Category Archives: Власта Младеновић

СРПСКИ ПЕСНИЦИ: Власта МЛАДЕНОВИЋ

У САГЛАСЈУ СА МОКРАЊЦЕМ
(ТЕБЕ ПОЈЕМ, БОЖЕ)

ГОВОРИО САМ, ГОВОРИО

Говорио сам, говорио,
више него што треба,
подизао глас
очајнички до неба.

Сви су слушали,
али као да се ништа није чуло,
Ево сад ја ћутим
а одзвања тишина потмуло.

ЋУТЊА

Нећу више да говорим,
довољан је презир,
усамљен се борим,
чувајући свој крхки мир.

Све што знам,
стављам на папир,
исписујем псалмир,
молитвени дом, храм.

Нећу више да одговарам,
говорим у празно,
јер знам да сам сам,
Изван записаног све је поразно.

Све што је записано,
то и остаје,
све што је од Бога
једино траје.

ЛИЧНИ ПАТРИОТИЗАМ

А.Ј. Мариокову

Поезија је, ипак,
лична ствар,
залуд симбол,
свако осећа
свој бол.

Заједнички је јарбол
и на њему застава,
али док на ветрометини таласам,
у питању је моја глава

ПЛОДОТВОРНОСТ
( биобиблиографска )

Родио сам се,
имало је рашта,
али то се
овде не прашта.

ПОШТА ЗА ТРЕШЊЕВИЦУ

Мирославу Тодоровићу

Пишем ти из мог Шаркамена,
на истоку Србије,
где рађа се сунце,
кроз прозор већ бије.

Будим се, сав у кошмару,
чекају ме послови,
али шта да радим,
шта ћу ја у празну кошару.

Не блеје овце, не ричу краве,
попушта, прокишњава кров,
као луде расту дивље траве,
жђика струга, коров.

Стално косим, косим,
носим се са невременом,
тешко је бреме
пало на ме.

ПОБУНА ХАРТИЈЕ

Перу Ђурђевићу

Поезија без душе,
мртво је слово на папиру,
узалуд руше,
узалуд сатиру
моје дрвеће,
хартија више
трепети неће.

У МАНАСТИРУ ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ

У конаку манастира
Светога Прохора,
поред реке Пчиње,
која тело и душу испира,
коначно мало одмора
за мене измрцвареног.
У долини Пчиње,
после починка,
нови живот почиње.
Миропомазан, нађох свој мир,
и гле, све друкчије видим,
чисте су моје очи,
бистра је моја душа.
Усамљен јесам, али нисам сам,
овде је моје братство у Христу,
мирно, спокојно певам.

Љета Господњег, 2013.

У ПРЕСТОНИЦИ ТИШИНЕ

У Белоградчику сам,
у подножју висине,
чије ме стене, громаде,
штите од сурове околине.

Овде је цивилизација застала
у свом страшном походу,
сувише је мала
да би се супротставила Господу.

Недостижан је свемир,
зато се превисоко не пењем,
чувам свој мир,
мирно, побожно пеем.
Белоградчик (Бугарска),
10-11. јул 2014.

ДОЛАП, МОТО

Живојину Павловићу,
узвратна посвета

Мрак је у овом делу космоса,
мрачно је у души
Све се руши,
пали су идеали.
На рушевинама историје,
ничу нове империје,
као печурке, лударе
после суморне кише.
После страшног бљеска,
мрачно је још више.
У овој космичкој ноћи
само Бог може помоћи.

НАЦРТАНИЈЕ

А. Ј. Мариокову, опет

Дижем ову
препуну чашу,
наздрављам Мариокову
за ствар нашу.
Прелило се,
дошло је до грла,
рука се тресе,
не вреди више
песма врла,
све је тише,
замукла је Србија.
Замукла је Србија,
утишала се, ућутала,
земља мала
пред велику буру
…………….

