о Богу“ која је „мера Човека“ и „његова мајка“. А мисао, као свака велика мисао, јесте „тешка и претешка“, јесте „лудница“ у којој се крхко људско биће не сналази. Отуда се као истина над истинама истиче завршна реченица књиге, њен credo:

„Свест о незнању јесте услов за приближавање Богу.“

Заузимајући позицију „са Творцем на Ти“, аутор Стојан Богдановић, који је своју животну стваралачку мисију потврдио не само на пољу кљижевног рада (поезијом, и есејистиком), него и осведоченим научним ангажманом на подручју математике и професуре, читаоца позива да буде активан учесник тог Дијалога са Творцем и тако потврди своју „мисију у свету“. Јер, све је дијалог, сваки облик делања, мисаоног и творачког – и молитва и песма, и крик и бол. На ову надасве необичну књигу Бог је лудило, као на ретко коју, примењива је мудрост да у свакој шали помало истине има. А тамо где има простора за шалу – има и Љубави, па и када је, и нарочито када је, наш саговорник Бог сȃм.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: О НАСЛЕДНИЦИМА ОНИХ КОЈИ СУ НАМ ИЗМИСЛИЛИ БОГА И ОТАЏБИНУ

О НАСЛЕДНИЦИМА ОНИХ  КОЈИ СУ НАМ ИЗМИСЛИЛИ БОГА И ОТАЏБИНУ

 

Ових дана чудна чуда су се догађала

У земљи Србији:

Једни крчме Косово,

Други га поклањају,

Трећи га отимају,

А има и оних који га бране,

Њих анатемишу,

Те оних који га ко бајаги бране.

 

Комунисти су начвршћи у ставовима,

Увек прогласе победу

Кад год нешто крупно изгубимо.

 

Европљани посматрају ствари

кроз шпијунку.

Намештају игру,

Да је договор

између зараћених страна пао,

Како би спречили поплаву беса,

Кад коло почне да игра

Пред њиховим вратима.

 

Руси, иза затворених врата,

разговарају наизменично

Са Немцима па са Американцима.

 

Кинези отварају Конфучијеве институте

Диљем Америке.

 

Српски песници се свађају

Око награда,

Националне пензије су у запећку.

Једнога су бездушно нападали,

Мршав песник,

Зарастао,

Делује испоснички

Као монах из Метеора.

 

Онај цинк што га је највише блатио

Има сличан образ:

Коса, брада, аљкав,

Мастан целог живота.

 

Гађао је све док му се

други није супротставио

својом часном причом.

 

Нико се не одриче своје приче

И свачија је тачна

По сопственом тврђењу.

 

Хранили су један другог

Свакојаким гадостима,

Потрзали су историју

Из рукава пљуштале су

Ружне речи

Могао се цео Фејсбук

Њима нахранити.

Кад су појели сва говна,

И своја и туђа,

Повукоше речи,

Загрлише се,

И одоше у пизду материну

Убеђени да су баш они

У праву и

да су баш они прави песници.

 

О нашој рани,

О нашем Косову,

О нашој градини

У којој расту божури

Из крви

И из духа српскога,

Богме,

Ни једну лепу реч!

 

О њима ћу овде,

О песницима,

О онима

О којима

Мислим све нај,

Чак и када једу говна,

Али им Косово не опраштам!

 

Отаџбина се,

Између осталог,

Брани и чупањем корова.

1

Када се расцвета душа,

Цвета цвеће.

Када пукне душа,

Пукне пољубац.

Када се душа смири,

Све(т) постаје ништа.

Душа је симбол,

О, љубави!

 

Нико није чуо како душа напушта човека,

И многи су због тога забринути.

А мени није јасно,

Зашто?!

 

Уопште,

Зашто издаја?

2

Зашто свет мисли

за љубав пролеће да је неопходно.

 

Љубав је стање једне душе.

Две душе у једној души.

3

Људи очекују да напишем нешто ружно,

Као о некој болести,

То их узбуђује.

Замислите,

То их радује.

 

Ако напишем да сам добро,

Онда одмахну

И наставе да сурфују.

 

Те се ствари не поправљају,

А зашто?

Немојте лупати главу око тога

Одговoр неће стићи (у)скоро.

4

О песницима пред Нову годину,

Све се надам да ће се пронаћи.

Ако се не пронађу,

онда су они у другом тексту,

а тај још нисам написао.

Може се ово сматрати и биографском белешком.

 

Одувек су постојале разлике међу песницима.

Мисли се да је то добро.

Постоје песници мудраци и песници мудоње.

5

Има сијасет оних који мисле

да су песници.

Пискарају нешто,

шаљу уредницима дужа или краћа писма.

Предлажу да им се објави то и то.

Склони су и да плате и да потплате.

Неки мисле да је боље то

да раде него да иду у кафану,

Да пијанче, да се баве швалеркама,

да месе питу са орасима

И да пред женом шене.

Ја мислим да ти нису

ни заједно ни за друго.

6

Неки су се песници

домогли уредничких места

и постали трговци.

7

Има и озбиљних песника,

они сами мисле да су озбиљни,

шта им ја ту могу,

који кукају за наградама.

Стално кукају, а добијају повремено.

Кукавци, кукавице.

Можда су и завидљивци.

Чини им се да је комшија добио

више безвредних награда.

8

Известан број песника стално цмиздри,

са ове позиције – нисам се попео на видиковац,

а магла налегла на Србију,

маглуштина,

не могу баш да проценим колико их је.

Али има их.

Важно је да су на броју.

Они стално цмиздре – цмиздравци,

као они се залажу за поезију,

за праве песме,

али њих нико не чује нити слуша,

а и зашто би?,

уместо што се стално жале

да су угрожени и стално цмиздре,

нека седну и нека напишу људски,

ако могу?

неку добру песму,

бар једну,

па нек наставе да цмиздре.

9

Неки песници нису могли

отаџбину своју да по(д)несу,

па су се одметнули,

заметнули су главу

и отишли у иностранство по мед.

Ал’, гле, меда нема.

Само медведи и међеди.

 

Сада наши инострани песници

кевћу ли кевћу на домаће песнике

и домаће издајнике.

 

Да се разумемо,

таквих има и на истоку и на западу.

Они споља блогирају,

они изнутра блокирају.

Игра се наставља.

Стара игра.

 

Засад је нерешено.

10

Песници воле да су жртве.

Већина покушава да одглуми жртву,

Већина увелико кука над собом.

Неки то чине од почетка до краја.

11

Песници бунџије нису цмизравци.

Поезија је бунт.

12

Има и паметних људи,

али они нису песници.

Има и лукавих,

ни они нису песници.

Има свакавих  људи,

Богме и песника.

13

Песници курве се курвају са поезијом,

али на дуге стазе то се уже прекине,

а они падну у сенгруп – у заборав.

14

Има песника чије су песме

вађене из шкриње

много година после њихове смрти.

Слава је дошла по своје.

15

Неки песници нису себе сматрали песницима,

али су бар живели као песници.

16

Тешко да је неко постао

песник на туђем језику.

Поезија је чедо језика.

 

17

Један је песник годинама живео са смрћу,

И то ванбрачно.

Чак је то и опевао у својим песмама.

Њу уопште због тога није била срамота.

Каква рђа,

Није му продужила живот ни за минут.

А после ми кажу,

Де, не секирај се!

И није их срамота.

 

Душа била му је огромна,

Те смрт није моглa да је однесе.

18

Било је песника којима

ништа није значило сопствено име,

Али песма јесте,

Јер није била туђа.

 

А било је и таквих који

ништа нису мислили,

Само су певали.

19

Просто избегавам да нешто напишем.

Не знам шта ме је то стигло.

Шта ме је стегло.

Претпоставка је, смрт.

Али нисам склон никога

да оптужим ни за шта.

Боље је опростити.

Тако су нас учили.

И доктрина је таква.

Не значи да су у праву.

Толико су знали.

У оно време то је било много.

А време, тече ли тече.

Тече и пече.

20

Не постоји формула

по којој се може препознати добра песма.

Постоји осећај.

Постоји мисао.

То је све што постоји,

а то је довољно.

А великог песника може извикати руља,

као што су некада војници извикивали цара.

За многе цареве и краљеве свет није ни чуо,

нити ће чути.

 

И Срби су имали краљеве,

и пре Немањића.

21

Бог (ни)је песника нагр(а)дио да пршти

Као новогодишња свећица.

 

22

Ако је песник морао би стално да трешти,

а не само када је трештен пијан!

23

Поезија је чудо,

Али песници нису чудовишта.

Они само тако изгледају!

24

Песници се разликују по песмама,

По песницама…

Једни млате,

Други клате,

Трећи блате…

Неки на све то певају,

А гледаоци само зевају!

25

Самоћа је за песника природно стање,

Кроз њу као кроз дурбин види звезде.

Самоћа је најтежа људима без душе.

26

Само je мисао вечна.
Штавише, сав свет је само мисао.
Мисао је састављена од мисли.

И то је све.

Ништа друго и не постоји.

Мисли се прекомпонују.
Неке нестају у магли.
Неке се увећају, угоје.
Неке поново изађу из црних рупа.

 

Читам мисли тога човека,

поразговарамо и он се изгуби.
Није морао да оде.
Остаје ми да верујем,

То je једна од оних грозних мисли

моја одвратна мисао којима је склона.

 

Не знам ни да ли је изабрао добро време за пут.

Тај пут је дугачак.

Свакаква изненађења су могућа.
Сад је време Апокалипсе.
Кренути на неки пут по овом невремену

није баш упутно.

 

Дешавало се да понекад

не могу да га нађем.

Једноставно није био код куће.

Тада почињем да пребирем по мислима:
Можда човек спава,
можда је човек у ве-цеу,
можда је човек отишао да се прошета,

можда је отишао на излет,
можда је отишао код своје деце,

или, можда сада саветује некога,
пише некоме писмо,

пише песму…

 

Пишем његовој жени,

Питам је,

Што ми се тај човек не јавља?

Она се не јавља.

Тражим адресу његове ћерке,

Гунђам, нервозан сам, презнојавам се,

не могу да нађем ту проклету адресу.

Најзад је налазим.
Молим је да ми јави шта се дешава.

Јавља се његова жена,

Каже,

Све је готово!

Ето, драга моја Весела,

као да је све готово,

а није,

али је грозно.

Мука ме мучи,

и ја мучим њу,

али он се не враћа.
Јави ми се скоро сваког дана,
неког дана и више пута,
али не каже да ли ће доћи.

Знам да неће залутати,

Он и Господ су на пер ту,
а и мени је говорио:
Држите се Господа!

Спремамо славу,

Очекујемо да ће однекуд банути,
да ће нас обрадовати његова блага реч!

26

Зајебава ме држава,

Зајебава ме жена,

Зајебавају деца,

Зајебавају комшије.

Зајебавају се песници.

Сви ме зајебавају,

А и Ђоле ми слабо игра.

Једино ме комшика не јебава,

А јануар се протегао.

Исто ће бити и у најкраћем месецу.

Само ће се мачке радовати!

27

Дошло је такво време да

Да се и песници зајебавају

Са отаџбином.

Све је у Богу,

А остало је у њима.

 

Увек сам био на страни слабијег,

Убеђен сам да је он јачи.

28

Распуштени пси су

По Косову

Између божура

Раскопавали гробове српских светаца.

Из дубина српских душа

Вадили су млечне зубе.

Док је Европа спавала

Американци су псима

Осветљавали српске манастире.

 

Бешчашће је смрдело

Надалеко

А ниједна џукела није мрднула репом,

Ни Европљани,

Ни Американци.

 

Руси су стигли тек до Крима

Никако да изађу из Црног мора.

 

Српски песници су се бавили

Својим работама.

Гризли су се,

Лајали су се на пасја уста,

Пљували су једни друге,

Уместо патриотских песама

Износили су у јавност

Усране гаће,

Њушили су једни другима гузице.

 

Поделили су се,

Настављају на мале голове,

Европа им аплаудира,

Кад се сви скасају

Прогласиће победника.

 

Они који су измислили

Бога и Отаџбину-Косово,

Остаће без манастира

Без својих споменика

Без својих сокака

И неће их више заливати

Сузе њихове деце

Увенуће заједно

Са својим успоменама.

Кости њихове деце развлачиће

Европски пси.

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: МУКЕ СА ХАРОНОМ

Стојан БОГДАНОВИЋ

МУКЕ СА ХАРОНОМ

Мастило се не пије,
а није ни пена за бријање.
Мастило се чува у мастиљари.
Повремено се проџара перцетом
да се не би укиселило.
Када преври,
маже се на хартију.
Као маст на лебац.

Ако много мућкате мастиљару,
подићи ћете талог!

Намерна искреност јесте злоба!

1

Тамо где сте наумили
одвешће вас Харон.
Ја не могу,
Сломила ми се оловка.

2

Попио сам сво вино.
На реду је мастило.

Душа ће ми остати
у поезији
Тако ће Харон крепати,
Као они силни Срби,
Поред неког контејнера за ђубре,
Јер му јутрос нисам оставио
новчић за бурек.

Кад ми тако дође нешто до гуше
не остаје ми друго него
да скочим и да се удавим
у мастило.

3

Харон је повећао цену

Тражи два новчића

По души

А као главни разлог

Наводи да је Турчин

На ћошку повећао

Цену Бурека

4

Створила се пометња

Мртваци чекају

Да се ситуација разбистри.

На гробљу влада гробна тишина,

Не знају људи где ће им душа.

Држава је ангажовала новосадског доцента

Да им докаже

Да и мртви немају никаква права.

5

Харон ми се јавио мобилним

Срећа да сам га понео

Ноћас док сам спавао

Каже да је моја душа

Заражена поезијом

Болест је прилично одмакла

Те да је он

Ни за какве новце

Неће примити

У свој нови чамац

Иако је набавио нови мотор

Марке Џонсон.

Претешка је српска душа.

6

Испред гробља мртви

србијански сељаци (за)легли

чекају своју децу

да дођу из Америке

Само да чују опело.

7

Неки су недавно дошли

На Косово

Али од Косова до Прокупља

Никла је Калварија

А изнад ње небо плаво

Као Атлантски океан

Из дана у дан шиље се колци

Пободени у српске гробове

Пробадају наше косовско плаво небо

А божури цветају

Мртваци са зидова Грачанице и

Дечана певају тропар

Новом америчком команданту

колонелу Дучићу

А он  не зна да је овде

Конзул био четнички

Наредник Милан Ракић

У време војводе Вука

8

Харон се спрема за починак

Као да је и њега стигао

Осиромашени уранијум

Или је то обичан грип

Ђаво ће га знати

9

Претешка је српска душа

А Харон се боји потопа

Јер би му у биографији

Заувек било записано да је

Превозио српске душе

За мале паре

10

Опет ми се јавио Харон

Само зврцка

Сав је хепи

Примио је под старе дане америчко држављанство

Обећали су му и ново намештење

 

Пребираће по српским душама

Младе ће превозити залеђене преко океана

У земљу Индијанаца

Да побољшају крв каракушљивим Американцима

Који своју пљују по нашем Косову

 

Старе српске душе

Заједно са њиховим светим  краљевима и иконама

Избациће из чамца посред реке

Или ће их препустити својим рођацима

Кварним Европљанима

Да их развеју изнад Ибра и Мораве

 

За нови посао чамџија

Ће обући нову униформу америчког маринца

Прве класе

Натући ће маску Абдулаха

И уместо мотке добиће

Мач

Који је до пре неколико дана

Чувао лично Таип

 

Косово ће и даље бити равно

Као тепсија,

Али ће се уместо тулумби и баклава

На њему пећи издајничке душе

Заточене тешком Лазаревом клетвом

11

Некада сам мислио да би добро било

Када би се Харон удавио у Стиксу

Сад видим да се он поправља

Пијући минералну воду Стикса

Све је снажнији.

Бојим се изгубићу меч против њега

Или против Стикаса

Свеједно је.

12

Када се Харон вратио с посла

Уморан и гладан

Само што је сео на ивицу чамца

Звони му мобилни

Његова директорка из васпитно-поправног дома

Јавља се не би ли му саопштила

Да је његов нови послодавац незадовољан

Његовим учинком у превозу

У вези са српским душама

Договор је био да до пролећа све превезе

Те да се Косово може чисто предати

Новим власницима

Који су уложили велике паре

И српске главе у руднике

Ново Брдо и Трепчу

А сад је већ јесен

13

Харон је устао рано

Без обзира што је целе ноћи

Бесплатно сањао

Са Американцима никада ниси начисто

Они те туку и када си заслужио и када ниси

И сваког сматрају псом ако је мушко

Док је женско обавезно кучка

По правилу понашају се као прави газде

И свима великодушно поклањају смрт

Не пропуштају ниједан празник

Па чак ни Видовдан

И тада је Харон морао да вози

Олакшавајућа му је околност

Што је вожња била преко Дрине

А не преко Ибра или преко Мораве

14

Ако Харон овако настави

Мени не преостаје ништа

До да му избушим гуме

Или да му запалим чамац

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ГРОЗНИЦА БРАНКА МИЉКОВИЋА

ГРОЗНИЦА БРАНКА МИЉКОВИЋА

            На ова размишљања о песнику Бранку Миљковићу навеле су ме изванредне књиге, монографија Слика и идеја, Марије Јефтимијевић-Михајловић у издању Института за српску културу, Лепосавић, 2011. и монографија Миљковић између поезије и мита, Лепосавић, 2012. исте ауторке. Слутња, форма, музика, наслеђе-традиција, јесу у бити Миљковићеве поезије и есејистике и о овим елементима детаљно и зналачки расправља Марија Јефтимијевић-Михајловић. Расправе су документоване релевантном литературом за коју се човек понекад чуди, како је све ово могла наћи. У првој књизи се налазе шест обимних есеја о Бранку Миљковићу. О његовим ставовима о поезији, и о његовој поезији о поезији. О његовим узорима. А има и компаративних анализа у којима се упоређује мисао и поезија Бранка Миљковића са ставовима и певањима Малармеа, Шопова… Друга монографија је цела посвећена Бранку Миљковићу.

Не верујем да ће зналци наћи много сличности између мишљења која су изложена у текстовима Марије Јефтимијевић-Михајловић и ових која су овде написана, али то само тако изгледа, јер реч је о истим елементима који се обрађују у текстовима, а не би било добро, не би било сврсисходно, да су текстови и размишљања исти. Моја размишљања немају научну претензију. Она су више импресија. Често су и општег карактера.

Неће ово бити приказ ових књига Марије Јефтимијевић-Михајловић нити есеј о стваралаштву Бранка Миљковића, пре би се овај текст могао назвати анамнеза и покушај дијагностификовања (стваралачке) грознице Бранка Миљковића од које је он хронично патио.

Морам овде рећи да се Марија Јефтимијевић-Михајловић као ретко који критичар посветила и тако дубоко ушла у проблематику која се тиче стваралаштва, поезије и есејистике, Бранка Миљковића. Могу да замислим како би се Бранко због тога шепурио.

Хвала Марији Јефтимијевић-Михајловић на књигама. Честитам!

1

Бранко Миљковић се дистанцирао од симболиста, а симболизам је темељ његове поезије и филозофије његове поетике. То би онда значило да се дистанцирао од самог себе.

2

Кад је о поетици реч онда се разликују поетика уметничког дела и поезија. Уметничко дело, (књижевно, вајарско, сликарско, музичко) јесте толико уметничко колико је у њему поетике. Да ли има потребе за овим разликовањем, да ли има потребе удаљавати поетику од поезије? Ако узмемо у обзир Његоша, „што је скупа ово свеколико до општега оца поезија?“, онда се не можемо отети сумњи да је избегавање „поезије“ у корист „поетике“ непотребно. Поетика књижевног дела јесте његова душа која избија кроз кожу (кроз оквир) тога дела и улази у књижевни нос читаоца код кога изазива умами.

3

Што се тиче Миљковићевих тврдњи:

Не постоје велики и мали народи,

Не постоје велики и мали језици.

Постоје велики и мали песници.

мислим да ниједна од ових није тачна. Кад је о песницима реч сигурно је да не постоје велики и мали песници, него постоје песници и они други. Пре бих се позвао на Ловћенског Тајновидца: „Из грмена великога лафу изаћ трудно није,/ у великим народима генију се гњ’ездо вије.“ Велики народи се препознају по великим делима. Вероватноћа је већа да ће из бројчаности народа изаћи и неки квалитет, али то није баш поуздано.

4

Бранково дело није завршено. Можемо рећи да је штета. Али то би било мало. Дело није заокружено. Није потпуно. Има и опречних тврдњи. Тражило се немогуће. О томе храбро и аргументовано пише Марија Јефтимијевић-Михајловић у својој монографији Миљковић између поезије и мита наводећи притом и мишљења великог броја српских критичара, Џаџића, Петковића, Милосављевића, Микића…

Према Богдану Поповићу четири особине које је изнео у есеју Шта је велики песник? које сваки песник мора да поседује јесу: дубина мисли, дубина осећања, жива машта и пречишћен укус. Примењујући ову методологију Марија Јефтимијевић-Михајловић дошла је до веома интересантног закључка:

„Када је реч о Бранку Миљковићу, може се рећи да су код њега присутне све четири особине неопходне великом песнику, али је степен њиховог развитка различит. Он није песник дубоке осећајности, али његова поезија није лишена емоционалности. Његов укус јесте „пречишћен“, али се за језик не може рећи да је рафиниран, тако да се у његовом делу могу срести и слабе и „целе лепе“ песме. С друге стране, њега одликујевисоко развијена жива машта и имагинација. Ипак, најразвијенијом његовом особином, од четири поменуте, можемо сматрати дубину мисли. Миљковићеву поезију одликује висока ерудиција, интелект и филозофска основа. Синтезом ерудиције и маште створена је поезија која га чини великим песником.“

Фернандо Песоа је мишљења, које налазимо у његовим Хетеронимима, да је за даровитост потребна филозофска способност и стваралачка способност, да је за мудрост потребна способност изражавања, способност поређења и способност расуђивања, а да је за генијалност довољна оригиналност, искључиво. Нема сумње да је Бранко Миљковић геније.

Његови упорни симболистички захтеви за избегавање сензације нису у сагласношћу са његовом поезијом, а још мање са његовим бурним животом. Миљковић је живео у сталној грозници. Боловао је од стваралачке грознице. Био је образован, амбициозан, срчан – брзо је живео. Ипак неке ствари морају да се слегну. Као када је вода мутна, потребно је време да се она сталожи, да се избистри. Па и они захтеви за избегавање нарације???

5

Прича је саставни елеменет драме, она појачава драматику, навлачи читаоца на дубље размишљање, изазива и појачава код читаоца емоције, а нико није толико луд да тврди да Горски вјенац није поезија, да Хамлет није поезија…

6

Тежња ка формалном савршенству јесте одлика симболиста. А неосимболисти су само нови симболисти. Форма зна и да пригуши емоцију и мисао. А није тачно ни да ће се изгубити ритам, ако се песма препусти слободи-слободном стиху. Јер, ритам је екстаза, каже Милош Црњански.

7

Био је склон алкохолу, а привлачила га је и боемија. Али није био припремљен за такво живљење. Људи мисле да је боемија строго везана за кафански живот??? Био је амбициозан, гурао се у партију. Писао је оде диктатору. Са талентом који је поседовао то му није требало. Али ђаво никада не мирује.

8

Због чега је напустио Београд где је био цењен и може се рећи утицајан. Добио је и Октобарску награду града Београда. Та је била најпрестижнија. Зашто је изабрао баш Загреб који је био нетолерантна средина према онима чија се мисао ослањала на српске митове, на Ариљског анђела, на Утву златокрилу… На српску мисао, на злато на српским опанцима.

9

Београд му је постао тесан. Почео је да га жуља. Београдска чаршија, као и свуда у свету, не прашта успех. Београдском чаршијом су владали они који су се уселили у туђе куће. Они су имали своју поезију и своје рачуне. Осетили су опасност. Побуна је била ту. Био је то Бранко Миљковић. Незгода је била што су његови наступи били хировити – ерупције. Коста Димитријевић бележи и овакав Бранков наступ беса у ресторану „Скадарлија“:  „Хоћемо слободе! Дајте нам слободе! Докле ће комунисти само за себе да држе јавне куће!“ Кукавица не може бити песник, може само да кука. Наравно, али његови иступи нису били у сагласности са оним што је тражио за поезију: „… нема велике поезије без строге форме…“ Форма је доминантна у правилима које зовемо закони, она и чине форму, као што и бонтон јесте форма. Форма јесте униформа која регулише социјално понашање. Помањкање очекиваног понашања се санкционише, али санкције које долазе од чаршије су најригидније и најподмуклије. Београдска чаршија је полако притезала уже око врата песничког генија. Београд му је био тесан, али његове песме су излазиле из његове унутрашње тексобе као из вулкана. Његове песме су биле праве ерупције. Чињеница да је Бранку Миљковићу столица измакнута у Загребу не може Београд ослободити кривице. Не каче се велики људи на танко дрво. Онима којима недостаје оправдање могу га наћи у Бранковим стиховима:

Свет се дели на оне који су запевали

И на оне који су остали робови.

