Category Archives: Стојан Богдановић

Стојан БОГДАНОВИЋ: МИСАО ЈЕ МАЈКА БОЖЈА (2) (Афоризми)

1001

Вучићу би требало судити за помагање у злочиначком удруживању са Американцима у вези са Гвантанамом!
У сваком случају требало би му обезбедити место у неком од престижних српских затвора.
Американци су одавно од Србије направили затвор.
Сада га пуне уз свесрдну подршку српске владе.

1002

Поезије и љубави никада доста,
Али за њих се треба борити!

1003

Докурчили су ми и Вучић и Гвантанамао и онај Скот и они његови скотови!

1004

BOLJE JE PROMENITI VLAST,
ALI JE LAKŠE PROMENITI STRANKU!

1005

ГВАНТАНАМО СЕ ЗАТВАРА, СРБИЈА СЕ ОТВАРА!

1006

Није важно ко је измислио Бога, нити је важно које је Он боје, важно је да Он постоји.

1007

Ако је војска добра, онда је најбоље да је у касарнама!

1008

Полиција увек дође на готово!

1009

Код нас би реч политичар могла да се преведе као смутљивац!
Наравно да у глави имам протитип тога.

1010

Лепа жена лако нађе излаз из лавиринта!

1011

Лепе жене нису само за гледање и мирисање.

1012

Жене осветљавају планету, а Тесла је нешто друго!

1013

Неки људи мисле да је жена створена за кување притом заборављају да има жилавих жена.

1014

Човек открије жену тек када је скува!

1015

Неким људима сметају жене.
Зар нису будале?

1016

Примећујем одавде да су се многи одушевили Ердогановим потезима, а заборавили су на нашег Ердогана!

1017

Да ли ће и београдски паша отказати Америма?!

1018

Могли би да нам испоруче бар Блера!

1019

Да ли је могуће да су у Србији сви полудели па им је због тога свима све лепо?!

1020

Џабе сте се секирали, од Београда на води нема ништа без воденице и воденичара!

1021

У Србији је тренутна ситуација: Црко коњ!

10228

Мандатар је изгубљен случај,
Још трага!

10239

More, ako hoćete leba, onda motke u šake!

1024

Bez brige, Sunce će prolaziti i bez vas!

1025

Нема леба без мотке!

1026

Ако сте се намучили, не секирајте се, проћи ће. Све ће проћи.

1027

ПОДСЕЋАЊЕ
Гимназија коју је Охриду даровао краљ Александар Карађорђевић, која је носила краљево име, сада се зове Св. Климент Охридски. О дародавцу и оснивачу нема трагова. Скинут је и барељеф са краљевим ликом. Уместо њега постављен је Св. Климент.
Слична је ситуација у Љубљани. Универзу у Љубљани је направио краљ Александар и носила је његово име. Пре двадесетак година је на згради постојала плоча о томе. Плоча је скинута, а Универза је добила име Едварда Кардеља, који је као што знамо рушио Краљевину Југославију, а његова заслуга за оснивање Универзе је две нуле.

1028

ИПАК ЈЕ СВЕТ САМО МИСАО!

1029

Стара изрека каже, Не мешајте бабе и жабе. Мислим да им мешање треба препустити. Боље ће то одрадити него овај сметењак. Није крив, насмео се, још кад је мали био.

1030

Док ви спавате, они краду!

1031

И Сунце може ослепети човека.
Није лоше да човек повремено буде у мраку,
Али не претерујте.

1032

Робија је гадна работа,
А за неке би била милина.

1033

Ако је робија цивилизацијско достигнуће, онда би сви наши политичари морали бити на робији и то на почетку мандата. После је касно.

1034

Важно је стићи, али треба и утећи!

1035

Смрт боли само оне који преживе!

1036

УВЕШЋЕ НАС У РАТ
А НЕЋЕ НАС ОДБРАНИТИ!

1037

Истина највише боли,
Зато је она најбољи лек!

1038

НА СРБИЈУ НАЛЕГЛА МАГЛА,
НИШТА СЕ НЕ ВИДИ!

1039

ИДЕМ У КЊАЖЕВАЦ НА ВАШАР,
ПОКИСНУЋЕМО У НЕКОЈ КАФАНИ!

1040

СВЕТИ ИЛИЈА У КЊАЖЕВЦУ
А шприцери ладни, па млого-бели свет. Покисосмо. Није нам требао кишобран. Срећом нисам од шећера иначе бих се сав растопио. Али боље је човек да покисне него да прокисне.

1041

После сваке конференције за штампу
сви се надају да се више неће појављивати.
Али, јебига!

1042

САВРЕМАНА НЕДОУМИЦА

У старо добро време када је човек био храбар говорило се у моме селу, а и у другим српским селима, да тај има муда. Сад су села празна па нема ко то ни да каже, а ни да чује. Дошло време да је важна само гузица. Неки људи, богме, живе само за своју гузицу, а други живе од ње, а они трећи се само трте. Па сад ви видите шта је важније.

1043

Ма, и ја понекад дрндам вуну!

1044

Сад кад почне да сриче слова, па да замуцкује, па да се пренемаже, ма нек се носи…

1045

Ми и даље славимо славу, а ови нек си јебу матер!

1046

Ако вас баш ништа никада не боли,
Онда нисте нормални!

1047

Данас ће премијер срицати слова. Одржаће јавни час. Учиће српске посланике да слушају глупе говоре, што они знају, али се праве блесави, а немају потребу за тим. За време часа нико не сме да излази по ради себе! Срећа да је Бог створио памперс пелене ионако све то неописиво смрди!

10482194

ЛАЖЕМ СЕБЕ ДА МИ ЈЕ ЛЕПО,
АЛИ НЕ ПОМАЖЕ!

1049

Паметан је, али не знам на кога се изметнуо!

1050

Пре су викали, Вучићу педеру.
Више нема потребе.

Опозиција је прозукла!

У скупштини се једни трте, други се гузе, а све је то непотребно. Зна се како се деца праве.

1051

Испаде да су најбоље црвљиве јабуке.

1052

Човеку је једино светло мисао.
Све остало је мрак.
И већина ствари су тамо.

1053

Кад знате, што питате?

1054

Увек је тешко туцати камен!

1055

Крчка се, само још да се запржи!

1056

Што се мене тиче,
Нису нам потребни ни Вучић, ни Бајден, ни НАТО!

1057

Бајден је одлетео као Милосрдни анђео.
Чекамо бумеранг.

1058

Хрвати су наше старе муштерије!

1059

Богдановићи сви и свуда!

1060

Nemojte misliti da sam zaboravio da je onaj Vučićev priјatelj Bajden bitanga!

1061

Баш сам мислио да смо се курталисали Хрвата,
А они се опет трте!

1062

Нико не треба да брине за своју пензију јер ће му је одузети чим је стекне.

1063

Остали у нам само Амери,
И њих ће пречукамо.

1064

Гледао сам ноћас оне јадне Аустралијанце и тако сам избегао Вучића.

1065

Што они не знају није наше,
Наше је да ми знамо!

1066

Знао сам, али сам волео да наши победе…

1067

У Србији се боље живи само у причама премијера!

1068

Синоћ се премијер здушно трудио да одбрани Андрију.
Шта ће то Андрији?

1069

Да бисте нешто начукали први услов је да имате чук.
Често је довољна и чука!

1070

Дрва се не цепају ударањем главом о зид!

1071

ПРИЈАТЕЉИ СУ ТУ ДА ТЕ ВОЛЕ И ДА ТЕ БОЛЕ!

1072

Најбољи разговор је ћутање.

1073

Да ли се историја бави само лудацима?

1074

Премијер је имао састанак, затворен за јавност, са дипломатским кором. Шта је то што цео свет треба да зна
једино за српски народ да је тајна?!

1075

У Београд долази Миле Додик да му га крше, или да му га накрше? Видећемо када се појави дим. А ако се дим не појави значи да су већ попушили.

10762

Ми чекамо прави референдум.
Као кримски, на пример.
Неки би чак да изађу из Европе,
а онолики свет хрли у Европу.
То већ није нормално!

1077

Ако ти је горко у устима, онда само љуто помаже!

1078

Док се вратите са бувљака контејнери ће бити празни!

1079

И најгора опозиција је одлична,
Али ми немамо никакву!

1080

Милорaд Додик каже, Ми нисмо Босански Срби, ми смо Срби.
Е, сад се ја питам шта смо ми?

1081

Коње би требало заштити од људи!

1082

Колико год могу да повуку коњи не могу да извуку државу из блата. А ни волови!

1083

Коњ није скакавац, али може да буде зеленко!

1084

Ко уме да чита између редова може да прође кроз иглене уши!

1085

Одавно сам почео да копам тунел и дошао сам скоро до краја.
До краја живота. Неки тврде да је тамо светло, а мени је пао мрак на очи.

1086

МУЋЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

И ако га не гледате, ако искључите телевизор, нема вам спаса. Он ће вам нешто сместити и када спавате. На годишњи одмор нисте ишли, а и нећете. За то се ви не брините. Ту је он да брине да вам се то не би десило. Ништа вам се неће десити осим задеса. Књиге за децу ћете некако намакнути. Макар старе. А патике догодине. Деци и не требају нове књиге. Можете им на бувљаку купити нове, ганц нове, докторате. Не морате босу децу да сецате по бувљаку. Са тим докторатима се могу запослити само у влади. У најгорм случају постаће министри. А онда сте најебали. Најебаће и други, али то ништа неће бити ново нити ће их изненадити. Немојте искључивати тв можда ће се појавити нешто смешно из комшилука. Ако ништа друго пребиће вашу децу. Онако по усташки. После бар не морају да иду у школу. А докторат, то смо већ написали, можете добити јевтино на бувљаку. Ако мало сачекате, можда ће деца добијати докторате заједно са чланском картом неке напредне странке. Муће, муће наше, сваки је почетак тежак, а школска година дугачка као државна служба. Некада је била танка и дугачка. Сад се погојила.

1087

Декарт је јашући на сумњи догурао до генерала.
А ја због ње не могу да заспим.

1088

Народ је почео да зазире од ових педера.
Боје се људи да их не заскоче
И да им не смање плате и пензије.
Када нема пара нема ни струје.
А у мраку свако може да ти га крне.
За све то као надокнаду добијеш параду!

1089

Сви су зинули у Вучића и у педере, као да су они неки!

1090

Данас је 132. рођендан Железница Србије.
Оде воз!

1091

VLADA JE ODLIČNA, NEGO NE VALJA NAROD!
PREMIJERU NE VALJA SOPSTVENI NAROD!

1092

Све нешто кријете, а сви знају о чему је реч!

1093

Морам да затворим врата,
Убиће ме промаја,
А и стихове ће ми развејати.

1094

Сад им па криво што их нико не јебава!

1095

Са висине Он све смирено посматра,
Смејуљи се
И на тај начин оправдава
Своје и моје постојање.

1096

Седим у дну собе
И сам себе лажем
Да сам добро.

1097

Само нешто чекате,
Е, не може тако!
Мораћете мало да мрднете гузицу.

1098

На овом свету има толико добрих и паметних људи а ви се највише радујете када нешто огавно напишем о тој будали!

1099

Био сам на пијаци,
Само да видим цене.
Остало је скупо.

1100

СУТРА ЈЕ ГЛАСАЊЕ!
Немам право гласа,
А баш бих гласао против Вучића.
Ни раније нисам гласао за битанге.
Гласајте против рата!

1101

Мир вам је осигуран на крају,
Гласајте за живот!

1102

Малена,
Гласање је завршено.
Закључај врата,

Сад је време…

1103

Секс се не пије на екс!

1104

Велика јебачина одавно траје,
Немојте себи дозволити луксуз да останете суви!

1105

Због проклетог раjсфершлуса одлучио сам да не облачим панталоне док траје гасање, јер у то време је угашен телевизор и сва светла. Тако ће бити док и ми не угасимо. Хајде, Малена, не могу више да чекам, зајебаће ме неки политичар – неки говнар.

1106

Сви сте се смрзли,
Као да се они други ничега не боје!

1107

Ко год се врати у Србију види да ту не влада никаква логика. Тако је било и пре само нису видели. Иностранство рађа носталгију и отвара друге очи.

1108

ГРАЂАНИ НЕ МОРАЈУ ДА БРИНУ,
НАДРЉАЋЕ,
АЛИ САМО ОНИ КОЈИ СЕ НИСУ ПРЕСЕЛИЛИ!

1109

Не бојте се Чанка,
Опасан је празан Чанак!
Од њега нас неће спасити ни гробар
Ни они силни министри и саветници
Који за сваку владу
Купе нови докторат!

Ова мешина је пуна.

1110

Да би референдум био успешан
Мора се организовати
Као на Криму,
Као у Шкотској,
Као Брегзит,
Као на Косову…

1111

Pепублика Српска је нешто посебно,
Она је СРПСКА!

1112

Како отићи а не осврнути се на бол у души кад све те гуши и буши као да су у питању уши и нико да нањуши шта се то тамо пуши и зашто се свет стално гради и руши. Зашто, бре?!

1113

NI IZBEGLICE NE ŽELE DA OSTANU U SRBIJI!

1114

ILUZIJE SU RAZBIJENE, KORUPCIJA DAJE REZULTATE, ALI SMANJUJE PENZIJE I PLATE. OSTATAK PETOG OKTOBRA SE PRESELIO NA DEDINJE A GLAVNI AKTERI SU POD ZEMLJOM, AKO NISU U HAGU.

1115

Не треба трчати за светом.
Ако не можете испред,
Направите свој свет!

1116

Човек је највећи само у свом свету!

1117

ДАНАС ЈЕ ПАРАСТОС ПЕТОМ ОКТОБРУ,
СЛАВИ СЕ НА ДЕДИЊУ.

1118

Све ми је кисело,
Фали само купус и грејана.

1119

Власт не зна за шалу,
Зајебава озбиљно!

1120

Ми Нишлије смо платили,
Сада чекамо Вучића да нам укључи грејање.
А ви како сте?

1121

Сви хоће Трепчу,
А сaмо Срби хоће да је отму својој деци!

1122

На српском бувљаку су Трепча, Бор, ЕПС, Телеком…
А ви, ако сте добро, да не кваримо!

1123

Да не буде заблуде,
И Република Српска је на продају,
Само се прави пазар!

Утврђује се да ли ће на комаде или ђутуре!

1124

Чисти се Ниш,
Долази Вучић.
Све ће нас почистити!

1125

Од када сам непокретан,
Постао сам стуб куће.

1126

Нишлије се не надају да ће им премијер вратити паре које им је отео!

1127

И писац би требао да буде човек, бар понекад!
Велики писци нису кукaвице и воајери.
Праве писце озбиљно читају једино њихови противници.

1128

Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу!

1129

Јуче написах: Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу. И сви који су коментарисали ову моју објаву су се хватали за тај курац.

1130

Ако човек мора да се преда
Било би добро да изабере праву страну!

1131

Вучић се јуче гадно замерио женама. Најебо је. Мушкарцима се замерао и раније, али они су сероње, тако да од њих увек испадну само говна. Ја се уздам у жене. Ако му оне не доакају, онда смо најебали сви. Боље он него ми.

1132

Ниш је окупиран.
Видећемо да ли ће прорадити Бубањ?!

1133

Немојте мислити да сам вас заборавио. Жалите се на блокаде на фејсбуку. Не знате ви шта је блокада. Дођите мало у Ниш, па ћете видети. Закрчене улице, као мечка да игра! Једва извукох живу главу!

1134

Помагајте, људи!
Како да се откачим од овога Вучића,
Пући ће ми телевизор
Пуца ми глава,
Пуца ми…

1135

Шта ли смо Богу згрешили, те се ови довукоше и у Ниш. И досад нисмо имали вајде од њих, али бар нам је била мирна глава. А сада имамо и штету. Мишљах да ће бар улице почистити. Ништа од тога. Дошли су нас да почисте. Такви су ваздан у Ниш долазили да нешто мазну, или да нам нешто увале. Неће се они ту зауставити. Доћи ће и код вас.

1136

Нико бре, да призна да је будала, да је идиот…
Све паметњаковићи,
Све знају,
Све саме незналице!

1137

У природи је правило да се када дође време напусте родитељи и да се самостално живи од свог рада. Нигде није речено шта се десило са бабом и дедом. Да ли их је завејао снег? Да ли су птице сахраниле песму? Где су учитељи? Да ли су се сви винули на небо? Нема ни корепетитора, ни диригента. Остали су само промукли понављачи и глувонеме убице. Ни фијук, ни хук, ништа. Ништа се не чује. Мук. А човек мртав, или је отишао у инистранство да доведе помоћ, па остао тамо. Мора да је тако. Овде или намо, свеједно је мртав.

1138

Људи се вежу за реч, а песници за срце!

1139

Клупко се одмотава тек када маче почне по њему да скаче!

1140

Не може се на другу обалу у чамцу од флис папира!

1141

Ако човек није мајмун,
Ухватиће се за жену,
А не за грану!

1142

A što se tiče plata i penzija znali smo da laže, samo čekamo potvrdu od lopova iz M M F -a.

1143

Трн је на правом месту само у здравој пети!

1144

Човек се невероватно добро осећа када се испразни, макар да није реч о песми.

1145

Нисте ваљда очекивали да ће одржати реч?!
Чак му и измишљање афера више не иде као раније?!
Уместо плата и пензија добићете…

1146

У Топоници би му било добро!

1147

KО ХОЋЕ СА МАЧКОМ ДА СЕ ИГРА МОРА ДА ПРИСТАНЕ НА УЛОГУ МИША!

1148

НЕМА ЖИВОТА БЕЗ ЖЕНА И БЕЗ БОЊИНСКЕ РАКИЈЕ!

1149

ОВИ НАМ ПОНОВО УВОДЕ САНКЦИЈЕ,
НАЈЕБАЛИ СУ!

1150

Неки чекају роду, неки чекају поштара, а ми кога чекамо?

1151

GOVORIM JA DA BI MU NAJBOLJE BILO U TOPONICI. TAMO BI BIO SIGURAN I POD STRUČNIM NADZOROM. BOLJE BI GA ČUVALI OD POLICIJE.

1522

Još dugo ćemo čekati pravu vest.

1153

Ništa mu nije, samo je lud!

1154

Ако нема места у Топоници, има у КП дому.

1155

Само се ви надајте, а знате врло добро да нико неће да прља руке.

1156

Морам признати да ми се не свиђају они СКОТОВИ што вештичаре по Београду.

1157

Савамала је Скотова, а фантом је наш!

1158

Реч птица је женског рода, а покрива и мушкарце.

1159

Пријатељство зависи од љубави, а сродство од крви.

1160

СУЗЕ СУ СЛАНЕ, А ПЛАКАЊЕ ЈЕ ГОРАКО!

11611

Пријатељство зацељује ране на души. Маже се преко ране танко као маст на лебац. Стално. Оно не дозвољава да се ране инфицирају, да се загаде.

1162

ЦРВ ЈЕ СЛОБОДАН САМО У ЗДРАВОЈ ЈАБУЦИ!

1163

Крв не преноси пријатељство.
Пријатељство није сида.

1164

Ако немаш кинту, онда је пијац велики секс!

1165

Наше је да обележимо земљу,
Да забодемо крст.

1166

Све белосветске але су зинуле на наше Косово,
Само српски премијер каже да косовска имовина ништа не вреди!

1167

Вучић извози Косово у Европу!

1168

Није то мајска киша.
Нису у питању ни поплаве.
Ово је киша која бије у главу и када пар минута не пада.
Ово је она киша која (и)зазива мрачне мисли.
Ово је она киша коју и сељаци мрзе.

1169

Кажу да је у Америци лудница,
Нису били у Србији.

1170

Како ће сада Вучић да трампи Хилари?

1171

Сад сви жале Килари!

1172

Ове бомбе што их баца владајућа коалиција су горе од оних натовских!

1173

Килари оде у историју,
Ко ће сада да ми га потапше!

1174

Вучић даде паре Клинтону,
Бомбардовање може да почне!

1175

Људи умиру, а вама се јебе!

1176

Svinja jeste pametna, ali je životinja!

1177

Kilari ode,
Ne znam šta čeka ovaj kreten?

1178

Некад су људи спавали са овцама.
Сада нема ни људи ни оваца.

Ко у клин, ко у плочу, а ја у провалију!

1179

Боље би нам било да је премијер мање паметан, мање би нас коштале његове глупости!

1180

Знам, чекате да опалим оног педера!

1181

Нису сви британски новинари педери,
Неки су курве.

1182

Ако хоћете да знате на шта се пецају кленови изађите сабајле на фејс.

1183

Просветари мисле да би неко други требало да им прави децу!

1184

Просветари ће добити највећи део онога што им је отето.

1185

Улога премијера је да замајава просветаре док не ишчезну.

1186

Земљу нашу треба да засејемо, а не да засеремо!

1187

Да нам земља не би била пуста
Наше је да је обележимо,
Да забодемо крст.

1188

Нашу земљу би требало засејати нашом културом.

1189

КАЛАУЗ

Песма је кључ за све браве,
Откључава сваку душу!

1190

Мудра коалиција, Зукорлић-Вучић, скраћује рокове градње. Уз асистенцију полиције спроводи безакоње.

1191

По Вучићу, ако би председник био из опозиције, он би стално звоцао.
Дакле,најбоља би била диктатура?!