ТРИ СТРОФЕ

За Јона Минулескуа

Све што је минуло,
могло је и другачије,
али све си предвидео,
радост и ране,
Јоне, Јоване.

Све си предвидео,
два пута и воз,
свет на четири стране,
Јоне, Јоване.

Све си предвидео,
песничком интуицијом, зна се,
време није за романсе,
и свао би да сиђе на својој станици,
али воз никако да стане,
Јоне, Јоване.

ЈА, ЈАДНИК

Ја сам само јадник
и ништа више,
јер шта је друго песник,
срећан само док пише.

Молим Бога да једном
у заносу тихо усним,
јер нема помоћи,
нема помоћи док живим.

ПРАСКОЗОРЈЕ ПОЕЗИЈЕ

Сад сам,
како знам.

Полако, путем христовим,
па докле стигнем.

Корак по корак,
има времена,
још је мрак.

А кад сване,
заиста, заиста,
судбина ће бити иста.

СТРАДАЊЕ ХРИСТОВСКО

Радије ћу и ја
страдати страдати ради христа,
нек ропће поезија
срца чиста,
нек страдам, зарад истине,
макар сам.

Одбацујем милост
сваке људске власти,
о какво дивно подвижништво,
у немилости бити због части.

КАРПАТИ СЕ НАСТАВЉАЈУ

Делијованска
Пут ме води
кроз планине,
пределе снежне,
разбацане су хаљине,
руке беле,
руке нежне.
По милости Божјој
путујем, ја славуј.
Господи, помилуј!

УЗДАРЈЕ

Др Слободану Ћамиловићу

У дар се свој
једино уздајем,
све што имам
и што дајем.

Што је право
и Богу је драго,
зато певам,
певам усправно

НОВИ СНОВИ

Главом без обзира
бежим у снове,
зато ваљда ја
пишем стихове.

Не могу без њих,
сваки ми стих
живот значи,
без обзира како се тумачи.

БОЖЈА ПРОМИСАО

Др Радиши Антићу,
теологу

Прошао сам муке,
страшне науке,
велико је моје знање,
по Божјој промисли
истинско певање.

ПЕСМЕ БОГУ

Поезија је истина,
али има ли кога
да је слуша,
сем Бога.

Хвала за речи
које изустих,
Њему дарујем
сваки стих.

Све сам гласнији,
срце моје сме,
док има Њега
биће и песме.

ПОМАЖЕ БОГ

Тврде су моје песме,
љуте као стене,
тешем , брусим их,
гладим сваки стих.

Тежак је посао
којим се бавим,
тежак за мене нејаког,
али помаже Бог.

Бог помогао.
ТЕРЕТ, РАСТЕРЕЋЕЊЕ
“Изделио сам људима богатство,
сада уживам у њему.”
Стојан Богдановић
Не занима ме богатство
које није дато од Бога.
Пао ми је шар-камен са срца,
растерећена је душа моја.
И гле, настаде грабеж
међу људима,
свако сваком отима,
кукавице гутају очима.
Нисам завидан људима,
то, све што је проклето,
мене не занима.
Довољно се има.
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

Власта Младеновић  је рођен 1956. године у Шаркамену код Неготина.
Објавио је преко двадесет песничких књига. Између осталих, Дисиденти корачају улицом Франшеа Депереа (Београд, 1986), Без мене ( Београд, 1988), Онај кога нема (Београд, 1994), Немам избора (Београд, 1995), Лиричност у два дела (Београд, 1999), Истокија (Нови Сад, 2006), Естрадија (Београд, 2010).
Књиге су му преведене у Италији, Румунији, Француској и Египту.
Приредио je две антологије поезије источне Србије и Антологију српског песништва (Каиро, Раван Ко, 1996)
Пише књижевне приказе.
Оснивач je Завичајне галерије Музеј црне крајине и Стваралачких дана у Шаркамену, и један од покретача Крајинског круга и Борског сусрета балканских књижевника.
Уредник je издаваштва неготинске библиотеке и часописа Библиопис.