(Судбина песника)

10

Бранко Миљковић је био склон изненађењу, ексцесу и сензацији. Волео је да привлачи пажњу. Није се мирио са оним што има. Није му био довољан његов таленат. Сматрао је да на основу талента има право и на неке друге привилегије. Да му таленат није довољна привилегија. Њему су ваздан били потребни слушаоци. Милован Данојлић сведочи: „Миљковић је био жива ватра од интелигенције: за једно преподне могао је измислити три различита књижевна правца, и бранити их с једнаком убедљивошћу. Тако је настао неосимболизам…“ А Миљковић тако мисли и о песми: „Њој више нико није потребан осим слушалаца.“

11

            Питко и лако није исто. А неразумљиво је нешто треће. Као што постоје тешка (јака) вина која су питка, а после се човек чуди и притом се хвата за главу. Тако постоје и текстови који су питки, али тешки! Миљковић и Маларме се слажу да је у песми важна слутња, а не објекти. Слутња би требало да вас води ка томе да сами откривате, да будете саучесник. Али ту је проблем како наћи меру тајновитости – „неразумљивости“, како се провући кроз замке лавиринта песме. Е, то је посао за песника. Уколико је његова луцидност „вођења“ кроз песму завидна, он ће бити проглашен песником. Која ће средства бити употребљена то се слушаоца или читаоца не тиче, осим ако тај није песник или критичар. Миљковић каже: „Пут до песме не води кроз интелект већ кроз слутњу. Песник види више од других јер слути оно што је другима неприступачно; с друге стране, он види неодређеније од других јер слути и оно што је другима очигледно.“ Али ко год је читао Миљковићеву поезију и његове есеје уверио се да је он издашно користио свој интелект и своју ерудицију. Велико је умеће, потребан је истински таленат, да би се слутња пласирала, да би се сместила у песму, у текст уопште. То могу само песници у чијој је моћи понирање у несхватљиве дубине и спасавање песме од дављења. Од скрибомана, а и од самог себе. Ту моћ је несумњиво имао Бранко Миљковић. Његов (у)злет до неслућених висина није успео да сагори његову песму. Бранко Миљковић је успео да сачува своју песму од себе самога. У плићаку нема великих риба. И када је већ имао велику рибу зашто је скакао у плићак, у жабокречину, у пишталину? За одговор  на то питање ћемо бити закинути заувек. Његове каткад црне слутње су се обистиниле на самом аутору:

...ко не уме да слуша песму слушаће олују…

(Поезију ће сви писати)

12

„Поезију ће сви писати“, кликтао је Миљковић. То се досада није десило. Руку на срце, он и није рекао да ће сви писати добру поезију. А да многи нешто пишу то је тачно. Али је тачно и да у Србији данас има више неписмених него у време Бранка Миљковића. А тек колико их је који су функционално неписмени?!

13

Многи су хвалили Миљковићеву интелигенцију, његов завидан ниво образовања, његов таленат. Али када је реч о социјалном васпитању, данас се говори о социјалној интелигенцији, то је Бранку Миљковићу мањкало. Коста Димитријевић сведочи: „Нисам заборавио једну Бранкову сцену у Клубу књижевника, где је, додуше, стигао припит, и одмах са улаза напао за столом окупљене чланове „старе гарде“: Николу Тимотијевића, Божидара Ковачевића и Бранка Ћопића. „Шта ви, застарела господо, хоћете овде?“ упитао их је Бранко. „Ваша литература је никаква, старомодна, плачевна, безлична!…Докле ћете да једете наш хлеб док се наша модерна генерација упиње да препева Ајнштајна!…“ Штета је велика што Миљковић није прочитао писмо Антона Павловича Чехова своме млађем брату у коме наводи услове које би требало да испуњавају људи који претендују да буду прихваћени у друштву. Навешћемо овде само прво правило из тог писма: „Они поштују људску личност и зато су увек љубазни, пажљиви, учтиви и спремни да чине за друге.“

14

Неки песници су забринути за будућност поезије.
Као да ће се будућност бавити будалаштинама. Драги песници, будите обазриви када читате да се не бисте заглибили у неки муљ.

15

Када критичари као пишу о поезији углавном пишу о ауторима, то је тзв. трач критика, а за поезију баш их брига. Најчешће поезију и не разумеју и због тога никада не поцрвене. Навијају као да је поезија фудбал. Суде о поезији као подмићене судије. И нико их не суспендује. Али клепсидра све то доведе у ред. О неким песницима се већ сутра ништа не зна, а прексутра је за њих далека будућност.

16

Разматрање поезије је (као) геологија. Тражи много копања. Мора сваки стих да се озбиљно сагледа. Критичар мора да га окреће као белутак и да му види сваку страну. Мора много камења да се претури преко главе. И сваки камен човек мора да лупне главом, а да би га добро осмотрио потребно је и да га подигне према Сунцу. После првог њуха, следи микроскоп. Интуиција и осћеај за камен. За тврђаву. За прави стих. Коначно, требало би срочити закључке. То значи требало би то све обући у свадбено одело. Код нас кажу у црквено и мртвено. Код Миљковића је то метафора.

Речи имају душу гомиле

Разнежује их просташтво и гугутка

Али опасности превазиђене метафором

На другоме ће месту запевати опасније. 

(Орфичко завештање)

Под микроскопом се виде само ситне ствари. Ако је реч о некој мало већој, озбиљнијој, ствари, онда се не види целина. Да би се се она видела мора човек мало да се измакне. Још боље је ако може да се попне више. Понекад мора и да промени век, па и миленијум-два. Уз микроскоп се мора укључити уво. Уво је неописиво важан орган за поезију, мада је Песоа форсирао нос када су у питању асоцијације. Али уво! Без музике нема поезије. Тога је био свестан Бранко Миљковић, а то у књизи Слика и идеја истиче Марија Јефтимијевић-Михајловић. Реч је о унутрашњој музици која се чује из песме.

17

ПЕСНИК

7

Реч може пасти на памет, на главу,

може се о главу обити

а може човека и убити.

 

Погледајте мог земљака,

Мог комшију Бранка Миљковића!

Онаква људина!

(Стојан Богдановић, Песник, Наиспринт, Ниш, 2017)

18

Ретко је који критичар пропустио прилику да каже „да целина скоро сваке Миљковићеве, бар понегде ‘храмље’“. Ово мишљење Џаџића, као и слично Новице Петковића, наводи Марија Јефтимијевић-Михајловић у својој монографији Миљковић између поезије и мита. У истој књизи налазимо и тврђење Петра Милосављевића: „Иако је за собом оставио неколико хиљада стихова „у траљама“, који ће увек задавати муке антологичарима…“  Нико од њих пак не спори да је Бранко Миљковић велики песник. Када проради песнички вулкан Миљковић, када је у фази ерупције, онда он избацује и пепео и дим, не избацује само злато и драго камење. Антологичари и нису антологичари ако код Миљковића нису нашли материјал за своју антологију. Уосталом у антологијама се налазе и делови песама, а не само целе песме. Приређивачи Антологије савремене енглеске поезије 1900 – 1973, Светозар Бркић и Миодраг Павловић у свој избор нису уврстили Чарлса Томлинсона, али обиман предговор од преко сто страница ове антологије који је написао Светозар Бркић закључен је стиховима Томлинсона:

…Уметност

Је потпуна, кад је људска. Људска је

Кад обрушени пигмент, иглице светлости

обезбеђујући простор унутра својих ограничења

Убеђују, као показатељи могуће страсти,

Као одговарајуће мерило, и страсти

И њеног предмета. Уметник лаже

Да би поправио истину. Верујте му.

(Размишљања о Џону Констаблу)

И то је начин да се уђе у антологију.

19

Навешћемо најпре Миљковићеве стихове: 

Речи су моћан оквир света.

Све што се дешава, дешава се

на подручју језика и симбола,

било да се ради о атомима

или о звездама 

Сви који су се бавили стваралаштвом Бранка Миљковића су инсистирали на његовим запажањима о речима или на његовим стиховима у којима се говори (нео)симболистички да је реч кључна у стварању поезије, као што је у Библији у стварању човека. Миљковић пише: „Речи су довољне да се напише песма.“ У истом тексту (За једну песничку уметност) он наводи стихове Рејмона Кеноа:

„Добро смештене добро изабране речи

Неколико речи чине поезију“

Дакле, добро изабране и добро смештене. Шта у овим стиховима Кеноа није јасно? Речи су атоми, али везе између истог скупа атома могу бити различите. Да се мало послужимо (ал)хемијом, стабилне везе атома, молекули – стихови, јесу кључ поезије. И по тим молекулима разликујемо тело од тела – песму од песме. Истим речима – атомима, се могу правити различити молекули – стихови, којима се одликују различите песме. Дакле, битна је веза између речи.  Све је јасно.

20

Неки локалци покушавају да од Бранка Миљковића начине Бога. А шта ће то њему? Поезија је Бог. Бранко је песник. А песник је измислио Бога.

Стојан БОГДАНОВИЋ: МИСАО ЈЕ МАЈКА БОЖЈА (1) (Афоризми)

1
Пустио бих ја њега,
Али још се добро држи.
2
Данас није петак!
Не морате да журите.
3
Данас је петак,
Али, бар није субота,
Па не мора човек
Да иде на пијац.
4
Не пуштај кишу!
5
Ако је стих осетљив на зиму,
Морате га ушушкати!
6
Сад код нас коњи коло воде
Роде, мили роде.
7
Писање поезије је побуна,
И то перманентна побуна,
Против свих,
А то значи и против, и то најпрво, против себе.
8
Љуљај полако!
Знаш зашто.
9
Деца су отишла на излет.
Сами смо.
Да се једном наспавамо.
10
Сад су сви отишли,
(Није као јуче)
Сад могу са песмом да се мазим.
11
Од ових будала
Не може више да се живи!
12
Да ли пензионере рачунају у људе!
13
Запад је брзо заборавио малезијски авион
Који су оборили фашисти.
14
И боцка је цвеће!
15
Без праве боцке
Нема ни лепе ките цвећа.

16

Појављује се све више ствари

Које ме интереују,

А нисам спреман да идем

Да их видим.

Нека чекају,

Ја сам их чекао толике године.

17

Није проблем што Мића Јовановић нема докторат.

Проблем су они којима је био ментор.

18

Велики Доситеј је говорио,

Држава почива на просвети,

А не на Мегатренду!

19

Ако се прекраја,

Тг мора млого да се крпи.

20

С времена на време се прекраја,

А непрестано се крпи.

21

Наши политичари би требало да воде нашу политику,

А не да спроводе туђу.

22

Ови просветари су гласали за Вучића

Само зато да би могли да штрајкују.

А могли су то и без њега!

23

Замислите први дан у школи:

Дочек штрајком!

Уааа!

24

Уз велику реч: Србија,

Нас са истока спомињу

Само у два случаја:

Када треба порез да се плати

И када треба да се иде у рат.

25

Српски сељаци би писали добру поезију

Када не би гледали туђе краве.

26

Данас сам бриснуо са фејса неколико неписмених,
Само зато што су се хвалили да су нешто прочитали.
Чак су и навели имена недужних писаца!
После сам видео да их је много
Па сам исти поступак применио и на неколико група.
Мора повремено да се чисти,
Да се не би запарложоло.
Смејаће нам се комшије.

27

Непожељан стих је као мачка,

Избациш га, а он се ненадано врати.

28

Прави стих је као несташно дете,

Стално извирује

И како год га покријеш увек се открије.

29

Ако човек прележи љубав,

Не значи да је стекао имунитет.

30

Живот ме промашио.

Само још смрт да ме промаши,

Па смо квит!

31

На коју год страну устанем

Свуда је Србија

И свуда ме боли.

32

Ако хоћете да се решите остипације,

Само помислите на српску владу.

33

Ако се од љубави не разболиш на време,
Никада није касно.
Одзив:
“Si tu ne tombes pas malade d’amour à temps,
Il n’est jamais tard.”

(Превод Љубинка Доукали)

34

НЕМОЈТЕ ДОЗВОЛИТИ ДА ВАМ ВУЧИЋ ПОКВАРИ ДАН!

35

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА СУТРА,
ТРЕБА ДА ПОЧИСТИМО ЂУБРЕ.

36

НАВУКЛИ СТЕ СЕ НА ВУЧИЋА
КАО НА ДРОГУ.
ПУСТИТЕ ЧОВЕКА НЕК СЕ ЈЕБЕ
С ОНИМА ТАМО.

37

ВЛАДА ВАМ СПРЕМА
САМО ВИ ЋУТИТЕ.
ИСТОК СУ ПОТПУНО ОТПИСАЛИ,
ПОСЛАЛИ СУ КРЕЧАРА
ДА КРЕЧИ ПОПЛАВУ.

38

БИЋЕ ПОСЛЕ,
ВУЗНУШЕ МИ ГА БЕЗ ПЉУНКУ!

39

СРАМОТА ИХ ДА КАЖУ ДА ЈЕ ДРЖАВА БАНКРОТИРАЛА,
А НИЈЕ ИХ СРАМОТА ДА ЈЕ ТАКВУ РАСПРОДАЈУ.

40

За смрт је велика брука да ме није скембала толике године.
А брука је њена и да је неке стигла пре времена.
Како год окренеш, смрт је брука.

41

НА ТЕЛЕВИЗИЈИ СЕ СТАЛНО ПОЈАВЉУЈЕ КРЕЧАР,
КОЈИ КРЕЧИ ПОПЛАВЕ И ФАРБА НАРОД.
ИЗГЛЕДА ДА ЈЕ МИНИСТАР У ВЛАДИ СРБИЈЕ.

42

НЕКАДА СУ У СРПСКОЈ ВЛАДИ
МИНИСТРИ БИЛИ ГОСПОДА.

43

МНОГИ СУ СЕ ГРЕЈАЛИ НА КЊИГАМА,
НЕКИ СУ СЕ И ОПЕКЛИ.

44

ЈУЧЕ, ЈЕДНА ДАМА РЕЧЕ ДА ОНОМ КРЕЧАРУ
ШТО КРЕЧИ ПОПЛАВЕ И ФАРБА НАРОД
ЛЕПО СТОЈИ ПЛАВО РАДНО ОДЕЛО.
ЈА МИСЛИМ ДА БИ МУ БОЉЕ СТАЈАЛО ПРУГАСТО.

45

ЈУЧЕ НА ПИЈАЦИ

Јуче на пијаци, данас ми се чини да је исто као и јуче, али само ми се чини, не смедох да питам пошто је ово, пошто је оно. Само сам се мувао лево десно. И да вам пренесем део разговора који сам чуо, зашто део, па зато што се сељаци пазе. Крију, чим виде да наилази неки голаћ као ја, одмах умукну, и праве се невешти, али чух део када један повиси глас и избечи очи на оног другог: “Кажеш неје будала, па како је тг члан владе?” Нисам укапирао на кога се ово питање односи, али је сигурно да се односи на чланове владе.

46

Плацебо ефекат је ефектан у љубави
Ако верујеш у њу, готов си.
Излечен си.
А шта после?

47

Једина болест чији рецидив је пожељан
Јесте љубав.

48

АКО СВИ МОРАЈУ ДА ИЗДАЈУ ФИСКАЛНЕ РАЧУНЕ,
ТО БИ ТРЕБАЛО И ПОШТА ДА РАДИ.
РАЧУНИ МАЛИ,
А ЛОВА ВЕЛИКА!

49

ПЕНЗИОНИ ФОНД ЈЕ ДАВАО
И САДА ДАЈЕ СВОЈИМ ЧИНОВНИЦИМА КРЕДИТЕ БЕЗ КАМАТЕ,
А ОДСАД ЋЕ ДАВАТИ И ДРЖАВИ,
БЕСПОВРАТНО!

50

Жандармерија нам је најзад показала
Како се устав штити од хулигана!

1185

Ако вас баш ништа никада не боли,
Онда нисте нормални!

51

Влада баца паре у бунар без дна,
А народ у говна!

52

Парада поноса је кренула од владе!

53

Када је легао да мре Тома диплома је тражио да дође Његова Светост Патријарх Српски Иринеј, а сада га нема нигде, тј. сада је са педерима!

54

О МАЛИНАМА У АРИЉУ СЕ ВИШЕ НЕ ПРИЧА
САД СУ КОД НАС ВАЖНИ САМО ПЕДЕРИ
И ЦАР КОНСТАНТИН.
ПЕДРИ СУ ЈЕДНОГА ДАНА КОШТАЛИ СРБИЈУ 1.000.000,00 ЕВРА.
ЊИХ СТОТИНУ, А КОНСТАНТИН ЈЕДАН
ОСТАВИО ЈЕ НИШ ДА ЧАМИ У МРАКУ

За кило малина треба да се сунеш
Триста пута,
Није те чак мрзело да то бројиш,
Тако ти је лакше пролазио дан,
Као што брже заспиш када бројиш овце.
Могао си да измериш једну малину.
За тај посао потребна је апотекарска вага,
Него далеко ти била апотека,
Чак у Ариљу,
А и она не ради недељом,
Када се свечано беру малине.
А до Солуна сто сомуна…
По 3 грама 300 пута то је 900 грама, а 900 грама није кило,
Но да сада не цепидлачимо и не замарамо читаоце,
Како си успео да измериш да је малина тешка 3,3333… грама, тј. куд се дедоше оних 0,333… грама малине.

55

Константин нас је коштао милијарду динара,
а само позоришна представа деветнаест милиона,
која је представљена само политичкој булументи у Нишу и у Београду.
За толике паре нико није ишао у затвор,
а Нишу су искључили улично светло.
Градоначелник је мислио да се неће видети намештање тендера за градски превоз.

56

Мали је, али је много покварен!

57

Џаба су докторирали

Кад не умеју да о(д)говарају!

58

Вучић поново организује параду!

Кога бре, он плаши,

Кад су сви већ помрли од страха?

59

Славна српска војска се данас користи

Када се полажу венци,

Када се дочекују страни државници,

За разне параде

И да њене припаднике повремено излемају чувени српски жандар(м)и!

60

СВИ ЗВАНИЧНИЦИ ЖАЛЕ ВУЧИЋЕВОГ БРАТА (НЕВИНОГ НАРАВНО!),
А НИКО ДА НЕШТО ЗУЦНЕ О ЈАДНИЦИМА ИЗ ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ “КОБРЕ”.

61

Ако ћете Га се одрећи зато што је то излизана прича,
Онда је то као када усред зиме баците стари капут,
А нови немате.

62

КЛИШЕ: После Нешиног говора сваки следећи говорник је почињао овако: Све је речено, нема шта да се каже, и настављао…

63

Европљани и Американци имају паре,

А ми Срби имамо  митове,

Ал’ су бар наши.

64

Ови су бре,

Од зли оци и од горе мајке!

65

На велике муке си ме ставио Господе,

Као када човеку све дође до гуше!

66

Власт је одлучила да на улице Београда истера све крнтије које има на располагању, како би организовала још једну параду срама и уплашила Европу!

67

Пре седамдесет година смо се ослободили оних,

А за седамдесет година нисмо успели да се ослободимо ових.

68

Небо изнад Београда је безбедно,

Једино изнад стадиона Партизана није!

69

И премијер Албаније има брата.

 

700

На стадиону Партизана су Албанци доказали

Да плагирани докторат није довољан услов

Да неко буде министар.

 

71

У Београду се данас уводе ванредне тенковске линије.

Саобраћају стари тенкови тако да деца могу да се поиграју.

За ближе информације о реду вожње обратити се министру војном и осталим саобраћајцима и керамичарима из штаба војске.

Сви се надају да ће тенкови саобраћати и ако с неба буду падали дронови и авиони.

Избегавајте стадион Партизана и ближу и даљу околину. Пријатна вожња. Срећно!

 

72

Велики Владимир и покисли мишеви.

(Ненад Стефановић Сента)

 

73

Благо гостима,

Могу да оду када хоће.

 

74

Гост оде, а ови никако!

 

75

У програму академије поводом ослобођења Београда

Главни су били плагијатори.

То је оно што деца треба ра знају из историје главног града.

 

76

Јеботе, цело јутро чекате да напишем нешто ружно против Вучића, а ја немам речи.

 

77

Сутра почиње штрајк пензионера. Имамо само један захтев,
Да нам врате наше паре.
Нећемо умирати до испуњења захтева.

А нећемо ни после.
Пустите Вучића нек он мре, ми ћемо чекати, да нам његови наследници врате паре и имовину што су нам отели његови преци!

 

78

НИКО ИЗ ВЛАДЕ НЕ ПОСТАВЉА ПИТАЊЕ
КАКО ДА ЉУДИ ПРЕЖИВЕ ЗИМУ СА 25.000,00 ДИНАРА МЕСЕЧНО,
НЕГО СЕ ХВАЛЕ ДА ИМ ОД ТЕ СИРОТИЊЕ НЕЋЕ УЗЕТИ.
СРАМОТА.

 

79

И КОМУНИСТИ СУ УЗИМАЛИ ОНО ШТО СУ ЉУДИ ПОШТЕНО ЗАРАДИЛИ,
А САДА БИ ТО ТРЕБАЛО ПОШТЕНО ВРАТИТИ.
НЕ РАЗУМЕМ ОНОГ “БИСТРОГ” МИНИСТРА ВУЈОВИЋА
КОЈИ ПОНОВО ПОТЕЖЕ ЗА ОТИМАЧИНОМ.
ПОНАША СЕ КАО И ОСТАЛИ ИЗ ВЛАДЕ КОЈИ НИСУ ИШЛИ У ШКОЛУ.

 

80

НАПОЛЕОН ЈЕ БИО МАЛИ РАСТОМ,
НЕ РАЗУМЕМ,
КАКО ОНОЛИКА БУДАЛА МОЖЕ ДА МИСЛИ
ДА ЈЕ НАПОЛЕОН???

 

81

Изгласаше нам га!

 

82

РАНИЈЕ је било овако, ако лопов нема шта да украде, он баци своју шубару у туђе двориште и мазне је.

САДА, лопов баци своју личну карту и мазне шта год хоће, јер сви знају ко је он.

 

83

Данашње новине се штампају на увозном ве-це папиру сумњивог квалитета тако да човек мора одмах, чим плати новине, да их баци.

 

84

Дакле,

ДИКТАТУРА!

 

85

Дакле,

ОТИМАЧИНА!

 

86

Миц по миц,

Дођоше и до наших пензија!

 

87

Врата раја никада не отварај до краја!

 

88

Нека не брину они који мисле да ћу их на Сајму књига давити.
Нећу доћи.
Не подносим давеж!

 

89

Човек свашта може да поднесе.
Али да ме после показују као Вучића,
Е, то не могу!
Зато не идем ни у Београд ни у Мали Лондон!

 

90

ЈЕДНИ СЛАВЕ ВЕШТИЦЕ,
ДРУГИ, ЈОШ ЈУРЕ ВЕШТИЦЕ,
А МОГЛИ СМО ЛЕПО ДА СЛАВИМО СВЕТОГ ЛУКУ.

 

91

Узимам песму за руку

Гледа ме крупним очима

И радује се као дете

Што може у душу да уђе.

 

92

Дакле,
ЛАЖЕ.
ЗА ДОБРОБИТ НАРОДА!

 

93

Ко заметне целу кућу,

Неће далеко.

 

94

Кроз зид се не може главом,

А ни гузицом.

 

95

Књиге су цигле

Којима се зидају велике идеје.

 

96

Лоше нам се пише!

И њима, и њима!

 

97

Игранка је тек почела!

 

98

Борба против неразумне власти

Била је вековима обавеза поштених људи.

 

99

Ако власт попушта пред непријатељем,

То не значи да народ мора да је следи.

 

100

Срби су се током историје
борили против разних непријатеља,
Сад је на ред дошла влада.

 

101

Кад год уђем у собу,
Баба и мати миришу по дуњама
И гледају ме са шифоњера.

 

102

АКО ОВАКО НАСТАВИМО,
ОВИ ЋЕ НАС ПОЈСЕТИ ЖИВЕ.

 

103

На дијети сам,

Пишем кратке приче.

 

104

Какав домаћин, такав гост!

 

105

Незван гост нигде није добар!

 

106

Јебеш госта коме никад ништа није доста!

 

107

Све је лепо док је игра,

Чак и предигра!

 

108

Он је био само Вук,

А ја вук самотњак!