1192

Не аје, лаје!

1193

Није важно које је боје мачка,
Важно је да зна да лови мужеве!

1194

Спремам се за изборе,
Јебаћу им мајку.

1195

Од два зла човек увек изабере најгоре!

1196

Овде су се сви смрзли.
Боје се да ће Вучић поново победити на изборима.

1197

Нека се јави ко је ово смислио?
Тај је измислио цео свет.

1198

Камен се не окреће према сунцу!

1199

Камен је старо злопамтило ударићете у њега и када се не надате!

1200

Ако рано укључите тв велика је вероватноћа да ћете наићи на неког лудака, или бар на будалу!

1201

Напредњаци ће на априлске изборе доћи хеликоптером.
Ваше је само да гласате.

1202

Савамалу ће рашчишћавати следеће владе!
Ваше је само да гласате.

1203

Матео Ренци није прошао и даде оставку,
А ови наши оду тек кад их утепају!

1204

Избори се организују онда када немаш избора!

1205

Вучић ће задржати Гробара док нас све не покопају!

1206

БУЏЕТ СВЕ БОЉИ,
НАРОД СВЕ ГЛАДНИЈИ!

1207

КАДА БУДЕМО СТИГЛИ ДО ТЕ ЕВРОПЕ
БАР ЋЕМО БИТИ САМИ.

1208

ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ НАПРЕГНЕМО,
ДА СКУПИМО ПАРЕ ЗА МИРАЗ БОРСКОМ РУДНИКУ.

1209

Чим неки хрватски политичар почне да једе г…а, наши политичари се сексуално узбуде и виртуелно им ј…у мајку и све остало по списку.

1210

ПАЖЊА,
ДИЈАЛЕКТ ≠ ЖАРГОН!

1211

У Србији нико ни у шта не верује,
Али сви се крсте!

1212

У Србији су сада најевтиније оне најскупље главе!

1213

У Србији је живот јевтин, а смрт је невероватно скупа.
Немојте дозволити да други плаћа за вас!

1214

У Србији су политичари појели сва говна,
Даље ће морати да их хране у затворима!

1215

НАЈСКУПЉЕ ГЛАВЕ СУ НАЈЈЕВТИНИЈЕ.
ТО ЈЕ ДРЖАВА!!!

1216

ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ УБИЈАТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1217367

НИ СМРТ НИЈЕ УВЕК ТАЧКА.

2368

Многи људи не сеју пшеницу,
Али раде испод жита!

1218

Ако завезаних очију прескачете шенгенски зид постоји могућност да упаднете у септичку јаму!

1219

Са усташама,
Јок!
Макар вечито остали у Србији.

1220

Ако морам да бирам између Томе и Вучића,
Онда нећу ниједног од њих.

1221

Ако хоћеш да се бар мало осећаш као човек,
Избриши диктатора из своје памети!

1222

Политичари увек нађу неко глупо оправдање за наоружавање
Које плаћају туђим главама!

1223

Срби нису глупи,
А одакле им они политичари….

1224

Једне будале мисле да су Срби глупи,
А оне друге мисле да су много паметни.
Будале једне, ништа не мисле!

1225

ВЕЋИНА ЉУДИ БЕЖИ ОД ОЗБИЉНЕ КЊИГЕ КАО ЂАВО ОД КРСТА.
ОВО ПРВО САМ ВИДЕО, А ЗА ДРУГО САМ ЧУО!

1226

Можда Бог не постоји,
Али њему више верујем него диктатору!

1227

Чим вас човек остави за тренутак ви направите срање, гласате за лопове!

232879

Прођоше времена деоба,власти, смрти…
Доживесмо да дође и време хохштаплера.

1229

Ови истераше терористе из Алепа на чистац,
Код нас су разбојници још на власти!

1230

Камен међаш опомиње комшије,
Али не и њихове краве!

1231

И камењарке су прешле на асфалт.

1232

Сваки камен тражи свога Сизифа

1233

Крајпуташ поздравља само оне који су преживели.

1234

Камен је дежурно сећање.

1235

Они верују у Бога, а ја у поезију!

1236

НАШИ МЛАДИ ЉУДИ ОДАВНО ВЕЋ НАПУШТАЈУ СВОЈУ ЗЕМЉУ, ОВДЕ ДОЛАЗЕ ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ АВГАНИСТАНА, СИРИЈЕ, ПАКИСТАНА, ПА И ОНИ НЕ ЖЕЛЕ ОВДЕ ДА ОСТАНУ. ЈЕДИНО БОЛЕСНИЦИ НЕ МОГУ ДА ПОБЕГНУ ОНИМ БОЛЕСНИЦИМА НА ВЛАСТИ!

1237

Овде остају само они који не могу да побегну!
Ако и скончају, душа им одлута!

1238

За нас ће бити Нова година када ови сјашу!
Тада ћемо славити.

 

1239

Мигове смо имали и раније,
А памет никада!

1240

Наше тенкове су исекли за челичане у Немачкој,
Сада од Руса купују друге!

1241

Велика бука око те старудије од оружја,
А ови су добили и онај рат 1999.

1242

Стих је лепо обучена мисао.
Тако би требало да буде!

1243

Само ви КОНФАБУЛИРАЈТЕ, а деда ће да вам прави децу!

1244

О НАТАЛИТЕТУ КАО О УШТИПЦИМА

О проблему наталитета ових дана се навелико расправља. Укључили су се сви релевантни фактори: Калуђери, педери, бабе-министарке и остали говнари све до нашег заштитника који се сада бацио на старе канте зване мигови. Сви споменути су се прославили за време прошлог рата, а ми због њих још најебавамо, али деце ниоткуд. И оно мало деце које смо имали побегла су од лоше државе и од још лошијих родитеља. Баба-министарка о уштипцима, а ко пре баби њему и девојка. Ваљда су зато старлете постале државне секретарке. Нешто ће се изродити.

1245

Они што су ми ноћас писали сада спавају, а ја им отписујем!

1246

Милтон је био мајстор, али није био песник!

1247

Сви знају жеље неверног Томе једино он ништа не зна.

1248

Размишљам о кандидатури, али много је велика гужва, а долази и Карић. Међу лоповима ће бити јака конкуренција. Просто, није ми тамо место. Али не могу једноставно рећи, Нек се јебу! Бојим се шта ће се изродити. Изроди су изроди и када не гласате за њих.

1249

Ви се спрдате са том неписменом будалом,
Али он мисли озбиљно да се поново кандидује.

1250

Извините за редослед:
ЋУРУВИЈА
САВАМАЛА
ХЕЛИКОПТЕР,
ДИНКИЋ,
КАРИЋ…

1251

Права поезија својом искреношћу надмашује све.

1252

ODOCUTRA U NIŠ MIRNO KO DA SU SE SVA NIŠLIJSKA PCETA ODVUKLA ZA BEOGRAD!

1253

Nama ostade samo Nova godina sve ostalo pokradoše!

1254

U SRBIJI SU SLOBODNI SAMO LOPOVI. OSTALI SU TAOCI!

1255

Цело јутро покушавам да неком увалим нову годину, јбг нико нема лову ни за половну!

1256

КАД ИМАТЕ ПАРЕ ЗА БУРЕК ШТО СТЕ НАВАЛИЛИ НА ФЕЈСБУК?!

1257

АКО НЕ ЗНАТЕ ШТА ЈУТРОС ДА РАДИТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1258

КУДЕ ЈЕ МРЦ
ТАМ ЈЕ И МРС!

1259

ТУПАНИ
Никада ми није било јасно, чак ни када сам ја био у питању, због чега људи журе у нову годину, због чега журе да остаре? Тупани!

1260

Што више учиш више заборављаш.
Што више заборављаш мање знаш.
Што мање знаш мање вредиш?!

1261

Заборављање доводи до мира.
Да ли је то лек?

1262

Свако ће наћи свој мир,
Само је питање тренутка.

1263

ВРЕМЕ ЛЕЧИ СВЕ И СВЕ ЗАТРЕ!

1264

Грип је као држава, мало ли дигнеш главу одмах те притегне! Не да ти да дишеш.

1265

МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ ТВРДИ ДА ЈЕ ТАЧНА ЈЕДНАКОСТ:
ЗАШТИТНИК = КУРТОН!

1266

ШТО СЕ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ИЗБОРА ТИЧЕ ПИТАЊЕ ЈЕ КАКО СЕ ЗАШТИТИ ОД КАНДИДАТА? НИ КУРТОН НЕ ПОМАЖЕ.

1267

ПРЕКО КУРТЕ И МУРТЕ СТИГОСМО ДО КУРТОНА!

1268

АКО МЛОГО ЛЕЖИШ,
ИМА ДА СЕ РАШТУМИШ!

1269

ПРЕМИЈЕР НИ САМ ВИШЕ НЕ ВЕРУЈЕ У СВОЈЕ ЛАЖИ!

1270

ШАРЕНИ ВОЗ ЈЕ БИО ШАРЕНА ЛАЖА!

1271

Има и таквих дама које не пуше увек него пуше хонорарно, а после се пуше!

1272

Не ваља кад се човек улежи!

1273

У СРБИЈИ СЕ ЉУДИ НАЈВИШЕ ПЛАШЕ ПРЕМИЈЕРОВИХ ГЛУПОСТИ.
НА ТОМУ СУ ОГУГЛАЛИ!

1274

КОД НАС У СРБИЈИ СУ САМО ПОКОЈНИЦИ ПАМЕТНИ,
А МЕЂУ ЊИМА СУ И НАШИ НАЈВЕЋИ ЈУНАЦИ!

1275

ПРЕСТАО САМ ДА БРОЈИМ ГОДИНЕ.
ПРЕЋИ ЋУ НА ВЕКОВЕ,
ПА ШТА БУДЕ!

1276

НАША ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА ШТО ИМАМО ПРЕМИЈЕРА ЗА КОГА НИКО ЖИВ НЕ ЗНА НА КОЈУ ЋЕ СЕ СТРАНУ РИТНУТИ!

1277

Ако човек легне не значи да ће спавати.
Зависи од жене.
Можда је брбљива.

1278

Није лоше да понекад глумите будалу,
Али пазите да вам то не пређе у навику.

1279

Гадно је када жена после низа година открије да јој се муж све време правио паметан!

1280

ОБРНУТО ЈЕ КАДА НЕШТО ОБРНЕШ.
ЗА ТО ЈЕ ПОТРЕБАН И РАЖАЊ.

1281

Велика је разлика код глумаца када будала глуми паметног или када паметан глуми будалу, а има и оних који ту разлику не уочавају. Они гласају.

1282

АКО ЧОВЕК НЕМА КИНТУ,
НИ КИТА МУ НЕ ПОМАЖЕ,
ТВРДИ ГА МОЈА КОМШИКА.

1283

НАЈОПАСНИЈЕ СУ БУДАЛЕ КОЈЕ ОТКРИЈУ ДА СУ ПАМЕТНЕ ТЕК КАДА ОСВОЈЕ ВЛАСТ.

1284

РЕЗЕРВНА ВАРИЈАНТА:
АКО ЧОВЕК НЕМА КИТУ
НИ КИНТА МУ НЕ ПОМАЖЕ.

1285

Није лоше да жена понекад умукне, јер бајање не диже из мртвих!

1286

Није лоше ако има нешто да се поједе па још и да се залије.
Не ваља ако то радите сами.
Изаћи ће вам на нос.

1287

Није лоше када свлачите жену, (полако де!), а она се као нећка.

1288

И ТЕШКА ЖЕНА ЗНА ДА БУДЕ ЛАКА.

1289

НЕКИ ЉУДИ НОСЕ ГЛАВУ У ТОРБИ КАО КОЊ У ЗОБНИЦИ.

1290

АКО ЈЕ ЖЕНА ЛАКА КАО ПЕРЦЕ,
НЕ ЗНАЧИ ДА НИЈЕ ТЕШКА!

1291

Одох, заледиће ми се сељаци на пијаци!

1292

Пре спавања скините наочаре и намакните ролетне!

1293

ВОЛИМ ДА МЕ ЖЕНА МАЛО ПОДРЖИ.

1294

ЊУТНА ЈЕ УДАРИЛА ЈАБУКА,
А МИ СМО УДАРЕНИ ОНАКО!

1295

Целе ноћи сам размишљао шта да радим са оноликим женама. Пред зору сам дошао до историјског закључка: Најбоље би било да ме оставе на миру како бих могао потпуно да им се посветим.

1296

Трампио бих се са Трампом.

1297

ЗНА ЧОВЕК СА ЖЕНАМА

Никада у историји човечанства нико није успео као Трамп да на једном месту сакупи онолике жене!

1298

НЕШТО СЕ МЕЊА,
АЛИ НАМА ОСТАЈЕ СКОТ!

1299

Мужевима смета Трамп,
А женама смета Меланија!

1300

У мојим годинама зима дуже траје.

Није лоше да пробате.

1301

НА ПИЈАЦИ СУ ЈЕДИНО ЦЕНЕ ОДМРЗНУТЕ!

1302

Често се од жена чује оваква реченица: Сви мушкарци су исти.
Али нису све жене исте!

1303

Неки типови ми замерају што често размишљам о женама. Да л’ су педери? Мајку им…

1304

Да није Вучић дошао из Давоса не бисмо могли ни струју да платимо!

1305

И на ЕПС се примењују методе Николе Пашића: Ако хоћеш ствар да пропадне, само образујеш комисију!

1306

Није обавезно да будала буде председник државе.

1307

Није лоше ни када се жена потруди. Када те пробуди. Када те возбуди.

1308

Није обавезно да председник владе буде лудак.

1309

Није лоше да све поделите.
То је један од начина да будете голи.
Ако вас већ нису одрали.

1310

У СТВАРИ!

Када силазим са Јевика, са Тресибабе, са Бубња, низ Крс, са Суве планине или са Старе планине све ми се чини да однекуд долазим, а у ствари полако одлазим.

1311

Постоје жене које пркосе годинама,
Постоје жене које пркосе мужу,
Не постоје жене које пркосе љубавнику,
Макар он био и муж!

1312

Људи моји, што сам се издангубио са оним Вучићем то ми историја никада неће опростити

1313

Сви знају за шта служи жена, као што знају за шта служи мушкарац. Жене и мушкарци се не слажу по питању тог служења иако исто мисле. Сви траже да им се признају заслуге. Као да од тога имају неку вајду. Траже бре, чак и онда када су цркотине. Боље би им било да мало одморе.

1314

Уметност су поделили на срце и мозак, а уши, очи, нос, језик, а додир, а умами, еј!

1315

Да се човек не би смрзао морао би повремено да ложи нешто!

1316

Неке жене се стиде,
неке се плаше,
а некима није ништа!

1317

Изгледа да врата служе само да се иза њих гурне метла. Ако отворите врата одјахаће!

1318

Љубав је света тајна у коју нико никада није проникао. Само се људима нешто чини.

1319

Што се љубави тиче, ако се њима чини, што се не би и нама чинило?

1320

Због чега људи избегавају љубав. Ако волите рат, онда је то то. Почните одмах.

1321

Љубав је струја.
Високи напон.

1322

У реду је да човек понекад побегне од жене, али зашто бежи од љубави? Кукавица.

1323

Ми смо народ, а они су држава!

1324

КО СЕ ЊЕГОШЕМ ИГРА,

ОПИЧИ ГА ПОЕЗИЈА!

1325

Судећи према споменицима код нас у Србији су само покојници паметни, а међу њима су и наши највећи јунаци. Ово се односи и на Српкиње иако њих у Србији рачунају у жене.

1326

Стари људи имају крте коске.
Може све да се скрши.
Нек се крши,
само да се не скрши.
Дуде, бело Дуде!

1327

Најгоре су жене које нису жене.
Најгори мушкарци су волови.
Мисле да је све у роговима.
Али то знају и жене да им натукну,
Па и да им набију!

1328

Ових дана су прекинули један важан експеримент,
Наиме, убацили су људске матичне ћелије у свињски ембрион и у свињи је почео да се развија човек.
Прво се формирало срце.
Да ли ће убудуће људске емоције бити свињске?

1329

Не може се пецати на сувом.
А осим тога човек мора да има одговарајућу пецаљку.
Не вреди му да каже, заборавио сам.
То му ниједна риба не би опростила.

1330

Не волем лаке женске.
А ни оне од сто кила.
Али, мора човек за нешто да се ухвати.
Риба се не хвата.
Риба се пеца јер је клизава.

1331

Риба као риба,
Зна да штукне у длбоко!

1332

Ако сте кренули у рај,
пазите да не промашите врата.

Комшија је опасан.

1333

Буди обазрив када идеш код комшике,
Комшија није везан.

1334

Поштуј своје комшије као своје најрођеније.
Не пљуј на под,
Нити по комшилуку,
Не знаш када ће ти напакостити.

1335

Не питај комшију за ђубре!
И он и ти знате чије је.

1336

Не питај комшију за куче.
Он као и ти шета туђу куцу.

1337

Немојте буљити у комшику
Као теле,
И комшија јој то исто ради.

1338

Не питај га за комшику.
Зна он,
Али не воли да буде оно што јесте.
Рогоња.

1339

Кажу да је најлакше оно што се мора, а мени је то најтеже.

1340

Премијер има само једну вијугу, као кокошка.
Зато по цео дан каки…

1341

Ако је везана врећа у питању, не бушите исцуриће пиринач, пасуљ или…

1342

Везан језик, не значи да је реч о говедини!

1343

Коњи имају свој језик, свиње имају свој. Добро се слажу и око тога не преговарају. О њима брину пси. Људи јашу коње и једу свиње. Када се усвиње, онда често буду и коњи.

1344

Жене све више преузимају улоге мушкараца.

Не само у позоришту.

Не само у теорији.

Не верујем да ће се зауставити на циркусу.

Не верујем ни да ће се зауставити на паркингу.

Од науке се свашта може очекивати.

Брзо напредује.

1345

Јбг.
Сад морам да идем на пијац,
да кувам ручак,
и да перем жени гаће,
А људи перу паре!

1346

Куде си била, мори, кара Коцо?
Знате већ шта значи реч “кара”.

1347

Само празан стомак тера човека на размишљање.

1348

С пуним стомаком човек није ни за какву работу!

1349

ЗНА СЕ
После ручка,
легање!

1350

Кад год сам пожелео
Да умрем од среће
Враћао сам се на почетак.

1351

Државна предузећа највише поткрадају државу!

1352

Изгледа да су сва јавна предузећа постала куплераји.
У њима се мења само намештај,
зато им слабо иде.

1353

Срце је само једна обична крпа,
не разумем зашто дрхтавицу као што је поезија повезују са њим.
Где им је памет?!

1354

Ко зна шта је иза.
Сви упиру поглед нагоре.
Боље би било да пазе где газе!

1355

После немилосрдних комуниста
дошле су незајжљиве демократе
а за њима битанге!

1356

РЕШИШЕ СЕ ЗАШТИТНИКА,
ОДСАД ЋЕ САМИ ДИЛОВАТИ.

1357

Срби знају да изаберу
будалу,
хохштаплера,
диктатора,
али они си траже ђавола!

1358

Некада је српски југ био јужније.
А сада је све ближе Београду.

1359

ГДЕ СТЕ МАЧКЕ?
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА ПРОЂЕ ФЕБРУАР.

1360

У СРБИЈИ СУ ИЗБОРИ ЧЕСТА НЕПОГОДА,
БЕЗ ОБЗИРА НА ПЕРИОД ГОДИНЕ.

1361

Срби воле старе ствари и младе жене?
Српкиње воле нове ствари?

1362

Знао сам да је мерак нешто скупо,
Али да је толико…

1363

Знам, уморила вас је недеља!

1364

Он ће извући гузицу, али ви нећете!

1365

Да би се родило дете потребно је да се човек и жена мало држе за руке. Остало знате.

1366

Аууу, што сам се заљубио,
Куде ћу сг да се (у)денем?

1367

Одоцутра ђи нема мачће!

1368

Ако овако настави овај дан,
Удавићу се
У вину!

1369

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ И БЕЗ ВУЧИЋА!

1370

Србији није потребан диктатор!

1371

Не секирајте се за њих,
Они неће остати гладни!

1372

Толико су се накрали
па им пензија ништа не значи.

1373

ДА СУ ТАКО ЈАКИ
НЕ БИ БИЛИ ТАКО ГРЛАТИ!

1374

ДА БИ ИЗБЕГЛИ ЗАТВОР НЕЋЕ ИМ БИТИ ДОВОЉНИ КОФЕРЧИЋИ!

1375

Ако човек стане себи на реп, онда би нормално било да се уједе!

1376

У Србији је сада сезона отварања фабрика, отварања путева, отварања мостова, реновирања школа… А ко ће правити децу?

1377

АКО ЧЕКАТЕ ДА ВАМ ПЕДЕРИ ПРАВЕ ДЕЦУ, ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАТЕ ДА НИ СЕБИ НИСУ НАПРАВИЛИ.

1378

У Србији је почео лов на гласаче.
Пси само кевћу.

1379

НАША ПИРОЋАНКА,
НИЈЕ ЖАБАРКА!

КО ЈОШ МИСЛИ НА РИБУ
КАДА ЧУЈЕ РЕЧ ПИЦА?

ЈАГЊЕ ЈЕ У ПИТАЊУ.