 

109

Вучић је заиста заслужио

Да буде персона нон грата у Србији.

Од срца му честитам.

 

110

Мене је срамота!

 

111

Ако не сиђете на Земљу,

Пашћете!

 

112

СРПСКА ПОСЛА

Не радују се учитељу,

Него се надају да ће он појести своју децу.

 

113

Дошао ђаво по своје!

 

114

Био си човек,

Зато си Бог!

 

115

Ломи се само што је круто!

 

116

Ситуација је занимљива,

Сви лажу!

 

117

На старог курјака сви ваде патку!

 

118

И керу се мрда реп на кошави, па не отпадне!

 

119

Вучић живи од наших пензија!

 

120

Шешељ се још рве са досманлијама,

А они одавно рикнули!

 

121

Народ се сада може хранити на Playback,

И то о трошку владе.

 

122

Ако би одузели отето имали бисмо

Да дамо деци бар за биоскоп!

 

123

Држава нема пара да да деци за биоскоп,

А има 10.000,00 $ за крокодилске ципеле!

 

124

Сада су славе,

А у наставку су патерице

И преславе!

 

125

Ако жена престане да се дотерује,

То је први знак!

 

126

Жене су наше!

 

127

А како ја да повратим свој идентитет?

 

128

На темљима људског зоо врта у Бриселу је саграђена европска демократија, док је амерички део западне демократије лоциран у Гвантанаму на Куби!

 

129

У једну душу

Све се слива.

И радост и туга.

 

130

Да ли је декан Филозофског факултета у Београду увек пијан или само када даје изјаве за тв?

 

131

Министар просвете брани сиротињу од насртљивих просветних радника. Залаже се да сироте чистачице у министарствима и владиним агенцијама и даље имају веће плате него професори!!!

 

132

Гуглао сам, гуглао и одгуглао и огуглао
ГУГЛ
ГУГЛао
ГУГЛаоао
Лао лао лао…

Лао о о о о
О!
……………………………………..
ГУГЛаоаоао…
одГУГЛао
оГУГЛао
ОГУГЛАО
О ГУГЛАО
О ГУГЛао
ОоооооГуглаааааааааааааааао! Ооо!
Нисам имао пара да јој купим звезду,
А ни месец,
Али је зато ту била месечина.
И то бесплатно.
Све је било бесплатно,
И ја!
Ија ија ија ој!
После су почели да наплаћују,
Све!
Све им је мало,
Најевтинији је би живот.

1268

“Пробудим се и скочим бунован”,
Када се све то срећно завршило,
Зборавио сам да кажем,
Хоп!

 

127

Манојло није скочио у плићак,

Него у небо!

 

128

Народе, додај гас!

 

129

Народе!

Шта чекаш?

 

130

За мир има времена!

 

131

Човек кад се смири,

Не треба му ништа.

Довољни су му црвићи!

 

132

Народе!

Уразуми се!

 

133

Војвода мисли да треба да добије признање зато што је направио дипломца и вођу!!!

 

134

Још неколико дана па ћете добити

Остатак плате или пензије.

 

135

Велики писци нису кукавице и воајери!

 

136

Праве писце озбиљно читају само њихови опоненти!

 

137

Јуловци и радикали мисле,

Ако дају дупе да треба и мираз да понесу!

 

138

На недавно одржаном тзв. Сајму књига у Нишу,
боље би му пристајало име Новогодишњи бувљак књига,
Волтер је коштао 100 динара,
Кафка 100 динара.
Најскупљи писци су били они најјефтинији.
Ауторке тих скупих књига углавном су водитељице.

 

139

Кад је човек млад

Ниједна жена му није досадна.

Увек зна шта ће са њом,

А кад остари ни са собом не зна шта ће!

 

140

Смањили су ми пензију, идиоти?!

Тако да данас не морам по бљузгавици

Да идем у драгсторче.

Идем у пм.

 

141

За битанге никакав штрајк није никаква опомена!

 

142

КЊАЖЕВАЦ ЈЕ ОСЛОБОДИО ОТАЦ ГОСПОДАР СРБИЈЕ
И ПО СВЕТЛОМ ГОСПОДАРУ ЈЕ ДОБИО ИМЕ.
УЗДАМ СЕ У КЊАЖЕВЧАНЕ!
ГРОМОГЛАСНО ИХ ПОЗДРАВЉАМ.

 

143

Не знам зашто трпим ове битанге?!

 

144

Нисте ваљда мислили да ће отићи милом?!

 

145

Ако хоћеш да имаш пријатеља,
Купи пса!

 

146

Ете, дојде последњо време!

 

147

Постоје разна друштва за заштиту животиња,
Нажалост, ниједно се не бави људима.

 

 

148

КИНЕЗИ НАПРАВИШЕ МОСТ,
ПРЕЂОШЕ ПРЕКО,
ОДОШЕ У ЕВРОПУ БЕЗ НАС,
ЧАК СУ СКЛОНИЛИ И ОБЕЛЕЖЈЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ,
ЈЕР ВЛАДА С ТИМ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ!
НАС ТО НЕ ЧУДИ,
У НАШОЈ ВЛАДИ СУ УВЕК БИЛИ БЕЗВЕЗЊАЦИ!

 

149

Нашим сељацима је одвајкада сметао мост.
Навикли су да иду преко брвна,
Па у Мајчетину!!!

 

150

КАКО КОЈУ БУДАЛУ СРЕТНЕМ
ОНА ЈЕ У НЕКОЈ СТРАНЦИ!

 

151

Наша телевизија свакодневно из часа у час обавештава да је све супер. Дакле, довољно је да једанпут погледате вести, то ће вам трајати месецима, а ако будете штедели као наши министри, на плејбек, можда и годинама!

 

152

ВЛАСТ МОЖЕ БИТИ ЗАДОВОЉНА!

У време предстојећих празника у Нишу неће бити музике и весеља на Тргу ослобођења. Није ни време за славље. Нова година, Божић, све се натрпало. Ко ће, бре, то да издржи, а потрошисмо и силне новце за онај Милански едикт. Чак су и они из Милана дошли овде да славе, тамо им нису дали паре. И то је добро јер нам је власт обећавала на стотине хиљада туриста. Да не дођоше Миланези, наша власт, градска, а и она београдска булумента, би се начисто обрукала. Овако, промакоше се! Предства је коштала скоро милијарду, али бар се то више неће играти по нашим позориштима. Бар смо ту уштедели. Власт може бити задовољна, а народ је ту да трпи.

 

153

Учитељи данас штрајкују зато што им влада одузима плате,
А обећавајуће је то да неће имати ни пензије!

 

154

Власт прети учитељима Уставом,
Оним истим који власт крши.

 

155

Поједини родитељи мисле,
Само да моје дете заврши, да добије оцене,
А после нек цркне учитељ!!!

 

156

ЛОПОВИ И РАЗБОЈНИЦИ НИКАДА НЕ ШТРАЈКУЈУ!

 

157

Према јучерашњем понашању у Народној скупштини
Види се да је зрео.
Фале му само бркови!

 

158

Учитељ мора имати на уму
Да се човек не прави од политичара,
Већ од детета!

 

159

ЈЕДНО ЈЕ СИГУРНО

Када сам се пробудио, видим да је комшиница била у праву што је закључала спољна врата. Да је којим случајем, док сам био тамо, ушао њен муж и видео мој капут, моје чизме, моје панталоне, ко зна шта би се десило. Неко од нас двојице би извукао дебљи крај. За сада, једно је сигурно, комшиница нас је савладала, обојицу.

160

Стар човек није као старо вино.
Добар је само за реуму!

 

161

Код младе жене увек има много посла,
А то није за старе људе!

 

162

Рад је створио човека,
А од човека направио будалу!

 

163

Чим су посланици почели да се измотавају,
Схватио сам да је реч о мајмунима!

 

164

Председник је почео озбиљно да се бави дипломатијом,
Отерао је једнога амбасадора на божићни одмор.

 

165

Амерички амбасадор се хвали како су нас са војском довели довде,
Вероватно очекује да га због тога одликују!

 

166

НАКУПЦИ СУ СЕ ПРИДРУЖИЛИ ВЛАДИ.
ДЕРУ ЖИВЕ ЉУДЕ!

 

167

Ако не знаш шта је добро,

Питај шта је скупо.

Џабе је најскупље!

 

168

Влада тврди да се број незапослених смањио,

И у праву је,

Многи су поумирали!

 

169

Разбојници преотели Србију од разбојника!

 

 

170

Потомци славног српског војводе Живојина Мишића обрукали војводу. Јуче се предали у Мионици!

 

171

Лакше је реконструисати владу,

Него народни музеј!

 

172

Спискасмо и ову годину!

 

173

Да би човека примили у прихватилиште за псе,
Треба да уме да лаје на звезде
И да је члан неке владајуће странке.

 

174

Боље да се хватају у коло,

Него да се хватају за гушу!

А ни свако коло није оро!

 

175

Мај је леп месец,
Најлепши је у јануару!

 

176

Судећи по томе какви су кликераши у нашој влади,
Пензионери су радили за кликере!!!

 

177

Ја нисам за вођу!

 

178

ПАТРИЈАРХ СЕ УЧЛАНИО У СНС,
А ЈА ВЕРУЈЕМ У БОГА.
У ПАРТИЈСКИМ БОРБАМА УНУТАР СНС-а
ОН ЈЕ НА СТРАНИ ВОЛФИЈА!

 

179

Министри не живе од пензија, па у слободно време могу да се баве политикантством. Наша политика чека неко боље време.

 

180

ВОЛФИ ЈЕ МАНИТ!

 

181

Уздам се у Хрвате да нам неће дозволити улазак у ЕУ!

 

1823

ИНТЕГРАЦИЈА СРПСКИХ ЗЕМАЉА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ!

 

183

АКО ВЛАДА ПРОДА ТЕЛЕКОМ,
ОСТАЋЕМО И БЕЗ ПЕНЗИЈА И БЕЗ ПРОСВЕТЕ!

 

184

ПРЕСКРЦАСМО ЈОШ ЈЕДНУ.
ОСТАДОСМО БЕЗ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА,
А БОЉЕ ДА СМО ОСТАЛИ БЕЗ МАНИТОГ ВОЛФИЈА!

 

185

МНОГО ВОЛИМ КАДА НА ЗИДУ ПРОЧИТАМ,
ПРИЛОГ ЈЕ УКЛОЊЕН.
НЕ МОРАМ ДА ЧИТАМ,
НИ ДА ЛАЈКУЈЕМ,
НИ ДА ЛАЈЕМ!

 

186

Нас су опљачкали разбојници без маски!

 

187

БИЋУ СРЕЋАН КАДА ОДУ
ОВИ СИЛНИ ДОКТОРИ,
ПЛАГИЈАТОРИ,
ТРГОВЦИ СРПСКИМ ГЛАВАМА,
ТРГОВЦИ СРПСКИМ ЗЕМЉАМА!

 

188

Европа хоће Србију у ЕУ,

Али без Срба!

 

1898

Премијер и министри помажу косовске интеграције.

А српске?!

 

190

Пред зору

Месец иза зида

Пише антологијску песму.

 

191

То што ће историја ставити битанге на своја места,
Нама ништа неће значити.
А ни потомцима,
Они ће имати своју причу!

 

192

ОВИ ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМ.
ПРИДЕ ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА!

 

193

Брзо ће они.

Већ су продали све ствари из куће!

 

194

Можда би било фер да на почетку овог зида пише,

Пази уједа!

 

195

Износе последње ствари из куће!

 

196

Сузе крокодилске,

Ципеле исто!

 

197

Комшика,

Не пуштајте тишину у душу!

Гадна је,

Када се усели не уме да изађе.

 

198

Опасно је када реч (с)падне на поган језик,

Због тога повлачим реч.

 

199

Добро,

Вичи!

Али немој да се дереш!

 

200

Крените десно
И избегавајте црне тачке
И црне мисли,
Наравно.

 

201

Ако долазите из супротног смера,
Онда сте на погрешном путу.
Застранили сте!
Хвала богу,
Иначе не бих никога срео!

 

202

Велики проблем:
Како заштитника грађана заштитити од власти?

 

203

Целог живота се ломата,

На крају се расклимата!

А није сто нити столица.

 

204

Да се није бавио глупостима,

Досегао би век!

 

205

Боље је бројати овце,

Него дане.

 

206

Комшика,
Што Ви бежите од мене?
Не бојте се!
Ја стално мислим на секс,
И то је све.
Хајде сад лепо легните!

 

207

Кампању против заштитника грађана води ДР.
Керамичар чека да му се врати ментор из Давоса.

 

208

Комшика,

Крај је тамо где ставите тачку.

За сваки случај то избегните!

 

2090

Сузе слане,

А плач горак!

 

210

Његово је да лупета,

Наше је да не чујемо глупости!

 

211

Министар војни признаје само свој суд!

Онај у коме пере ноге и веш.

 

212

Престо за човека и није неко место!

 

213

На нашим улицама све је више ђубради!

Комунални полицајци су се уклопили у амбијент.

 

214

Комунални полицајци би требало да почисте ђубре, а не људе!

Треба им хитно заменити пендреке метлама.

 

215

Министар просвете тврди да у преговорима са синдикатима просвете само ђаци ништа нису добили. Није му ништа јасно. Ђаци се одавно не бакћу са школом. Лакше им је да купе докторате.

 

216

Министар просвете каже да нема морално право да потпише колективни уговор са синдикатима просвете.
Дакле, у питању је неморал!

 

217

Србија данас:
Ако мислиш својом главом,
Онда си државни непријатељ!

 

218

Ови из власти засукали рукаве,

Па преко наше грбаче,

Штеде ли штеде.

 

219

Ми смо збуњени,

А требало би да знамо,

Ко је овде у овој држави луд?!

 

220

Овог месеца маце не преду,

А куце им само лајкују!

 

221

Један швајцарски дневник пише да мачке имају седам живота, али Ђоковић има – осам. Боже, где им је та швајцарска прецизност? Наше маце имају девет, а Ђоле има – десет.

 

222

Човек је странац у свом животу и не разумем зашто га свуда траже. Није ни на небу ни на земљи. Није нигде, а то је између. У процепу.

 

223

Због љубави,
Све због ње,
Мораш да се допингујеш
Или да се пазиш.

 

224

Ако случајно преживиш љубав,
Не значи да те неће сачекати
На следећој кривини.

 

225

Плацебо ефекат је ефектан у љубави.
Ако верујеш у њу,
Готов си.
Излечен си.
А шта после?

 

226

Једина болест чији рецидив је пожељан
Јесте љубав.

 

227

Ако се од љубави не разболиш на време,
Никада није касно.

 

228

Ако прележиш љубав,
Не значи да си стекао имунитет.

 

229

Ако ћете Га се одрећи зато што је то излизана прича,

Онда је то као када усред зиме баците стари капут,

А нови немате.

 

230

Па, кад знате да волите,

Што се правите блесави?

 

231

Човек не треба никада да слуша жену,
Али треба стално да је ослушкује.
Изузимају се случајеви када су у питању птице певачице.

 

232

Као што знате из оне дебеле књиге љубав није брза храна. Сетите се како је прошао Јабукан! Будалетина, а могао је да ужива подно оних красних јабука. Све нас је зезнуо и још се прави важан, као да је он Јабучило, а не обичан коњ. И од када коњи једу јабуке? Коњина једна, Јабукан. Хајде загризи па шта буде. Ја сам децо једном давно покушао да пробам!!! Сада говоре да је то корисно, а мени се чинило да је много слатко – горко!

 

233

Идем да телефонирам,

Брзо се враћам!

 

234

У купатилу је најбоље удвоје,

Под условом да купатило није ве-це!

 

235

Одвајкада наше домаћице знају од чега се не прави пита,

Али има чудних људи који хоће баш то!

 

Бистро оратеше баба Рајна на Горана Ранчића из Калџерело: Мож’ се напраји чорба од тој, ал’ неје за кусање!

 

236

Ако имате рак и немате новце за чивас и дрогу,

Не помаже ни говна да једете.

Зато и немојте!

 

237

Ракчиће треба појести,

Пре него полако крену према вама.

 

238

Уместо да размишљате како да некога скинете,
Боље размислите како да се попнете!

 

239

Стихови су пастиле којима се ублажава задах поганије!

 

240

Човеку који крене низбрдо није на уму да је убрзање највеће на крају пута.
Свакако неће постати лоптица скочица!

 

241

Када човек престане да се свађа са својом женом то значи да га она више не интересује!

 

242

Не гурај стих у мртвачки сандук!

Пусти га да живи!

 

243

Песма је калауз,

Окључава сваку душу!

 

244

НАМЕШТЕНИЦИ
Неки намештају, неке намештају, а неки се намештају!

 

245

Услов за летење није шупља кост,
А још мање шупља глава!

 

246

Здравље је на кревету и у храни!

 

247

Ко  се маши за причу о рају,

Кад-тад се задави!

 

248

Комшика много хвали комшију.
Нешто је смислила!
Мораћу да сачекам.

 

2497

Намештаљка је оно што се намешта,
А нaмештеник је банsов!

 

250

Не стављај стих под отирач,
Не хули!

 

251

Мамац се ставља на удицу,
Најбоље је  да то буде и рибица.

 

252

Ко нађе себе, нашао је цео свет.

 

253

Што преспавасте зиму кад нисте медведи?

 

2542

Срећа ваша да нисте били на попришту ордења,

Могли сте нешто да закачите.

Сиду, на пример.

 

255

Бога можеш и да измислиш,

А децу мораш да направиш!!!

 

256

Србима нису потребне битанге у власти,

Они си имају своје!

 

257

Сваког дана спавају,

А на празник легну да се одморе!

 

258

Ко не успе да нађе себе,

Нека нађе жену!

 

259

Ако жена не успе да нађе себе,

Онда је човек надрљао!

 

260

И ТАЧКА!

Припремам селидбу.
Селим комшије из Београда.
Доста сам се потуцао,
Сад је ред на њих.
А можда их смиримо у неком азилу.
Има места у КП дому,
А и Топоница је успут.
Видећу!
И тачка!
И тачка!
И тачка!

261

Ако знаш где да метнеш тачку,
Да ти памет не исцури короз реченицу
Као вода кроз баштенско црево,
Онда је све остало под разно.

 

262

Војска није ве-це,
Па да излепите плочице!

 

263

У Зајечару је почела Тимочка буна!

 

264

ВАМА ЈЕ ДОБРО ОВАКО,
ЈЕ Л’ ?
ОНДА ЋУТИТЕ!

 

265

Копам по души,
Као по тврдој земљи.
Са костима закопавам речи.
Делим се,
Ко се дели тај се не весели.
Остављам своју (за)клетву потомству
Да учи о љубави.

 

266

Ми нећемо ћутати са вама!

 

267

Јутрос сам опет закаснио
И добро је.
Не бих волео да се сретнем са онима
који су целог века журили
и који су незнано куда отишли,
а још се мање зна зашто су отишли,
а понајмање, докле су стигли.

Смрт је она ствар безвезе
која очас човеку дође главе.

Држите се ви корњаче!

268

Ако сте мислили да љубав подиже наталитет нације,
Онда нисте мислили.

 

269

Ниједна власт неће понудити своје гузице!

 

270

УЗ ЧАЈ

Смрт носи на својим плећима и добре људе и битанге и жене и децу и старце и старице и када је засврби почеше се ко мачка или као мајмун или као коњ или као нилски коњ или… и нешто згњечи, а шта је, видимо тек када сване. Ако се протресе, онда људи који ни у шта не сумњају, попадају као зреле крушке, или се размиле као буве. Када се ствари примире, онда њу и све живо оговарају на пасја уста, онако по нашки, уз шумадијски чај!

 

271

КОМШИЈЕ ЗАЈЕЧАРЦИ ТРЕБА ДА СЕ УОЗБИЉЕ
И ДА ПРОМЕНЕ ВЛАСТ,
ДОК ИХ НИЈЕ ОДНЕО ТИМОК!

 

2729

Премијер се према министрима понаша
као да су деца из основне школе.
Дели им минусе.
Изгледа да је у праву.

 

273

Јутрос ми се не диже, али морам да радим.
Издржавам и гладне и оне из владе.

 

274

За власт су најбољи они пензионери који умру!

 

275

У ЗАЈЕЧАРУ ЈЕ СТАЊЕ РЕДОВНО:
НИШТА НЕ ВАЉА!

 

276

У ЗАЈЕЧАРУ ВЛАСТ ТЕРА ЉУДЕ НА ЛИВАДУ!

АКО, НЕКА ПАСУ, КАД НЕ УМЕЈУ ДА СМЕНЕ ВЛАСТ, ПА ДА СЕДНУ ДА РУЧАЈУ КАО ЉУДИ!

 

277

ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ЈЕСТЕ ЗЛОЧИН,
А СКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНЦА ЈЕ САУЧЕСНИШТВО!
ОНОЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ, КАПИТАЛАЦ,
НЕСТАО БЕЗ ТРАГА,
А МИНИСТРИ КАО ПОПИШАНИ!

 

278

МИНИСТРИ СУ ЈУЧЕ ИМАЛИ ДОДАТНУ НАСТАВУ,
ЈЕР НИСУ ИШЛИ У ШКОЛУ КАД ИМ ЈЕ БИЛО ВРЕМЕ.
И ДАЉЕ КУПУЈУ ДИПЛОМЕ УМЕСТО ЗНАЊА!

 

279

ЗА ВЛАСТ КОЈА НЕ ЧУЈЕ,

НАЈБОЉЕ ЧАЧКАЛИЦЕ ЗА УШИ СУ МОТКЕ!

 

280

АКО ХОЋЕТЕ СЕБИ ДА ПОМОГНЕТЕ,

ПОМАЖИТЕ ДРУГИМА!

 

281

Од мене се ваздан чудио свет,
Ред је да се и ја мало почудим
Сам себи.
Урадићу то данас.
Сутра морам да се чудом чудим,
Њима!

 

282

У Србији је минималац 174 евра,
А већина становника живи без њега!
Ако питате како, то није питање за мене,
Него за онога коме зликовци држе часове
Додатне наставе, које ми плаћамо!

 

2831420

Велики број људи и жена би и да прдну и да стисну,
И све чекају да то неко уради уместо њих!!!

 

284

Стално чујем ово, Ће видимо.
Верујем да ћемо видети, ако дочекамо!
Али сумњам!!!

 

285

Премијер је потврдио оно што сви знају, да власт нема никакве идеје ни пројекте, а председник је причао о лепоти своје жене!

 

286

Живојин Ћелић

Драги Жико,
Добио сам Тањир за стиднога госта.
Сада кусам,
Немој нико да ме узнемирава!
Срдачно, твој Стојан

2871423

И даље лаже!

 

288

Во у Беч, во из Беча!

 

289

Имамо ратно ваздухопловство,
И крнтије од авиона,
Али проблем су точкови,
Немамо их!
Зато имамо тоцила!

 

290

До академије се најбрже стиже преко гробља!

 

291

Дете се рађа уз врисак,

А човек бешумно!

 

292

До академје се најбрже стиже преко гробља!

 

2931429

Докле ће досегнути Зрно зависи од топа!

 

294

Јуче је било довољно да им честитате,
А данас све тражи своје!

 

295

Многе Београђанке су задовољне са Малим,
А има и оних које се противе!

 

2961431

ИЗДАЛА ИХ ПАМЕТ,
А ОНИ ИЗДАЛИ ОТАЏБИНУ!

 

297

Досада није мува

Па да је убијеш једним ударцем.

 

298

Још само небо да поделимо,

Остало је припало другима.

 

299

Сад жена диже руке,
А раније није тако било!

 

300

Умирао је дуго,
од почетка до краја,
а на крају је умро,
одједанпут,
и то изненада!
јбг!

 

301

Да сам написао нешто против Вучића
сви би се залетели
ко да је он неко говно или неко мудо,
а овако нико ме не шиша.
Јбг!

 

302

Живот је као стара канта,

Увек негде процури!

 

303

Намирен муж не шкрипи,

А подмазана жена не звоца!

 

304

Кад се каже пролеће
Нe мисли се на врбов клин,
Него на врбопуц.

 

305

Власт из Кана поручује да ће Београд на води бити рај за милионере.
Како онда тамо нема места за песнике
Који су ваздан летели
Када нико, па ни велике птице, није умео да лети.
Дакле, најбогатији ће остати на земљи,
Или отићи под земљу.

 

306

Ако историја поставља некога тамо где му је место
то не значи да је реч о скрнављењу.

 

307

Некада давно чинило ми се да живот има дугачак реп као комета,
Недавно су јавили да је све то нека магла!

 

308

Кад сви мисле да ти је остало још мало,
онда највише размишљаш о животу,
јер имаш највише времена
које не зависи ни од твог а ни од њиховог мишљења.

 

309

ИСТОРИЈА ЈЕ ПУНА ПРИМЕРА ДА БЕСКРУПУЛОЗНИ ПОЛИТИЧАРИ ШАЉУ СВОЈЕ НАЈБОЉЕ ОФИЦИРЕ У СМРТ.
ПОРЕД ТОГА ЊИХОВО ЈЕ ДА ОРГАНИЗУЈУ ЈЕДНОДНЕВНУ ИЛИ ВИШЕДНЕВНУ ЖАЛОСТ
ДОК ВИШЕГОДИШЊЕ ПЛАКАЊЕ ПРЕПУШТАЈУ МАЈКАМА И УДОВИЦАМА,
А САМИ НАСТАВЕ ДА СЕ БАВЕ ЈЕДИНИМ ПОСЛОМ КОЈИ ЗНАЈУ, ОРГИЈАМА.
О СВЕМУ ТОМЕ УРЕДНО ЛАЖУ
ПРИ ЧЕМУ ИМ ПОДРЕПАШИ
ЈОШ УРЕДНИЈЕ СВЕ ТО КЊИЖЕ КАО ЈЕДИНУ ИСТИНУ
И ТАКО ОБЕЗБЕЂУЈУ ИЋЕ И ПИЋЕ,
НАРОЧИТО ОВО ДРУГО,
ЗА СВОЈУ РАЗВРАТНУ ДЕЦУ
И НОВЦЕ ЗА ГАРДЕРОБУ ЗА СВОЈЕ МАНИТЕ ЖЕНЕ И ЊИХОВЕ ШОФЕРЕ.
НА СТРАНУ ТАШТЕ (НЕКИ ИХ ИМАЈУ, КОМАДА: ВИШЕ!)

 

310

Боље да је пала влада него хеликоптер!

 

311

Очекивао сам много више од наше владе,
Бар да падне, ако ништа друго.
Уместо тога пао је хеликоптер,
Потом су пљуштале лажи,
Падају још увек.
Таква поплава се јавља више пута дневно,
А пуштају је премијер и министри, наизменично,
На тв станицама и у штампи,
По реду вожње који знају само они.

 

Целе ноћи су наводно сабирали људе,
А ја још не могу да се приберем.

 

Знам да сам пао

Али не знам где.

 

312

Полиграф служи да се установи да ли неко говори истину,
Али ако неко лаже на пасја уста, онда је полиграф сувишан!

 

313

Мали је израстао у великог хохштаплера,
За кратко време!

 

314

Још падамо,
А влада не пада!

 

315

Уморан сам,

Али ме још нису уморили!

 

316

У влади мисле  ако си песник да би добио националну пензију, онда треба да певаш као Лепа Лукић!

 

317

Да би се нешто десило,
Потребно је нешто да се намести!

 

318

Ако још не знате за кога сте гласали,
Стресите се!

 

319

Јавите ми кад сване!

 

320

Код нас је помрачење ума!

 

321

Помрачење је прошло,

Остао је само мрак!

 

322

У Јужној Кореји преко 70% запослених је са факултетом.
Амерички циљ је да 50% запослених има факултет.
У Србији је 50% становништва неписмено,
нису завршили ни осмогодишњу школу,
а министар просвете каже да има вишка 10 000 просветних радника!!!

 

323

Да је било ума, било би и друма!

 

324

Не разумем зашто премијера не пошаљу на одмор.
Јадан човек!

 

325

ВИШАК ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА У ЗЕМЉИ НЕПИСМЕНИХ!!!

 

326

Особа која је најављивала песнике који су јуче у Казанџијском сокачету читали песме поводом Светског дана поезије ме је јавно укорила зато што сам исказо своју љубав према Американцима који су нам набацали бомбе и осиромашени уранијум. Наиме, засметала му је песма коју сам прочитао. Навешћу овде ту страшну песму. Али кад сам се већ латио пера, да напишем и то да сам “одушевљен” изјавама које даје његова екселенција амерички амбасадор да ми треба да будемо срећни што су нас бомбардовали, иначе не бисмо дошли довде, где смо сада, тј. до просјачког штапа. Због тог мог одушевљења могу јавно рећи да би ми душа била пуна, ако би он, заједно са својим изјавама, отишао из наше земље, и пустио нас да лечимо разне сорте карцинома које су нам наши “пријатељи” заједно са бомбама донели. А поклањам му и премијера, можда би му добродошао слуга и у Америци. А сад ево те проскрибоване песме:

МИНИ ЕСЕЈ О ПОЕЗИЈИ

Американци не пишу добру поезију.
Њих интересују бомбе.
(Ни Чарлс Симић није отишао у Америку због поезије. .
То га је снашло после.)
Сви врхунски амерички песници су постали то
Када су се вратили у прапостојбину, у Европу.
(У Енглеску, Француску, Италију, и мало ко у Немачку.)
То није случај са руским, јапанским и кинеским или индијским песницима.
Они су врхунски и када за њих нико из осталог света ништа не зна.

Американци су склони подвалама.
Они су смислили да је све поезија.

Српски сељаци би писали добру поезију,
Кад не би гледали преко плота.

327

На данашњи дан су почели да нас бомбардују,

Још нису престали!

 

328

Амерички амбасодор у Београду мисли да у знак захвалности што су нас бмбардовали Србија треба да уведе санкције Русији!

 

329

НИСАМ ЧУО ДА ЈЕ НЕКО НА ДАНАШЊИ ДАН ИЗГОВОРИО,
JE SUIS SERBIE!

 

330

ДА БИ ЗНАЛИ КАКО НЕ ТРЕБА ПИСАТИ
ТРЕБА МНОГО ЧИТАТИ!

 

331

КАД СТЕ ВЕЋ ДОВДЕ СТИГЛИ
ДАЉЕ МОЖЕТЕ ПЕШКЕ!

 

3321467

ПОСТОЈЕ ПОЗИТИВНИ ЉУДИ
БЕЗ ОБЗИРА НА RH ФАКТОР!

 

333

ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ НЕ УМЕЈУ
ДА ЖИВЕ ПОЕЗИЈУ!

 

334

ПОСТОЈЕ ЉУДИ СА РЕТКИМ ПРСТИМА,
А ВИШЕ ЈЕ ОНИХ СА РЕТКИМ ВИЈУГАМА!

 

335

Неки људи џабе живе,

А неки живе џабе!

 

1471

Због чега се пас умиљава и када га шутирају?

 

336

Пас лаје и када је везан!

 

337

НЕ ПАДА МУ НА ПАМЕТ
НИШТА ПАМЕТНО,
А НЕ ЗНА СЕ НИ КАДА ЋЕ?!
А НИ ДА ЛИ ЋЕ?!

 

338

Кад нема државе и војске,
онда даме носе шлемове.
А код мене је шлем служио као шеник.
Али нема ни сељака.
Како су кога одвели у апс није се вратио.
А неке су водили у школу да уче за нераднике.

 

339

Запад је нашу земљу обогатио

Осиромашеним уранијумом!

 

340

Онолики народ толико очекује од њега

А он никако да оде!

 

341

Стајање је велика заблуда. Можда и највећа од свих. И лежање спада ту. Ништа се не разликује од кретања уназад. Од њега помало боле ноге, неке боли дупе, а највише боли глава. Додуше са закашњењем, али боли!

 

342

АКО ХОЋЕТЕ ДА ОБРАДИТЕ НЕКИ ЛИК,
на пример, диктатора, онда га најпре обучете у неку дречаву униформу, накачите му ордење, потом нађете неку џукелу, неког загуљеног типа из комшилука, из вароши, који је грозан, а кога много мрзите, кога се сви заједно са вама боје, и кренете да га описујете, како мрзовољно устаје, како се гега док хода, како мљацка и једе као свиња, како гледа оним врљавим очима, сав смркнут, како говори као из бачве, како кашље, како се односи… али искрено. И то је то.

 

343

Кад не знате шта ћете са рукама,

Мућните мало….

 

344

ЗА НЕКУ ГОДИНУ ВЛАДА НЕЋЕ ИМАТИ ПРОБЛЕМЕ СА СРБИМА
ЈЕР ЋЕ ИХ У НАШОЈ ОТАЏБИНИ БИТИ НЕКОЛИКО
И СВИ ЋЕ ЖИВЕТИ У ДИЈАСПОРИ.

 

345

ВЛАДА СРБИЈЕ НЕ РЕАГУЈЕ НА ШИЗОФРЕНЕ ИЗЈАВЕ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА.
ДАКЛЕ, ТРЕБА НАЈУРИТИ И ЊУ И ЊЕГА!

 

346

АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ЈЕ ПРЕ ИЗВЕСНОГ ВРЕМЕНА ИЗЈАВИО
ДА ЈЕ ДОБРО ШТО СУ НАС БОМБАРДОВАЛИ.
ОН МИСЛИ ДА У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ СРБИЈА ТРЕБА ДА УВЕДЕ САНКЦИЈЕ РУСИЈИ.
И ДАЉЕ НАС БОМБАРДУЈЕ ГЛУПОСТИМА И ЈОШ ЈЕ У БЕОГРАДУ,
А ВЛАДА НИЈЕ ПАЛА.
ПАО ЈЕ САМО ХЕЛИКОПТЕР СА ХЕРОЈИМА
И ОНИ СУ ЈЕДИНИ КРИВЦИ!

 

347

Жизофреничари хвале један другога!

 

348

ЂАВО НИКАДА НЕ СПАВА

Док ви спавате
Амерички амбасадор се гости у вашој отаџбини
И ради вам о глави.

 

349

Знао сам да из Рукавине може да испадне Готовина.
Само треба мало да се напне!

 

350

СЛУГЕ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА БРУКАЈУ СРПСКИ НАРОД!

 

351

НАЈБОЉЕ БИ БИЛО ДА ПРЕСТАНЕ КИША
И ДА ПАДНЕ ВЛАДА!

 

352

КОД ВАС ЈЕ НАЈГОРЕ,
АЛИ ДА НЕ БУДЕТЕ У ЗАБЛУДИ,
КОД НАС ЈЕ ЈОШ ГОРЕ!

 

353

НИЈЕ ПОКИСАО МИШ
НЕГО ЈЕ П(Р)ОКИСАО ЦЕО НИШ!

 

 

354

КАО ШТО ПОСТОЈЕ ПЛАЋЕНЕ УБИЦЕ
ПОСТОЈЕ И КРИТИЧАРИ ПЛАЋЕНИЦИ.

 

355

Влада је јуче у Народној скупштини Србије направила перформанс под називом “Београд на води”. Од малобројне публике многи су помислили да је догађај истинит. Јутрос на пијаци нема живе душе. Гладни Београђани остали код својих кућа јер нису месецима, а неки и годинама, примили плате. Остатак Србије нико не спомиње. А Косово спомињу само Рама и Тачи и то у контексту уједињења, али не са Србијом. Нас су пустили низ воду!

 

356

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА СУ ОДУВЕК БИЛА ЈАВНЕ КУЋЕ,
АЛИ СРБИ ТО ТЕК САДА ВИДЕ.

 

357

А како да платимо воду и струју?
Све је отекло.
Ништа није претекло!

 

358

Не могу више ни себе да стигнем,
А камоли Наду!

 

359

Имате само мене. Ја сам предвиђен за деду, а испао сам баба! Лежим, режим и чудим се шта ми је скривила баба и зашто те године када је била поплава нису родиле ни крушке ни јабуке. Родили су се само мишеви!

 

360

ВОЈСКА КУПУЈЕ НОВЕ ХЕЛИКОПТЕРЕ
КОМАДА: 2 ( И СЛОВИМА, ДВА)
ДА БИ МИНИСТРИ ИМАЛИ ПОРЕД НЕЧЕГА ДА СЕ СЛИКАЈУ!

 

361

ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ СУ РОЂЕНИ У ПРОШЛОМ ВЕКУ
А ЖИВЕ У СРЕДЊЕМ!

 

362

Свако везе оно што зна. Безвезе!

 

363

Дере га као санску козу!

 

3640

Није морао да се врати,

А најбоље би било да су заједно отишли!

 

365

УТОЧИШТЕ

Осушила се бреза под прозором
Била је уточиште певачицама,
љубави и поезији.
Сваког јутра ме боли,
И ниједан доктор не зна шта ми је.

 

366

Власт може бити задовољна,
Скоро сви Срби живе у дијаспори
И то у сопственој земљи!

 

367

ОТАЏБИНИ СУ СЕ ОДВАЈКАДА ПОДНОСИЛЕ ЖРТВЕ!
ПОСТОЈЕ ЖРТВЕ ДРЖАВЕ, АЛИ ДРЖАВА НИЈЕ ОТАЏБИНА!

 

368

ПРЕДСЕДНИК СЕ ВРАТИО У БЕОГРАД,
ИАКО ЈЕ БИО НАДОМАК РИМА,
ЈЕР СУ ПИЛОТИ ПРОСУЛИ САНТОС КАФУ!

 

369

У прозу улази све и свашта. И сва поезија. Могло би се рећи да је мера добре прозе количина поезије коју та проза садржи, независно од врсте прозе. А у поезију се улази кроз иглене уши.

 

370

Оне битанге не могу више ни да гледам ни да слушам.
Осећам да ће нас дотепати!

 

371

Одувек сам мислио
да су највећи лопови у највећој вароши!

 

372

ИШЧАШЕНО
Кад се каже ишчашено, онда се прво помисли на раме, кук, колено, лакат, прст… – на неки зглоб, а нико не мисли на неки ишчашени стих. Због тог ишчашеног стиха је понекад отишла песма, а често и глава. И ником ништа. А средњи прст су песници гурали којекуд и нису се због тога прославили, а неки су због тога имали психичке тегобе, што им је добродошло, јер је то саставни део песничког живота. Ишчашено!

 

373

Хирургија је интересантна наука, њоме су се бавили политичари локалног карактера, али и они белосветски који су по распаду највеће светске државе видели мрцину и у нашој држави, те су се на њу острвили да је оперишу као европски чир, а дренове су поставили свуда тако да она цури још увек и загађује средину, иако је пацијент умро и базди на све стране, није искључено да се повампири.

 

374

Кажу да треба радити како би се заборавила мука.
Дакле, мука се само муком може заменити.
Што бисте је онда мењали?

 

375

У ДИСТРИКТУ СЕ ШТАНЦУЈУ ДИПЛОМЕ ЗА СВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
А ЗА ЊИХОВЕ ШЕФОВЕ НАРОЧИТО!

 

376

У пиротској фабрици ТИГАР десила се несрећа којом приликом су тројица радника лакше, а тројица тешко повређена. Са опекотинама коже преко 50%. тешко повређени људи су транспортовани у Нишки клинички центар иако се зна да овај центар нема услова за овакве интервенције. Није било ни министара нити телевизије!

 

377

Конфуције је говорио:
“Читање без размишљања ствара несређен дух,
а размишљање без читања чини човека неуравнотеженим“.
Размислите!

 

378

Психолози тврде да артикулација става о нечему зависи да ли је тај ко треба да артикулише став о томе рашчистио у својој глави. Ако му није чисто у глави, онда ће и артикулација бити мањкава. Ако је тако, онда се свакако очекује чиста артикулација, прецизна, јасна, кратка, густа, што би се могло подвести под особине поезије. Живот и почиње песмом. Зар није први плач најлепша песма за сваког родитеља, пријатеља, човека?

 

379

Психолoзи и психијатри упозоравају на понашање властодржаца,
али та упозорења их неће уразумити!

 

380

За вођу какав је био књаз Милош
Ћутање је било озбиљан знак!

 

381

Ови су већ показали све што знају!

 

382

Када је познати тршћански психијатар Франко Базаља тврдио да би ради социјализације требало укинути азил и форсирати инклузију он није мислио на српске политичаре!

 

383

ВУЧИЋ ЈЕ ЗАДУЖИО ОТАЏБИНУ?!

 

384

Ако осиромашени уранијум није штетан,
Што су га бацали?!

 

385

Власт је одлучила прво да испразни Србију,
Па онда да је почисти!

 

386

Просветари су престали са штрајком,
А сутра се полаже мала матура!

 

387

ИДЕМ НА ПИЈАЦ,
САМО ДА ВИДИМ ЦЕНЕ!

 

388

Не носим више новчаник,
Поцепали ми се џепови!

 

389

ЈОШ НЕ САОПШТАВАЈУ КО ЈЕ ИНТАБУЛИРАО НАШУ ОТАЏБИНУ,
АЛИ СВИ ЗНАЈУ.

 

390

ОВИ ИЗ ТОПОНИЦЕ КАЖУ ДА ЈЕ У КОВИНУ!

 

391

КРЧМЕ СРБИЈУ!

ПЉУЈУ ПО ЦИВИЛИЗАЦИЈИ!

 

392

У СРБИЈИ ЈЕ СИТУАЦИЈА “ЦРКО КОЊ”!

 

393

НЕМОЈТЕ ЖУРИТИ,
ИМА МЕСТА ЗА СВЕ!

 

394

ЛЕПА РЕЧ ЈЕ ПОСТАЛА СКУПА,
НАЈСКУПЉА ЈЕ ПРЕКО СРПСКЕ ПОШТЕ.
НЕ ДОБИЈЕТЕ НИ ОСМЕХ
НИ ФИСКАЛНИ РАЧУН.
А ДЕРУ!

 

395

Све је испланирано,
Пензионерима за неку годину и неће требати пензије!

 

396

Много се ћути,
Требало би нешто да се деси!

 

397

До јесени вам неће требати грејање
Само ће поскупљивати.
Не зна се када и колико!

 

398

  1. МАЈ 2015.
    А У НИШУ ЈЕ ТИШИНА
    КАО ДА ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК!

 

399

НИЈЕ ДОВОЉНО ДА ЧОВЕК ПУСТИ КОСУ ПА ДА БУДЕ ЖЕНА.

 

400

ДА БИ ЧОВЕК БИО БАБА ЈЕДАН ОД УСЛОВА ЈЕ ДА МУ ПОРАСТУ БРКОВИ!

 

401

ИЗ ПИСМА НАДИ ПЕТРОВИЋ

Већ сам попио две кафе. Користим “гужву” док други спавају, после ми не дају. Кажу, Рекли доктори. Маму им детињу!

 

402

РАЗГОВОР ПРИЈАТЕЉА

– У данашње време не сме човек да призна доктору да је песник. Одмах кажу, А тај…

– Дијагноза: Песник!

 

403

Уопште се не исплати чекати слободу!

 

404

КОМЕ ЈЕ ДО МИРА НЕКА НАС ОСТАВИ НА МИРУ!

 

405

Бисери из шклоског листа ПОГЛЕДИ Књажевачке гимназије:

– Устав је највиши правни акт, а виши од њега је устав.
– Лепо је кад знаш. Много је глупо кад не знам.
– Пустићу вас а ви следећег часа побегните…

 

406

Политички геније Отац Господар Србије Светли Књаз Милош:

МОЛИМ, ПРЕТИМ, ПОЗЛАЋУЈЕМ!

 

407

А што ове будале неће да уче?
Па, зато што су будале.

 

408

Ако сте прочитали бар један стих,
Биће нешто и од вас!

 

409

НЕИЗДРЖИВО ЈЕ,
САБАЈЛЕ ОДОХ У АЈДУКЕ!

410

ПИШЕМ ЈЕР ВОЛИМ!

 

411

СУТРА, А ТО ЈЕ САДА

Некада су записи били на камену,
па на кожи,
па на папирусу,
па….
па на папиру…
а сада је време електронике.
Сутра, а то је сада, биочип!

412

Изгледа да је у ВБА било и псовања!
Матори коњи, није их срамота да то раде.
А срамота их да признају!

 

413

Живимо виртуелно, а хранимо се на плејбек!

 

414

И писац би требао да буде човек, бар понекад!
Велики писци нису куквице и воајери!
Праве писце озбиљно читају једино њихови противници!

 

415

ШЛОСЕРИ, ГРОБАРИ, КЕРАМИЧАРИ, ШВЕРЦЕРИ, ПЛАГИЈАТОРИ, ЛАЖОВИ, ЛОПОВИ, И ЊИМА СЛИЧНИ!

 

416

У НАШОЈ ВЛАСТИ ИМА И ПОВРАТНИКА!

 

417

ПО ПРАВИЛУ ЊИХОВЕ ГЛАВЕ СЕ ДОМОГНЕ НЕКА ГЊИДА

 

4184

Чекам да почне парада!

Браћа не учествују на овој паради,

Они имају своју!

Урааа!

 

419

Може се певати и док се пуца.

И борбене песме су песме!

 

420

Не шврљај,

Пиши!

 

421

Птица када хоће да избегне копца,

Избегава певање!

 

422

Кад се уморите од певања,

Пређите на риљање!

 

423

Ако размишљате о пуцању,

Може се десити да пукнете!

 

424

ММФ ЈЕ ПОТВРДИО ДА СМО СТИГЛИ ДО НУЛЕ!

 

425

Ако ти се не свиђа истина,
Измисли своју!

 

426

БОЉЕ КЊАЗ НЕГО КАПЛАР,
А О КЕРАМИЧАРУ И ДА НЕ ГОВОРИМО!

 

427

Опет је нешто одвалио, као кад пас прдне,
то је сигуран знак да ће се нешто крупно десити!

 

428

КАД НИСУ ПРОДАЛИ ТЕЛЕКОМ ЗА ЛЕТОВАЊЕ,
ПРОДАЋЕ ГА ЗА ЗИМОВАЊЕ!

 

429

ОВИ ИЗ ВЛАДАЈУЋЕ СТРАНКЕ ЗАМИШЉАЈУ
ПРЕМИЈЕРОВ ПУТ У АМЕРИКУ
КАО ОДЛАЗАК У КОМИТЕТ.

 

430

ИСФУКАРИО СЕ СВИЈЕТ.
НИЈЕ КА ШТО ЈЕ БИЛО!
САД ЦРВЕНИ ИДУ У ВАШИНГТОН,
А БРАДОЊЕ У МОСКВУ!

 

431

Постоје модерни песници
И песници који су увек модерни!

 

432

Ако хоћете да насликате добрицу, онда је најбоље, а и наједноставније, да вам прототип буде мајка. Јер, ко не воли своју мајку тај је комплетан идиот, па од њега не треба очекивати никакав текст. За лепоту би могла као прототип да послужи и сестра.

 

433

Ако никога не мрзите, то вам је исто као да никога не волите! Не видим никакав разлог да то не признате. Мада, постоји у том случају могућност да вам други то не признају!

 

434

Куд год се окренеш, уместо Србије,
Они приказују она два идиота.
Смучили су ми се!

 

435

Сада пљује ко где стигне.
Такмиче се ко ће даље да добаци.
Ко ће кога!
А када сам био мали по ћошковима су биле намештене пљуваонице, из донација.
А на видном месту је писало,
Не пљуј по поду!
Сада нема потребе за таквим донацијама.
Цела Србија је пљуваоница!

 

436

НА ПУТУ ЗА ЕВРОПСКУ УНИЈУ
ТОМА ЈЕ ОТИШАО НА КУБУ!

 

437

АКО ИХ ЗГАЗИТЕ,
УСМРДЕЋЕ ЦЕЛУ СРБИЈУ!

 

438

УМЕСТО ДА ЗАУЗМУ СВОЈЕ МЕСТО,
ЗАУЗЕЛИ СУ ТУЂЕ КУЋЕ!

 

439

Поједини људи тврде да их нико не воли,
А они мрзе цео свет!

 

440

Може се пресипати из шупљег у празно.

Обрат не важи!

 

441

Сваки свет има своје време.
Када се каже да време не постоји то значи,
не постоји универзално време које важи у свим световима.

 

442

Ако вас ништа не боли,

То није добар знак!

Треба помало да болуцка.

 

443

Ако је без муке,

Нећете запамтити!

Као ни оно!

 

444

Ако је често,

Може да буде и досадно!

 

445

Рутина у поезији је смрт.

 

446

ДА САМ ПОТОМАК КРАЉА,
ОСЕЋАЈ БИ БИО КРАЉЕВСКИ.
А ОВАКО СЕ ОСЕЋАМ КАО БОГ!

 

447

НИСМО СЕ НИ ОКО ЧЕГА СЛОЖИЛИ.
СТАЊЕ У ДРЖАВИ ЈЕ РЕДОВНО:
НИШТА НЕ ВАЉА!
448

ОНИ КОЈИ ИМАЈУ МОГУ ШТЕДЕТИ,
ОСТАЛИ МОГУ ГЛАДОВАТИ!

 

449

Не секирајте се,
Биће лопова и после њих!

 

450

Премијер је обећао пензионерима да ће под јесен сви отићи у рај.