1380

Кукуруз се пече, или кува, док је млад, а када остари, онда се круни.

1381

Није добро када вас жале. Ни пре, ни после.

1382

ДОСТА ЈЕ БИЛО СРАЊА,

ОДМОРИТЕ МАЛО,

МОЖЕТЕ И ДА ПОПУШИТЕ.

ПОСЛЕ ЋЕТЕ СЕ КРСТИТИ.

1383

ДО 2. АПРИЛА ОВИ ЋЕ ДА НАС ДОТЕПАЈУ.

1384

Трка магараца  је  2.априла сад је само фрка.

1385

Људима је мука од силних фабрика и великих плата. Добро је да има нових путева. Лакше ће отићи на онај свет.

1386

Црко ми мобилни,
Толико сам се ражалостио
Као кад је ономад комшики цркло куче.
А њу боли за ову моју ствар!

1387

ОН ЋЕ ДА ИЗВУЧЕ ДУПЕ,
А МИ ДЕБЉИ КРАЈ!

1388

Немогуће је да вас неко научи како да осећате. Нити ико може спречити ваша осећања. Може вас научити како да се владате. Знано је да је у поезији важно и оно што није речено. Дакле, требало би понешто и сакрити, али ако исувише сакријете, онда то нико неће видети. Тада ће песма личити на булу, а неће вам помоћи ни да сте сами са њом. Бићете обоје закопчани до гуше.

1389

ПРВИ ДАН ПРОЛЕЋА,
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ.
ТРКА ЛУДАКА
ЗА АНДРИЋЕВ ВЕНАЦ.
ПО ЗАВРШЕТКУ ТРКЕ
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОМРАЧЕЊЕ.

1390

АЛЕК, ЗАЈЕБИ КЊИГУ, ВРАТИ МИ ПЕНЗИЈУ!

1391

Ако се после стрмекне, вајдиће гробар!

1392

Немамо брзе пруге, али имамо брзе аутобусе!

1393

У БЕОГРАДУ ЈЕ УВЕК ЗАНИМЉИВО КАДА СЕ ПОЈАВИ БАГЕР. МАКАР ИСПРЕД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

1394

Не разумем зашто људи мрзе Вучића!
Па зар им није смањио пензије и плате?
Шта, хоће још?!

1395

АКО ГА БУДЕТЕ ИЗАБРАЛИ, НЕ БРИНИТЕ, УКИНУЋЕ ВАМ И ОСТАТАК ПЕНЗИЈА И ПЛАТА.

1396

ПАРА ИМА, АЛИ НЕ ДАМ!

1397

СЕНДВИЧА ИМА ЗА ЈОШ ТРИ ДАНА,
А ПОСЛЕ, ЈЕБИТЕ СЕ!

1398

ФАБРИКЕ СЕ ОТВАРАЈУ СВАКОГ ДАНА,
А ПОСЛЕ ИЗБОРА НИ ФАБРИКА НИ ПАРА.

1399

НЕКО ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ МАЈА ЖЕНСКО. ОНА НИЈЕ ТРЕПНУЛА, АЛИ СЕ ВУЧИЋ УЗБУДИО!

1400

НЕ БРИНИТЕ ЗА МЕНЕ,
ГЛАСАЋУ ПРОТИВ!

1401

ДОК ВИ ЋУТИТЕ
ОНИ КРАДУ!

1402

НИЈЕ МИ ДО ЗАЈЕБАНЦИЈЕ,

АЛЕК ЈЕ БОЛЕСТАН!

1403

ПОЈЕДОШЕ СЕНДВИЧЕ

И ИЗБАЦИШЕ ОМЛАДИНУ НА УЛИЦЕ!

1404

У БЕОГРАДУ, НОВОМ САДУ И НИШУ

НА УЛИЦАМА  СУ ЉУДИ СА ПРАВИМ ДИПЛОМАМА.

1405

НЕМА РАЗЛОГА ДА НЕ ПОДРЖИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ.

1406

НИЈЕ ФЕР ДА САМО ВИ ДОБИЈЕТЕ СЕНДВИЧЕ!

1407

НЕ СТИДИТЕ СЕ, ХАЈДЕ БУДИТЕ ПОШТЕНИ!

1408

НЕ ПРДИ УЗАЛУД,
УСРАЋЕШ СЕ!

1409

ИДЕМ ДА СЕ ПРИКЉУЧИМ ОМЛАДИНИ. ШТА ЋЕ МИ ПЕНЗОСИ, ИОНАКО ИХ ЈЕ ВУЧИЋ ОЛЕШИО. ДА СУ БИЛИ БИСТРИ САД БИ СВИ БИЛИ МИРНИ, А НЕКИ БИ БИЛИ И У ЗАТВОРУ.

1410

ЗА И ПРОТИВ

Код нас у Србији чим нешто кажеш против, одмах си државни непријатељ. Ја сам против и не мислим да сам било чији непријатељ.
Против сам Натоа, који ми је бацао бомбе,
против сам ЕУ која нас мрцвари, која је финансирала бомбардовање,
против сам паразитских, тзв. невладиних организација, педерских и других, које влада финансира од пара које је од нас отела,
против сам диктатуре,
против сам суспендовања Народне скупштине,
против сам корупције,
против сам лоповлука,
против сам…

Нисам против старих људи, али сам против старе памети.

Лако је оним педерима из владе, они немају школске другове, али ми имамо школовану децу.

Студенти су после демонстрација почистили смеће. Када ће Напредњаци почистити своје смеће?

Ако сте одлучили да једете оно што се не једе, добро би било да то радите у свом брлогу. Не морамо сви да вас гледамо како мљацкате и како вам испадају старе протезе зато што немате кинту за нове. Зато што сте све своје поћердали па сада хоћете да проћердате и туђе. Гласали сте. Проћердали сте своје гласове. Сада пустите омладину. Неко мора да извади кестење.

1411

Обећава официрима веће плате и нове кршотине!

1412

Прети студентима, а не каже како ће платити штету Американцима за паљење амбасаде!

1413

Кажу да треба радити како би се заборавила мука.
Дакле, мука се само муком може заменити.
Што бисте је онда мењали?

1414

Не мешај у празном лонцу.

1415

Изађи из рупе!

1416

НАША ДЕЦА НЕ ПРИХВАТАЈУ СИСТЕМ КОЈИ ИХ ИСТЕРУЈЕ ИЗ ОТАЏБИНЕ.

1417

ВУЧИЋ И ВУЛИН СУ НАС ДОВЕЛИ ДОВДЕ,
А ДАЉЕ МОЖЕМО САМИ!

1418

Не постоји резервна Србија!

1419

Срби су баш трпељив народ,
Али не верујем да ће их то спасити од Вучића!

1420

Ред је и Србија да се покаже!

1421

И Срби су кварљива роба.
Осетљиви су на промају и на лову.

1422

Не могу бре, ништа да сакријем, чим кажем, Онај лопов, сви знају о коме је реч!

1423

Сви кажу да је комшија супер чова,
Али мени се свиђа комшика!

1424

Кажу, Човек се може наслањати само на човека.

А ја мислим на жену!

1425

ЛЕТИ СПОРО И ЖИВИ ДУГО!

1426

ПАЗИ ГДЕ ГАЗИШ!

1427

Људи воле успомене,

при томе мисле на оне лепе.

Вала, има и гадних.

Већина.

1428

Имао сам намеру да читам песме Баратинског,

али за несрећу налетех на Бернара Левија

и поквари ми дан.

Стари покварењак!

1429

Ова киша је много досадна.
Али, да је само киша!

1430

На крају, и киша ће престати,
Али тек када падне!

1431

Образ вам не може опрати пролећна кишица.

1432

Пијаца није биоскоп,
Гледање је џабе!

1433

Док је Вучић одсутан ови његови могу да праве разна срања.

Њега се то иначе не тиче.

1434

Синоћ није било кише, али ми за сваки случај покисосмо!

1435

Мењајући именице по падежима нећете променти ништа!

1436

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1437

Што се ње тиче, ја сам крив!

1438

КЊАЖЕВЧАНИМА, НАЈБОЉИМ ЉУДИМА НА СВЕТУ, ЧЕСТИТАМ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА И ЖЕЛИМ ДА БУДУ ПОТПУНО СЛОБОДНИ,
АЛИ СЕ ТО НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ БЕЗ ЊИХ.

1439

Поједини мушкарци говоре да имају нешто против жена. Мени су све те приче сумњиве. Требало би то да покажу и докажу, а не само да дрндају на playback.

1440

Многе жене не разликују орла од кукавице.

1441

Многи мушкарци не разликују жену од шерпе.

1442

Ако имаш добру рибу, онда ти тигањ није потребан!

1443

Aко се жена домогне доброг коња, требало би да га редовно јаше!

1444

Због чега поједине жене потцењују магарце?

1445

Најбоља комбинација је, добра жена-добра риба.

1446

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1447

И овај дан је зајебан као и сваки други!

1448

Сви чекају да сване, а знају да се најбоље лови по мраку.

1449

Племенита риба воли бистру воду, а ја чисто вино!

1450

Ух, што је досадна!

1451

Кад је овде овако мрачно усред дана, шта мислите, како је тамо?

1452

Гашићу вратише позицију,

а моја пензија не може да се поврати!

1453

Једни само причају, други само чекају!

1454

Опет киша, ништа од пецања!

1455

Стално пада киша.

Што једном не падне Вучић или Вулин.

А може и Дачић!

1456

Свако се једном мора преселити.
Ја сам се селио више пута.
Гадно је!

1657

Сви воле да објавим нешто лепо,
Иако сви знају како је,
И нико не зна докле ће?

1458

Није он паметан,
Само тупите,
Зато сте тупи!

1459

Немојте чекати тренутак који је прошао!

1460

Прошлост је само за плакање.
Многи често мисле о њој.
Чак и када је ружна радују се,
Само зато што је прошлост!

1461

Било је у прошлости занимљивих ствари, али то је прошлост!

1462

Ако човек пружи један корак одмах је ближе сунцу. Не оклевајте!

1463

Сунце је чудо,
Зато често мислим на њу!

1464

Све мислим да и она мисли на мене.
Само си мислим!

1465

Има људи који чекају кишу,
Има и оних који чекају сунце.
Ја чекам да ми падне шака!

1466

Ко год пусти корене, има шансу да га одувају!

Веће су шансе на страни оних који немају корене.

1467

Остајте овде,
Горе је још горе!

1468

Изашао сам из своје коже,
Још тумарам!

1469

Кад год дуго стојите у месту,
Почну да вас боле ноге.
Боли ме глава,
Мрдните мало!

1470

Горе је горе,
А тамо је далеко!

1471

Ма, ја бринем за комшику, комшија се добро сналази!

1472

УКУС ЗАВИСИ ОД ДОМАЋИЦЕ,
А ДОМАЋИЦА МОЖЕ ДА БУДЕ И КОМШИКА!

1473

Време је увек смутно,
али ја сам то тек сада открио.
Нико ми није крив,

Све ми је право!

1474

Прошлост вам је увек за петама, као смрт. Ако вас стигне, онда сте и ви прошлост. А прошлост је само прошлост.

1475

Изнад Ниша су ноћас летели авиони без ауспуха! Само прде и смрде.

1476

Да не би плашили врапце, наши авиони лете само ноћу!
Хеликоптер је пао још док је Сантос био министар одбране!

1477

Галебови растерују комарце изнад Ниша. Само ноћу!

1478

Раније, ако кажеш жени да је волиш, она мисли да си пијан.

А сада, ако јој то кажеш, најебо си!

1479

Код овако лепих наших жена, само би педери хтели Европу!

1480

Ако неко воли да ради, пожељно је да изабере радњу!

1481

Ако неко хоће да пева, требало би најпре да подмаже гушу!

1482

Ако неко воли, то је доста!

1483

Ако неко воли да пева,
требало би најпре да подмаже гушу!

1484

Сви су мислили да је унутра мокро, а оно влажно!

1485

Рибе су у рибарници, али ако већ идете на море, није на одмет пецаљка.

1486

Поезија је чудо, а кога прогласити за чудовиште?!

1487

АКО ТИ ЈЕ ЖИВОТ ТЕЖАК, ОНДА ЈЕ ТЕЖАК БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ТИ ВЕУЈУ И НЕЗАВИСНО ОД ЛОКАЦИЈЕ.

1488

Дигнем нос да се види колики ми је!

1489

Што се мог носа тиче ви знате колико ми он значи и докле ме је довео мој њух. Али сада је касно да га скраћујем.

1490

Не мора само нос да је неки показатељ, то могу да буду и ципеле. Њих можете и да позајмите, број-два веће. Сигурнија мера је нога. Под условом да није у питању штула.

1491

Цео свет се креће и то не смета никоме, па нико и не примећује кретање. А смета им када неко легне поред комшике. И све им се чини да лежи! После и препричавају лежање, а нису ни пригвирили!

1492

КО НИКАДА НИЈЕ ИЗГУБИО ГЛАВУ,
ТАЈ НИЈЕ НИ ЖИВЕО!

1493

За поезију је најважнији нос. Ако не намиришете лепоту, онда од поезије нема ништа. Лепота је испред користи. Она је суштина. А патике, чак и да су лепе, служе само за навлачење!

1494

ПОД ЗЕМЉОМ ИМА МЕСТА ЗА СВЕ,
А ГОРЕ СУ ТЕСНА ВРАТА!

1495

И ја се грчим, иако нисам Грк!

1496

Пребијена мачка не лови мишеве!

1497

Стиче се утисак као да се свет улењио, а ја мислим да се чека кључ!

1498

РАСПРАВА СА БЕЛОМ ХАМВАШЕМ.
ЈА ИМАМ КРАТАК ФИТИЉ!

1499

Доста сам га скраћивао, сад га шминкам. Биће то добар текст!

1500

Јутрос сам уловио добру рибу. На пијаци. Права морска. Свежа.

1501

Знам да сте ме чекали, али кувао сам кафу. Нисам морао. Хтео сам.

1502

Рибе су као крокодили!

1503

Мудрац није изнад, нити испод, него изван!

1504

Без кобца нема ни шеве!

1505

Неке птице, углавном селице, напљују своје гнездо и оду на југ. Колика пљувачина ни због чега.

1506

Нема више лажи и преваре, само преваре!

1507

Када се човеку излижу патике,
Не значи да је много лизао,
Него да треба приштедети ноге.

1508

Ако човек скрене, онда може да се врати и да крене другим путем. Ако поново скрене, онда опет може да се врати. Ако потпуно скрене, онда је постао песник и повратака нема.

1509

КЛИН СЕ ЗАБИЈА САМО АКО ЗНАШ ГДЕ ТРЕБА,
НЕ МОРАШ ДА ЗНАШ ЗАШТО!

1510

Песник испушта душу у песму!

1511

Суд није право место за сведочење!

1512

Многи људи мисле да ће се спасити, ако спасе своје тело.

1513

Ученици нису поуздани сведоци, осим ако нису мученици!

1514

Најбоље је када се човек расправи са собом, али је ђаволски тешко.

1515

Када је Бог створио човеку жену, мислило се да је човеку довољно лепоте, али сада је лепота била потребна за двоје. И тако дођосмо до нас.

1516

Из жабље перспективе се не види суседна бара!

1517

Из птичје перспективе се не види сунце!

1518

Ако јаје има два жуманца, не значи да ће из њега изаћи пиле!

1519

Светац може некоме ублажити бол, али не може постати Бог!

1520

Ако се неко дуго спрема да умре, то је лош знак!

1521

Кад је врућина, чекају кишу,
Кад је киша, чекају Сунце,
Кад је зима, чекају пролеће,
Кад је пролеће сеју свуда,
А после чекају!

1522

Ретко ко је умро а да није био жељан живота.

1523

Баштина није (не)маштина.

1524

Отац је башта, а Бог Отац је баштина.

1525

Заљубљен човек је луд, а жена?

1526

Време не утиче на заљубљене људе.

Њима је пролеће и усред зиме.

1527

Више волим кап Сеферисове песме него тоне мастила!!!

1528

Летње је време, ако имате јајца, ту је и ручак!

1529

Понекад буде много тежак дан, не диже ми се, а не могу да спавам!

1530

Увек сам чекао да дође субота, а сада чекам сутра!

1531

Крајње је време да са Американцима почну разговори о злочиначком бомбардовању Србије.

1532

Америчка војска није добродошла у Србији.

1533

Ко ништа не зна, зна нешто!

1534

Тито је имао проблеме са Русима, а цех су платили Срби.

1535

Ако је глава читава, наћи ће се шешир.

1536

Донеће нам неки белај из Америке као што су нам некада донели филоксеру и кромпирову златицу.

1537

Најзапаженији извоз из Европе у Америку биле су богиње.

1538

Саксија има рупу, а држава нема дно.

1539

Ако вас живот изгужва, онда никаква пегла не помаже.

1540

Живот свакога изгужва.

1541

Инвеститорима не смета штрајк, њих плаћа наша држава.

1542

Стално мислим на њу.
Боже, да л’ сам одлепио?

1543

Једва се некако навикосмо на живот,
а сад морамо да идемо.

1544

Живот није једносмерна улица па цепај. Живот је велика раскрсница са кружним кретањем.

Ко уђе у круг има право првенства, уколико га центрифуга не избаци или не иждимка.

На раскрсници мора човек све да раскрсти. Душа иде својим путем. Пречицом.

1545

СВЕ ТЕЧЕ,
А НИШТА СЕ НЕ МЕЊА!

1546

Самоћа је када човек није при себи!

1547

Може се разговарати о томе како уредити живот на Косову, а не може се разговарати о Уставу државе Србије. Устав треба бранити свим силама. Ако власт није способна да брани устав, треба је променити.

1548

Устав је онај акт који би требало да нам омогући да се осећамо као људи. Без обзира на Вучића, Дачића и Вулина и без обзира на невладине организације које једу наш лебац и наше џигерице.

1549

Не би требало дозволити да свака будала тумачи устав.

1550

Српски устав представља одбрану наше државе од наших политичара зато га треба бранити од њих.

1551

Срби су се вековима борили против Византије да би на крају постали Византинци.

1552

Академик Душан Ковачевић се мало занео.

1553

Вучић и даље не поштује свој народ, измишља унутрашње дијалоге како би се опрао. Ако је народ гласао, онда би требало да буде јасно ко води државну политику. Али изгледа да није тако, него како кажу Скотови.

1554

ОХРИД. Ако негде пише, а пише свуда, да има интернет, онда је то сигуран знак да нема. Ако негде случајно не пише, зна се. У Италији је интернет грозан, у Грчкој ништа не ваља, а у Македонији је гори него у Грчкој.

1555

ИНВАРИЈАНТЕ
Нико не признаје да оговара, као што нико не признаје да хрче. Жене су склоније оговарањима, а мушкарци подметачинама. Иако свака генерација тврди да тога раније није било. Тога је било и у време витештва. Оговарања и подметачине су инваријанте.

1556

Он је засео, а ви наседате!

1557

Огласила се и полиција. Они су за референдум, али Косово је срце Србије.

1558

Изјаснили су се Љајић, Дачић, Патријарх, Синдикат полиције. Дакле, они који би требало да ћуте!

1559

Вучић је бацио коску!

(Коска је бачена!)

1560

Сита псета не лају!

1561

Предлагање да се питање Косова и Метохије реши једном за свагда представља чист дилетантизам и недораслост политичке “елите”.

1562

ПРЕМИЈЕРКА ДЕЛУЈЕ МУЖЕВНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ ПЕДЕРА ИЗ ВЛАДЕ

1563

На фејсу написах 4. августа 2015. следећи текст:
„Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.“
Погрешио сам. Није био дерек, биле су оргије. Са дреком гомиле усташких болесника, лудака, који су позивали на паљење српских села, на убиства Срба. Томе је присуствовао готово цео политички врх Хрватске.
Погрешио сам и што сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није. ”
Изгледа да би све било јасније да сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе“.
Овако један ме је напао да сам рекао како су све Сарајлије кабадахије. А нисам, ено, види се. Успут је бунцао, као у бунилу, да он жали жртве „Олује“. Ко да је он Ведрана Рудан. Нема он та муда.
У Книну су се веселиле и Мајке Сребренице.
Било је весело и када је требало евакуисати, наравно, пре краја протокола, премијера Милановића. Изашао је кроз ресторан, али гладан. Излажење је било натрачке.
Онај што се сада издаје за Бошњака, не знам шта су по његовом Бошњаци били раније, повремено се идентификује са Турцима. Пита он мене када сам ја дигао глас против тзв. колатералне штете?
Да је само против колатералне?
Да му само кажем да ти зликовци Американци, Енглези, Швабе, и разне друге бубашвабе, неће бити заборављени. Срби ће их вечито памтити као зликовце. И када кроз неколико векова буду причали својој деци бајке и митове, неће морати да измишљају зликовце.
А што се Турака и потурица тиче, моји сељаци који јоште држе до Његоша, врло их разликују!
Не бојте се нисам заборавио да су Шешеља они исти зликовци држали у затвору 11 година без пресуде. У Хагу или у Гвантанаму свеједно је. Пустили су га да шенлучи по Београду. Па се сада и београдски свет саири!

1564

Таксиста ми синоћ рече да су Македонци на челу са Зајевом дали Шиптарима дупе под кирију. Целе ноћи се чудим шта им то значи?!

1565

У граду где нема зеленила,
човек позелени од муке.