 

451

ДА ЛИ ЋЕ ГА УРАМИТИ?

 

452

ОДШКРИНИ МАЛО ДА ИЗАЂЕ СМРАД!

 

453

Прогутај или отпљуни!

 

454

ФАЛИ НАМ САМО ЈОШ АУТОПУТ ДО ТИРАНЕ!
НАЈБОЉЕ БИ БИЛО ДА ИДЕ НА КОШАРЕ!

 

455

Енглези излазе из ЕУ,
Да би “направили” мало места за нове будале!

 

456

Пензионере треба поубијати док нису поумирали,
Мачке и пси могу да сачекају!

 

457

НИ ВАМА НИЈЕ ЛАКО!
Деценијама сам се сабирао и пресабирао,
А сада сам решио да се одузмем!
Само да нађем друштво.
Није лако, ни њима ни мени.
Јбг, сви поумирали!
Кажу, Лака им земља!
А зашто говоре против савести?
Е, то ни они не знају,
А не зна ни Он!
Идем бре!
Па шта буде,
Нек буде!

 

458

Човек може да живи сам. Да ли ће бити сам или не зависи од његове воље, а то није у моћи његове воље. Какав леп апсурд!

 

459

Бави се филозофијом. Једе трешње.

 

460

Спољашни свет да буде нестваран, а унутрашњи да буде стваран. Што се песника тиче то би било све. И то је превише. Ако ко успе, онда је он тај.

 

461

Каже да ће ми се одужити, а мени се већ одужило!

 

462

Или дигнеш руке, или дигнеш сидро!

 

463

Права жена се увек на нешто наслања или се за нешто држи!

 

464

Цигле нису зид,

Нити је цреп кров!

 

465

Искључивост је недопустива, чак и када сте сто посто сигурни. Можда друга страна то не воли!

 

466

Сви су прави док се не искриве!

 

467

Пошто су после рата променили страну, сада им лузери постављају услове.

 

468

Ша би са предметом љубавне песме? Куд се деде?

 

469

И ђаво има свог бога!

 

470

Не мора увек да постоји разлог за неслагање.

 

471

Сад шиљи колац за Швајцарца!

 

472

И поред победе није одмако даље од броја један.

 

473

Кажу да је у Србију стигло лепо време, ја не верујем јер знам ко је на власти.

 

474

Јабуке се сетимо само кад запне у грло.

 

475

Ако Бог нема бар једну људску особину, онда он и није неки Бог.

 

476

Бесмртност се додељује после смрти!

 

477

У филозофији као и у поезији све је сумњиво, а тек у религији!

 

4781615

Шта значи постојати?

 

479

Од ових више не може да се живи!

 

480

Пошто нам је и Бог окренуо леђа, морамо прећи с друге стране!

 

481

Затварају једну по једну фирму, понеку продају, углавном поклањају. Следи затварање Србије.

 

482

Ови нису бистри, али су опасни!

 

483

И сведени израз је рационализам!

 

484

Комуњаре су ваздан спремне да деле туђе,
Па и власт ако треба!

 

485

Ако је Бог свуда, онда је и у ђаволу!

 

486

Љубав подразумева искреност, исту онакву каква је у поезији!

 

487

Evropi je potreban vo a ne bik!

 

488

Мисао је сама себи сведок!

 

489

Модел за парадокс:
Све је сумњиво!
Све је нетачно!
Све је неизвесно!

 

490

КО ЗНА?

 

Забрљам само онда када не треба,
али то ми се дешава редовно,
и све се надам да ми то неће узети за зло.
Изгледа да грешим.
Ни то није ништа ново
И нико ни на то не обраћа пажњу.
Мука је што не могу да се попнем на Криво дрво,
чак и отуд се све боље види.
И даље све посматрам са исте адресе,
Високо је, пети,
Ваљда ме због тога не посећују
Они моји.
А можда су отпутовали?!

 

491

НАДВИКИВАЊЕ

Видех од јутрос на камиончини, ђубретару, страга виси једна жена на оном месту где сам досад виђао мушкарце чији је посао био да прикачују огромне канте са ђубретом које су тешком муком извлачили из дворишта. Грозан и тежак посао. Би ми жао оне жене што виси на оној камиончини и сетих се лицемерја оних женетина што се из агенција надвикују, за велике паре, по питањима равноправности!

492

Жмури, а није мутав!

 

493

Коца само клоца и звоца!

 

494

Џабе сам целе ноћи чучао на највишој грани Кривог дрвета,
Гугутка се није појавила.
А сад пада киша.

 

495

Битни елементи за дотеривање линије:
Инат,
Зорт,
Баксузлук!
А клопу може појести куче.

 

496

Кад сам већ испао мајмун,
Не знам шта ми је требало да силазим са тог Кривог дрвета!

 

497

Од угурсуза мож’ нешто и да испадне,
А од будалу јок!

 

498

Кило по кило,
Килча килави!

 

499

Кад не бацају бомбе,
Американци и Енглези их подмећу!

 

500

Само да се зна,
Кукавица није гавран!
А смрт је смрт!

 

501

У Нишу још траје пуцњава,

Као да рат није завршен!

 

502

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

 

Јуче ми је био рођендан.

Преслависмо и њега.

Оде бре, као да му нисам угађао,

Као да му ја нисам ништа.

Многе од његових претходника нико не памти, па ни ја.

Привилегија је што сам и њега испратио.

Хвала свима који су ме се сетили због њега.

Вратићу им мило за драго,

Ако ме не утепа проклета склероза или нека њена рођака.

Живели!

 

503

Струја треба да поскупи 12% да би плате и пензије порасле за 2%, а смањене су за 10%. После ме убеђују да није реч о џукелама!!!

 

504

Ако Кирби не пуши,
Мораће Вучић!

 

505

БИО ЈЕ ПЕНАЛ,
АЛИ НИКО НИЈЕ ПУЦАО!

 

506

НЕ ЗНА СЕ ДА ЛИ ЛАДИ ИЛИ РАСПИРУЈЕ,

У СВАКОМ СЛУЧАЈУ ДУВА!

 

507

Нису се још напеналили!

 

508

Кажу, Даље се свира!

 

509

Ако вам не порасте пензија или плата,

Порашће вам притисак.

Бар нешто!

 

510

Избори ће бити чим продају Телеком,

А повећање плата и пензија ће бити уочи избора,

И трајаће док се формира нова влада!

 

511

Ако човек осети неку несигурност, онда је добро да најпре поразговара са собом. Није добро да се тај разговор много продужи. Ако се то деси, онда човек може да утуви да је његов саговорник сам Бог! За тако нешто људи су измислили реч. Карте се могу отварати и у друштву.

 

512

Море се мрда, а Солун не. Кажу да се променила клима. Ови из Агиа Триаде не памте. Нису злопамтила. Кад смо већ код тога, нису само жене злопамтила. Ослањам се на њих и на своје искуство. Човечанство је нешто друго, оно не саопштава шта је све запамтило! Око 16 сати нестала је струја. Као у Србији 1999. пред бомбардовање!

 

513

Не постоји човек који није разговарао са собом. Можда га нисте чули, али он јесте. О разлозима се може разглабати. Могуће је да човек не може да нађе човека. Неки људи се целога живота крију. Неки ходају тихо и тако прођу, а да нисте чули њихов разговор. Штета. Жива штета. Не тражи човек саговорника, некога са којим би водио пуки разговор. Разговор ради разговора. Не спорим да и тога има. Него, човек тражи човека са којим би размењивао мисли, а пре свега осећања путем тих мисли, а то значи размену енергије. Танте за танте.

 

514

Човек често одлута, чак и када је у друштву са неким. А буде и тако да тај неко лута и одлута, а ви седите поред њега и чекате га. После се обоје чуде како су банбадава седели а нису ни о чему разговарали. Кад прође неко време сећају се како им је тада повремено било топло и пријатно. А шта ту није у реду? Па, ништа. Све је у реду. У томе реду.

 

515

ОНА И ЈА
Мисао се уселила у главу и само копа и врти као сипац из оног баба Драгињиног шифоњера што га је као мираз добила кад је из Лесковца кренула пут Боњинца. И таман помислиш да је престала, а она опет! И тако, не знам где сам то био, дођох кући. Чим сам стигао она поче да ме испитује. Таман помислим да је престала, а она опет!
Верујем да је и она помислила да нећу више, али ја опет! И она опет!

 

516

На фејсу се увек нађе неко ко ће да вас цапне!

 

517

Ко баца бомбе, о главу му се лупале!

 

518

Извод из једног писма за М.Б.Д.

Нема га нема, па штукне!

 

519

Са таквом памећу сте довде догурали,
А сад се чудите!

 

520

Ветар је смирио птице.
Нисам сазнао зашто је врба жалосна,
А Нишава је плитка!

 

521

СВЕ ЈЕ НА ИСТОМ МЕСТУ
САМО САМ ЈА ПОМЕРЕН!

 

522

НЕМА ПОТРЕБЕ ДА НАРОДУ ДОКАЗУЈУ СВОЈЕ СВИЊСКО ПОРЕКЛО!

 

523

НЕ РАЗУМЕМ ПОТРЕБУ ВЛАСТИ ДА СЕ ПРАВДА ХОХШТАПЛЕРИМА?!

 

524

МОЖЕМО ДА ПРЕЖИВИМО САМО ПО РУПАМА,
ЈЕР НАС ДРЖАВА НЕ СМАТРА ЉУДИМА!

 

525

НИСУ СВИ КОЈИ СЕ БАВЕ ПОЕЗИЈОМ БУДАЛЕ,
МЕЂУ ЊИМА ИМА И ПЕСНИКА!

 

526

НОВАЦ ЈЕ УВЕК ОПАСАН.
ОНИМА КОЈИ ГА НЕМАЈУ ЧИНИ СЕ
ДА БИ СА ЊИМ БИЛИ СРЕЋНИЈИ,
А ОНИ КОЈИ ГА ИМАЈУ СТРАХУЈУ ДА ИМ НЕ ПРОПАДНЕ.

 

527

ЗАБРЉАМ САМО ОНДА КАДА НЕ ТРЕБА!

 

528

АКО ЕВРОПА ПОТОПИ ГРЧКУ,
СРБИЈА ЋЕ БИТИ ДО ГУШЕ У ГОВНИМА!

 

529

ПОСЛАО САМ ГА НА МОРЕ,
А ОН СЕ КАЧИ НА ФЕЈС
КАО НА КРИВО ДРВО!

 

530

ЧОВЕК СЕ МОЖЕ ОБОГАТИТИ И
АКО СВЕ ПАРЕ ПОТРОШИ НА КЊИГЕ
УМЕСТО НА КУРВЕ!
(ИМА ГИ РАЗНЕ!!!)

 

531

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА ЈЕ ДРВЦЕ ВАЖНО И КАД ЈЕ КРИВО!

 

532

Мрак је срце ноћи,
А тишина је њена постеља.
По њој се разлеже и протеже
Док не ожеже.
Док не упече.
Нико не зна шта се све дешава у ноћи
Не због ње, него због мрака
Који препада и одважне
Изазивајући њихова срца
Да до зоре покажу до кога им је стало.

 

533

Пошто немам секретарицу морам лично
да вам кажем да сам одсутан.
Јавићу се када будем при себи!

 

534

Навијам за Грчку!

 

535

Мило ми је, али ако овако наставе, брзо ће нас стићи!

 

536

Нису сигурни ни они који су пропали,
Може им се то десити опет!

 

537

Ко пева зло не мисли!
То се само тако каже!

 

538

Јављају ми се неки пријатељи из Ниша који су на “летовању” у Грчкој. Kажу, Никада лепше летовање, а за дан-два се враћају. Дакле, летовање не траје цело лето, него десетак дана? Кад би продужили неки дан смучило им би се. Мења се ценовник. Променише Варуфакиса, те неће променити ценовник. Код нас лето траје целога лета. Стално нам је врућина, и тесно! А зими, ко је дочека алал му вера, зна се!

 

539

Гукни!

 

540

Посаветујте децу да по овој врућини не иду у Београд,
Тамо је дошла бабарога!

 

541

Комшика спава, а Ђоле и ја бранимо боје Србије.
Он игра, а ја навијам.

 

542

УПУТ
Свињу кољете под јесен, осим ако не сломи ногу!

 

543

Енглези имају право да говоре о геноциду јер се они у те одурне работе најбоље разумеју. Они су народ који је успешно спроводио геноцид над разним народима, а захваљујући својој перфидности ти зликовци никада нису осуђени за своје злочине.

 

544

Изгледа да је на прагу нови Тројни пакт!

 

5451

ЦИПРАС НИЈЕ ДОЗВОЛИО ДА СЕ ГРЧКА ОБРУКА.
НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ НИ ЕВРОПА ДА СЕ ОБРУКА.
И СРБИЈА БИ ТРЕБАЛО НЕШТО ДА УЧИНИ ЗА СВОЈ НАПАЋЕНИ НАРОД.

 

546

Чича Добрило: “Миркане, ако хоћеш мед, не ударај по кошници!”

 

547

Тупан је ту да се по њему лупа.
Свако друго лупање ти се обије о главу.

 

548

БУБАЊ ЈЕ ТУПАН!

 

549

Мрак чека у заседи,
Крик!

 

550

ПРВО, БУБЊАРА ЈЕ НЕШТО ДРУГО.
А ДРУГО, БУБАЊ ЈЕ НЕШТО ДРУГО.
КАО МЕШИНА.
МОЖЕШ ДА БИЈЕШ ПО ЊЕМУ ЦЕО ДАН
КАО ОНАЈ БАЛАВУРОВ ЦИГА ИЗ ВЛАСОТИНЦА
ШТО ЈЕ ЛУПАО У ЊЕГА СВЕ ДО ВЕЛИКОГ БОЊИНЦА.
МОЖЕШ ДА БИЈЕШ ПО ЊЕМУ ЦЕО ДАН И ДА МУ НИШТА НИЈЕ.
ЈЕДИНО ШТО МОЖЕ ДА СЕ СЦЕПИ.
ТО СЕ И ДЕСИЛО.
И ТО ВИШЕ ПУТА.
У РАЗНИМ СЕЛИМА,
ПА И ОВДЕ У НИШУ.
А ОНО ПРВО, ГОРИ
БРЕ, КАО ЛУДО.
АЛИ БРЗО СВРШИ.
ПОСЛЕ СЕ ПАК ЦВОКОЋЕ.
А ЈОШ СМО И ГЛАДНИ.

 

551

Од мора до мора, само ноћна мора!

 

552

Слободни људи не обраћају пажњу на слободу.
Не пазе је.
Када им се измакне гледају у небо.
Већина се понаша као гуске у магли.
Лете за вођом, али га не виде.

 

553

Вучић и Клинтон бирају друштво!

 

554

Свима је, коначно, место на гробљу,
Али некима на пасјем!

 

556

У Сребреници је било доста лица са потерница!

 

557

Политички тужилац Хашког трибунала тврди да су зликовци и они који нису осуђени, а од доказа ни трага.

 

558

САД ЈЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ ЈАСНО ДА
СРБИ НИ ЈУЧЕ НИСУ ИМАЛИ СРЕЋЕ!

 

559

КАД ГОД ПОЧНЕТЕ О ЊЕМУ
УВЕК ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА СЕ УГАЗИТЕ!

 

560

То што нас Енглези мрзе као да смо им род рођени не значи да воле Шиптаре. Мрзе и њих само на други начин!

 

561

Чим је Ципрас истерао Варуфакиса из владе,
знао сам да је прднуо у чабар!

 

562

Ципрас је мислио да ако сломи себи ногу биће раван Шојблеу, а није имао паре за колица, јер му нису исплатили џепарац! Обећали су му ашовчић да може да копа по пешчаним плажама и да пуни клепсидре!

 

563

Градоначелника Ниша не интересује енормно поскупљење грејања и то баш сада када је свуда појевтинио гас. Њега интересују писци, и то на суду. Решио човек да се образује под старе дане. Боље икад, него никад. Бави се надреализмом. Измишља претње које му нису упућене. Има за своје тврдње и сведоке који не потврђују његове измишљотине.

 

564

У нашој држави нико не ради свој посао.
Сви гурају нос тамо где не треба!

 

565

У Србију је дошло такво време тако да Вучић више неће морати да брине о пензионерима. А млађи ће се разбежати!

 

566

Сад моли оне из Републике Српске да се и они обрукају.
Не воли када је усамљен!

 

567

За оволике године променише се разне владе, било је свакаквих будала, али оваквих идота не беше!

 

568

Боље ти је да убодеш Ружу, него она тебе!

 

569

Иако се накострешио, министар ми више личи на свињу,
него на бодљикаво прасе.
У питању су различити поjмови,
различите маске.
Што, наравно, нема никакве везе са културом као ни он.

 

570

Министар просвете и даље покушава да просвету докусури. Измишља неке глупе реформе. А наши ђаци на свим светским такмичењима најбољи. Па да ли најбоље производе најгоре школе и најгори наставници?! Досетио се ових дана, док је летњи распуст, да по његовој процени има око 1000 просветних радника вишка. А ко би требало да учи неписмене? Заиста није у реду да пренебрегне чињеницу да немају сви паре да купе дипломе и докторате. Кад већ немају пара, пустите их да уче, па ће после студирати на Оксфорду, Кембриџу, Берклију, Сорбони… Дакле, неће бити на терет држави, а ни недораслом министру.

 

571

Шта ће вам богови који нису успели да постану људи?

 

573

И туп угао је оштар!

 

574

Угао кључа на 90˚!

 

575

Успешно је организован, уз музику, повратак Османлија на Калемегдан.
Рачун је Нишлијама већ стигао са рачуном за грејање.
За то се побринуо градоначелник Ниша.
Не воли човек да дугује.
Грађани Ниша очекују да ће од јесени бити весело!

 

576

Градоначелник Ниша своје слободно време троши на писца. Редовно се с њим виђа у суду. У међувремену се бави грејањем. Што већа жега то већи рачуни за грејање. А у беогрaдској Башчаршији се шенлучи.
Мора и то да се плати.

 

577

Чим напишем његово име сви се залете као муве, иначе су мирни као бубе!

 

578

КОД НАС ЈЕ ГРЕЈАЊЕ СКУПЉЕ КАДА СУНЦЕ ЈАЧЕ СИЈА.
ЗИМУС ЋЕМО ОЛАДИТИ!

 

579

Срце када не може да изађе на нос, избије на леђа!

 

580

Премијер је користећи своју позицију преко свих средстава информисања на време обавестио лопове о предстојећим акцијама владе! Уобичајено је да то за сићу ураде полицајци пред хапшење. Да ли он то хоће да остави без хлеба своју полицију?

 

581

СВЕ СЕ МОЖЕ САМО ПРЕКО ГРБАЧЕ СРПСКОГ НАРОДА!

 

582

Увек је гадно,
И испадне наопако,
Када леваци спроводе леве идеје.

 

583

И у Србији се суди само Србима,
А лопови пролазе некажњено.

 

584

Срби имају право да жале само туђе жртве!

 

585

Нисмо се ваљда развели да бисмо заједно живели?!
А било је крваво!

 

586

Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.

 

587

ПОГРЕШИО САМ

Погрешио сам и кајем се. На фејсу написах 4. августа следећи текст:
„Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.“
Погрешио сам. Није био дерек, биле су оргије. Са дреком гомиле усташких болесника, лудака, који су позивали на паљење српских села, на убиства Срба. Томе је присуствовао готово цео политички врх Хрватске.
Погрешио сам и што сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није. ”
Изгледа да би све било јасније да сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе“.
Овако, један ме је напао да сам рекао како су све Сарајлије кабадахије. А нисам, ено, види се. Успут је бунцао, као у бунилу, да он жали жртве „Олује“. Ко да је он Ведрана Рудан. Нема он та муда.
У Книну су се веселиле и Мајке Сребренице.
Било је весело и када је требало евакуисати, наравно, пре краја протокола, премијера Милановића. Изашао је кроз ресторан, али гладан. Излажење је било натрачке.
Онај што се сада издаје за Бошњака, не знам шта су по његовом Бошњаци били раније, повремено се идентификује са Турцима. Пита он мене када сам ја дигао глас против тзв. колатералне штете?
Да је само против колатералне?
Да му само кажем да ти зликовци Американци, Енглези, Швабе, и разне друге бубашвабе, неће бити заборављени. Срби ће их вечито памтити као зликовце. И када кроз неколико векова буду причали својој деци бајке и митове, неће морати да измишљају зликовце.
А што се Турака и потурица тиче, моји сељаци који јоште држе до Његоша, врло их разликују!
Не бојте се нисам заборавио да су Шешеља они исти зликовци држали у затвору 11 година без пресуде. У Хагу или у Гвантанаму свеједно је. Пустили су га да шенлучи по Београду. Па се сада и београдски свет саири!

588

У Београду потпаљују народ!

 

589

Опекло, а Београд пун подрепаша.
Нема где човек да склони главу!

 

590

Почео сам да пишем писамце, кад ова компјутерска будала поче да пише латиницу. Звекнух га, а он се ускописти па неће ни напред ни назад, као магаре.

 

591

Крст свакога дочекује раширених руку!

 

592

Понад главе крст
у чуду.
Шири руке!

 

593

И цепаница може да постане крст,
И балван!

 

594

Нека се тамо качи коме је до части,
а ми смо гладни.

 

595

Неки моји сељаци су видели гвоздени крст, а неки кажу да су га осетили. Сељаци као сељаци, причају приче, али само зими. Лети је велика жега и голема работа. Па кад упекне звезда, они поразговарају мало са собом. Или са воловима. Газде су имале коње. Сада сељаци имају тракторе од 200 коња. У ствари имају кредите, а трактори нису њихо

596

Расушио сам се као празно буре!

 

597

Птице су слободне као птице.
Оне постоје само да би им други завидели на лепоти, на песми, на крилима.
Птица је птица и када не лети,
Она је птица и када се шепури.
Птица је увек птичица.

 

598

Није свака птица певачица,
Ни обратно.

 

599

И кукавица је певачица,
А и селица.

 

600

Поједине птице знају да носе своје перје,
А неке, да те бог сачува!

 

601

ЈОООЈ!

Скрећам пажњу појединим амбициозним особама да не преписују моје песме, јер и ја сам то преписао од живота. Ако већ нису одустали од поезије – то је било најбоље, али кад већ нису, боље би било да преписују од свог живота. Мој се већ усрао. Све сам га олешио. Ако им је живот леп, добро јесте. Ако није, опет је добро. Живот једе живу децу, а смрт не бира. Поезија није гадљива ни на смрт, а камоли на живот. Пробајте! Ако не иде, баталите и пређите на прозу. Ако ни то не иде, онда правац књижара. Има лепих књига. Јооој, само да имам пара!

 

602

На зло се може набасати и без птица злослутница.

 

603

Ако зађете по српским манастирима видећете
Да и анђели имају крила.
Али се од њих не прави пилећа супа.

 

604

Не зна свака птица да плива.
(Она коју нису водили на базен
Да не би поквасила ципеле од крокодилске коже.)
Понекад не помажу ни крокодилске сузе.

 

605

Сваки писац мора да умишља како својим писањем помера свет.

 

606

Пуњене птице се могу срести у природњачким музејима и у просторијама убица из ловачког дрштва.
Неке пуњене птице сам виђао у позоришту
И на другим згодним местима.
И то у време парења.
Њих би требало разликовати од пуњених паприка, пуњених тиквица…
(Тиква је голема
И потребно је много тога да би се напунила).
Пуњене вешалице нису добре за здравље.
Уф,уф!

 

607

Птица која крене на време,
Стигне и до лабудовог језера.
(Ако није предалеко,
Штикле су проблем!)
Тамо се може видети права љубавна игра
Са предигром.

 

608

У мозгу има више места него у свету!

 

609

Оде Косово,
Сад је ред на нас!

 

610

РЕДОСЛЕД:
Продаја Телекома,
Незнатно повећање плата и пензија,
Избори!

 

611

И папагај је птица.
Мало му је крив нос.
Али не мари.
С њим се можете човек изразговарати.
Он зна свашта.
Само је питање када ће и коме ће
то рећи.
Уме и да оговара колегинице.

 

612

И када нишаните у Месец,
Тане падне на Земљу.

 

613

Неке птице живе свој живот
Само да би могле да извију врат
Који би тог тренутка требало пољубити.
И то страсно.
Некада се за ту богоугодну радњу
тражило скровито место
и жртвовало сво имање.
Било је страшно!
Али, ако им је!

 

614

Не може свако бити светац.
Не зато што не би могао убити аждаху,
Него зато што је не може наћи!

 

615

Шарено перје,
Има боју,
Али је мртва!

 

616

Посматрао сам лабудове,
Какав диван призор.
То се може учинити и изван језера.
На мору, рецимо.
Неке птице то гледају са висине.
И због тога су несрећне.

 

617

Није лоше да човек има комшику поред себе.
Бар има ко да му прочита шта пише на флашици!

 

618

Ако је комшика кратковида,
Може да вас прочита и без наочара.
Само треба да приђе.

 

619

После кише,

Лакше се дише.

После рата, још лакше.

 

620

Где су ораси, тамо је и веверица!

 

621

За мога живота никада се није десило да Министарство културе води културан човек!

 

622

МАЂАРИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ШТА ЈЕ БИЛО 1956. ГОДИНЕ.
МОЖДА МИСЛЕ ДА ЈЕ БОЉЕ ДА СЕ САДА ПРОВЛАЧЕ ИСПОД СОПСТВЕНЕ ЖИЦЕ. ШИЦ!

 

623

Пачић је таман мислио да се устоличио!
Али координатор свих служби има велике уши, сада и снимке!

 

624

Поглавља ће бити одложена!
Избори су пречи!

 

625

Најгоре је то што он тако мисли!

 

626

Не знам зашто,
Али кад год сретнем реч ФАРМА,
Помислим на свиње!!!

 

627

Федерер је најбољи тенисер свих времена,
Али има и бољих!!!

 

628

У Србији се само парадира!

 

629

РУТАВО БРАЛЕ

Газда се изгубио у лавиринту Вашингтона. Док је напуштао један пут и хватао нову руту конгресмени су му отказали вечеру. Јадничак, остао је и без вечере а све због једне личне карте. Нико не зна да каже да ли он и брат користе исту личну карту. Овде сви ћуте. А тамо јок! За исто време на југу се прави ЗАО. Готово је. Српска полиција асистира мигрантима у борби против комшијских, засад, водених топова. Шиптари су нашли формулу за војску Косова! Кад се газда искобеља све ће бити завршено. Може човек да се жени и да ужива. Слушам на тв наши министри су напустили досадашњи пут и прешли на нову руту. Можда ће и газда успети, ако је рута нови пут! Само да не буде крив(а).

 

630

Хрватска је затворила границу према Србији,
Значи, ови наши не могу у ЕУ!
А баш сам се понадао да ћу се неких ратосиљати.

 

631

Јосиф Бродски је веровао да музика учи поезију триковима композиције.
А музика је математичка дисциплина.
Невероватно!

 

632

Кад човек зађе у неке године и почне да се ослања на штап, а не на мисао, то значи да је дошло време које је чекао. Не мора више да чека. Не мора ни на кога да се обазире. Може слободно да иде. Само полако. Избегавајте рупе!

 

623

А шта сте очекивали од Њега?

 

624

У небо се могу винути само невини,
А то се не доказује парадирањем!

 

625

Лудаци затворише границу!

 

626

Човек када порасте
Не може да се сакрије!

 

627

Будалетине направише штету,
Одсад ће годинама доказивати да су победили!!!

 

628

Рупа је рупа,
И када није мишја!

 

629

Код нас влада митоманија,
Али није реч о митовима!

 

630

Пре неки дан смо слушали министра иностраних послова како говори на енглеском.
Данас ћете слушати шефа државе у УН како се у Бајчетини пече ракија! Све генијалци!!!

 

631

Када би се човек повратио,
Можда би се и вратио!

 

632

Србија је са овом владом знатно напредовала,
И ове године је на истом, 94. месту!!!

 

633

Срби су избеглице у Нишу већ деценијама.

 

634

У Нишу је синоћ избила туча испред пекаре,
Због хлеба, наравно!!!

 

635

Велике паре нико још није стекао поштено!

 

636

Само га предложите за ванредно унапређење,
Или, још боље, унапредите га,
И проблем је решен!!!

 

637

У влади сви знају ко је кога рекетирао,
Али се не зна где је коферче!!!

 

638

О поетичности се говори и када није реч о поезији!

 

639

Једна моја пријатељица, списатељица, да би осветлила један свој догађај из детињства ухватла се за деду. Не знам шта је овим женама, када дођу у неке мушке године мисле само на бркове. Има толико ефикасних средатва којима се повремено решава тај проблем. А има и мушкараца који воле бркове. Не кажу Чокалије џабе, Ако се хваташ, хвати се за даб!

 

640

О ХЕЛИКОПТЕРУ НИШТА,
О УБИСТВУ ГАРДИСТА НИШТА,
О КОРУПЦИЈИ НИШТА,
О ОДУЗИМАЊУ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА НИШТА,
О ОТПУШТАЊУ ЛЕКАРКИ НИШТА.
СВЕ ТО МОРА ДА САЧЕКА БАР ЈОШ НЕКОЛИКО ГОДИНА
ЈЕР У СРБИЈИ ПРИОРИТЕТ ИМАЈУ СУЂЕЊА ПИСЦИМА.
СРБИЈА СЕ ДРЖИ ТРАДИЦИЈЕ ИЗ ВРЕМЕНА МАРШАЛА.

 

641

ДРЖАВА МИСЛИ:
ШТО ВЕЋИ ПИСАЦ, ТО ВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ!

 

642

Немојте сметнути с ума
И да се демократија одрекла Сократа!

 

643

Прескочим понеку страницу
А ЗИД никако!

 

644

Много година је потребно човеку да научи како да језик држи за зубима,
И на време сам одустао!

 

645

Слободу не могу изгубити они који је немају!

 

646

Мушкарац кад-тад испадне килави Радован!

 

647

ПОСЛЕ ПИСАЦА ДОШЛИ СУ НА РЕД ПРОФЕСОРИ.
У НИШУ КО ГОД ПРДНЕ СМАТРА СЕ ДА ЈЕ ПРОТИВ!

 

648

Не постоје материјални докази да је поезија испред свега. Не постоје ни да постоји Бог, па ипак верујемо у њега. Не видим ниједан разлог да не верујемо у поезију.

 

649

Нас који смо против фашиста нико ништа не пита.
У питању је већина!

 

650

Ми смо одвајкада у Европи и остаћемо,
Али нећемо са фашистима и нацистима!

 

651

НИШЛИЈЕ БИ ТРЕБАЛЕ ЗНАТИ ДА БИ ОВИ
КОЈИ СУДЕ ПИСЦЕ, ПРОГАЊАЈУ ПРОФЕСОРЕ
И ФИНАНСИРАЈУ ПАРТИЈСКЕ КАДРОВЕ
МОГЛИ И СТРЕЛИШТЕ НА БУБЊУ ДА РЕВИТАЛИЗУЈУ!!!

 

652

Учињен је још један велики корак ка провалији!

 

653

РАЗОЧАРАВАЈУЋЕ, КУСТА СПАО НА БРИТАНСКОГ АМБАСАДОРА!

 

654

Црни Владимире,
Не само Косово, него цео Балкан је де факто и де јуре био Турски неколико векова.

 

655

Поједине особе стекну високо образовање
И заузму висока места,
А никада не постану људи!

 

656

Турци су се лако ослободили Балкана,
Јер није био њихов!

 

657

Европљани су вековима пљачкали по свету,
Сада наследници опљачканих долазе по своју имовину!

 

658

Ови што су у Бриселу крчмили државу сада воде кампању против интелектуалаца који у томе нису учествовали. А главно питање је зашто нису?

 

659

Председник САНУ се дури као неваљало дете!

 

660

Синоћ је било супер, а сад ми глава као шиник!

 

661

Код нас постоје разне врсте политичара,
Трте се и када треба и када не треба!

 

662

ГЛУПОСТИ
Глупости у математици не припадају историји математике, него историји глупости. Исто је и у другим наукама, па и у другим делатностима које не спадају у науку, али је цена другачија!

 

663

МАЛО-МАЛО
Мало-мало па се неко жали да су му “украли” песму. То значи потписали се испод његовог текста. Па ко је тај који ће потписивати туђе глупости. Ко ће ауторизовати глупост. Или, можда и ту важи “у туџога татка…”. Онај Милоје је испреписивао и преписиваче и ауторе и све стрпао у једну књигу. Рече биће и други део. Не беше! Ко зна за шта му је то требало? Да ли је баш све тако као што пише у књигама? Књигу треба читати, али критички!

 

664

Време није слон, а може доста тога да понесе!

 

665

КРАЈ ЈЕ КАДА СУДЕ ПИСЦИМА УМЕСТО ЛОПОВИМА И РАЗБОЈНИЦИМА!

 

666

Време је изнедрило заборав и негује га као дете.
За узврат он не заборавља
И ништа не прашта.

 

667

Излапе и они који се придржавају сатнице.
Њима се то деси строго на време.

 

668

ПЉАЧКА СЕ НАСТАВЉА!!!

 

669

Они што су хушкали муслимане против Срба, што су им давали оружје и новац за борбу против Срба, не дадоше ни кинту за Сребреницу?! Па, ко је овде луд?

Top of Form

 

670

Покидасмо живце, проћердасмо паре и имовину.
Одрекосмо се браће, деце, па и предака.
Искрчмисмо ОТАЏБИНУ!
Сада бар на миру можемо да посматрамо
како је то све било мачку о реп
и како полако und sicher
кроз нашу земљу хитају неки други народи,
којима Европа више дугује.
Да ли су их више пљачкали или више тукли,
то и није важно.
А јесу!

 

671

ТО СУ ТИ ЕВРОПЉАНИ!

У Немачкој одавно већ живи више милиона Турака,
У Француској живи више милиона Арапа,
У Енглеској живи више милиона Индуса и Пакистанаца,
Сада Европљани насељавају Европу Арапима и Африканцима,
Једино за пар милиона Срба, староседеоца Балкана, нема места на Балкану, па ни у Европи!!!
То су ти Европљани!
За онај Шарли су дигли свет на ноге,
А о милионима ћуте.
То су ти Европљани.
Ћуте и убијају!
Убија тишина!

 

672

Цео свет жали последице,
А реч је о људима
Који су за бескрупулозне манијакалне политичаре само објекти!

 

673

ОПАКО И НАОПАКО

Сада се не пуца као некада,
Све је опако и наопако.
Кад год опале на Блиском истоку,
Експлодира у Паризу!
Немојте се радовати,
Игра мечка код стринини
Па дође и код чичини!

 

674

САМО И НАСАМО
И међу Србима постоје Срби и педери,
Али они то признају само када су насамо!

 

675

ДА КАЖЕМ И ЈА НЕКУ

Ових дана се појављују вести да се комшије наоружавају, а браћа хоће у НАТО. Нама натовци нуде помоћ да уништимо муницију! Ко је овде луд?
Генерални секретар НАТО-а преноси жаљење за сваком цивилном жртвом приликом бомбардовања Србије 1999. године. Невероватно је да први човек најмоћније силе на кугли земаљској са најмоћнијом обавештајном службом, са најмоћнијим фабрикама лажи, није обавештен да су приликом бомбардовања погађали само цивиле и да су само они жртве. Али нису само тада били цивилне жртве, јер осиромашени уранијум и остало натовско ђубре које су изручивали на нашу земљу и данас трује цивилно становништво Србије. И не бира националност. Убија и на Косову. Нису они Шиптари пролетос, као сада Арапи, тек онако масовно напуштали Косово. Косово ће бити празно, највише због тог тог проклетог уранијума.
Не рече тај генерални, који рече да је интимно везан за нашу земљу, да је појео наш сладолед, због чега су рушили нашу земљу. Не рече ни да ли наша деца имају за сладолед. Не рече ни зашто немају за хлеб, а о сладоледу ћемо други пут.
Не верујем да нам је донео добре вести.
Нити нам требају туђе војске.
Нити Србија треба да ратује у другим државама.
Мир се не постиже бомбардовањем и ратовањем. Или они мисле да ће народи бити мирни ако буду побијени! Мртваци су по правилу мирни. Осим ако се не повампире.

 

676

МЕНИ ТО НИЈЕ УТЕХА!
РИНГЕ, РИНГЕ, РАЈА…

Поједине особе мисле ако ставе плава сочива да ће им очи бити плаве!

Неки иду дотле да мисле да им се променио живот, а он се мења и без њих и углавном се те промене дешавају у мењачницама. Тамо не осетите када вам држава завуче! Сада су прешли на ситниш. заводе ред по бувљацима, испред пијаце. А они који имају неку кинту иду у “Second hand”! Ту им га завуку и једни и други. Тако да отуда изађу голи. Ако бар су лепши! Само не би требало сметнути с ума да је државни тероризам најтежи облик тероризма. Они се не завлаче. Бију одозго! Онима који гледају са стране то изгледа као да клинци играју кликере у сладолед, као да играју “ринге, ринге, раја”. То само тако изгледа. А наша деца и даље гладују. Видим да то раде и другој деци. Али, мени то није утеха.

 

677

Све су опљачкали,
Остао ми је само оптимизам!

 

678

Премијер је јуче одао признање специјалцима.
Још један премијер је био у дослуху са њима.

 

679

Федерер је најбољи тенисер свих времена,
Али има и бољих!

 

1827

Федерер је опет добио тањирче.
Оде да ручка супицу.

 

680

Србија не трба да подржава ниједан тероризам,
Нити да прибегава државном тероризму!

 

681

СУДИ СЕ САМО ПИСЦИМА И ПРОФЕСОРИМА
УСПУТ ИМ СЕ ОДУЗИМА ОД ПЛАТЕ.

 

682

У реду је што сте против мене,
Али зашто сте за њега?!

 

683

ДОК СМО СЕ БОРИЛИ ЗА КОСОВО
НАШИ СУ УСПЕЛИ ДА ОТЦЕПЕ БЕОГРАД!

 

684

Неки мисле да се докторати стичу испитивањем на полиграфу.

И Дарко Шарић је прошао полиграф!
(“Бета”)

 

685

Мисле да су ПРЕШЛИ полиграф.
ПРЕШЛИ СУ СЕ!
Нису ПРОШЛИ!

 

686

Американци су доследни,
и даље тврде да је добро
само оно што је добро за Америку.

 

687

Ако свињац не чистите редовно,
Свиње ће се потпуно усвињити.

 

688

Свиња је свиња и када је на власти и када је на ражњу!

 

689Струже сипац

Окрећем се

Сан да намакнем.

 

690

Премијер тврди да нема ниједног човека који је заштићен!

А што ми онда плаћамо толику булументу?

 

691

Онај рече да је он будала, а ви му не верујете!

 

692

Што се тиче оног државног удара о коме се данима писало и причало, сад је, као, све јасније!

 

693

До сада сам сањао,
Сада је крај свим илузијама!

 

694

Нећемо стићи ни до Голготе!

 

695

Пре употребе мућните главу!

 

696

Најважнија је она карика која недостаје!

 

697

Ко нема отаџбину и никог свог,
Није му потребан ни Бог.

 

688

У САМОЋИ ЈЕ И БУБАШВАБА ДОБРО ДРУШТВО!

 

699

Пас уједа, а куче врти репом!

 

700

Не смем слатко ни да пипнем,
Камоли да сипнем.
А волео бих,
Бар да лизнем.

 

701

Трошим чекове,
Пијем лекове
И гутам кнедле.

 

702

Ако не видите,
примакните се.
Помиришите.

 

703

Не пушим,
Не клечим.
Кмечим!

 

704

Пошто нисмо могли да ухватимо муву, а нисмо хтели ни да је убијемо, отворили смо врата. Госпођа је изашла кроз прозор. Нетом је дошла полиција. И полицајци су људи. Не верујем да ће ишта открити. Иду празници. Нова година. Божић. Нису сви политичари битанге. Важна је већина.

 

705

Пецам се на све и свашта.
Риба ми неће утолити глад.
Лагана је то храна за озбиљну мисао.

 

706

А да сам написао нешто против њега
Већ би било триста лајкова.
Као да је он једина и највећа будала!

 

707

БОЉЕ ЈЕ ДА ПРОМУКНЕМ,
НЕГО ДА ЗАМУКНЕМ!

 

708

Кад су најурили Бога,
Сад им је и ђаво добар!

 

709

А САД АКО НЕКО СМЕ,
НЕКА СЛОБОДНО ПИТА.

 

710

Ниш је го!

 

711

Шта вам значи златан клин у трулу пету?

 

712

Када сиђеш, јави се,
Волим да знам да си добро путовао
И да је све у реду

 

713

ТЕСКОБА ЈЕ ТЕШКА ГРУДНА БОЛЕСТ!

 

714

Кад већ разговарамо о љубави,
Могли бисмо је и упражњавати!
Може и наште срца.

 

715

Неки су извукли новчић, а неки дукат.
Највише је оних који су извукли дебљи крај!

 

716

Они који су извукли дебљи крај не иду поново у бубањ, него у буре!

 

717

Читам сабајле: “И Господин Бог изгна га из врта Еденскога да ради земљу, од које би узет.” Дакле, змија је остала у врту.

 

718

Видели сте како су синоћ прошли хрватски ватерполисти,
А видели сте и како су прошли Тома, Вучић и онај његов Мали.

 

719

У празну главу ништа се не може сместити!

 

7201

СРЕЋНА НОВА 7525.ГОДИНА!
(Паде киша, те нас спаси Цециног певања!
Овај пут није ишла око Крагујевца,
Него право у центар Ниша.)

 

721

Волео бих да синоћна грмљавина буде предсказање
Почетка буне на дахије!

 

722

Новинари поједоше ћевапе!
После добре клопе могу да попуше по једну.
Пушење је забрањено у школама, у болницама…
Пушити изузетно могу психијатриски болесници…

 

723

Градоначелник Ниша се озбиљно спрема за изборе:
Упорно брани политику лоповлука!

 

724

Вучић ће расписати и парламентарне изборе
Да би се провукле и локалне битанге!

 

725

Не улази у кревет с ципелама,
Него са женом!

 

726

Решили су да нас докусуре,
Али мораће прво да си јебу мајку!

 

727

Ако риба смрди од главе,
Онда би требало,
Прво главу почистити!

 

728

Мајмун је мислио,
Ако се попне на дрво дохватиће месец.
А шта овај мисли?

 

729

Лако је онима који су ближе Дедињу,
Они све виде,
А ми смо постали слепци!

 

730

Наш проблем је да прескрцамо зиму.
Зато се избори заказују тамо у пролеће.
Некима одговара да има мањи број гласача.
Важно је да плаћају порез,
Важно је да им се одузима,
А не морају да гласају.
Идиоти чак мисле и да знају резултат.

 

731

У финалу ватерполо првенства Европе
Играће само Срби!

 

732

Финале европског првенства у ватерполу
Између Србије и Монтенегра играће се истовремено
У највећем српском граду и у највећем црногорском граду,
У Београду и у Београду!

 

733

УФАМ СЕ ДА ЋЕ БАР ХРВАТСКА ЗАШТИТИ НАШЕ НАЦИОНАЛНО ПИСМО.

 

734

Писање може и да чека,
А пишање јок!

 

735

У Великом Боњинцу за жену кажу помочуља,
А за мушкарца кажу помочко,
Као да је он оно!

 

736

Знамо како је завршено Европско првенство у ватерполу,
Знамо како је завршена Математичка олимпијада,
Сад почиње пипиревка!

 

737

ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ МАТЕМАТИЧАРЕ, ОЛИМПИЈСКЕ ПОБЕДНИКЕ, НИЈЕ БИЛО МЕСТА НА БАЛКОНУ.
ЗАР ЕВРОПСКИМ ПРВАЦИМА ТО НИЈЕ БИЛО ЧУДНО?

 

738

НА БАЛКОНУ СУ ПОРЕД ВАТЕРПОЛИСТА БИЛИ
САМО ОНИ СА КУПЉЕНИМ ДИПЛОМАМА И ДОКТОРАТИМА.
ЗА НАЈПАМЕТНИЈУ СРПСКУ ДЕЦУ,
ПОБЕДНИКЕ НА МАТЕМАТИЧКОЈ ОЛИМПИЈАДИ,
НИЈЕ БИЛО МЕСТА.

 

739

ВАТЕРПОЛИСТИ ОДОШЕ У ПРО РЕКО,
МАТЕМАТИЧАРИ ОДОШЕ У КЕМБРИЏ,
А ДРЖАВА У ПИЗДУ МАТЕРИНУ.
СВЕ ЈЕ ТО ЗАХВАЉУЈУЋИ НАШОЈ ВЛАДИ
И ЊЕНОМ ПРЕМИЈЕРУ!

 

740

ДОК НАРОД НЕ МРДНЕ МАЛО,
НЕЋЕ МУ НИ УЋИ
У ГЛАВУ.
У ГЛАВУ, У ГЛАВУ, У ГЛАВУ!

 

741

КАПА НЕ ПОКРИВА ГЛУПОСТ!

 

742

Znao sam da su premazani,
A sada su i Prokop prekrečili!

 

743

Mrka bi trebalo da mrči,
A on mrka!

 

744

Боље је да мирујте,
Него да ратујете због мира!

 

745

Од њега нема да добијете ни мојега!

 

746

Ко о пристојности,
Ко о поштењу,
Ко о култури,
А нас нико не јебава!

 

747

Кобилу може да смири само добар пастув,
А не коњина!
Важи и обрат!

 

748

Гола Маја – La maja desnuda,
Обучена Маја – La maja vestida,
Поштена Маја – La maja ?!

 

749

Неко ми је измакао време
Испод ногу.
Са њим је нестао и пут!

 

750

ОН И ОНИ

Не верујем да постоји дете у Срба које није чуло за Његоша,
Који није ишао на промоције својих књига.
Кости су му померали, а сада га избацују из неких школа,
Избацивачи ће свакако завршити на ђубришту.
За живота тај човек не доби никакву награду
Осим живота на чему бејаше захвалан Господу.
Сада је посве друкчији живот,
Најважније су награде,
Има и оних које носе Његошево име.
Да ли је он то заслужио?
Он свакако не,
А они још мање!

 

751

Да бисте очистили кућу од бубашваба
Потребна је јача хемија!

 

752

Сви нагађају ко ће ући у парламент,
Боље би им било да размисле
Ко ће изаћи?!

 

753

Ако се већ бавите бубашвабама,
Требало би очистити целу кућу!

 

754

ПИТАТИ И ПИПАТИ
– Ово је моја кћер Сања. Сања, ово је Небојша, питај се са чиком!
– Нећу, има прљаве руке. Фуј!
– Ма, нијесам ти река да се пипате!

 

755

НАТО је ту да гарантује независност Косова!
То нам је једина вајда?!
А и од наше владе немамо никакву другу вајду.

 

756

Манте њега,
Окрените се мало себи!

 

757

KO ĆE, BRE, DA GLASA ZA TU BUDALU?

 

758

Сада и овца може да буде министар!

 

759

Када сам обуко италијанско одело,

говорили су да сам Жабар,
A када сам био го, викали су, Цар!
Није реч о деци.

 

760

Сви знају за мечку,
А не виде даље од носа.
Прво би требало нос ишчачкати.

 

761

Ако нам треба дозвола од Европске уније да бисмо продали Железару,
Онда нам не треба Европска унија!

 

762

Све безбедносне службе су у приправности,
Полиција, па и војска.
На пробним (ванредним) локалним изборима су као средство убеђивања коришћени џипови пуни разбојника са бејзбол палицама.
Сада су припреме озбиљније.

 

763

Тома није господин,
Али више није сам,
Придружио му се и Филип Давид.

 

764

Ако супруга има дугачке ноге,
Онда велики проблем јесте број ципела!

 

765

Највише ме плаше ове будале!

 

766

Када нема вина и пиво је поезија!

 

767

Ако хоћеш некога да малтретираш,
Почни од сабајле!
После је гужва.

 

768

NEĆEMO NI NATO NI VUČIĆA!

 

769

Страх од огледала зависи од узраста!

 

770

Боље је избегавати клопу него вагу!

 

771

Не знам ни да ли сам жив.
Како се приближавају избори све је више утвара.
Неке странке још комплетирају листе.

 

772

НАЈГОРЕ И ЈОШ ГОРЕ
Најгоре је када нема ко да критикује власт,
А још је горе, ако има ко,
Али тај неко неће.

 

773

Многи људи мисле да је Брут измишљен,
Те да они не би требало ништа да раде.

 

774

Оним женама које више воле 8. март него мужа честитам празник, осталим честитам мужа!

 

775

Мужевима такође честитам 8. март!

За боље и нису.

 

776

Девојкама саветујем да почну на време да славе 8. март. После брзо пада мрак.

 

777

Размишљао сам да почнем са женама да славим 8.март, али сам се уплашио да ми не пређе у навику.

 

778

Преживесмо и овај 8. март,
Али нисмо покисли.
Подависмо се!

 

779

Само сипају,
Пресипају
И расипају.
Насип им ништа не значи!

 

780

Владини метеоролози припремају прогнозу
О броју бирача!

 

781

Штанцује се број бирача,
До почетка избора биће више гласача него становника!