1566

Само затвори очи и она је поред тебе.

1567

Крст свакога дочека раширених руку!

1568

У већини хотела “шведски сто” се састоји од јаја, јаја, јаја и јаја, све до јаја!

1569

Нисам могао ни да га гледам ни да га слушам, не због врућине, због идиотизма!

1570

ИКЕА!
Нама у Нишу ништа не значи Икеа.
Не значи нам ништа ни што тамо можемо џабе да лижемо сладолед.
Не значи нам ни што се донде стиже аутопутем.
Све је то за оне који имају могућности да путују.
Они су и досад посећивали, диљем света, робне куће у којима се продаје роба сумњивог квалитета.
Нама су потребне мотке, а они нам нуде оклагије.
И даске које нам фале.

1571

АКАДЕМИК И ГАЗДА
Сада је актуелан академик Ковачевић који је здушно подржао идеју о распродаји.
Код сиромашног народа распродаја се много цени.
Сад видим да га и газда хвали.
Сваки газда хвали свога коња.

1572

Јуче је у Нишу била несносна жега, али када сам видео рачун за грејање, смрзао сам се.

1573

Коначно, схватили сте да је фер плеј небулоза!

1574

Вртиш се у кругу док све не извртиш, или док ти се не заврти!

1575

Човек често тражи душу на погрешном месту!

1576

Изгледа да човек има више карактера него што му треба. Неких би се могао и ослободити. Могао би усправно ходати. Да не буде забуне, човек хода на две ноге, али није усправан, не дају му џукеле које наводно имају карактер пса.

1577

Да ли баксуз има душу?

1578

Да ли баксуза познајете по томе што је мршав?

1579

Да ли се баксузлук мери на кило?

1580

Где се зими сакривају баксузи?

1581

Што сте се убаксузили?

1582

Кад се неко убаксузи добије натприродну снагу.
Може мрзло говно да прегризе.
Пазите се!

1583

Ако се баксузлук не продаје на кило, то не значи да се продаје на метар.

1584

Да ли баксуза треба пећи на тихој ватри?

1585

Ђоле, идем на годишњи одмор, да ли бих могао да оставим председника у твом хотелу? Само десетак дана. Ал’ да га раните људски као керу, да не кажу после злобници, Председник умро од глади у најбољем хотелу за псе.

1586

Неки мисле да се баксуз познаје по кривим ногама, а неки по дугачком језику.

1587

Кад намиришеш баксуза, бежи као од ђавола!

1588

Баксуз не може да ти уђе под кожу.

1589

Баксуз има опор укус!

1590

Баксуз је опасан и када се убајати!

1591

Баксуз увек тера мак на конац!

1592

Баксуз је, као и други баксузи, најбољи док спава!

1593

Баксуз увек тера кера!

1594

Баксуз не лаје и не лајкује. Мучи!

1595

Баксуз уједа а не отвара уста.

1596

Где расту баксузи?

1597

Ко гаји баксузе?

1598

Баксушчине!

1599

Нећу да ме тера баксуз, нити да ме бије малер!

1600

Бранко Миљковић није рекао да ће сви писати добру поезију. (С.Б.)

1601

Како истерати баксуза из главе?

1602

Песник би требало да простире стихове, као цвеће, као црвени тепих, којим би Бог прошао одлазећи недељом са оцем својим на јутрење.

1603

Кад се човеку усели баксуз у главу,

поједе му мозак као жижак зрно.

Остане само олупина.

1604

Ако покушаш да почистиш баксуза, онда обавезно оштетиш мозак.

1605

Решити се баксуза није исто што и почистити двориште. Гледано одозго, није тако.

1606

Ако се навржеш на баксуза, немој мислити да је њему непријатно!

1607

Ако се баксуз наврже на тебе, бери кожу на шиљак!

1608

Ако те потера баксуз, мањуј све и бегај усвет!

1609

Ако је песма добра, није важно ком правцу припада.

1610

Решити се баксуза није исто што и обријати ноге

и отићу у подне у оптичарску радњу!

1611

Има занимљивих особа и међу онима које не бријају ноге.

Оне су занимљиве за зоолошки врт.

1612

Људи мисле да у оптичарске радње иду само ћорави. Безвезе!

1613

Човек најчешће обневиди због праве жене.

Деси се некад и обратно.

А деси се и грешка.

То је онда велики баксуз.

1614

Бранећи поезију од напасника бранимо и Песника.

Није ред да Бог буде сироче.

1615

Многи не знају да могу побећи од баксуза иако ни репом не мрдну. Траба само да штукну у песму!

1616

Када улазите у оптичарску радњу, отварајте четворе очи!

1617

Када прође поплава поезије, онда се мора избацити муљ, а неко ће морати и да посеје нове стихове. Мора се чистити. То историја и ради. Ствари се морају довести у ред да би поезија могла да дахне душом, да би могла да живи.

1618

На мојој страници сам од пре око месец дана почео да објављујем фрагменте из мог списа “Душа”. Да су занимљиви уверио сам се тек када су почели да ме поткрадају.

1619

Злодело се не може исправити изјавом, него делом, али ни то није увек могуће.

1620

Код нас постоји и црква покајница.

Она служи да се српски народ подсећа како је кум убио кума.

Али није допринела да се то више не дешава.

1621

Кум би требало да је важан целог живота.

1622

Дошло је такво време да када човек каже кум, онда сви помисле на мафијаша.

1623

Неки људи имају више кумова, а нису их све потаманили.

1624

Не важи више стара изрека:”Кум није дугме.” Сада кум није ништа.

1625

Кум сведочи да је судбина запечаћена.

1626

Кум је крунски сведок!

 

1627

Куме изгоре ти кеса!

1628

Куме пази да не испустиш дете, једва смо и ово направили.

1629

ЈОВАН ГА ЈЕ КРСТИО!

1630

Реке су толико загађене нема човек где да крсти човека!

1631

Крст није смишљен због крсташких (читај: пљачкашких) ратова!

1632

Крст је човек, а он је мач!

1633

Мач не значи мачо!

1634

Шта ти значи крштена душа?

1635

Туђа душа се носи на врху мача!

1636

Колико душа се може сместити на врху копља понад ратне заставе?!

1637

Погана реч распори сваку душу!

1638

Тврда душа, тврда вера!

1639

Душа се може прекопати, али се не може повратити!

1640

Ових дана душа се може повратити само хладним пивом!

1641

Једе ми душу као сипац.

1642

Покварена душа!

1643

Ушао му ђаво у душу. Базди.

1644

Растаје се с душом, тако кажу у мом селу, а и у вашем, за неког ко је близу премина. Ја мислим да га она напушта. Има и оних који тврде да је свеједно да ли је ово или оно. Због тога ја остајем при своме.

1645

Нико од оних који су се растали са душом није ми потврдио да је растанак био болан. А песници трубе хиљадама година да је било страшно. Било је међу њима и правих трубадура, а било је и оних који су ишли траговима трубадура. Неки су само трчкарали около. За то време негде се кувала песма која је била прави мелем, као кисела чорба после боњинске шљивке.

1646

Вади ми душу!

1647

Ситне душе!

1648

Душа пуна љубави раскопчава пролеће!

1649

Бедна душа глође човеку душу!

1650

Мрачна душа поједе човека!

1651

Душа је бунт!

1652

Мртве душе су у нашим бирачким списковима!

1653

Срж душе је њен поетски набој!

1654

Песничка душа је буре барута!

1655

Добра душа постоји само у бајкама и на фрескама!

1656

Ко никада није изгубио главу, тај нема душу, тај није ни живео.

1657

Изгубљена душа!

1658

Објашњавам свом пријатељу Дејану Дејановићу, набољем оптичару, какве наочаре да ми направи. Желим да видим цео свет, одмах, и да свет ужива што га гледам, а не да се мршти на мене. Каже ми, Може, само да још мало порастете.

1659

На првом програму идот,
На другом лихт,
Па бирајте!

1660

Мудар човек је стално незадовољан, али то нико не види!

1661

Србија је захваљујући своме врлом председнику и његовим виртуозним аферама у завади са свим комшијама. Да не буде забуне, бринем о комшикама.

1662

Свет се никада неће решити будала,

али то не значи да оне треба да владају!

1663

И будала зна како се праве деца,
али не зна како се праве људи!

1664

Лукавство је нижи степен интелектуалног живљења.

1665

И паметном човеку се неки пут омакне!

1666

С нестрпљењем ишчекујем нову аферу. Претходна је била глупа.

1667

Некада је у државним институцијама постављана слика краља, потом смо деценијама са чуђењем буљили у шлосера, а сада чујем да ће тамо да виси идиот!

1668

Трампили смо будалу за идиота.

1669

Идиот очекује од својих кретена да подрже његове глупости!

1670

Афера је била глупа,
Али је бар кратко трајала!

1671

Потроших живот,
а они потрошише паре,
и њихове и моје.

1672

Пре неколико дана прочитах да је један спортиста још гладан победа.
Гладна душа!

1673

Виђао сам људе којима су гладне очи!

1674

Глад није оно што о њој мисле људи. Они ружно мисле и о смрти. Они стално мисле, а још ништа нису смислили.

1675

Није проблем што Србија има више песника него становника.
Проблем је што они ћуте.

1676

Ако си гладан, зини!

1677

Песницима и певаљкама дадоше националне пензије па сада певаљке ћуте,

а песници се курвају!

1678

Пуна земља љигаваца, а рибари хватају сомове на сапун!

1679

Сви знају да је ђубре, али не можеш га бацити у њиву, упропастиће летину!

1680

Милош је убио султана и вожда.
Куд се деде тај човек?

1681

Причу да се сомови хватају на сапун сам чуо од једног искусног књажевачког рибара, али када сам покушао да је пласирам укори ме један искусан зајечарски новинар, рече ми, Е мој профо, где живите Ви, то је одавно напуштено, сада се сомови хватају на сендвиче!

1682

Већ три дана немамо аферу.
Баш сам забринут.
Будите стрпљиви,
Онај идиот ће већ нешто смислити.

1683

Видесте ли шта је урадио Македонцима? Нема с њим зајебанције?!

1684

Кажу да су нашли начин како да прочисте крвне судове. А како прочистити душу? О томе нико ни да писне. Тешко се истерују мисли на чистац. Поготову ако су ружне. Најлакше се заборави дуг.

1852

Идиот замајава публику док остали краду!

1686

Журе да продају шта се може продати, а онда ће вам рећи да нема другог излаза…

1687

УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ
Унутрашњи дијалог то значи да се човек расправља сам са собом. А да ли ће вам икада рећи нешто о тој расправи то се никада не зна. Забележени су случајеви да је током таквог дијалога човек себи одузео право да живи. Покретач се још није огласио. Морамо чекати.

1688

Неки политички дилетанти предлажу референдум о Косову, то значи да би се требало коцкати. Па то су могли да учине и они који су тамо оставили кости, а не да Косово оставе будалама које би све оставили у европским коцкарницама и куплерајима.

1689

Коју год земљу данас споменете знајте да је она заузета оружјем, преваром или је поклоњена. И одувек је тако!

1690

Наслеђе је поклон. Зато га брзо проћердају.

1691

Поклону се у зубе не гледа!

1692

Јуче газда био у Пљесковцу.
Није он једини који се запљескује, али њему личи!

1693

Не рече она запљескотина за када планирају извоз пљескавица у Омерику?

1694

Не секирајте се, није ништа озбиљно, само се запљескују!

1695

Почели да долазе они споља, због унутрашњег дијалога. Запљескотине.

1696

Чини им се да Руси спавају на оба ока. Запљеси!

1697

Живи запљес!

1698

Народ мисли да се он џабе запљескује!

1699

Запљес је запљес!

1700

Запљес божји!

1701

Да ли се од запљеса могу направити пљескавице?!

1702

О прошлости брине историја, а будућност смо претупали!

1703

Ако потрошите будућност, онда сте то учинили и за друге!

1704

Свако подиже свој споменик.
Неко успе и да га усправи.

1705

Дело је споменик.Величина споменика је према делу. Споменик може бити велики иако је мали. Не мора бити (за)видљив. Довољно је да га виде у будућности!

1706

Душа препознаје добре песме, без обзира коме правцу припадају.

1707

Хтедох нешто да напишем о оним будалама, али много их има!

1708

Американце уједињује само рат, али тај штос сада примењују и други.

1709

Када кажем да сам за рат, реч је о борби мисли. То је најтеже. Лако је бацити камен на комшију, али тешко је после опрати крв.

1710

Гас ћемо увозити из Америке само зато што је то боље за Американце.

1711

Украјина ће увозити угаљ из Америке јер онај из Донбаса је много близу!

1712

Натовски говнари пуне гаће од једне будале. Због Американаца, наравно.

1713

Кинези су уздржани, чакају момент када ће нешто мазнути!

1714

Када ће црнци почети да раде као белци, пита се Трамп. Још се пита!

1715

У случају Северне Кореје, Трамп би могао да узме крамп и да оплеви башту!

1716

Сви чекају да сване. Овде више нису потребне свеће него мотке!

1717

Неуролог ме мало куцакао по коленима и терао ме да се пропињем на прсте као коњ зеленко. Али не мари, бар је видео како треба да изгледа чича.

1718

Психијатар као сви психијатри, само не знам да ли има уверење?!

1719

Добро јутро, пишем текст о трагедији, било би ми корисно мишљење психијатра. Не, да ли сам одлепио, него у вези текста.

1720

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1721

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1722

Боље је носити крст него јарам!

1723

Читај, па кажи, Хоп!

1724

Отишао сам у аут. Знам, ако бих се вратио, шутнули би ме. Зато идем даље.

1725

Све се боље види одозго, али треба се попети, зато људи гледају са стране.

1726

Торањ у Пизи је мало крив, а како га виде они са косим очима то није мој проблем. Ако се не нагињеш много не брини за слободан пад. Ни Галилеј није гледао надоле него нагоре.

1727

Осим љубави, друге болести не признајем!

1728

Ви не знате шта је то. Кад вас то стигне, све остало је безвезе!

1729

Лепота је сама себи разлог. Кад човек каже лепа, зна се на кога се то односи.

1730

Да ли лежећи, да ли стојећи, да ли седећи?! Ово свакако нису питања о љубави.

1731

Пре поласка поставите себи питање, зашто?

1732

Ако сте кренули, онда немојте постављати питање повратка, то је требало учинити пре старта.

1733

Дом здравља у Нишу је окречен, сада ће пацијентима бити лакше да га нађу.

1734

Поједине жене су праве кукавице,
Туку своје јадне мужеве!

1735

Срби су поносни мужеви,
Не признају да их жене туку!

1736

Комшилук увек све сазна о мени пре мене!

1737

Манте комшилук, важне су комшике.

 

1738

Комшија ти је више него род рођени, а тек комшика!

1739

Поштујте своје комшије и волите своје комшике!

1740

Са комшиком и горка кафа ми је слатка.

1741

Не волим када ми комшика пресоли кафу!

1742

Кад год са комшиком попијем кафицу, она ме оправи на работу!

1743

Ништа без комшилука, немаш с ким ни да се посвађаш.

1744

Комшије бацају ђубре кроз прозор. Нисам чуо да је неко избацио комшију!

1745

Комшика се не љути на мене, само на комшију!

1746

Комшика увек добро закључа врата. Не излазим док два пута не чујем клик.

1747

Комшика је чудо. Није чудо што се комшилук чуди.

1748

Бивша комшика дигла нос!

1749

Прво сам сумњао у себе, а после и у комшику. Комшилук сумња у све, а највише у поштара.

1750

Да је комшика избацила комшију кроз прозор, чуло би се, Буп!

1751

Комшика је одлепила. Мисли да сам њен бивши муж!

1752

Комшика је љута и на комшију и на мене. Ништа не разумем.

1753

Покушавам јутрос да смислим неку глупост, али не иде ми!

1754

У психологији не постоји термин ГЛУП. Тамо је на снази ТУП!

1755

Недотупаван,недоклепан, недоправљен…

1756

Тупсон, не умем да преведем, али знам шта значи!

1757

Тупаџија ми мирише на турски!

1758

Кад кажу да је мало мрднут, то не значи да је туп!

1759

Зар сада да одустанемо кад смо дошли до краја?!

1760

Фејсбук је лудница!

1761

Никоме није вечито горела па неће ни Фејсбуку!

1762

Да је горе добро не би киша ни падала.

1763

Горе је горе, а овде је најгоре.

1764

Његош је ту да и слепцима отвара очи!

1765

Некима смета што је Његош српски песник!

1766

Због Дачића и постоји Роспи ћуприја.

1767

Чудим се како од оноликих лажи не промукне.

1768

Човек је књига која може читати саму себе.

1769

Човекова дела су књиге које говоре о њему самом. Из тих књига се чита стил, садржај, функција, стање, психолигија…

1770

И човекова недела су његова дела.

1771

Књиге су најбоље ограде од злих мисли.

1772

Човек је жива књига – „Човек је земља која хода.“

1773

Књиге чувају мисао од урока.

1774

Књига је ризница само ако је отворена.

1775

Затворена књига је тамница.

1762

Неким људима књиге служе само за потпалу.

1777

НИЈЕ ПЕЛЦОВАН!

1778

Не мислите ваљда да је Ердоган долазио у Србију због вас?!

1779

Лаже док зине!

1780

Лаже, а ни да трепне!

1781

Лаже, брате, нико му раван није!

1882

Лаже, само тако!

1783

Лаже, и готово!

1784

Лаже и самог себе!

1785

Лаже и верује у то!

1786

Лажовчина, стално лаже, а никада не поцрвени.

1787

Лаж се котља као грудва снега низбрдо и све је већа.

1788

Лаж не пуца по шавовима него по главама.

1789

Лаж је нада која кратко траје.

1790

„…Уметност
Је потпуна, кад је људска.
Људска је
Кад обрушени пигмент, иглице светлости
Обезбеђујући простор унутра својих ограничења
Убеђују, као показатељи могуће страсти,
Као одговарајуће мерило, и страсти
И њеног предмета. Уметник лаже
Да би поправио истину. Верујте му.“

(Чарлс Томлинсон:„Размишљања о Џону Констаблу“)

1791

Комшика дотерала линију па сада не могу да је стигнем.

1792

Књигу човек прочита некако, а комшику никако!

1793

Лагање је кукавичлук!

1794

Лагање је превара!

1795

Лагање је болест!

1796

Због лагања су многи поштени људи изгубили главу!

1797

Минхаузен је причао ловачке приче, а ово што нас је задесило није за причу!

1798

И рибари увеличавају рибе у својим причама, али приче о пензијама и платама превазилазе машту.

1799

Лега као кокошка, а диза се ко вампир!

1800

Чим забоду перце у шешир неке коке одмах мисле да ће полетети.

1801

Кокошка није за подгревање.

1802

У Војводини сам јео вруће прасе и хладну ћурку. Не знам зашто избегавају кокошке!

1803

Кокошка има мултифункционалну буљу, као да је неки председник!

1804

И пиле има шупљу главу као и кокошка.

1805

Неки мисле да кокошка служи само да би правила кокошињце.

1806

Има разних кока као и разних људи.

1807

Зашто су медведи заштићени, а коке нису?!

1808

Кока није слатка зато што има лепо перје!

1809

Главна рола певца је да кукуриче.

1810

Певац и нема уд, а сви кажу: Јебо те певац!

1811

Јебо га патак!

1812

Људи сањају снове, а ја жене!

1813

САМО СЕ ЧУДИМ
Сретох у библиотеци после једне књижевне вечери неколико људи који ми рекоше да прате све што објавим на Фејсбуку.

Неки од њих, да би ме уверили у своју истину, препричаваху ми садржаје мојих постова. Наизуст.

А никада се нису регистровали, мислим лајкнули, камоли коментарисали неки мој пост.

То су људи. Сад се чудим да ли сам кужан или сам опасан?! Нисам их ништа питао. Само се чудим.

1814

НЕ, И ГОТОВО!
Знао сам кога ће довести на сајам, зато нисам ишао тамо. Због тих битанги су ми смањили пензију тако да издавачи не морају да брину. Нећу купити њену књигу! Не, и готово!

1815

Лаж гута све. Ако се не уозбиљите оде држава!

1816

Истина се храни само истином.
То је формула за песнике.
Политичари упражњавају само лажи.
Када историја утврди нешто, онда је касно.

1817

Човека је ваздан интересовало шта је са друге стране.

Да није било сведока многи од нас би били ускраћени за истину – не бисмо знали за Господа.

Ако знамо да истина зависи од система шта је то што људе наводи да руше туђе снове – системе?

1818

Бог је ујединитељ.

Разједињени људи су пси луталице.

Пси рата.

Бесни пси.

1819

Која је суштинска разлика између књижевности и сликарства?

Слике су и тамо и тамо!

1820

И музика производи слике.

18212

У свакој уметности се тражи поетски део.

1822

У свакој уметности се тражи мелодија.

То не значи да нешто треба да звечи.

Често је и тишина довољна.

1823

Уметност је ту да човека подигне из мртвила.

1824

Жабокречина је катаракта, затвара видике.