 

782

Женски рукопис је за мене света тајна.
Морам још много да учим.

 

783

АКО ЈЕ И ОД КУСТУРИЦЕ, ГЛУПО ЈЕ!
Кустурица је необичан човек. Он не спомиње Милошевићеве необичне подухвате, као што су ликвидације политичких противника, Стамболића, Ћурувије… Куста не спомиње камионе пуне лешева који су гурнути у Дунав, не спомиње масовне гробнице у Батајници… Не спомиње пљачку милијарди долара. Рече да би тампон зона између оних који су позивали Американце да бомбардују Србију, што је свакако нечасно и гнусно, макар да је и од Ђинђића, била тампон зона Книнска крајина, да је није изгубио, а не рече ништа о Босанској крајини коју није задржао. Рече Кустурица, и остаде жив, да му се допао Милошевић јер се супротставио целом свету. Морам признати, ако је и од Кустурице, глупо је!

 

784

ПРЕМИЈЕР И НЕ ЗНА ШТА СУ ТО ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ.
ОВИ ИЗ ЊЕГОВОГ ОКРУЖЕЊА СУ СВИ КУПИЛИ ДИПЛОМЕ.
ДИРЕКТОР НИШКОГ ПОЗОРИШТА ЈЕ ПРОЋЕРДАО МИЛИОНЕ ЗА ПРЕДСТАВУ ЦАРА КОНАТАНТИНА КОЈУ СУ ГЛЕДАЛИ САМО НЕПИСМЕНИ,
ЈЕДНАНПУТ У НИШУ, А ДРУГИ ПУТ У БЕОГРАДУ,
И ТО, ИСТА, ОДАБРАНА ПУБЛИКА.
СВЕ МЕГАТРЕНДОВЦИ!!!
КО ЈЕ БРЕ, ЛУД ДА СЕ УДВАРА ЛУЗЕРИМА?!

 

785

Ни поновљене поплаве не могу да однесу толико,
Колико су ови покрали!

 

786

Прође годину дана од пада хеликоптера.
Чека се нова поплава
Да видимо какво ће ђубре избацити!

 

787

ЈУЧЕ ЈЕ У НИШКОМ СУДУ ЗАВРШЕН ГЛАВНИ ПРЕТРЕС ПО ТУЖБИ ГРАДОНАЧЕЛНИКА НИША ПРОТИВ ПОЗНАТОГ ПИСЦА.
ОВА ТУЖБА, ЦИРКУС, ЈЕСТЕ САМО ПАРАВАН
ДА ГРАДОНАЧЕЛНИК САКРИЈЕ ПРАВУ ПРИЧУ
О МИЛИЈАРДАМА.

 

788

ОГЛАС
Мењам ове свиње за праве свиње.
Може и доплата.

 

789

ОГЛАС
Ја њима ово,
Оне мени оно!

Напомена: Не мењам се са лузеркама!!!

 

790

ОГЛАС
Мењам старо за ново.
Може и њега и њу.
Најбоље је ђутуре,
Да не дангубимо.

 

791

Само ви спавајте, али црв ради!

 

792

Волим кишу, али само када не пада,
Само тада може нешто да ти падне
На памет.

 

793

КАО И ДОСАД

Срби су вековима, стационирани по војним крајинама, бранили Еуропу. Недавно су Крајину населили усташама. Сада траже од расељених, па и од мртвих Срба, да опет бране Еуропу. Премијер им то обећава. Он, такође, обећава пензије мртвим Србима. Ако не испуни та два услова, онда од Еуропе нема ништа. Дакле, као и досад.

 

794

ДАНАШЊИ ДАН
Сви се слажу око тога да се треба бранити од тероризма. Данашњи дан јесте дан за подсећање на жртве, на разарање и растакање наше државе од стране треориста.
Уједно се подсећамо како су прошли они који се супротстављају међународном тероризму.
Жалимо и жртве у Паризу, Бриселу и диљем земљиног шара без обзира што они наше жртве и не спомињу камоли да их жале.
Данашњи дан ћемо памтити по Милосрдном анђелу!
Памтићемо Милосрдног анђела по бомбама
и по последицама које је оставио за наше потомке.

 

795

МИЛОСРДАНИ АНЂЕО ЈЕ НЕМИЛОСРДНО СЕЈАО УРАНИЈУМ ПО СРБИЈИ!

 

796

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
ЗАШТО СУ СРБИ ЗЛИКОВЦИМА
ИСПОРУЧИЛИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА,
А НИ САДА МИ НИЈЕ ЈАСНО!!!

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
ЗАШТО СУ ШЕШЕЉА ДРЖАЛИ У ЗАТВОРУ
11 ГОДИНА БЕЗ ПРЕСУДЕ!!!

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
КАКО ТО ДА У СРБИЈИ НЕМА ЛОПОВА!!!
ТО МИ И САДА НИЈЕ ЈАСНО.
А ЈАСНО МИ ЈЕ ДА ЈЕ СВЕ ПОКРАДЕНО!!!

797

Када је човек млад, онда само база, најчешће се не штеди! А када прођу тзв. најбоље године почне да га болуцка овде-онде, када и то прође, почне да га боли младост.

 

798

Поједини политиканти мисле ако скоче
да ће пасти на земљу,
а падну на главу!!!

 

799

Скок падобраном не обезбеђује повољан ветар!

 

800

Код нас постоји изрека,
Прво скочи, па кажи хоп.
Веровотно се ово односи на скакавце.

 

801

Скакавац скаче,

Зрикавац зрика

(То није оно,

Само да зрикнем,

Овде има да гуди

Цео божји дан)

Попац, дакле,

Мора да попује!

 

802

Цене скачу и без падобрана!

 

803

Не разумем зашто људи мрзе Вучића!
Повећао им пензије и плате,
И опет га мрзе!
Неки се надају да ће им још повећати.
И они га мрзе.
Чудна нека ситуација.
Чудни људи!

 

804

СВИ ИЗ ПОДЗЕМЉА СЕ ПАЛЕ НА ЧОВЕЧИЈЕ РИБИЦЕ!

 

805

ЈАДНИЦИ
Боје се власти, а не савести!

 

806

ГЛАВА У КЊИЗИ, МАЧКА У ЏАКУ!

 

807

ОНИ ЊЕГА МРЗЕ, А ОН ЊИХ НЕ ВОЛИ!

 

808

ПАРА ИМА ЗА СВЕ
Како досад није било пара за обнову школа,
а сада у јеку изборне кампање има!
Премијер води кампању парама просветних радника. Њиховим парама обнавља њихове школе.
А од пензионерских пара ће обновити и проширити гробља!

 

809

Избори се могу добити и на лајање,
Али не два пута!

810

Још мало па да се курталишемо ових!

 

811

На овом свету се тешко живи,
А на оном никако!

 

812

Већина народа је против,
А он је за!
Зар то није за Топоницу, Вршац или Ковин?!

 

813

Ћутање зависи од дужине језика!

 

814

Ако Колинда и Шешељ имају нека недоразуменија,
Нека они то међусобно сврше!

 

815

Живот је најлепши цвет у свеколикој природи и треба га редовно заливати. Живели!

 

816

Када је реч о одузимању не зна се које је горе, једнократно или вечито!

 

817

Живот би требало пазити као последњу кинту!

 

818

Ако неко има намеру да скаче са велике висине мора имати на уму да му та висина не обезбеђује пад на земљу, него у несвест. Отуда није сигурно да се може изаћи. То вам је као улазак у КП Дом, лако се улази, а тешко се излази, јер су многе браве омађијане. Многи уласком у ту установу постигну вечност. Данас та установа није на гласу. Сада људе преваспитавају у министарствима, а ко успе да се преобрати њему је место у влади. И у СФРЈ су владали бивши робијаши?! Ових дана је кампања за упис у министраства и у владу. Јуришају родитељи, а и њихови пулени. Докторате и мастере су сви обезбедили.

 

819

И код нас постоје особе које свашта знају,
Али немају муда.
А жене им то не могу надоместити,
Нити позајмити!
Једини спас за њих је политика.

Познато је да су се током историје
Људи школовали за професију.

Али свет се изметнуо
И сада је све то лакше.
Нису потребене школе, него дипломе,
А то се може наћи на бувљаку
За, релативно, мале паре.

820

И АКАДЕМИЈА СЕ УКЉУЧУЈЕ У ИЗБОРНУ КАМПАЊУ.
МАТОРЦИ СУ ЈЕДВА ПРОГОВОРИЛИ.
ЗАНИМЉИВО ЈЕ КАКО СУ СЕБЕ ВЕШТО ИЗУЗЕЛИ,
А ЦЕО СВЕТ ЗНА ДА СЕ АКАДЕМИКОМ ПОСТАЈЕ
НАЈВЕЋМА ЛОБИРАЊЕМ А НЕ НАУЧНИМ
ИЛИ УМЕТНИЧКИМ РЕЗУЛТАТИМА.

 

821

Девет година од афере ИНДЕКС једва су и сада прозубили! Председник државе измастерисао, министри издокторираше, а они не мрднуше. Проклета склероза. Да је ту био неки пројект, као градња моста од милијарду, две-три, евра они би реаговали и укључили своје синове, као претходни председник САНУ. Овако дипломе и докторати који се продају по бувљацима за њих нису занимљиви. А они који се усуде да о томе проговоре ризикују да буду проглашени антидржавним елементима, или што је још горе да су били са претходном влашћу!!!!

 

822

Сад је време да се покажете.
Кукање и кајање вам не гине,
Али то може и после.

 

823

Необуздане нико не гледа са благонаклоношћу.
Вежите се.

 

824

ЧОВЕК СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ЖЕНУ,
А ВО ЗА РОГОВЕ!

 

825

Уживао сам ноћас док си ме мазила у купатилу,
кад се пробудих, нигде те нема, био сам мокар, покисао, начисто. А сада сам кисео.

 

826

Многи сада покушавају да се провуку као празне платне картице!

 

827

Чини ми се да ћу експлодирати,
Да ћу пући,
Па се сетим да то није за мене.
А што да не,
Ипак је то за младе песнике.
Али сачекаћу јутро.
Људи спавају.

 

828

И ја сам мислио да је жена опипљива?!

 

829

МИ У СРБИЈИ ЦЕЛОГ ЖИВОТА ЧЕКАМО ДА СВАНЕ!

 

830

На листи Срба који се спомињу у афери “Панамски папири” су имена све старих, проверених лопова.

Код нас их називају бизнисменима.

У питању је дебело подмазивање.

Нису више довољни коферчићи.

 

831

Може и гладна и жедна, али мора да звоца!

 

832

Неуморно лаже и само у то верује!

 

833

Свраке или министарке,

свеједно,

оде мозак!

 

834

Нећете ваљда гласати за оне који хапсе паоре. Хапсе оне који вас хлебом хране, оне који своју земљу хране и бране.

 

835

Њима је место на гробљу. Тамо могу да чисте, да уређују стазе, гробна места, да шишају траву, да негују цвеће. А ако су вештији могу и споменике да подупиру и намештају.
Али не може им се дати да у име народа Србије одликују људождере.
Дакле, није лоше да размислите за кога ћете гласати.

 

836

Немојте гласати за оне који прогоне песнике и сиромахе!

 

837

Немојте гласати за оне који се вуцарају по судовима,
А зобилазе своје старе родитеље!

 

838

Немојте гласати за оне чије су једине привредне активности:
ЗАДУЖИВАЊЕ, ЗАДУЖИВАЊЕ И ЗАДУЖИВАЊЕ!
И тако стигоше до задужбине.

 

839

Немојте спомињати да сте гладни,
Појешће вас!

 

840

Живот није гласање,
Али од гласања зависи!
Дигни глас!

 

841

Немојте гласати за оне који поскупљују грејање
Када свуда у свету падају цене нафте и гаса!

 

842

И ГЛОГОВ КОЛАЦ СЕ МОРА ЗАРАДИТИ!

 

8431987

Немојте проћердати свој глас на оне који отварају фабрике, путеве и поправљају школе и болнице само док траје изборна кампања!
Немојте!

 

844

Ми волимо да нам престоница буде лепа,
Али није само Београд Србија.

 

845

Немојте чекати да деца српских политичара проћердају Србију на сплавовима!

 

846

ПЕСМЕ, БРАЋО, ПЕСМЕ,
А НЕ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ!

 

847Немојте гласати за оне чијој деци је једино занимање пијанчење и банчење!

Има поштених људи.
Ту, у комшилуку.
Осврните се.

СТАВИТЕ ПРСТ НА ЧЕЛО!

848

Немојте гласати за оне који презиру сиромахе!

 

849

Немојте гласати за оне који потцењују свој народ!

 

850

Делити имовину са позиције власти то значи, одузети!

 

851

ПРСТ НА ЧЕЛО!

Немамо вишак времена.
Живот је један.
Непоновљив,
Леп и кратак.
Не препуштајте га
Зликовцима, будалама, идиотима, хохштаплерима, лоповима, криминалцима, злобницима…
ПРСТ НА ЧЕЛО!

852

Неки мисле да се прст ставља само у уста или на чело!

 

853

Има и оних који неће ни репом да мрдну,
Камоли да гласају!

 

854

Има и оних који чекају да освојимо власт,
Па да им дамо да владају!!!

 

855

ВЕЋИНА СТАНОВНИКА СРБИЈЕ СУ ЛИДЕРИ,
А ГЛАСАЧЕ МОЖЕТЕ ИЗБРОЈАТИ НА ПРСТЕ!

 

856

Немојте гласати за оне који су заборавили своје мајке за које је „у комфорним становима измишљен споредни улаз за мајке“.

 

857

Немојте гласати за оне чије „мајке чаме по старачким домовима, да их не би ометале“, да их не би брукале пред светом!

 

858

Немојте гласати за оне који се радују када нечија мајка плаче!

 

859

Код нас у Нишу је јуче премијер отворио празну халу.
Не знам зашто то није учинио раније јер је одавно празна.

 

860

Дачић се чуди где су му коалициони партнери!
Вероватно су однели и кофере!

 

861

Министар културе се не појављује,
А глумци из позоришта прелазе у изборни циркус!
Празна позоришта ће отворити за следеће изборе,
Ако нађу инвеститора!

 

862

Он ће вас водити у будућност или у прошлост,
Само да пусти у погон још неколико празних хала
И евентуално да префарбају железничку станицу,
Или да прокопају Прокоп.

 

863

Онај аутопут, код Пирота, који је отворен пре неки дан, је већ пропао.
Дакле, биће посла !

 

864

НЕМОЈТЕ ИМ ДОЗВОЛИТИ
ДА НА СПЛАВОВИМА СПИСКАЈУ СРБИЈУ!

 

865

ДА ЈЕ СИГУРАН НЕ БИ ОТВАРАО ПРАЗНЕ ХАЛЕ?!

 

866

ДА ЈЕ СИГУРАН НЕ БИ СЕ ОНАКО ДРАО!

 

867

ШЕШЕЉ ЈЕ ПРОИЗВЕО ВУЧИЋА И НИКОЛИЋА.
И ТО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ УРАДИО ЗА СРПСКИ НАРОД.
А ТО ЈЕ, ПРИЗНАЋЕТЕ, ОДВРАТНО!

 

868

ЖАЛИО МИ СЕ ЈЕДАН ПРИЈАТЕЉ ИЗ ЗАЈЕЧАРА ДА НЕ СМЕ ДА УКЉУЧИ ШПОРЕТ, БОЈИ СЕ ДА СЕ ОТУД НЕ ПОЈАВИ ОНА АВЕТИЊА!

 

869

КЊАЖЕВЧАНИ СУ И СИНОЋ БИЛИ ОДЛИЧНИ.
ЗАСЛУЖИЛИ СУ ПЕТИЦУ
И НЕ ТРЕБА ДА ПОПУШТАЈУ.

 

870

Нешто сте се ућутали.
Кад је већ тако, онда
Прст на чело!
Срдачно,
Ваш Књаз

 

871

Сада можете у тишини да размислите и да напишете ако сте нешто смислили јер нема ко да вам се по цео дан дерња!

 

872

Ми смо одлучили да му сутра доакамо!

 

873

НЕМОЈ ВИШЕ ДА ЋУТИШ,
ГЛАСАЈ!

 

874

СРБИЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА ИЗБОРЕ,
АЛИ МИ ВЕРУЈЕМО ДА ЋЕ СЕ УЗДИЋИ!

 

875

МОРАМО ПОМОЋИ СРБИЈИ.
НЕ ПОСТОЈИ РЕЗЕРВНА СРБИЈА.

 

876

Не очајавајте,
Биће и горе па ће вам се свиђати.

 

877

ОНИ СУ ИМАЛИ ИРОДА,
МИ ИМАМО ИЗРОДА!

 

878

Добили сте јајца, а после празника ћете добити и оно друго!

 

879

Американцима је главна посластица колатерална штета.

 

880

Комшика дигла нос,
као да су сви избори завршени.

 

881

ТУЦАЈУ СЕ ТРИ ДАНА А ЦЕЛОГ ВЕКА СЕ ЧУДЕ ШТО СУ ЗАТУЦАНИ!

 

882

ПРВИ МАЈ СЕ ПРОВУКАО ПОРЕД ВАСКРСА,
СРЕЋОМ БЕЗ ТЕНКОВА!

 

883

ПРВО ТУЦАЊЕ,
ПА ПОТУЦАЊЕ!

 

884

ГЛАСАЈТЕ КАО ЉУДИ!

 

885

САМО НАС ХРВАТСКА МОЖЕ СПАСИТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ!

 

886

АКО ЈЕ ИГРА,
ГДЕ ЈЕ ЧИГРА?

 

887

Неки мисле да се иза облака крије матори воајер.
Други мисле да је облак падобран
и да ће се сваког момента спустити на земљу.
Само да знате, тај не уме ни да оре ни да копа.
И жене га не воле.
Више воле сина.

 

888

Можеш на њега да се ослониш,
Може да буши,
Може да разбија,
А може и да се откотрља

 

889

На сутрашњи дан су Нато бомбардери у Нишу убили 16 људи.
Сутра је гласање.
Желим да кажем да нећу гласати за оне који су призивали бомбардовање Србије, нити за оне који су бомбе наводили на децу и на труднице.
Нећу да гласам за џукеле!
Гласајте за људе!
Гласајте људски!
Немојте гласати за партије!

 

890

Која је већа вероватноћа да набасаш, забасаш или закасаш?

 

891

Тежак живот није за јадиковку,
Него да избистри главу.

 

892

Размишљам о оном Кишовом

“…не можемо ништа против своје љубави…”
Разуме се, не чиним то због њега,

него због ње.

 

893

Ако је волети грех, онда много волим да грешим,
А теби што год будем саветовао биће погрешно.
Не остаје ти ништа друго него да грешиш,
Или да грешиш што не грешиш!
Најбоље је да уместо мене послушаш себе.

 

894

Данас је петак, 13. мај.

За неке људе сутра ће бити 14. мај.

 

895

Испаде да је тај Лондон далеко,
као да је Мали Лондон.
Па, стварно,
Не пада киша.

 

896

Гле апсурда, ја је волим, а она се бави апсурдима!

 

897

Њој је сада лакше, а мени је увек тешко.

 

898

НЕМА СВАКИ МИШ СРЕЋУ ДА НАЛЕТИ НА МАЦУ!

 

8993

Да би миш шмугнуо у рупу потребно је да наиђе на праву мацу.

 

900

Јуче у Нишу осудише познатог српског писца

због пуњене кокошке.

Нишки писци се не појавише.

Ни пре, ни после.

Воле пуњене кокошке.

И зато ћуте и кркају.

Једу говна.

 

901

Све је лепо
И све ми фали!

 

Не може се глава тек тако избистрити,
Понекад је потребно нешто и просути!

 

902

Ако баш немаш друга посла,
Радуј се животу!

 

903

Свет је поклекао,
Спремају се за пушење!

 

904

Људи воле да их неко лаже,
А неће да читају поезију!

 

905

Нико себе није ухватио у лажи,
Па неће ни Вучић!

 

906

Довољно је да човек постане дете.

 

907

Целе ноћи сунце сам чекао,

Откад је синуло до данас,

Глава ми је усијана!

Сад стрпљиво чекам да се охлади.

Помоћи ни откуда.

 

908

Знам да не воле да устану радним даном,
Али данас је недеља!

 

909

Мрак има само једну добру карактерну особину,
Због које се стално курчи,
А то је светлост.

 

910

По правилу, када жена схвати да је најлеша кад је гола, онда је касно!

 

911

Јебеш живот у коме се умире због љубави.
Ваљда би због ње требало живети!

 

912

Занимљиво,
Некада сам мислио да су бубице
Само у мојој глави,
Сад видим да их има и другде.

Није само моја глава шупља.

913

Спремао сам жваку за доручак,
онако бунован саплетох се и
све оде у божју матер.
Сад сам гладан поезије.
Гладан сам као вук.

 

914

Питањце за Наташу Андрић:
Због чега када се каже вретено
сви мисле на боцку?

 

915

OBAVEŠTENJE!

Neke osobe-čitaj: spodobe, uporno pokušavaju da me uvuku u svoje grupe-čitaj: rupe, da bi mogle da šaraju po mome zidu, da bi ga zapišavale, da bi iza njega mogle da kenjaju i da jedu. Bolje bi im bilo da me se okanu i da si jebu mater, kad već nisu ni za qrac.

916

Некима се усија рингла,
Некима се усија глава,
А некима гузица!

 

917

Када сам обукао најмодерније италијанско одело рекли су ми да сам Жабар, а када сам био го викалe су, Цар!

 

918

Одавно су ми рекли да ћемо сви отпутовати. То сам запамтио, али ни то ми ништа не вреди. Само ми ствара нервозу. Смета ми. Узнемирава ме та глупа, одвратна, мисао. Која је одвратна као и све што је тачно. Деконцентрише ме. Не могу људски да возим. Очекујем сваког момента да се на некој кривини сурвам.

 

919

Можда је све наопако. Можда ја као сви нормални људи видим све наопако. А то је опако. Јесте, али њима не смета. А мене нико ништа не пита. И када ме пита, то је све реда ради. Зато је боље да ћутим. Зато ја то и радим. Ћутање је једини прави разговор.

 

920

Ako ti je život težak, onda je on težak bez obzira da li ti veruju i nezavisno od lokacije.

 

921

Niko neće pobeći od Krivog drveta.

Ne bežim ni od neprijatelja.

 

922

Cele noći more udara
I njega tera neki djavo.
Jutros se smirilo,
A ja nisam.
Čekam sunce!

 

923

Mudrac je naivan i može ponekad da ispadne budala, a tupan ne može ni budala da ispadne.

 

924

Na teritoriji današnje Grčke živeli su STARI GRCI.

Sad je u Grčkoj sve u grču.

Sve je u tragovima.

 

925

I Sunce ima pomračenje!

 

926

Sve što kažem razveje neki vetar!

 

927

Ljubav ima razne kolaterale.

 

928

Srećom Grci imaju svoje muke te niko ne spominje one naše spodobe!

 

929

Ovog leta neće vam trebati klime,
Ladiće vas Vučić!

 

930

Do kraja Vučićeve reforme mnogi građani Srbije će biti mrtvi ladni!

 

931

Ima žena koje znaju lepo da spreme ribu, a ima i onih koje znaju samo da je zamrznu.

 

932

Srodnici ili rođaci mogu i da se mrze, a prijateljateljstvo isključuje mržnju!

 

933

Od pesnika se vazdan nešto očekuje!

 

934

Pesnik nije razbojnik, ali ima stvari koje samo on može da razbije.

 

935

Ako se neko stalno udara u grudi, onda je sigurno reč o majmunu. U pitanju je gorila, bez obzira da li je maskiran ili je obučen kao predsednik vlade.

 

936

Islamska država se proširila i do američkih guzica.
Amerikanci su se mnogo trtili .

 

937

U Nišu je bolje mesto pod kišobranom nego pod Suncem.

 

938

Vidim da svi žale one američke pedere,
a ove naše niko ne jebava.

 

939

У ГРЧКОЈ ЈЕ БАР МОРЕ СЛАНО,
КОД НАС ЈЕ СВЕ КИСЕЛО!

 

940

Ако им окренете леђа, зна се!

 

941

Ако вам је све докурчило, почните да волите!

 

 

942

Ko nema ženu neka si nađe mačku!

 

943

Koja žena nema muža njoj sleduje mačor!

 

944

Де Гол је за канцелара Аденауера реко, Ко њега има за пријатеља, непријатељи му нису потребни. Ових дана прочитах да је то руска изрека. Де Гол је још рекао да човек може имати пријатеље, државник не. Сад се чудим одакле оном Вучићу онолики амерички пријатељи, немачки пријатељи, кинески пријатељи, руски пријатељи, арапски пријатељи… Зар вам се не чини да смо већ најебали!