1825

Сајам књига, као и сваки други вашар, служи да се нешто некоме ували, да се људи виде, да се деци купи шарена лажа, да неки помисле да су светски писци, да организатори доведу неке који су по њиховом писци, да вам очитају лекцију, да вам очитају оче наш, да се људи сликају и да све то накаче по зидовима Фејсбука. Сад када је све готово можете да се сликате. У сваком случају важније је оно што нисте видели. Да бисте схватили за то вам је потребно извесно време које можете искористити за читање. Људи су одувек волели да некога прочитају. Није то лако. Није.

1826

Није добро да се песници деле.
Малe монете су увек служилe за кусур,
за поткусуривање.

1827

Самоћа није физика, то је душевно стање.

1828

Самоћа је Сибир!

18290

Није сам!

1830

Камен неће сам да се подигне!

1831

Тин Ујевић:
Свакидашња јадиковка
(Одломак)

Како је тешко бити слаб,
како је тешко бити сам
и бити стар, а бити млад!

1832

Самоћа је социјална категорија!
Као да је реч о апсурду,
реч је о томе да је човек сам ако је у друштву.
А то само тако и постоји.
Сетите се Странца!

1833

Ако сами одлазите на гробље,
Може вам се десити да се умислите,
Па и да постанете песник,
Чак и да стигнете у Сибир.

1834

Дебеле књиге, по правилу, су испразне!

1835

Свиње су дебеле, а књиге су опширне!

1836

За неке врсте самоће нема лека. Као за љубав!

1837

У осами човек може свашта да помисли!

1838

Човек би био највећи да је сам.
Зато му је одузето ребро.

1839

Ко мисли да је бог, ваздан је сам.

1840

Само се будале ничега не плаше!

1841

Свако најбоље зна своје муке, а ја си имам комшику!

1842

Ако вам камен падне са срца,
Ставите га под главу!

1843

Људи ни у овом веку не схватају да се рибе не пецају на кафу него на месо!

1844

Не мора то да буде баш црв,
Може и неко друго месо!

1845

Стварност је мука, зато постоји уметност!

1846

Нисам начисто да ли да је сачекам на кривини. Стварност је стварно мука. Али не могу вечито да бежим. Ваљда зато постоји уметрност. Многи су тамо нестали. Прогутао их мрак.

1847

Живот је као воденични камен, али нигде нема брашна. Само мука!

1848

Најјевтинији је живот, а најскупља је храна!

1849

И рибе су поскупеле, а нема ни свежег младог меса. Сви су одједанпут паметни!

1850

Нешто ме стегло ових дана,
па не пушта.
Не умем да објасним шта је,
а немам ни коме.
Умро човек!
А кад ми кажу,
То је живот,
онда ми дође да пукнем.
Али не могу.
Пуко сам.

1851

Човеку је најтежи онај камен на души.
Нико се није убио зато што није могао да подигне камен од двеста кила.

1852

Живот није само млаћење празне сламе, али је и то.

1853

Живот је тешка мисао.

1854

Живот је тешка мисија.

1855

ШТА ЈЕ ОВО?

Неке људе човек може да опише само једном речи. На пример, ако кажете педер, сви знају о коме је реч. Ако пак кажете лажов, опет сви знају о коме је реч. Односи се на исту особу. Исто би било и да сам написао лудак. Ове речи нису сличне ни по значењу, ни по облику. Речи педер, лажов, лудак нису синоними, хомоними, антоними, пароними…

1856

Пао је метеор. Направио је огромну рупу. Све је сагорело. Историчари књижевности ће чепркати по тој рупетини, али одговор није тамо. Остаје питање, Зашто?!

1857

Птица може слетети и на суву грану!

1858

И копци воле (птице) певачице.

1859

Код нас су на цени стари људи само када им треба нешто отети!

1860

Лапот је у Србији усавршен од стране власти.

1861

И у Спарти су убијали старе људе, а ви сте мислили да је то време прошло.

1862

Некада су старе људе убијали јер нису могли да их хране, а сада се то чини да би се други богатили.

1863

Пензије као цивилизацијско достигнуће се поштују и у најгорим друштвеним системима. Код нас и нема система, постоји само системска систематска пљачка старих људи.

1864

Време је да се мења систем док нисмо остали и без остатка државе.

1865

Овима који се баве отимачином и истребљивањем старих људи желим да све отето потроше на лекове!

1866

Живот је обавеза!

1867

Нада је стуб, носач живота!

1868

Сви нешто ишчекују,
ред је и да засучу рукаве!

1869

Изедоше ни пцета!

1870

Дошло је до коску!

1871

Дошло је време када сви лажу, а да ли ће доћи оно друго време?!

1872

Ако сте у затвору, свеједно је да ли је напољу лепо време или нешто пада.

1873

И туцање је живот.

1874

За неке људе туцање камена је посластица.

1875

Туцање јаја је успомена.

1876

Да је живот трка и биљке би имале ноге.

1877

Некоме цркне куче. Некоме цркла мачка. Некоме црко папагај. Мени рикнуо компјутер. Боље он него ја.

1878

Црко. Црко, дабогда! А још није дошла зима. Мислим календарски. И компјутер је срање. А неки ме убеђују да је то достигнуће. Све је срање. Доста срања. Није морао баш сада да цркне. Ето, није дочекао ни повећање. Он је знао све лажи и није издржао. Прецрко.

1879

ГЕНОЦИД И МАГАРЕ

Пресуда је за геноцид. Колико год се српски политичари ограђивали од Ратка Младића, српског ратног команданта у Босни и српског хероја, морали би бити свесни да је Хашки “трибунал” Србима натоварио геноцид. Тај товар се тешко скида. Једини начин да се скине јесте да магаре липше. Свеједно је коме калифату треба да припадне Босна, да ли Ердогановом или ЕУ, Срби ће изгубити! Нажалост, само зато што се нису залагали за Србе.

1880

МУЧЕНИК

Чим је Хашки „трибунал“ пресудио да је реч о геноциду појавише се Срби који би да скину етикету са себе. Хтедоше да је прилепе нама. Да ли те будале мисле да је то могуће?! Чак и да се одрекну чињенице да су Срби то им неће помоћи да обришу своју геноцидност на којој су здушно радили, коју су подстрекивали и због које су многе Србе денуцирали и изручивали Хашком „трибуналу“. Због демократије, али због демократије како је они схватју. На свој амерички начин. Чак и да су они који су осуђени од стране „трибунала“ криви, то не значи допринос демократији, владавини права, помирењу народа. То је ветар који ће у ковитлац завртети мит о мученику. Дакле, за ореол великомученика није потребна црква. Потребан је човек.

1881

Живот је пругасто одело које човека подсећа да он није управник.

1882

Живот је лудачка кошуља које човек непрекидно покушава да се ослободи.

1883

Крај сваког овоземаљског живота је исти!

1884

Живот су тесне ципеле у којима човек граби према крају, а које многи називају ципелама од седам миља. Да би био занимљивији у свакој се нађе бар по једно каменче.

1885

Живот је омча око врата, коју човек стално притеже. Каткад се олабави, али је човек одмах притегне. Ту омчицу човек зове кравата.

1886

Живот стално ради, али није перпетуум мобиле. Живот се стално троши. Може и да се скрши, да пукне. Може и да престане да се троши. Увек ради шта му се прохте. Све до краја.

1887

Живот је (као) врећа. Ако је празна не може да стоји. Ако је пуна онда је тешка и на њу јуришају мишеви, пацови, гњиде, ваши, бубашвабе, бактерије, вируси… а она се не помера. Ако је нека живуљка нагризе или јој пробуши рупицу, рупу или рупетину, свеједно, мора се брзо затворити, иначе ће исцурити.

Животом се највише баве непријатељи. Нарочито туђим.

Животом се бавио и Бог.

О животу су певали, причали, филозофирали.

Живот се провлачи кроз песме, приче, романе, кроз књиге. Неки се и провуче.

Животом су се ко бајаги бавили и политичари.

Животом се испирају уста.

1888

Срећа се не дефинише.
Она се доживљава,
Па ко преживи.

1889

Дешавало ми се, више пута, да никуда не путујем, легнем а пробудим се у другој држави!

1890

Испада да су у нашој држави најопасније животиње мајмуни!
Поједоше државу!

1891

Неки људи мисле да је свет створен због њих.
И у великој књизи се тврди да је Бог створио свет за човека.

Птица можда мисли да је дрво ту само због ње.
Ако нема дрвета, она може да слети и на жицу.

Сумњам да ће доћи време када ће мајмун моћи да упреде жицу. Осим ако и он не постане човек.

1892

Живот се ствара и разноси.
Ветар разноси живот, као и пчеле.
Без пчела ни Сунце не би имало разлог да постоји.

1893

СТВАРНОСТ је тешко дефинисати као и уметност. Стварност, грубо речено, има унутрашњи и спољашњи део. Онај унутрашњи је већи, моћнији, пријемчивији и пружа више задовољства, па га вероватно због тога често називају лепшим. Онај спољашњи део је грубљи и као из њега вребају разне опасности, као да је онај унутрашњи безазлен. Ако хоћеш да живиш као човек, онда мораш да измислиш стварност. Своју стварност. И машта је стварност. И њени производи су стварност. Машта досеже до Господа. Можете мислити за шта бисмо били закинути да није маште. Каква би нам била стварност. Да ли се стварност може замислити без писма, без књига, без компјутера, без авиона, без возова, без ратова… СТВАРНОСТ је илузија.

1894

Као да смо глуви за паметне речи.
Човек највише времена изгуби на најглупље ствари.
Није глупо бити са пријатељима.
Макар виртуелно.

1895

ОГОВАРАЊЕ
Кад не знамо шта да радимо са животом, оговарамо!
Кад смо у стисци, оговарамо брже.

Неки људи мисле да је оговарање женска привилегија. Не знам да ли је реч о истим људима, али људи мисле да је кулинарство женска работа. Као што су најбољи кувари мушкарци, они су и велемајстори оговарања. А знате да постоје женски и мушки велемајстори. Није то џабе тако устројено. Није.

1896

Не може живот све да испегла. Нема се времена. Треба му помоћи. Бар да прострете веш. Или да га бар извадите из машине. Ако се пресуши, онда се тешко пегла. Ако много притискате, направиће се жабице. Ако заборавите пеглу изгореће вам живот. Ако је пегла стално укључена, мора једног дана да цркне.

1897

Живот је прави ждероња. Једе и када ради и када не ради. Ждере и свога газду. Прво њега, па остале. И то почне од џигерице. Викендом са пријатељима ждере, а током недеље, у паузама за ручак, препричава пријатељима како се прејео. Никада није рекао зашто. Нити је помислио да прекине са том праксом. А до прекида ће доћи кад му дође време.

1898

Живот тешко вари горчину.
Требало би је испљунути,
али и то је тешко!

1899

Живот ће једнога дана појести себе.
Прогутати, да.
Како једе друге тако ће смазати и себе.

Почео je одавно то да ради,

али не може све одједанпут.

Или се и он извештио па ужива у јелу.

1900

Ако сте стигли до пеглања, онда је то већ озбиљна радња и приличан успех. Јер тај пут дотле зависи од живота у чијој моћи није све. Не може живот све да опере. Чак ни смрт то не може. Није сваки живот машина за све. Још ако је издрндан, онда та шклопоција може само да шкрипи и да нервира. У најбољем случају може ништа да не ради. Али може и да зановета. Да гунђа. Да те гледа испод ока. То је она ситуација када се гледалац нађе у чуду зато што нема пара да плати ни до отпада да га однесу, камоли у позориште на представу о животу. То се само игра, иако не постоји. Живот није машина за прање. А није ни пегла. Неке елементе живота можете видети у позоришту, у циркусу, на филму… или у животу. Имајте на уму да ни гледање није џабе.

1901

Ко бајаги бринем о животу,
а и он се прави блесав!

1902

Кад год ми је загустило,
Живот ми је окренуо леђа.

1903

У стварности све је наопако:
Животу можеш доакати само ако му продужиш век!

1904

Човек свашта чини за живот, питање је да ли ће му он то некад, некако, вратити, или је то само једна пропала инвестиција, без осигурања од ризика.

1905

Неки покушавају да у експрес лонцу или у стаклу, ин витро, направе живот. Тврде чак да је то чиста физика, прецизније, термодинамика. А мутације су као довеле до разноврсности?! Ко се овде прави мутав? Воле синтетику!

1906

ОГОВАРАЊЕ је подмуклица. Истину је тешко рећи „у лице“. Али то није оправдање да некога олајавате. За ту радњу потребне су бар две особе. Намерно нисам написао два човека. Није лоше понекад и оћутати. А ни ћутање није увек злат(н)о!

1907

„Мора да се живи“ је једна одвратна реченица. Да ли се та реченица односи и на живот који личи на свињски, коњски, змијски, пасји, који личи на живот зеца, миша, магарца, мачке, гуске, папагаја, вране, свраке, буве, вашке, гњиде, црва, бубашвабе, лава, вука, муве, комарца, тигра, мајмуна, овце, врапца, вола, или можда краве? (Ако се некоме не допада овај мој списак, може га допунити, или написати свој.)

1908

Живот је миксер. Tако и ради, све смути. Није то мешалица за бетон. Мућкалица. Шта све може да измути то нико не би ни сањао, камоли да поједе.

1909

Колико год угађали животу, он вас на крају откачи!

1910

Код нас је држава на распусту више од двадесет година. А они који раде, они то раде из задовољства јер плате не добијају. Е, мој брајко! То је живот.
Нигде не добијају. А неки добијају нешто, али то није плата. То их часте. Дају им џепарац.
Негде добијају 100-200 евра месечно. То је бакшиш.

1911

Славни су и Бараба, Јуда, Брут…

1912

Живети се може и после смрти.
Али то није резервисано за оне који могу,
већ за оне који могу и хоће.
Ја не волим оно после.
Волим почетак,
волим пролеће.

1913

Животом се испирају уста.
Кулоари су зато измишљени.
Може и у женском ве-цеу, ал’ много заудара.
Руку на срце, жене су издржљивије од мушкараца.

1914

Да сам знао да ћу довде стићи, не бих журио!

1915

Ако вам се овде не свиђа, једва чекам да одете!

1916

Ако нећете ништа да мењате, време је да одете!

1917

Ако ништа не промените, и деца ће вам живети као свиње!

1919

Има ко брине о животу,
а ви гледајте своју работу!

1920

После ништа није важно, зато и не журим!

1921

Једини начин да стигнете тамо где треба јесте да уђете на погрешна врата.

1922

Шта је било, било је и опет ће бити. Ваше је да заузмете бусију!

1923

Ако сте кренули погрешним смером, то не значи да је стварно погрешан. То они кажу!

1924

Ако вам се чини да сте на правом путу, то вам се само чини!

1925

Прави пут је увек излокан!

1926

Путеви су Господњи несазнатљиви, зато му се и не мешам у посао.

1927

Сваки човек би морао ићи својим путем, ако му је допуштено. Ако није, ником ништа.

1928

Ко год плати путарину тај је на правом путу. Мислим, десно. Прва врата лево. Може и у натури, а може и на почек! Господе, кажеш ли што?

1929

Ми у Србији годинама чекамо да сване!

1930

Ставрос, као свака крстопутина, означава двоумицу!

1931

Требало би запети и кад кола иду низбрдо!

1931

Не кочи узбрдо!

1932

Не лај комшију!

1933

На све моје смс поруке био је глув!

1934

Ако се једног дана буде вратио, разговараћемо, јер немам шта да му покажем!

1935

Диго сам руке од баксуза!

1936

Пао снег. Комишика не може да га упали!

1937

Радња је отворена, али не ради!

1938

Постоји радно време,
Постоји време рађања,
Постоји и оно истраћено време,
Време рата,
Време љубави,
Време када се праве деца,
Време када се чувају деца,
Време за удају,
Време за женидбу,
Време за војску,
И време мемоара!

И поред свег тог времена
И даље касним.
 

1939

Кажу, Ако кренеш на време…
А не кажу ништа за случај када је ћале унутра!

1940

Постоје људи чије је све време овога света. Благо њима. Мене све нешто притиска.

1941

Увек журим. Зато и не стижем.

1942

Видим да неки размишљају о космичком времену. И ја сам се заносио.

1943

Кад год сам се приближавао граници увек сам се помало уземирио иако нисам ништа недозвољено носио. Када пређем границу, онда ме попусти нервоза. Сада не могу никако да се смирим. А граница ми личи на амбис!

1944

Не зна човек шта га све чека. Као да је дошло последње време.

1945

Временом свака власт почне много да смрди!

1946

Дође време када човек мора да почне да се пакује!

1947

Све у своје време, а било је!

1948

Ако је сад време, онда сам закаснио!

1949

Ако човек касни, постоји велика вероватноћа да ће га то спасити. То не значи да неће умрети.

1950

Где год сам стигао,
тамо су већ били неки.
И тамо где сам кренуо
многи су отишли пре мене.
Морам још да копам.

1951

Ко штеди време, значи, шлајфује!

1952

Ко рано рани, устаје неисп(р)аван!

1953

Поломио сам сат, али то није утицало на време!

1954

Мораћу да пређем на песму, да бар знам зашто сам се издангубио!

1955

Време је за почетак, то не значи да би требало устати!

1956

У овим годинама ни време ми ништа не може!

1957

Ако нећете да гледате неморал, угасите телевизор или угасите светло!

1958

Наше је само прошло време, остало се сања.

1959

Кад год се пробудим нема никога. Тамо бар нисам био сам.

1960

Комшика је отишла да баци ђубре. Можете мислити колико је то ђубре кад је она лично морала то да уради. Интересантно. Још је нема. А ђубре је пред вратима.

1961

Поштуј туђе време!
Оно ћете (пре)стићи.

1962

Сви који су се бавили феноменом времена само су губили време.

1963

Изгубљено време се може добити само за коцкарским столом. Ту нема вероватноће за добитак. У питању је чист лоповлук.

1964

Ако вам неко украде време,
Однео је и душу!

1965

Историја би требало да потврди време, али она и политика се курвају.

1966

Историјска дистанца је бежање од истине.

1967

Видим на друштвеним мрежама, свакодневно се појављује палац, али за неке ствари бољи је средњи прст!

1968

Ноћ има велико уво, зато се по мраку боље чује.

1969

Ако се са поезијом коцкате да бисте победили морате уложити себе, целог!

1970

Љубоморан човек заборавља да је човек.

1971

У поезији нема места за љубомору.
То што су песници сујетни,
то је велико зло!

1972

Само се песник сећа будућег времена,
сви остали се сећају прошлог,
a знају само за садашње.

1973

Прошло време се уселило у кости
и само рије.

1974

Власт је најужаснија измишљотина у историји човечанства.

1975

И демократска власт је огавна.

1976

Још постоји канибализам, а они разглабају о демократији.

1977

Када су падале бомбе по Србији комшије су НАТО-у уступале аеродроме. Сад је дошло време да комшије оглођу Србију. Власт Србије ће их материјано помоћи да заврше своју мисију

1978

Живот је стари покварењак, али власт је врхунац покварењаштва.

1979

Не разумем зашто људи једу друге људе кад има и других свиња!

1980

Кад вас ништа не боли нисте сигурни ни да сте живи.

1981

Врисак је знак бола. Он је објава радости.

1982

Сузе нису само знак туге.

1983

Сузе чисте око и душу.

1984

Суза је бисер у оку.

1985

Да није сузе у оку, поглед би вам био туп.

1986

Сијају му очи као да је заљубљен!

1987

Како то да је имовина стварана током петовековне владавине Турака Балканом нетрагом нестала. Зар је имовина само неколико џамија, Ћеле кула и На Дрини ћуприја. Па и ћуприју је изградио Иво Андрић.

1988

Како и зашто сам се раздружио са врапцима и голубовима, како сам се раздружио са змијама, жабама, даждевњацима и рибама, због чега сам престао да се дивим соколовима и орловима, њиховој величанствености, њиховој елеганцији, њиховој надмоћи и висини? Како и зашто се све то десило?

1989

Како су људи били мирни и тихи, како су се смерно молили и захваљивали Богу за лебац и у тишини уживали у животу градећи куће, градећи себе и своју децу, и сви су хтели ближе Господу, а данас су људи даље од свих, па и од себе!

1990

Маштом се човек приближава природи и Богу. Досеже до свог ритма. Постиже хармонију. Постаје човек!

1991

Хармонија није мир. Хармонија је немир усаглашен са природом.

 

1992

Власт је најужаснија појава у социјализацији друштва. А најгори су људи који жуде за влашћу. Који су могући мотиви за освајање власти?
Да ли је то нормално да човек жели васт над другим човеком? Не заборавимо да су људи, такорећи до јуче, и буквално јели једни друге. То значи да је престанак канибализма био значајан наум у развоју свести човека. А зашто се стало на пола корака?!

 

1993

У Нишу је пао снег. Неки су се понадали да ће замести њихове трагове. Али дубоко су загазили!

 

1994

Ако им снег покрије злочине, напролеће ће то страшно смрдети!

 

1995

Кад стигнеш, пиши!

 

1996

Не оклевај!

 

1997

Е, мој брајко!

 

1998

Мож’ да ми пљунете…

 

1999

Не бенави!

 

2000

Слинча слинави!

Стојан БОГДАНОВИЋ: МИСАО ЈЕ МАЈКА БОЖЈА (1) (Афоризми)

1
Пустио бих ја њега,
Али још се добро држи.
2
Данас није петак!
Не морате да журите.
3
Данас је петак,
Али, бар није субота,
Па не мора човек
Да иде на пијац.
4
Не пуштај кишу!
5
Ако је стих осетљив на зиму,
Морате га ушушкати!
6
Сад код нас коњи коло воде
Роде, мили роде.
7
Писање поезије је побуна,
И то перманентна побуна,
Против свих,
А то значи и против, и то најпрво, против себе.
8
Љуљај полако!
Знаш зашто.
9
Деца су отишла на излет.
Сами смо.
Да се једном наспавамо.
10
Сад су сви отишли,
(Није као јуче)
Сад могу са песмом да се мазим.
11
Од ових будала
Не може више да се живи!
12
Да ли пензионере рачунају у људе!
13
Запад је брзо заборавио малезијски авион
Који су оборили фашисти.
14
И боцка је цвеће!
15
Без праве боцке
Нема ни лепе ките цвећа.

16

Појављује се све више ствари

Које ме интереују,

А нисам спреман да идем

Да их видим.

Нека чекају,

Ја сам их чекао толике године.

17

Није проблем што Мића Јовановић нема докторат.

Проблем су они којима је био ментор.

18

Велики Доситеј је говорио,

Држава почива на просвети,

А не на Мегатренду!

19

Ако се прекраја,

Тг мора млого да се крпи.

20

С времена на време се прекраја,

А непрестано се крпи.

21

Наши политичари би требало да воде нашу политику,

А не да спроводе туђу.

22

Ови просветари су гласали за Вучића

Само зато да би могли да штрајкују.

А могли су то и без њега!

23

Замислите први дан у школи:

Дочек штрајком!

Уааа!

24

Уз велику реч: Србија,

Нас са истока спомињу

Само у два случаја:

Када треба порез да се плати

И када треба да се иде у рат.

25

Српски сељаци би писали добру поезију

Када не би гледали туђе краве.

26

Данас сам бриснуо са фејса неколико неписмених,
Само зато што су се хвалили да су нешто прочитали.
Чак су и навели имена недужних писаца!
После сам видео да их је много
Па сам исти поступак применио и на неколико група.
Мора повремено да се чисти,
Да се не би запарложоло.
Смејаће нам се комшије.

27

Непожељан стих је као мачка,

Избациш га, а он се ненадано врати.

28

Прави стих је као несташно дете,

Стално извирује

И како год га покријеш увек се открије.

29

Ако човек прележи љубав,

Не значи да је стекао имунитет.

30

Живот ме промашио.

Само још смрт да ме промаши,

Па смо квит!

31

На коју год страну устанем

Свуда је Србија

И свуда ме боли.

32

Ако хоћете да се решите остипације,

Само помислите на српску владу.

33

Ако се од љубави не разболиш на време,
Никада није касно.
Одзив:
“Si tu ne tombes pas malade d’amour à temps,
Il n’est jamais tard.”

(Превод Љубинка Доукали)

34

НЕМОЈТЕ ДОЗВОЛИТИ ДА ВАМ ВУЧИЋ ПОКВАРИ ДАН!

35

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА СУТРА,
ТРЕБА ДА ПОЧИСТИМО ЂУБРЕ.

36

НАВУКЛИ СТЕ СЕ НА ВУЧИЋА
КАО НА ДРОГУ.
ПУСТИТЕ ЧОВЕКА НЕК СЕ ЈЕБЕ
С ОНИМА ТАМО.

37

ВЛАДА ВАМ СПРЕМА
САМО ВИ ЋУТИТЕ.
ИСТОК СУ ПОТПУНО ОТПИСАЛИ,
ПОСЛАЛИ СУ КРЕЧАРА
ДА КРЕЧИ ПОПЛАВУ.

38

БИЋЕ ПОСЛЕ,
ВУЗНУШЕ МИ ГА БЕЗ ПЉУНКУ!

39

СРАМОТА ИХ ДА КАЖУ ДА ЈЕ ДРЖАВА БАНКРОТИРАЛА,
А НИЈЕ ИХ СРАМОТА ДА ЈЕ ТАКВУ РАСПРОДАЈУ.

40

За смрт је велика брука да ме није скембала толике године.
А брука је њена и да је неке стигла пре времена.
Како год окренеш, смрт је брука.

41

НА ТЕЛЕВИЗИЈИ СЕ СТАЛНО ПОЈАВЉУЈЕ КРЕЧАР,
КОЈИ КРЕЧИ ПОПЛАВЕ И ФАРБА НАРОД.
ИЗГЛЕДА ДА ЈЕ МИНИСТАР У ВЛАДИ СРБИЈЕ.

42

НЕКАДА СУ У СРПСКОЈ ВЛАДИ
МИНИСТРИ БИЛИ ГОСПОДА.

43

МНОГИ СУ СЕ ГРЕЈАЛИ НА КЊИГАМА,
НЕКИ СУ СЕ И ОПЕКЛИ.

44

ЈУЧЕ, ЈЕДНА ДАМА РЕЧЕ ДА ОНОМ КРЕЧАРУ
ШТО КРЕЧИ ПОПЛАВЕ И ФАРБА НАРОД
ЛЕПО СТОЈИ ПЛАВО РАДНО ОДЕЛО.
ЈА МИСЛИМ ДА БИ МУ БОЉЕ СТАЈАЛО ПРУГАСТО.

45

ЈУЧЕ НА ПИЈАЦИ

Јуче на пијаци, данас ми се чини да је исто као и јуче, али само ми се чини, не смедох да питам пошто је ово, пошто је оно. Само сам се мувао лево десно. И да вам пренесем део разговора који сам чуо, зашто део, па зато што се сељаци пазе. Крију, чим виде да наилази неки голаћ као ја, одмах умукну, и праве се невешти, али чух део када један повиси глас и избечи очи на оног другог: “Кажеш неје будала, па како је тг члан владе?” Нисам укапирао на кога се ово питање односи, али је сигурно да се односи на чланове владе.

46

Плацебо ефекат је ефектан у љубави
Ако верујеш у њу, готов си.
Излечен си.
А шта после?

47

Једина болест чији рецидив је пожељан
Јесте љубав.

48

АКО СВИ МОРАЈУ ДА ИЗДАЈУ ФИСКАЛНЕ РАЧУНЕ,
ТО БИ ТРЕБАЛО И ПОШТА ДА РАДИ.
РАЧУНИ МАЛИ,
А ЛОВА ВЕЛИКА!

49

ПЕНЗИОНИ ФОНД ЈЕ ДАВАО
И САДА ДАЈЕ СВОЈИМ ЧИНОВНИЦИМА КРЕДИТЕ БЕЗ КАМАТЕ,
А ОДСАД ЋЕ ДАВАТИ И ДРЖАВИ,
БЕСПОВРАТНО!

50

Жандармерија нам је најзад показала
Како се устав штити од хулигана!

1185

Ако вас баш ништа никада не боли,
Онда нисте нормални!

51

Влада баца паре у бунар без дна,
А народ у говна!

52

Парада поноса је кренула од владе!

53

Када је легао да мре Тома диплома је тражио да дође Његова Светост Патријарх Српски Иринеј, а сада га нема нигде, тј. сада је са педерима!

54

О МАЛИНАМА У АРИЉУ СЕ ВИШЕ НЕ ПРИЧА
САД СУ КОД НАС ВАЖНИ САМО ПЕДЕРИ
И ЦАР КОНСТАНТИН.
ПЕДРИ СУ ЈЕДНОГА ДАНА КОШТАЛИ СРБИЈУ 1.000.000,00 ЕВРА.
ЊИХ СТОТИНУ, А КОНСТАНТИН ЈЕДАН
ОСТАВИО ЈЕ НИШ ДА ЧАМИ У МРАКУ

За кило малина треба да се сунеш
Триста пута,
Није те чак мрзело да то бројиш,
Тако ти је лакше пролазио дан,
Као што брже заспиш када бројиш овце.
Могао си да измериш једну малину.
За тај посао потребна је апотекарска вага,
Него далеко ти била апотека,
Чак у Ариљу,
А и она не ради недељом,
Када се свечано беру малине.
А до Солуна сто сомуна…
По 3 грама 300 пута то је 900 грама, а 900 грама није кило,
Но да сада не цепидлачимо и не замарамо читаоце,
Како си успео да измериш да је малина тешка 3,3333… грама, тј. куд се дедоше оних 0,333… грама малине.

55

Константин нас је коштао милијарду динара,
а само позоришна представа деветнаест милиона,
која је представљена само политичкој булументи у Нишу и у Београду.
За толике паре нико није ишао у затвор,
а Нишу су искључили улично светло.
Градоначелник је мислио да се неће видети намештање тендера за градски превоз.

56

Мали је, али је много покварен!

57

Џаба су докторирали

Кад не умеју да о(д)говарају!

58

Вучић поново организује параду!

Кога бре, он плаши,

Кад су сви већ помрли од страха?

59

Славна српска војска се данас користи

Када се полажу венци,

Када се дочекују страни државници,

За разне параде

И да њене припаднике повремено излемају чувени српски жандар(м)и!

60

СВИ ЗВАНИЧНИЦИ ЖАЛЕ ВУЧИЋЕВОГ БРАТА (НЕВИНОГ НАРАВНО!),
А НИКО ДА НЕШТО ЗУЦНЕ О ЈАДНИЦИМА ИЗ ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ “КОБРЕ”.

61

Ако ћете Га се одрећи зато што је то излизана прича,
Онда је то као када усред зиме баците стари капут,
А нови немате.

62

КЛИШЕ: После Нешиног говора сваки следећи говорник је почињао овако: Све је речено, нема шта да се каже, и настављао…

63

Европљани и Американци имају паре,

А ми Срби имамо  митове,

Ал’ су бар наши.

64

Ови су бре,

Од зли оци и од горе мајке!

65

На велике муке си ме ставио Господе,

Као када човеку све дође до гуше!

66

Власт је одлучила да на улице Београда истера све крнтије које има на располагању, како би организовала још једну параду срама и уплашила Европу!

67

Пре седамдесет година смо се ослободили оних,

А за седамдесет година нисмо успели да се ослободимо ових.

68

Небо изнад Београда је безбедно,

Једино изнад стадиона Партизана није!

69

И премијер Албаније има брата.

 

700

На стадиону Партизана су Албанци доказали

Да плагирани докторат није довољан услов

Да неко буде министар.

 

71

У Београду се данас уводе ванредне тенковске линије.

Саобраћају стари тенкови тако да деца могу да се поиграју.

За ближе информације о реду вожње обратити се министру војном и осталим саобраћајцима и керамичарима из штаба војске.

Сви се надају да ће тенкови саобраћати и ако с неба буду падали дронови и авиони.

Избегавајте стадион Партизана и ближу и даљу околину. Пријатна вожња. Срећно!

 

72

Велики Владимир и покисли мишеви.

(Ненад Стефановић Сента)

 

73

Благо гостима,

Могу да оду када хоће.

 

74

Гост оде, а ови никако!

 

75

У програму академије поводом ослобођења Београда

Главни су били плагијатори.

То је оно што деца треба ра знају из историје главног града.

 

76

Јеботе, цело јутро чекате да напишем нешто ружно против Вучића, а ја немам речи.

 

77

Сутра почиње штрајк пензионера. Имамо само један захтев,
Да нам врате наше паре.
Нећемо умирати до испуњења захтева.

А нећемо ни после.
Пустите Вучића нек он мре, ми ћемо чекати, да нам његови наследници врате паре и имовину што су нам отели његови преци!

 

78

НИКО ИЗ ВЛАДЕ НЕ ПОСТАВЉА ПИТАЊЕ
КАКО ДА ЉУДИ ПРЕЖИВЕ ЗИМУ СА 25.000,00 ДИНАРА МЕСЕЧНО,
НЕГО СЕ ХВАЛЕ ДА ИМ ОД ТЕ СИРОТИЊЕ НЕЋЕ УЗЕТИ.
СРАМОТА.

 

79

И КОМУНИСТИ СУ УЗИМАЛИ ОНО ШТО СУ ЉУДИ ПОШТЕНО ЗАРАДИЛИ,
А САДА БИ ТО ТРЕБАЛО ПОШТЕНО ВРАТИТИ.
НЕ РАЗУМЕМ ОНОГ “БИСТРОГ” МИНИСТРА ВУЈОВИЋА
КОЈИ ПОНОВО ПОТЕЖЕ ЗА ОТИМАЧИНОМ.
ПОНАША СЕ КАО И ОСТАЛИ ИЗ ВЛАДЕ КОЈИ НИСУ ИШЛИ У ШКОЛУ.

 

80

НАПОЛЕОН ЈЕ БИО МАЛИ РАСТОМ,
НЕ РАЗУМЕМ,
КАКО ОНОЛИКА БУДАЛА МОЖЕ ДА МИСЛИ
ДА ЈЕ НАПОЛЕОН???

 

81

Изгласаше нам га!

 

82

РАНИЈЕ је било овако, ако лопов нема шта да украде, он баци своју шубару у туђе двориште и мазне је.

САДА, лопов баци своју личну карту и мазне шта год хоће, јер сви знају ко је он.

 

83

Данашње новине се штампају на увозном ве-це папиру сумњивог квалитета тако да човек мора одмах, чим плати новине, да их баци.

 

84

Дакле,

ДИКТАТУРА!

 

85

Дакле,

ОТИМАЧИНА!

 

86

Миц по миц,

Дођоше и до наших пензија!

 

87

Врата раја никада не отварај до краја!

 

88

Нека не брину они који мисле да ћу их на Сајму књига давити.
Нећу доћи.
Не подносим давеж!

 

89

Човек свашта може да поднесе.
Али да ме после показују као Вучића,
Е, то не могу!
Зато не идем ни у Београд ни у Мали Лондон!

 

90

ЈЕДНИ СЛАВЕ ВЕШТИЦЕ,
ДРУГИ, ЈОШ ЈУРЕ ВЕШТИЦЕ,
А МОГЛИ СМО ЛЕПО ДА СЛАВИМО СВЕТОГ ЛУКУ.

 

91

Узимам песму за руку

Гледа ме крупним очима

И радује се као дете

Што може у душу да уђе.

 

92

Дакле,
ЛАЖЕ.
ЗА ДОБРОБИТ НАРОДА!

 

93

Ко заметне целу кућу,

Неће далеко.

 

94

Кроз зид се не може главом,

А ни гузицом.

 

95

Књиге су цигле

Којима се зидају велике идеје.

 

96

Лоше нам се пише!

И њима, и њима!

 

97

Игранка је тек почела!

 

98

Борба против неразумне власти

Била је вековима обавеза поштених људи.

 

99

Ако власт попушта пред непријатељем,

То не значи да народ мора да је следи.

 

100

Срби су се током историје
борили против разних непријатеља,
Сад је на ред дошла влада.

 

101

Кад год уђем у собу,
Баба и мати миришу по дуњама
И гледају ме са шифоњера.

 

102

АКО ОВАКО НАСТАВИМО,
ОВИ ЋЕ НАС ПОЈСЕТИ ЖИВЕ.

 

103

На дијети сам,

Пишем кратке приче.

 

104

Какав домаћин, такав гост!

 

105

Незван гост нигде није добар!

 

106

Јебеш госта коме никад ништа није доста!

 

107

Све је лепо док је игра,

Чак и предигра!

 

108

Он је био само Вук,

А ја вук самотњак!

 

109

Вучић је заиста заслужио

Да буде персона нон грата у Србији.

Од срца му честитам.

 

110

Мене је срамота!

 

111

Ако не сиђете на Земљу,

Пашћете!

 

112

СРПСКА ПОСЛА

Не радују се учитељу,

Него се надају да ће он појести своју децу.

 

113

Дошао ђаво по своје!

 

114

Био си човек,

Зато си Бог!

 

115

Ломи се само што је круто!

 

116

Ситуација је занимљива,

Сви лажу!

 

117

На старог курјака сви ваде патку!

 

118

И керу се мрда реп на кошави, па не отпадне!

 

119

Вучић живи од наших пензија!

 

120

Шешељ се још рве са досманлијама,

А они одавно рикнули!

 

121

Народ се сада може хранити на Playback,

И то о трошку владе.

 

122

Ако би одузели отето имали бисмо

Да дамо деци бар за биоскоп!

 

123

Држава нема пара да да деци за биоскоп,

А има 10.000,00 $ за крокодилске ципеле!

 

124

Сада су славе,

А у наставку су патерице

И преславе!

 

125

Ако жена престане да се дотерује,

То је први знак!

 

126

Жене су наше!

 

127

А како ја да повратим свој идентитет?

 

128

На темљима људског зоо врта у Бриселу је саграђена европска демократија, док је амерички део западне демократије лоциран у Гвантанаму на Куби!

 

129

У једну душу

Све се слива.

И радост и туга.

 

130

Да ли је декан Филозофског факултета у Београду увек пијан или само када даје изјаве за тв?

 

131

Министар просвете брани сиротињу од насртљивих просветних радника. Залаже се да сироте чистачице у министарствима и владиним агенцијама и даље имају веће плате него професори!!!

 

132

Гуглао сам, гуглао и одгуглао и огуглао
ГУГЛ
ГУГЛао
ГУГЛаоао
Лао лао лао…

Лао о о о о
О!
……………………………………..
ГУГЛаоаоао…
одГУГЛао
оГУГЛао
ОГУГЛАО
О ГУГЛАО
О ГУГЛао
ОоооооГуглаааааааааааааааао! Ооо!
Нисам имао пара да јој купим звезду,
А ни месец,
Али је зато ту била месечина.
И то бесплатно.
Све је било бесплатно,
И ја!
Ија ија ија ој!
После су почели да наплаћују,
Све!
Све им је мало,
Најевтинији је би живот.

1268

“Пробудим се и скочим бунован”,
Када се све то срећно завршило,
Зборавио сам да кажем,
Хоп!

 

127

Манојло није скочио у плићак,

Него у небо!

 

128

Народе, додај гас!

 

129

Народе!

Шта чекаш?

 

130

За мир има времена!

 

131

Човек кад се смири,

Не треба му ништа.

Довољни су му црвићи!

 

132

Народе!

Уразуми се!

 

133

Војвода мисли да треба да добије признање зато што је направио дипломца и вођу!!!

 

134

Још неколико дана па ћете добити

Остатак плате или пензије.

 

135

Велики писци нису кукавице и воајери!

 

136

Праве писце озбиљно читају само њихови опоненти!

 

137

Јуловци и радикали мисле,

Ако дају дупе да треба и мираз да понесу!

 

138

На недавно одржаном тзв. Сајму књига у Нишу,
боље би му пристајало име Новогодишњи бувљак књига,
Волтер је коштао 100 динара,
Кафка 100 динара.
Најскупљи писци су били они најјефтинији.
Ауторке тих скупих књига углавном су водитељице.

 

139

Кад је човек млад

Ниједна жена му није досадна.

Увек зна шта ће са њом,

А кад остари ни са собом не зна шта ће!

 

140

Смањили су ми пензију, идиоти?!

Тако да данас не морам по бљузгавици

Да идем у драгсторче.

Идем у пм.

 

141

За битанге никакав штрајк није никаква опомена!

 

142

КЊАЖЕВАЦ ЈЕ ОСЛОБОДИО ОТАЦ ГОСПОДАР СРБИЈЕ
И ПО СВЕТЛОМ ГОСПОДАРУ ЈЕ ДОБИО ИМЕ.
УЗДАМ СЕ У КЊАЖЕВЧАНЕ!
ГРОМОГЛАСНО ИХ ПОЗДРАВЉАМ.

 

143

Не знам зашто трпим ове битанге?!

 

144

Нисте ваљда мислили да ће отићи милом?!

 

145

Ако хоћеш да имаш пријатеља,
Купи пса!

 

146

Ете, дојде последњо време!

 

147

Постоје разна друштва за заштиту животиња,
Нажалост, ниједно се не бави људима.

 

 

148

КИНЕЗИ НАПРАВИШЕ МОСТ,
ПРЕЂОШЕ ПРЕКО,
ОДОШЕ У ЕВРОПУ БЕЗ НАС,
ЧАК СУ СКЛОНИЛИ И ОБЕЛЕЖЈЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ,
ЈЕР ВЛАДА С ТИМ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ!
НАС ТО НЕ ЧУДИ,
У НАШОЈ ВЛАДИ СУ УВЕК БИЛИ БЕЗВЕЗЊАЦИ!

 

149

Нашим сељацима је одвајкада сметао мост.
Навикли су да иду преко брвна,
Па у Мајчетину!!!

 

150

КАКО КОЈУ БУДАЛУ СРЕТНЕМ
ОНА ЈЕ У НЕКОЈ СТРАНЦИ!

 

151

Наша телевизија свакодневно из часа у час обавештава да је све супер. Дакле, довољно је да једанпут погледате вести, то ће вам трајати месецима, а ако будете штедели као наши министри, на плејбек, можда и годинама!

 

152

ВЛАСТ МОЖЕ БИТИ ЗАДОВОЉНА!

У време предстојећих празника у Нишу неће бити музике и весеља на Тргу ослобођења. Није ни време за славље. Нова година, Божић, све се натрпало. Ко ће, бре, то да издржи, а потрошисмо и силне новце за онај Милански едикт. Чак су и они из Милана дошли овде да славе, тамо им нису дали паре. И то је добро јер нам је власт обећавала на стотине хиљада туриста. Да не дођоше Миланези, наша власт, градска, а и она београдска булумента, би се начисто обрукала. Овако, промакоше се! Предства је коштала скоро милијарду, али бар се то више неће играти по нашим позориштима. Бар смо ту уштедели. Власт може бити задовољна, а народ је ту да трпи.