 

945

Рупа дигла ноге
Хоће да хода по небу,
Одозго блешти, сева,
Иза границе чује се плач,
Неко пева!

 

946

Доста нам је пријатеља,
Хајде да видимо ко су нам непријатељи!

 

947

Неки људи стално тупе против фејсбука,
А не скидају се…

 

 

948

Моја мати је говорила,
Иди дете, па ако има негде боље, зови и нас!
Још мало па сам близу почетка.

 

949

Mi za kraj kao slatkiš uvek dobijemo ono!

 

950

Постоје људи који могу да ти дају и оно што немају!

 

951

Само се из космоса не можа видети колико је запуштена наша Србијица.

 

2097

Председник је тупсон,
Али није он крив што је председник.

 

952

Грађани Србије су боље одживели, сада долази још горе!!!

 

953

Како ког гласали,
Увек изаберете најгоре,
Или вас претупају.
То сте већ видели.

 

954

Наши политичари само подводе Србију,
За ситне паре,
Јебо им пас матер!

 

955

На лошу политику се мора стално указивати!

 

956

Ако икада будем умро, а искрено, сумњам да ће ми се то десити, али ако се деси, онда ће то бити од муке због поштарине за књиге.

 

957

Богови, знам да постоји само један, један ко ниједан, али ја волим множину, они не мрсе.

 

958

УСКОРО ЋЕ СЕ РАСПАСТИ И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА.
СИТУАЦИЈА ЈЕ ГОРА НЕГО ШТО МИСЛИТЕ.
СРБИЈА МОРА БИТИ ПАЖЉИВА.
НАМА СУ САДА ПОТРЕБНИ ПОЛИТИЧАРИ ОД ЗАНАТА
А НЕ ОД ИНАТА.

 

959

У свету људи гледају своје интересе,
А ми на Балкану се заљубљујемо.

 

960

Kod nas je bilo krvavo!

 

961

У Нишу је паклена врућина,
Али, ако морам да плаћам грејање,
Не морам да ложим,
Нити морам да се посипам пепелом!

 

962

Многи гледају фудбал због његове лепоте, а лепота је у непредвидљивости. Потпуно су сметнули с ума да се броје само голови.

 

963

Није ти врућина зато што си ставио прст на врућу ринглу, него зато што си га ставио на погрешно место.

 

964

Када се каже младо месо многи људи одмах помисле на јунетину.

 

965

Не чекајте ме,

Идем да се волим!

 

966

МУШКАРЦИ ВОЛЕ ПОШТЕНЕ ЖЕНЕ

Поштене жене не воле да се свет саири од њих
Зато све раде тајно.

967

Došli ste do pravog zida,
Udarite glavom,
Otvoriće vam se
Ili glava ili zid.
Ili jednostavno napišite poruku
I nosite se!

 

968

Žurim,
Čeka me riba
I šardone.

 

969

Неки још не могу да схвате да рибе нису животиње!

 

970

Рибе добро пливају и без пераја,
Али не могу без перја!

 

971

Самоћа је опасна ствар.
У самоћи човек може да досегне Бога.
А шта после?

972

Боље риба у руци
Него усран голуб!

973

Западна цивилзација, Инке, Ацтеки… није знала за точак, али је направила чуда.
Код нас је важно да се тркаља!!!

974

Mi obrasmo bostan
A Miroslav Todorović ne može da obere maline,
Ali zato bere stihove.

975

Свет се покварио,
Требало би наћи мајстора.
Можда је боље да га вратимо власнику.

976

Овај свет је баш онаква рупа
Какву замишљамо,
Од почетка до краја.
Или би боље било да смо
Нешто смислили
Док није исцурио.

977

Неким људима је важнија поезија од политике,
Још нису схватили да је најважнија.

978

Ако пропустите први воз
Можда ће наићи неки други,
Али ако пропустите живот,
Неће вам остати времена
Ни за кајање.
И њему се то десило,
А ви замишљате
Како је мрцу
У рају!

979

Круг се не отвара
Па се и не затвара,
А живот је једносмеран.

980

За стварање света нису потребни срп и чекић, ни зупчаници који презубе најважнији тренутак, нити нове технологије, потребно је само да мисао експлодира.

981

Свако има свој свет,
Сваки човек је свет,
Ниједан свет није само твој.

982

Као што мирис љиљана припада
Целој долини,
Тако и цео свет припада свима.

983

Власт говори о патриотизму само када је густо,
А о лоповлуку никада!

984

Власт је за народ,
А паметни људи владају својим мислима.

985

Власт је за народ,
А паметни људи владају својим мислима.

986

Светови у свечаним одорама на благдан излазе из главе песника да се поклоне свету!

987

Венци лебде понад дечјих душа песника.

988

Терају слона кроз иглене уши!

989

Љубав није само оно!

990

Кад год се деси неки земљотрес
Сруши се неки свет!

991

Кажу, меље,
У ствари само клопара!

992

Лав није слон што је лењ,
Или што има краћу сурлу,
А лавица је нешто треће.

993

Vučić se pravi blesav,
Kao prima gradjane,
A što narod izdržava tolike hohštaplere?

994

Срце је једна обична крпа
којом не можете да обришете космичку прашину,
али зато вам може натерати сузе
чак и онда када нећете.

995

Суботом идемо на пијац
да бисмо знали колико нам је још остало

до краја месеца.

Недељом се не ради.

996

Субота је тежак дан
јер онда све меримо,
прадајз, паприку, лук…
и продавачице,
а сељаци вас гледају испод ока
и упорно мисле како да вас прејебу,
и све се пренемажу
као да им је татко премијер.

997

DA LI STVARNO NEGDE POSTOJI EGZIT?

998

SRBIJO, I MI NIŠKI CIGANI DUŠU IMAMO. POKAŽI NAM EGZIT PRE EGZODUSA.

999

BEOGRADE, ZAR SVE MORA DA SE NABUTA U TVOJU GUZIČINU?!

1000

Фудбал није игра, осим ако под игром не схватате хохштаплерај који називају бизнисом! А ако вам не сломе главу, сломиће вам ногу. Да би вам се то десило не морате да учествујете у игри. Довољно је да се затекнете на стадиону као гледалац па да добијете по глави. Уместо хулигана то ће вам учинити полицајац. Ако имате довољно новца можете да бирате земљу где да вам се то деси. Неки су умрли поред телевизора. Замислите!

 

 

Борис ЛАЗИЋ: ТИХИ ПРИЈАТЕЉ-ГОРАН СТОЈАНОВИЋ

Поговор у књизи

Горан Стојановић, Одавно нисмо беснели по шуми

НКЦ, 2015.

Борис ЛАЗИЋ

ТИХИ ПРИЈАТЕЉ

 

Горана сам упознао почетком деведесетих година, у Паризу, на књижевној вечери. Упознао нас је песник Радивој Станивук. Срели смо се у просторијама Српске допунске школе која се тада налазила у великој, пространој, маркантној згради, на Пармантјеу (на корак-два од улице у којој је до пре неколико година живео Данило Киш[1]). Та зграда је, у току транзиције, средином деведесетих, продата, новац се слио на приватни рачун једног од школских челника, а српска је заједница изгубила једну од својих референтних адреса у Граду светлости. Случај никад није решен.

У то време је агилни Властимир Станисављевић-Шаркаменац, предавач, касније све успешнији писаца из Крајинског круга (Адам Пуслојић, итд), организовао књижевне вечери, гостовања писаца из Отаџбине, мизучке соарее. Приликом једног од тих сусрета упознао сам и Горана. До тада сам се махом дружио са Радивојем Станивуком (реч је о 1992.), а главна адреса је била Културни центар Србије – и околне кафане. У то време сам студирао на славистици и још нисам објављивао своје радове. Уствари, још никог од живих писаца нисам познавао. Људи обично улазе групно у књижевност – упадају у њу, груну као компактна маса (чудо за занат који у старту налаже крајњу поетичку издиференцираност). Нисам живео нити студирао у Србији, и до Станивука и Горана, Нине Живанчевић, Бранка Маширевића (суоснивача Геопоетике) – нико није читао моје стихове. Уз то сам – за разлику од Кристофа Дабића (Christophe Dabitch) или Наташе Нисић (Natacha Nisic), па и Слободана Деспота (он се као романописац и блогер јавља доста касније али је као књижар и уредник већ присутан), рецимо – писао на српском (чак сам и есеје, писане на француском, стварао поводом српских или хрватских песника (мој есеј о мотиву смрти у поезији А. Б. Шимића је коначно убедио Радета да доиста има посла с писцем – Горану није требало толико, Горан није патио од маније величине).

Деведесете памтим по напорима (махом, узалудним) српских, париских интелектуалаца, да појасне културни и друштвени контекст политичких дешавања на Балкану. Неколико социолога, архитеката, сликара и писаца је уређивало часопис „Dialogue/Дијалог[2]“, који деведесетих заузима оно место које је, у току претходне и срећније декаде, заузимао „Migrations littéraires/Књижевне сеобе“ штампара и песника Николе Миленковића[3], с тим што је у „Дијалогу“, за разлику од чисто књижевног профила „Миграсиона“, тежиште било на политиколошким текстовима. Поред Школе, Културног центра, књижаре « L’Age d’homme » Владимира Димитријевића, часописа и, наравно, Српске православне цркве, важно је споменути и кафане. Станивук и ја смо се у више наврата на Великим Булеварима, по кафанама Улице Монмартра, сусретали са Слободаном Јовалекићем, али једна од важнијих, једно од дугогодишњих састајалишта, за Горана, Радивоја Сребру, Вишњу и мене је била кафана Дантон, на Одеону, у Латинском кварту где се, уз добро Леф пиво, расправљало о књижевности – Горан би тад из џепа вадио ситне четвртасте блокове у које је имао обичај да записује своје стихове, сваки је сусрет тако био мали хепенинг, и док би нам Горан читао, ми бисмо вагали сваку реч, сваки стих, пуштали да стихови тону у нас као опијати и делују још дуго пошто бисмо се разишли. Ми смо се, наравно, састајали и по кућама: у атељеу Петра Омчикуса, у стану-атељеу Љубице Мркаљ, на изложбама Златка Гламочака, у стану Нине Живанчевић, на Пантену код Радивоја Станивука и Кристине Шатон (1992-1996), а касније посебно код Радивоја и Свјетлане Сребро, па у тринаестом, у стану композитора Ивана Јевтића, или код мене, за лепих дана, у башти уџерице на Горњем Монтреју, а с нама и наши француски пријатељи, песници, писци, музичари, како кад и како с ким (Жан-Лик Рахариманана, Жан-Клод Башле, Оливје Брин, итд). Нина, Горан, Иван, Радивој и Бранко су, у нашој кући, били радо виђени гости, кућни пријатељи. Ипак, сви су ти сусрети били ретки и свак је од нас, уствари, живео једним одвојеним, власитим, углавном самничким, животом, у једном од безброј могућих Париза, са својим кругом пријатеља, у оквирима својих свакодневних обавеза. Тек би се повремено – једном у два до три месеца – ти наши, лични, самотнички градови, укрштали – па бисмо се опет дружили и виђали[4], састанчили и „ковали блиставе намере за сутра“[5], како је то једном приликом записао Горан.

Салони књига су били посебни свечари. За ту прилику је свак од нас имао бар по два, три слободна дана. Мноштво је анегдота везаних за те пролећне дане. Радост поновног сусрета с Гораном 2005., када сам био лектор српског језика у Лилу, два пуна дана шетњи дуж обале Сене, кроз штандове сајамских излагача, кратки повратак у родни град оплемењен сусретом с песником слатког апсурда, незабораван је доживљај. Затим сусрет с Николом Куртовићем (Nicolas Slobodan Kurtovitch), острвским песником, драмским писцем и романописцем родом из Нове Каледоније, једним од водећих савремених француских писаца, Французем наше горе лист и с Вонгаром, вероватно, најбитнијом фигуром (и) нашег књижевног стварања у Океанији. Горан, Бранко и ја га упознајемо на његовој промоцији.

 

Ти познајеш човека? Пита ме Бранко.

Не. Никад се нисмо срели. Читао сам га. Цитирао у „Губилишту“.

Па како ћемо га препознати?

Он је наш.

La gueule slave, На то ће Горан, уз заверенички и напола срамежљив, осмех.

 

И заиста, нас тројица прилазимо штанду Океанијских литература где се међу Меланежанима све јасније издваја кршни профил Југовића. Колико смо се ми обрадовали њему, толико се и он нама. По мајци Француз – његов је директни предак први француски званичник у Новој Каледонији, такорећи први Европљанин који је крочио међу Канаке, Никола је рођен у кући претка, у колонијалном кварту Нумее, док је по оцу Југословен, Сарајлија. Отац је, као муслиман, био члан Југословенске војске у Отаџбини и завршио је рат у егзилу, био је апатрид. Његови су се родитељи упознали у Сиднеју, али је Никола својих првих пет година живота провео у Стену, недалеко од базилике Сен Дени, где сам и сам, десетак година касније, одрастао, и где живи велик број наших људи (и сам Маширевић ће тамо боравити више година, заменивши Луксембурши парк и Латински кварт за живописни свет светског лумпенпролетаријата који се разлије, за празнике, у пространи парк Ла Курнева). Никола од тада остаје у вези с нама – биће чак и гост Фестивала поезије у Сарајеву – захваљујући мом посредовању (тада сам први пут осетио да сам, у нашој средини, поштован). Шта све не чине салони књига, културна посредништва!

 

Горан је био тих, сабран, ненаметљив. Био је у истој мери шерет, шаљив и срамежљив, чудо од човека. Муку је мучио приликом наступања, читања наглас својих стихова. А глумац, члан ансамбла Кабареа! Имао је проницљиве очи, поглед заоденут сетом и који је био уперен дубоко негде, унутар (песник, непобитно). Имали смо неколико заједничких пројеката. Мој први, опширни интервју је био с њим (објавио нас је Влада Копицл у новосадском Дневнику). У то време је Горан још повремено радио као новинар-дописник наших листова. Водио је дуге разговоре и с Данојлићем те низом наших сликара. Друга сарадња је везана за лик Бата Љубе Петровића. С њим, некадашњим политичким комесаром (sic !) за раднике у расејању, лиричаром, вајаром и глумцем, творцем неформалног Кабаре театра, директором институције за културне делатности (иза чијег оснивања се налазила некадашња, потонула социјалистичка држава)! Талентован али и непробирљив, даровит колико и немаран, аљкав, уз то и неретко ситничав, прек, с понашањем паланачких редитеља какве ћу тек бити у прилици да, за пар година, упознам на Сорбони, он је водио свој театар као гуру своју секту. Међутим, он је имао оверен печат удружења. Печат који је ствар заодевао ауром званичног акта. Тај његов печат смо Горан и ја искористили да оснујемо, у неформалном виду, друштво песника. У једној свесци још држим запис имена друштва, наше потписе као и печат Бата Љубиног удружења. У кафани на тргу Бобур, поред Културног центра Србије, нас тројица смо једне зиме тако основали Српске песнике париског круга/Poètes serbes du cercle parisien. Прво издање удружења је Страшна музика о бескрају, наш заједнички песнички рукопис, објављен као Самостално издање, 1999, у Паризу (фотокопирница на Бобуру, иза угла Театра Молијер и лезбејског клуба). Имали смо и промоцију, у једној кафани на метроу Filles du calvaire. Српска критика се оглушила о наслов, али не и публика. Поједине песме су говориле, поједине су песме баш биле израз оног што су слушаоци те гадне 1999. осећали, с чим су се носили, бар наш млађи свет у расејању, бар они пијанци који су нас читаву једну ноћ слушали. Посебно их се дојмила Горанова поезија („Гол у гостима“, „Србија елегија“).

Одмах је, с Љубом Петровићем, око другог издања – једне антологије песника – дошло до јачих, поетичких размимоилажења. Бата Љуба је (супротно првобитном, начелном договору) тражио да буде реч о текућем стваралаштву – ја, уредник издања, али и Горан и Власта Станисављевић, лектори издања, да буде репрезентативан пресек лирског рада нашег лумпенпролетаријата (било је ту занимљивих ликова и божјака вредних спомена). Бата Љуба је најпосле изгурао по свом, одрадио антологију на своју руку, дошло је, наравно, до прекида сарадње и касније до разлаза с колегама из Кабареа. Још чувам у архиви свој избор песника, с предговором и биобиблиографским подацима, те Горановим интервенцијама (рукопис је неколико месеци био у његовом стану), које је чинио графитном оловком, читким рукописом, уз мноштво занимљивих увида, глоза, коментара. Горан као критичар!

Наше дружење и песничка сарадња врхуни радом на Ритуалима. На тој књизи је Горан радио дуго и пажљиво. Настојали смо да том књигом покријемо све што је пропуштено нередовном и неадекватном рецепцијом његовог стваралаштва у Србији. Покривен је песнички рад од нишког периода и ране фазе у Паризу, све до последњих стихова. Горан је имао јасну визију дела: организација књиге – циклуси, распоред песама, наслови – његов је рад. Заједно смо гледали да песме дамо у што чишћем, лирском виду – иако је то, с обзиром на Горанову поетику (честа, интенционална употреба прозаизама и празног хода), био пипав посао. Трећи сарадник на књизи, у својству критичког читања дела у настајању, био је Радивој Сребро. Радивој је имао (уз Нину), од свих нас, највише слуха за Горанову сатиричку и надреалистичку жицу, за поезију о странствовању (изузетно је ценио песму „Гол у гостима“), за основне одлике Горановог песничког рукописа – каламбуре, прозаизме, набрајања, надреалистичке слике и колаже. За књигу сам написао поговор. Ритуале је објавио песник и уредник Живко Николић, у Београду (Књижевно друштво Свети Сава). Ова књига крунише целокупан Горанов рад, кроз њу је испољио сав распон свог дара, пунину свог лирског гласа, то је књига у којој је дао целог себе, у којој је за сваки сиже изнашао одговарајућу форму, за сваку форму одговарајући језик, ритам. У њој се налази не један антологијски циклус, не једна антологијска песма, фрагменат.

Станивук није схватао, није осећао Горанову поезију. Није трпео његову жаоку, његов сатирички нерв. Игривост, иронију, сету заоденуту ведрином и смехом. Одрицао јој је сваки легитимитет већ и тиме што би рекао да то – „не разуме“ (напор духа је потребан за све, а посебно за савременике). И доиста, није могло да буде два тако различита, удаљена осећања и схватања поезије од оног ученика Рилкеа, Милоша и Песое, и лирике наследника авангардиста, надреализма, колажних решења Тристана Царе! Један малени сатир, један слатки Винавер је певао у Горану Стојановићу. Горанов стих рачуна на игру како на језичком, звучном, лексичком пољу, дакле на означитељу колико и на означеном. Истина је, Горан негује десакрализацију, депатетизацију. Поема о девојци коју, између осталог, буде „сатови-зврндови“ (очито позивање на класичну песму Бранка Миљковића) је разуђени иронијски спев грађен на поступку набрајања којим песник префектно влада с циљем депатетизације, (лирске) профанације чувене песме. Кумулација прозаичних, натуралистичких и надреалистичких слика и поређења доводи до општег, урнебесног, смеха, луде самоспознаје („Испод моста Мирабо тече Аполинер“!). Ту врсту смеха, обрта перспектива не трпи идеализам Парнасоваца.

Песник Горан Стојановић је непрочитан. Критика нити је икад озбиљно порадила на рецепцији његових књига, нити је ситуирала његово певање у адекватну песничку школу и правац. Милован Данојлић и Душица Потић су га најбоље осетили, али нису константно пратили његов рад. То није урадио нико. Данојлић јасно уочава наслеђе надреализма, Потићева чини најозбиљнији напор тумачења, први збирке у рукопису „Време брбљивог филма“, друга „Шумадије“ у издању КОС-а, али нико од њих не пише о „Ритуалима“, најбитнијој књизи поезије Горана Стојановића, разуђеној збирци којом песник крунише свој рад. Ту, вероватно, у моменту појављивања његове најважније књиге, и настаје расцеп између певања и рецепције – сам издавач (Живко Николић, иначе један од најбољих издавача поезије у Србији данас) не развија констатну сарадњу с критичарима, тако да је објавити књигу, у овом случају[6], значило исто што и бацити камен у воду. Слично се потом десило и са Парисловијом, у издању Нишког културног центра. Додао бих, међутим, да га нишки књижевни круг (Градина, Нишки културни центар), генерацијски садругови (Сигма, Звонко Карановић) није никад изгубио из вида.

Десет година је чекао на папире, десет година није долазио у Србију, десет година није видео оца. То је тим страшније што је, из лета у лето, посматрао нас који одлазимо у завичај, који се из завичаја враћамо, са сепетом књига и прича. Посебном виду самоће – појачавању самоће – су доприносила бескрајна и, очевидно, јалова дописивања (смс, мејлови који су, вероватно, и облик стваралаштва), љубавне поруке из далека. Треба замислити осећај узалудности који то неминовно прати. Треба замислити погреб тек рођене наклоности. И онда се песник одлучује на прекид с париским светом, на прекид с дотадашњим животом, на одлазак на Југ, на повратак чистој литератури.

Горан је умео да се затвори и да се на дуже време не огласи. Средином прошле деценије напушта Париз. Узалуд се за њега распитује свет из Кабаре театра. Живи и ради између Бретање и Марсеја. Пише сасвим нове песме, новим језиком, сликама. Реч је о превасходно приморским и љубавним мотивима датим кроз специфичну призму његових осећања и визија. Прочитао сам свега неколико тих песама. Превео једну или две. Требало је да објавимо двојезични избор његове поезије[7]. Он је имао десетак мојих препева, као и туђих, својих песама, али до остварења идеје није дошло. Обојица смо помислили да је сад, и мојим преласком на Приморје, куцнуо час за финализацију пројекта. Нажалост, два месеца после последњег контакта и договарања око виђења у Марсеју, Горан је умро. Тако сам свега неколико месеци по досељавању на обалу морао да се суочим и с његовом смрћу. Смрт нас је тим више поразила јер смо се радовали поновном виђењу, обнављању другарства – у другом окружењу, другачијој стварности. Париз и онај свет је био иза нас.

Нисам доживео ту катарзу. Остају, данас, сећања, остају песме које су ми посебно драге и за које држим да су антологијске (“Лази буба“, „Горан и песма“ „Аполинер“, „Сликар њене бутке“, „Курва иде на посао“, „Буди је…“, „Шумадија“), задовољство изгледом и садржајем Ритуала, књизи песама која је можда и конкретно опредмећење једног неочекиваног колико дубоког и дугогодишњег другарства.

Ово је сећање на Горана. Ово није Горан сам. И све то сада делује заумно, Горановски, „тихо као у сну“.

Ница, 23. 09. 2014.

[1] Тих година је на фасади те зграде постављена комеморативна плакета са следећим натписом: Danilo Kiš, écrivain. Бранко Маширевић је тим поводом написао одличан, нијансиран есеј о покушају манипулације Кишовим ликом и делом од стране Нових филозова и француског културно-политичког мејнстрима.

[2] Богољув Кочовић, Ђорђе Коњиковић, Драган Павловић, Никола Шујица, Радивој Станивук итд.

[3] Држао је атеље на Батињолима, на Клишију, у седамнаестом округу, и радо примао госте. Ко све није замастио прсте листајући његова свеже пресована издања. Станивук је маштао о штампању појединих својих поема тамо. Био је срдачан човек. Милован Данојлић је постхумно објавио избор његове поезије.

[4] Посета Лувру, приликом првог жениног боравка у Паризу, у којој нам се придружује Горан, Вишњино прво дружење с њим, читава једна шетња кроз галерије Музеја у којој песник – сродно доживљају Ненадовића с Његошем у Италији – постаје важнији од првобитне замисли – Вишња нас слика и поред бисте цара Констатина, мали clein d’oeil граду на Нишави, шта човек да тражи више од живота?

[5] Стрип аутор Тони Радев има неколико изванредних фотографија њихове заједничке посете Монтреју.

[6] Песник живи и ради у иностранству, нема приступа водећим београдским часописима, итд.

[7] У своју референтну антологију Anthologie de la poésie serbe contemporaine (Un infini cercle bleue, Paris, 2010) уврстио сам седам његових песама. Њему и Бранку Маширевићу сам дао више простора него што им дају – ако им је до данас то ико давао – по антологијама и зборницима поезије у Србији, јер, поред тога што је реч о одличним лиричарима, такође је реч о песницима који делују подједнако у Србији колико и у Француској, реч је о песницима који су културни посредници, они су поетички и језички на међи култура и певања, те већ самим тим различити и важни ради своје различитости.