 

153

Учитељи данас штрајкују зато што им влада одузима плате,
А обећавајуће је то да неће имати ни пензије!

 

154

Власт прети учитељима Уставом,
Оним истим који власт крши.

 

155

Поједини родитељи мисле,
Само да моје дете заврши, да добије оцене,
А после нек цркне учитељ!!!

 

156

ЛОПОВИ И РАЗБОЈНИЦИ НИКАДА НЕ ШТРАЈКУЈУ!

 

157

Према јучерашњем понашању у Народној скупштини
Види се да је зрео.
Фале му само бркови!

 

158

Учитељ мора имати на уму
Да се човек не прави од политичара,
Већ од детета!

 

159

ЈЕДНО ЈЕ СИГУРНО

Када сам се пробудио, видим да је комшиница била у праву што је закључала спољна врата. Да је којим случајем, док сам био тамо, ушао њен муж и видео мој капут, моје чизме, моје панталоне, ко зна шта би се десило. Неко од нас двојице би извукао дебљи крај. За сада, једно је сигурно, комшиница нас је савладала, обојицу.

160

Стар човек није као старо вино.
Добар је само за реуму!

 

161

Код младе жене увек има много посла,
А то није за старе људе!

 

162

Рад је створио човека,
А од човека направио будалу!

 

163

Чим су посланици почели да се измотавају,
Схватио сам да је реч о мајмунима!

 

164

Председник је почео озбиљно да се бави дипломатијом,
Отерао је једнога амбасадора на божићни одмор.

 

165

Амерички амбасадор се хвали како су нас са војском довели довде,
Вероватно очекује да га због тога одликују!

 

166

НАКУПЦИ СУ СЕ ПРИДРУЖИЛИ ВЛАДИ.
ДЕРУ ЖИВЕ ЉУДЕ!

 

167

Ако не знаш шта је добро,

Питај шта је скупо.

Џабе је најскупље!

 

168

Влада тврди да се број незапослених смањио,

И у праву је,

Многи су поумирали!

 

169

Разбојници преотели Србију од разбојника!

 

 

170

Потомци славног српског војводе Живојина Мишића обрукали војводу. Јуче се предали у Мионици!

 

171

Лакше је реконструисати владу,

Него народни музеј!

 

172

Спискасмо и ову годину!

 

173

Да би човека примили у прихватилиште за псе,
Треба да уме да лаје на звезде
И да је члан неке владајуће странке.

 

174

Боље да се хватају у коло,

Него да се хватају за гушу!

А ни свако коло није оро!

 

175

Мај је леп месец,
Најлепши је у јануару!

 

176

Судећи по томе какви су кликераши у нашој влади,
Пензионери су радили за кликере!!!

 

177

Ја нисам за вођу!

 

178

ПАТРИЈАРХ СЕ УЧЛАНИО У СНС,
А ЈА ВЕРУЈЕМ У БОГА.
У ПАРТИЈСКИМ БОРБАМА УНУТАР СНС-а
ОН ЈЕ НА СТРАНИ ВОЛФИЈА!

 

179

Министри не живе од пензија, па у слободно време могу да се баве политикантством. Наша политика чека неко боље време.

 

180

ВОЛФИ ЈЕ МАНИТ!

 

181

Уздам се у Хрвате да нам неће дозволити улазак у ЕУ!

 

1823

ИНТЕГРАЦИЈА СРПСКИХ ЗЕМАЉА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ!

 

183

АКО ВЛАДА ПРОДА ТЕЛЕКОМ,
ОСТАЋЕМО И БЕЗ ПЕНЗИЈА И БЕЗ ПРОСВЕТЕ!

 

184

ПРЕСКРЦАСМО ЈОШ ЈЕДНУ.
ОСТАДОСМО БЕЗ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА,
А БОЉЕ ДА СМО ОСТАЛИ БЕЗ МАНИТОГ ВОЛФИЈА!

 

185

МНОГО ВОЛИМ КАДА НА ЗИДУ ПРОЧИТАМ,
ПРИЛОГ ЈЕ УКЛОЊЕН.
НЕ МОРАМ ДА ЧИТАМ,
НИ ДА ЛАЈКУЈЕМ,
НИ ДА ЛАЈЕМ!

 

186

Нас су опљачкали разбојници без маски!

 

187

БИЋУ СРЕЋАН КАДА ОДУ
ОВИ СИЛНИ ДОКТОРИ,
ПЛАГИЈАТОРИ,
ТРГОВЦИ СРПСКИМ ГЛАВАМА,
ТРГОВЦИ СРПСКИМ ЗЕМЉАМА!

 

188

Европа хоће Србију у ЕУ,

Али без Срба!

 

1898

Премијер и министри помажу косовске интеграције.

А српске?!

 

190

Пред зору

Месец иза зида

Пише антологијску песму.

 

191

То што ће историја ставити битанге на своја места,
Нама ништа неће значити.
А ни потомцима,
Они ће имати своју причу!

 

192

ОВИ ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМ.
ПРИДЕ ЈЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА!

 

193

Брзо ће они.

Већ су продали све ствари из куће!

 

194

Можда би било фер да на почетку овог зида пише,

Пази уједа!

 

195

Износе последње ствари из куће!

 

196

Сузе крокодилске,

Ципеле исто!

 

197

Комшика,

Не пуштајте тишину у душу!

Гадна је,

Када се усели не уме да изађе.

 

198

Опасно је када реч (с)падне на поган језик,

Због тога повлачим реч.

 

199

Добро,

Вичи!

Али немој да се дереш!

 

200

Крените десно
И избегавајте црне тачке
И црне мисли,
Наравно.

 

201

Ако долазите из супротног смера,
Онда сте на погрешном путу.
Застранили сте!
Хвала богу,
Иначе не бих никога срео!

 

202

Велики проблем:
Како заштитника грађана заштитити од власти?

 

203

Целог живота се ломата,

На крају се расклимата!

А није сто нити столица.

 

204

Да се није бавио глупостима,

Досегао би век!

 

205

Боље је бројати овце,

Него дане.

 

206

Комшика,
Што Ви бежите од мене?
Не бојте се!
Ја стално мислим на секс,
И то је све.
Хајде сад лепо легните!

 

207

Кампању против заштитника грађана води ДР.
Керамичар чека да му се врати ментор из Давоса.

 

208

Комшика,

Крај је тамо где ставите тачку.

За сваки случај то избегните!

 

2090

Сузе слане,

А плач горак!

 

210

Његово је да лупета,

Наше је да не чујемо глупости!

 

211

Министар војни признаје само свој суд!

Онај у коме пере ноге и веш.

 

212

Престо за човека и није неко место!

 

213

На нашим улицама све је више ђубради!

Комунални полицајци су се уклопили у амбијент.

 

214

Комунални полицајци би требало да почисте ђубре, а не људе!

Треба им хитно заменити пендреке метлама.

 

215

Министар просвете тврди да у преговорима са синдикатима просвете само ђаци ништа нису добили. Није му ништа јасно. Ђаци се одавно не бакћу са школом. Лакше им је да купе докторате.

 

216

Министар просвете каже да нема морално право да потпише колективни уговор са синдикатима просвете.
Дакле, у питању је неморал!

 

217

Србија данас:
Ако мислиш својом главом,
Онда си државни непријатељ!

 

218

Ови из власти засукали рукаве,

Па преко наше грбаче,

Штеде ли штеде.

 

219

Ми смо збуњени,

А требало би да знамо,

Ко је овде у овој држави луд?!

 

220

Овог месеца маце не преду,

А куце им само лајкују!

 

221

Један швајцарски дневник пише да мачке имају седам живота, али Ђоковић има – осам. Боже, где им је та швајцарска прецизност? Наше маце имају девет, а Ђоле има – десет.

 

222

Човек је странац у свом животу и не разумем зашто га свуда траже. Није ни на небу ни на земљи. Није нигде, а то је између. У процепу.

 

223

Због љубави,
Све због ње,
Мораш да се допингујеш
Или да се пазиш.

 

224

Ако случајно преживиш љубав,
Не значи да те неће сачекати
На следећој кривини.

 

225

Плацебо ефекат је ефектан у љубави.
Ако верујеш у њу,
Готов си.
Излечен си.
А шта после?

 

226

Једина болест чији рецидив је пожељан
Јесте љубав.

 

227

Ако се од љубави не разболиш на време,
Никада није касно.

 

228

Ако прележиш љубав,
Не значи да си стекао имунитет.

 

229

Ако ћете Га се одрећи зато што је то излизана прича,

Онда је то као када усред зиме баците стари капут,

А нови немате.

 

230

Па, кад знате да волите,

Што се правите блесави?

 

231

Човек не треба никада да слуша жену,
Али треба стално да је ослушкује.
Изузимају се случајеви када су у питању птице певачице.

 

232

Као што знате из оне дебеле књиге љубав није брза храна. Сетите се како је прошао Јабукан! Будалетина, а могао је да ужива подно оних красних јабука. Све нас је зезнуо и још се прави важан, као да је он Јабучило, а не обичан коњ. И од када коњи једу јабуке? Коњина једна, Јабукан. Хајде загризи па шта буде. Ја сам децо једном давно покушао да пробам!!! Сада говоре да је то корисно, а мени се чинило да је много слатко – горко!

 

233

Идем да телефонирам,

Брзо се враћам!

 

234

У купатилу је најбоље удвоје,

Под условом да купатило није ве-це!

 

235

Одвајкада наше домаћице знају од чега се не прави пита,

Али има чудних људи који хоће баш то!

 

Бистро оратеше баба Рајна на Горана Ранчића из Калџерело: Мож’ се напраји чорба од тој, ал’ неје за кусање!

 

236

Ако имате рак и немате новце за чивас и дрогу,

Не помаже ни говна да једете.

Зато и немојте!

 

237

Ракчиће треба појести,

Пре него полако крену према вама.

 

238

Уместо да размишљате како да некога скинете,
Боље размислите како да се попнете!

 

239

Стихови су пастиле којима се ублажава задах поганије!

 

240

Човеку који крене низбрдо није на уму да је убрзање највеће на крају пута.
Свакако неће постати лоптица скочица!

 

241

Када човек престане да се свађа са својом женом то значи да га она више не интересује!

 

242

Не гурај стих у мртвачки сандук!

Пусти га да живи!

 

243

Песма је калауз,

Окључава сваку душу!

 

244

НАМЕШТЕНИЦИ
Неки намештају, неке намештају, а неки се намештају!

 

245

Услов за летење није шупља кост,
А још мање шупља глава!

 

246

Здравље је на кревету и у храни!

 

247

Ко  се маши за причу о рају,

Кад-тад се задави!

 

248

Комшика много хвали комшију.
Нешто је смислила!
Мораћу да сачекам.

 

2497

Намештаљка је оно што се намешта,
А нaмештеник је банsов!

 

250

Не стављај стих под отирач,
Не хули!

 

251

Мамац се ставља на удицу,
Најбоље је  да то буде и рибица.

 

252

Ко нађе себе, нашао је цео свет.

 

253

Што преспавасте зиму кад нисте медведи?

 

2542

Срећа ваша да нисте били на попришту ордења,

Могли сте нешто да закачите.

Сиду, на пример.

 

255

Бога можеш и да измислиш,

А децу мораш да направиш!!!

 

256

Србима нису потребне битанге у власти,

Они си имају своје!

 

257

Сваког дана спавају,

А на празник легну да се одморе!

 

258

Ко не успе да нађе себе,

Нека нађе жену!

 

259

Ако жена не успе да нађе себе,

Онда је човек надрљао!

 

260

И ТАЧКА!

Припремам селидбу.
Селим комшије из Београда.
Доста сам се потуцао,
Сад је ред на њих.
А можда их смиримо у неком азилу.
Има места у КП дому,
А и Топоница је успут.
Видећу!
И тачка!
И тачка!
И тачка!

261

Ако знаш где да метнеш тачку,
Да ти памет не исцури короз реченицу
Као вода кроз баштенско црево,
Онда је све остало под разно.

 

262

Војска није ве-це,
Па да излепите плочице!

 

263

У Зајечару је почела Тимочка буна!

 

264

ВАМА ЈЕ ДОБРО ОВАКО,
ЈЕ Л’ ?
ОНДА ЋУТИТЕ!

 

265

Копам по души,
Као по тврдој земљи.
Са костима закопавам речи.
Делим се,
Ко се дели тај се не весели.
Остављам своју (за)клетву потомству
Да учи о љубави.

 

266

Ми нећемо ћутати са вама!

 

267

Јутрос сам опет закаснио
И добро је.
Не бих волео да се сретнем са онима
који су целог века журили
и који су незнано куда отишли,
а још се мање зна зашто су отишли,
а понајмање, докле су стигли.

Смрт је она ствар безвезе
која очас човеку дође главе.

Држите се ви корњаче!

268

Ако сте мислили да љубав подиже наталитет нације,
Онда нисте мислили.

 

269

Ниједна власт неће понудити своје гузице!

 

270

УЗ ЧАЈ

Смрт носи на својим плећима и добре људе и битанге и жене и децу и старце и старице и када је засврби почеше се ко мачка или као мајмун или као коњ или као нилски коњ или… и нешто згњечи, а шта је, видимо тек када сване. Ако се протресе, онда људи који ни у шта не сумњају, попадају као зреле крушке, или се размиле као буве. Када се ствари примире, онда њу и све живо оговарају на пасја уста, онако по нашки, уз шумадијски чај!

 

271

КОМШИЈЕ ЗАЈЕЧАРЦИ ТРЕБА ДА СЕ УОЗБИЉЕ
И ДА ПРОМЕНЕ ВЛАСТ,
ДОК ИХ НИЈЕ ОДНЕО ТИМОК!

 

2729

Премијер се према министрима понаша
као да су деца из основне школе.
Дели им минусе.
Изгледа да је у праву.

 

273

Јутрос ми се не диже, али морам да радим.
Издржавам и гладне и оне из владе.

 

274

За власт су најбољи они пензионери који умру!

 

275

У ЗАЈЕЧАРУ ЈЕ СТАЊЕ РЕДОВНО:
НИШТА НЕ ВАЉА!

 

276

У ЗАЈЕЧАРУ ВЛАСТ ТЕРА ЉУДЕ НА ЛИВАДУ!

АКО, НЕКА ПАСУ, КАД НЕ УМЕЈУ ДА СМЕНЕ ВЛАСТ, ПА ДА СЕДНУ ДА РУЧАЈУ КАО ЉУДИ!

 

277

ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ЈЕСТЕ ЗЛОЧИН,
А СКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНЦА ЈЕ САУЧЕСНИШТВО!
ОНОЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ, КАПИТАЛАЦ,
НЕСТАО БЕЗ ТРАГА,
А МИНИСТРИ КАО ПОПИШАНИ!

 

278

МИНИСТРИ СУ ЈУЧЕ ИМАЛИ ДОДАТНУ НАСТАВУ,
ЈЕР НИСУ ИШЛИ У ШКОЛУ КАД ИМ ЈЕ БИЛО ВРЕМЕ.
И ДАЉЕ КУПУЈУ ДИПЛОМЕ УМЕСТО ЗНАЊА!

 

279

ЗА ВЛАСТ КОЈА НЕ ЧУЈЕ,

НАЈБОЉЕ ЧАЧКАЛИЦЕ ЗА УШИ СУ МОТКЕ!

 

280

АКО ХОЋЕТЕ СЕБИ ДА ПОМОГНЕТЕ,

ПОМАЖИТЕ ДРУГИМА!

 

281

Од мене се ваздан чудио свет,
Ред је да се и ја мало почудим
Сам себи.
Урадићу то данас.
Сутра морам да се чудом чудим,
Њима!

 

282

У Србији је минималац 174 евра,
А већина становника живи без њега!
Ако питате како, то није питање за мене,
Него за онога коме зликовци држе часове
Додатне наставе, које ми плаћамо!

 

2831420

Велики број људи и жена би и да прдну и да стисну,
И све чекају да то неко уради уместо њих!!!

 

284

Стално чујем ово, Ће видимо.
Верујем да ћемо видети, ако дочекамо!
Али сумњам!!!

 

285

Премијер је потврдио оно што сви знају, да власт нема никакве идеје ни пројекте, а председник је причао о лепоти своје жене!

 

286

Живојин Ћелић

Драги Жико,
Добио сам Тањир за стиднога госта.
Сада кусам,
Немој нико да ме узнемирава!
Срдачно, твој Стојан

2871423

И даље лаже!

 

288

Во у Беч, во из Беча!

 

289

Имамо ратно ваздухопловство,
И крнтије од авиона,
Али проблем су точкови,
Немамо их!
Зато имамо тоцила!

 

290

До академије се најбрже стиже преко гробља!

 

291

Дете се рађа уз врисак,

А човек бешумно!

 

292

До академје се најбрже стиже преко гробља!

 

2931429

Докле ће досегнути Зрно зависи од топа!

 

294

Јуче је било довољно да им честитате,
А данас све тражи своје!

 

295

Многе Београђанке су задовољне са Малим,
А има и оних које се противе!

 

2961431

ИЗДАЛА ИХ ПАМЕТ,
А ОНИ ИЗДАЛИ ОТАЏБИНУ!

 

297

Досада није мува

Па да је убијеш једним ударцем.

 

298

Још само небо да поделимо,

Остало је припало другима.

 

299

Сад жена диже руке,
А раније није тако било!

 

300

Умирао је дуго,
од почетка до краја,
а на крају је умро,
одједанпут,
и то изненада!
јбг!

 

301

Да сам написао нешто против Вучића
сви би се залетели
ко да је он неко говно или неко мудо,
а овако нико ме не шиша.
Јбг!

 

302

Живот је као стара канта,

Увек негде процури!

 

303

Намирен муж не шкрипи,

А подмазана жена не звоца!

 

304

Кад се каже пролеће
Нe мисли се на врбов клин,
Него на врбопуц.

 

305

Власт из Кана поручује да ће Београд на води бити рај за милионере.
Како онда тамо нема места за песнике
Који су ваздан летели
Када нико, па ни велике птице, није умео да лети.
Дакле, најбогатији ће остати на земљи,
Или отићи под земљу.

 

306

Ако историја поставља некога тамо где му је место
то не значи да је реч о скрнављењу.

 

307

Некада давно чинило ми се да живот има дугачак реп као комета,
Недавно су јавили да је све то нека магла!

 

308

Кад сви мисле да ти је остало још мало,
онда највише размишљаш о животу,
јер имаш највише времена
које не зависи ни од твог а ни од њиховог мишљења.

 

309

ИСТОРИЈА ЈЕ ПУНА ПРИМЕРА ДА БЕСКРУПУЛОЗНИ ПОЛИТИЧАРИ ШАЉУ СВОЈЕ НАЈБОЉЕ ОФИЦИРЕ У СМРТ.
ПОРЕД ТОГА ЊИХОВО ЈЕ ДА ОРГАНИЗУЈУ ЈЕДНОДНЕВНУ ИЛИ ВИШЕДНЕВНУ ЖАЛОСТ
ДОК ВИШЕГОДИШЊЕ ПЛАКАЊЕ ПРЕПУШТАЈУ МАЈКАМА И УДОВИЦАМА,
А САМИ НАСТАВЕ ДА СЕ БАВЕ ЈЕДИНИМ ПОСЛОМ КОЈИ ЗНАЈУ, ОРГИЈАМА.
О СВЕМУ ТОМЕ УРЕДНО ЛАЖУ
ПРИ ЧЕМУ ИМ ПОДРЕПАШИ
ЈОШ УРЕДНИЈЕ СВЕ ТО КЊИЖЕ КАО ЈЕДИНУ ИСТИНУ
И ТАКО ОБЕЗБЕЂУЈУ ИЋЕ И ПИЋЕ,
НАРОЧИТО ОВО ДРУГО,
ЗА СВОЈУ РАЗВРАТНУ ДЕЦУ
И НОВЦЕ ЗА ГАРДЕРОБУ ЗА СВОЈЕ МАНИТЕ ЖЕНЕ И ЊИХОВЕ ШОФЕРЕ.
НА СТРАНУ ТАШТЕ (НЕКИ ИХ ИМАЈУ, КОМАДА: ВИШЕ!)

 

310

Боље да је пала влада него хеликоптер!

 

311

Очекивао сам много више од наше владе,
Бар да падне, ако ништа друго.
Уместо тога пао је хеликоптер,
Потом су пљуштале лажи,
Падају још увек.
Таква поплава се јавља више пута дневно,
А пуштају је премијер и министри, наизменично,
На тв станицама и у штампи,
По реду вожње који знају само они.

 

Целе ноћи су наводно сабирали људе,
А ја још не могу да се приберем.

 

Знам да сам пао

Али не знам где.

 

312

Полиграф служи да се установи да ли неко говори истину,
Али ако неко лаже на пасја уста, онда је полиграф сувишан!

 

313

Мали је израстао у великог хохштаплера,
За кратко време!

 

314

Још падамо,
А влада не пада!

 

315

Уморан сам,

Али ме још нису уморили!

 

316

У влади мисле  ако си песник да би добио националну пензију, онда треба да певаш као Лепа Лукић!

 

317

Да би се нешто десило,
Потребно је нешто да се намести!

 

318

Ако још не знате за кога сте гласали,
Стресите се!

 

319

Јавите ми кад сване!

 

320

Код нас је помрачење ума!

 

321

Помрачење је прошло,

Остао је само мрак!

 

322

У Јужној Кореји преко 70% запослених је са факултетом.
Амерички циљ је да 50% запослених има факултет.
У Србији је 50% становништва неписмено,
нису завршили ни осмогодишњу школу,
а министар просвете каже да има вишка 10 000 просветних радника!!!

 

323

Да је било ума, било би и друма!

 

324

Не разумем зашто премијера не пошаљу на одмор.
Јадан човек!

 

325

ВИШАК ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА У ЗЕМЉИ НЕПИСМЕНИХ!!!

 

326

Особа која је најављивала песнике који су јуче у Казанџијском сокачету читали песме поводом Светског дана поезије ме је јавно укорила зато што сам исказо своју љубав према Американцима који су нам набацали бомбе и осиромашени уранијум. Наиме, засметала му је песма коју сам прочитао. Навешћу овде ту страшну песму. Али кад сам се већ латио пера, да напишем и то да сам “одушевљен” изјавама које даје његова екселенција амерички амбасадор да ми треба да будемо срећни што су нас бомбардовали, иначе не бисмо дошли довде, где смо сада, тј. до просјачког штапа. Због тог мог одушевљења могу јавно рећи да би ми душа била пуна, ако би он, заједно са својим изјавама, отишао из наше земље, и пустио нас да лечимо разне сорте карцинома које су нам наши “пријатељи” заједно са бомбама донели. А поклањам му и премијера, можда би му добродошао слуга и у Америци. А сад ево те проскрибоване песме:

МИНИ ЕСЕЈ О ПОЕЗИЈИ

Американци не пишу добру поезију.
Њих интересују бомбе.
(Ни Чарлс Симић није отишао у Америку због поезије. .
То га је снашло после.)
Сви врхунски амерички песници су постали то
Када су се вратили у прапостојбину, у Европу.
(У Енглеску, Француску, Италију, и мало ко у Немачку.)
То није случај са руским, јапанским и кинеским или индијским песницима.
Они су врхунски и када за њих нико из осталог света ништа не зна.

Американци су склони подвалама.
Они су смислили да је све поезија.

Српски сељаци би писали добру поезију,
Кад не би гледали преко плота.

327

На данашњи дан су почели да нас бомбардују,

Још нису престали!

 

328

Амерички амбасодор у Београду мисли да у знак захвалности што су нас бмбардовали Србија треба да уведе санкције Русији!

 

329

НИСАМ ЧУО ДА ЈЕ НЕКО НА ДАНАШЊИ ДАН ИЗГОВОРИО,
JE SUIS SERBIE!

 

330

ДА БИ ЗНАЛИ КАКО НЕ ТРЕБА ПИСАТИ
ТРЕБА МНОГО ЧИТАТИ!

 

331

КАД СТЕ ВЕЋ ДОВДЕ СТИГЛИ
ДАЉЕ МОЖЕТЕ ПЕШКЕ!

 

3321467

ПОСТОЈЕ ПОЗИТИВНИ ЉУДИ
БЕЗ ОБЗИРА НА RH ФАКТОР!

 

333

ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ НЕ УМЕЈУ
ДА ЖИВЕ ПОЕЗИЈУ!

 

334

ПОСТОЈЕ ЉУДИ СА РЕТКИМ ПРСТИМА,
А ВИШЕ ЈЕ ОНИХ СА РЕТКИМ ВИЈУГАМА!

 

335

Неки људи џабе живе,

А неки живе џабе!

 

1471

Због чега се пас умиљава и када га шутирају?

 

336

Пас лаје и када је везан!

 

337

НЕ ПАДА МУ НА ПАМЕТ
НИШТА ПАМЕТНО,
А НЕ ЗНА СЕ НИ КАДА ЋЕ?!
А НИ ДА ЛИ ЋЕ?!

 

338

Кад нема државе и војске,
онда даме носе шлемове.
А код мене је шлем служио као шеник.
Али нема ни сељака.
Како су кога одвели у апс није се вратио.
А неке су водили у школу да уче за нераднике.

 

339

Запад је нашу земљу обогатио

Осиромашеним уранијумом!

 

340

Онолики народ толико очекује од њега

А он никако да оде!

 

341

Стајање је велика заблуда. Можда и највећа од свих. И лежање спада ту. Ништа се не разликује од кретања уназад. Од њега помало боле ноге, неке боли дупе, а највише боли глава. Додуше са закашњењем, али боли!

 

342

АКО ХОЋЕТЕ ДА ОБРАДИТЕ НЕКИ ЛИК,
на пример, диктатора, онда га најпре обучете у неку дречаву униформу, накачите му ордење, потом нађете неку џукелу, неког загуљеног типа из комшилука, из вароши, који је грозан, а кога много мрзите, кога се сви заједно са вама боје, и кренете да га описујете, како мрзовољно устаје, како се гега док хода, како мљацка и једе као свиња, како гледа оним врљавим очима, сав смркнут, како говори као из бачве, како кашље, како се односи… али искрено. И то је то.

 

343

Кад не знате шта ћете са рукама,

Мућните мало….

 

344

ЗА НЕКУ ГОДИНУ ВЛАДА НЕЋЕ ИМАТИ ПРОБЛЕМЕ СА СРБИМА
ЈЕР ЋЕ ИХ У НАШОЈ ОТАЏБИНИ БИТИ НЕКОЛИКО
И СВИ ЋЕ ЖИВЕТИ У ДИЈАСПОРИ.

 

345

ВЛАДА СРБИЈЕ НЕ РЕАГУЈЕ НА ШИЗОФРЕНЕ ИЗЈАВЕ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА.
ДАКЛЕ, ТРЕБА НАЈУРИТИ И ЊУ И ЊЕГА!

 

346

АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ЈЕ ПРЕ ИЗВЕСНОГ ВРЕМЕНА ИЗЈАВИО
ДА ЈЕ ДОБРО ШТО СУ НАС БОМБАРДОВАЛИ.
ОН МИСЛИ ДА У ЗНАК ЗАХВАЛНОСТИ СРБИЈА ТРЕБА ДА УВЕДЕ САНКЦИЈЕ РУСИЈИ.
И ДАЉЕ НАС БОМБАРДУЈЕ ГЛУПОСТИМА И ЈОШ ЈЕ У БЕОГРАДУ,
А ВЛАДА НИЈЕ ПАЛА.
ПАО ЈЕ САМО ХЕЛИКОПТЕР СА ХЕРОЈИМА
И ОНИ СУ ЈЕДИНИ КРИВЦИ!

 

347

Жизофреничари хвале један другога!

 

348

ЂАВО НИКАДА НЕ СПАВА

Док ви спавате
Амерички амбасадор се гости у вашој отаџбини
И ради вам о глави.

 

349

Знао сам да из Рукавине може да испадне Готовина.
Само треба мало да се напне!

 

350

СЛУГЕ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА БРУКАЈУ СРПСКИ НАРОД!

 

351

НАЈБОЉЕ БИ БИЛО ДА ПРЕСТАНЕ КИША
И ДА ПАДНЕ ВЛАДА!

 

352

КОД ВАС ЈЕ НАЈГОРЕ,
АЛИ ДА НЕ БУДЕТЕ У ЗАБЛУДИ,
КОД НАС ЈЕ ЈОШ ГОРЕ!

 

353

НИЈЕ ПОКИСАО МИШ
НЕГО ЈЕ П(Р)ОКИСАО ЦЕО НИШ!

 

 

354

КАО ШТО ПОСТОЈЕ ПЛАЋЕНЕ УБИЦЕ
ПОСТОЈЕ И КРИТИЧАРИ ПЛАЋЕНИЦИ.

 

355

Влада је јуче у Народној скупштини Србије направила перформанс под називом “Београд на води”. Од малобројне публике многи су помислили да је догађај истинит. Јутрос на пијаци нема живе душе. Гладни Београђани остали код својих кућа јер нису месецима, а неки и годинама, примили плате. Остатак Србије нико не спомиње. А Косово спомињу само Рама и Тачи и то у контексту уједињења, али не са Србијом. Нас су пустили низ воду!

 

356

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА СУ ОДУВЕК БИЛА ЈАВНЕ КУЋЕ,
АЛИ СРБИ ТО ТЕК САДА ВИДЕ.

 

357

А како да платимо воду и струју?
Све је отекло.
Ништа није претекло!

 

358

Не могу више ни себе да стигнем,
А камоли Наду!

 

359

Имате само мене. Ја сам предвиђен за деду, а испао сам баба! Лежим, режим и чудим се шта ми је скривила баба и зашто те године када је била поплава нису родиле ни крушке ни јабуке. Родили су се само мишеви!

 

360

ВОЈСКА КУПУЈЕ НОВЕ ХЕЛИКОПТЕРЕ
КОМАДА: 2 ( И СЛОВИМА, ДВА)
ДА БИ МИНИСТРИ ИМАЛИ ПОРЕД НЕЧЕГА ДА СЕ СЛИКАЈУ!

 

361

ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ СУ РОЂЕНИ У ПРОШЛОМ ВЕКУ
А ЖИВЕ У СРЕДЊЕМ!

 

362

Свако везе оно што зна. Безвезе!

 

363

Дере га као санску козу!

 

3640

Није морао да се врати,

А најбоље би било да су заједно отишли!

 

365

УТОЧИШТЕ

Осушила се бреза под прозором
Била је уточиште певачицама,
љубави и поезији.
Сваког јутра ме боли,
И ниједан доктор не зна шта ми је.

 

366

Власт може бити задовољна,
Скоро сви Срби живе у дијаспори
И то у сопственој земљи!

 

367

ОТАЏБИНИ СУ СЕ ОДВАЈКАДА ПОДНОСИЛЕ ЖРТВЕ!
ПОСТОЈЕ ЖРТВЕ ДРЖАВЕ, АЛИ ДРЖАВА НИЈЕ ОТАЏБИНА!

 

368

ПРЕДСЕДНИК СЕ ВРАТИО У БЕОГРАД,
ИАКО ЈЕ БИО НАДОМАК РИМА,
ЈЕР СУ ПИЛОТИ ПРОСУЛИ САНТОС КАФУ!

 

369

У прозу улази све и свашта. И сва поезија. Могло би се рећи да је мера добре прозе количина поезије коју та проза садржи, независно од врсте прозе. А у поезију се улази кроз иглене уши.

 

370

Оне битанге не могу више ни да гледам ни да слушам.
Осећам да ће нас дотепати!

 

371

Одувек сам мислио
да су највећи лопови у највећој вароши!

 

372

ИШЧАШЕНО
Кад се каже ишчашено, онда се прво помисли на раме, кук, колено, лакат, прст… – на неки зглоб, а нико не мисли на неки ишчашени стих. Због тог ишчашеног стиха је понекад отишла песма, а често и глава. И ником ништа. А средњи прст су песници гурали којекуд и нису се због тога прославили, а неки су због тога имали психичке тегобе, што им је добродошло, јер је то саставни део песничког живота. Ишчашено!

 

373

Хирургија је интересантна наука, њоме су се бавили политичари локалног карактера, али и они белосветски који су по распаду највеће светске државе видели мрцину и у нашој држави, те су се на њу острвили да је оперишу као европски чир, а дренове су поставили свуда тако да она цури још увек и загађује средину, иако је пацијент умро и базди на све стране, није искључено да се повампири.

 

374

Кажу да треба радити како би се заборавила мука.
Дакле, мука се само муком може заменити.
Што бисте је онда мењали?

 

375

У ДИСТРИКТУ СЕ ШТАНЦУЈУ ДИПЛОМЕ ЗА СВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ,
А ЗА ЊИХОВЕ ШЕФОВЕ НАРОЧИТО!

 

376

У пиротској фабрици ТИГАР десила се несрећа којом приликом су тројица радника лакше, а тројица тешко повређена. Са опекотинама коже преко 50%. тешко повређени људи су транспортовани у Нишки клинички центар иако се зна да овај центар нема услова за овакве интервенције. Није било ни министара нити телевизије!

 

377

Конфуције је говорио:
“Читање без размишљања ствара несређен дух,
а размишљање без читања чини човека неуравнотеженим“.
Размислите!

 

378

Психолози тврде да артикулација става о нечему зависи да ли је тај ко треба да артикулише став о томе рашчистио у својој глави. Ако му није чисто у глави, онда ће и артикулација бити мањкава. Ако је тако, онда се свакако очекује чиста артикулација, прецизна, јасна, кратка, густа, што би се могло подвести под особине поезије. Живот и почиње песмом. Зар није први плач најлепша песма за сваког родитеља, пријатеља, човека?

 

379

Психолoзи и психијатри упозоравају на понашање властодржаца,
али та упозорења их неће уразумити!

 

380

За вођу какав је био књаз Милош
Ћутање је било озбиљан знак!

 

381

Ови су већ показали све што знају!

 

382

Када је познати тршћански психијатар Франко Базаља тврдио да би ради социјализације требало укинути азил и форсирати инклузију он није мислио на српске политичаре!

 

383

ВУЧИЋ ЈЕ ЗАДУЖИО ОТАЏБИНУ?!

 

384

Ако осиромашени уранијум није штетан,
Што су га бацали?!

 

385

Власт је одлучила прво да испразни Србију,
Па онда да је почисти!

 

386

Просветари су престали са штрајком,
А сутра се полаже мала матура!

 

387

ИДЕМ НА ПИЈАЦ,
САМО ДА ВИДИМ ЦЕНЕ!

 

388

Не носим више новчаник,
Поцепали ми се џепови!

 

389

ЈОШ НЕ САОПШТАВАЈУ КО ЈЕ ИНТАБУЛИРАО НАШУ ОТАЏБИНУ,
АЛИ СВИ ЗНАЈУ.

 

390

ОВИ ИЗ ТОПОНИЦЕ КАЖУ ДА ЈЕ У КОВИНУ!

 

391

КРЧМЕ СРБИЈУ!

ПЉУЈУ ПО ЦИВИЛИЗАЦИЈИ!

 

392

У СРБИЈИ ЈЕ СИТУАЦИЈА “ЦРКО КОЊ”!

 

393

НЕМОЈТЕ ЖУРИТИ,
ИМА МЕСТА ЗА СВЕ!

 

394

ЛЕПА РЕЧ ЈЕ ПОСТАЛА СКУПА,
НАЈСКУПЉА ЈЕ ПРЕКО СРПСКЕ ПОШТЕ.
НЕ ДОБИЈЕТЕ НИ ОСМЕХ
НИ ФИСКАЛНИ РАЧУН.
А ДЕРУ!

 

395

Све је испланирано,
Пензионерима за неку годину и неће требати пензије!

 

396

Много се ћути,
Требало би нешто да се деси!

 

397

До јесени вам неће требати грејање
Само ће поскупљивати.
Не зна се када и колико!

 

398

  1. МАЈ 2015.
    А У НИШУ ЈЕ ТИШИНА
    КАО ДА ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК!

 

399

НИЈЕ ДОВОЉНО ДА ЧОВЕК ПУСТИ КОСУ ПА ДА БУДЕ ЖЕНА.

 

400

ДА БИ ЧОВЕК БИО БАБА ЈЕДАН ОД УСЛОВА ЈЕ ДА МУ ПОРАСТУ БРКОВИ!

 

401

ИЗ ПИСМА НАДИ ПЕТРОВИЋ

Већ сам попио две кафе. Користим “гужву” док други спавају, после ми не дају. Кажу, Рекли доктори. Маму им детињу!

 

402

РАЗГОВОР ПРИЈАТЕЉА

– У данашње време не сме човек да призна доктору да је песник. Одмах кажу, А тај…

– Дијагноза: Песник!

 

403

Уопште се не исплати чекати слободу!

 

404

КОМЕ ЈЕ ДО МИРА НЕКА НАС ОСТАВИ НА МИРУ!

 

405

Бисери из шклоског листа ПОГЛЕДИ Књажевачке гимназије:

– Устав је највиши правни акт, а виши од њега је устав.
– Лепо је кад знаш. Много је глупо кад не знам.
– Пустићу вас а ви следећег часа побегните…

 

406

Политички геније Отац Господар Србије Светли Књаз Милош:

МОЛИМ, ПРЕТИМ, ПОЗЛАЋУЈЕМ!

 

407

А што ове будале неће да уче?
Па, зато што су будале.

 

408

Ако сте прочитали бар један стих,
Биће нешто и од вас!

 

409

НЕИЗДРЖИВО ЈЕ,
САБАЈЛЕ ОДОХ У АЈДУКЕ!

410

ПИШЕМ ЈЕР ВОЛИМ!

 

411

СУТРА, А ТО ЈЕ САДА

Некада су записи били на камену,
па на кожи,
па на папирусу,
па….
па на папиру…
а сада је време електронике.
Сутра, а то је сада, биочип!

412

Изгледа да је у ВБА било и псовања!
Матори коњи, није их срамота да то раде.
А срамота их да признају!

 

413

Живимо виртуелно, а хранимо се на плејбек!

 

414

И писац би требао да буде човек, бар понекад!
Велики писци нису куквице и воајери!
Праве писце озбиљно читају једино њихови противници!

 

415

ШЛОСЕРИ, ГРОБАРИ, КЕРАМИЧАРИ, ШВЕРЦЕРИ, ПЛАГИЈАТОРИ, ЛАЖОВИ, ЛОПОВИ, И ЊИМА СЛИЧНИ!

 

416

У НАШОЈ ВЛАСТИ ИМА И ПОВРАТНИКА!

 

417

ПО ПРАВИЛУ ЊИХОВЕ ГЛАВЕ СЕ ДОМОГНЕ НЕКА ГЊИДА

 

4184

Чекам да почне парада!

Браћа не учествују на овој паради,

Они имају своју!

Урааа!

 

419

Може се певати и док се пуца.

И борбене песме су песме!

 

420

Не шврљај,

Пиши!

 

421

Птица када хоће да избегне копца,

Избегава певање!

 

422

Кад се уморите од певања,

Пређите на риљање!

 

423

Ако размишљате о пуцању,

Може се десити да пукнете!

 

424

ММФ ЈЕ ПОТВРДИО ДА СМО СТИГЛИ ДО НУЛЕ!

 

425

Ако ти се не свиђа истина,
Измисли своју!

 

426

БОЉЕ КЊАЗ НЕГО КАПЛАР,
А О КЕРАМИЧАРУ И ДА НЕ ГОВОРИМО!

 

427

Опет је нешто одвалио, као кад пас прдне,
то је сигуран знак да ће се нешто крупно десити!

 

428

КАД НИСУ ПРОДАЛИ ТЕЛЕКОМ ЗА ЛЕТОВАЊЕ,
ПРОДАЋЕ ГА ЗА ЗИМОВАЊЕ!

 

429

ОВИ ИЗ ВЛАДАЈУЋЕ СТРАНКЕ ЗАМИШЉАЈУ
ПРЕМИЈЕРОВ ПУТ У АМЕРИКУ
КАО ОДЛАЗАК У КОМИТЕТ.

 

430

ИСФУКАРИО СЕ СВИЈЕТ.
НИЈЕ КА ШТО ЈЕ БИЛО!
САД ЦРВЕНИ ИДУ У ВАШИНГТОН,
А БРАДОЊЕ У МОСКВУ!

 

431

Постоје модерни песници
И песници који су увек модерни!

 

432

Ако хоћете да насликате добрицу, онда је најбоље, а и наједноставније, да вам прототип буде мајка. Јер, ко не воли своју мајку тај је комплетан идиот, па од њега не треба очекивати никакав текст. За лепоту би могла као прототип да послужи и сестра.

 

433

Ако никога не мрзите, то вам је исто као да никога не волите! Не видим никакав разлог да то не признате. Мада, постоји у том случају могућност да вам други то не признају!

 

434

Куд год се окренеш, уместо Србије,
Они приказују она два идиота.
Смучили су ми се!

 

435

Сада пљује ко где стигне.
Такмиче се ко ће даље да добаци.
Ко ће кога!
А када сам био мали по ћошковима су биле намештене пљуваонице, из донација.
А на видном месту је писало,
Не пљуј по поду!
Сада нема потребе за таквим донацијама.
Цела Србија је пљуваоница!

 

436

НА ПУТУ ЗА ЕВРОПСКУ УНИЈУ
ТОМА ЈЕ ОТИШАО НА КУБУ!

 

437

АКО ИХ ЗГАЗИТЕ,
УСМРДЕЋЕ ЦЕЛУ СРБИЈУ!

 

438

УМЕСТО ДА ЗАУЗМУ СВОЈЕ МЕСТО,
ЗАУЗЕЛИ СУ ТУЂЕ КУЋЕ!

 

439

Поједини људи тврде да их нико не воли,
А они мрзе цео свет!

 

440

Може се пресипати из шупљег у празно.

Обрат не важи!

 

441

Сваки свет има своје време.
Када се каже да време не постоји то значи,
не постоји универзално време које важи у свим световима.

 

442

Ако вас ништа не боли,

То није добар знак!

Треба помало да болуцка.

 

443

Ако је без муке,

Нећете запамтити!

Као ни оно!

 

444

Ако је често,

Може да буде и досадно!

 

445

Рутина у поезији је смрт.

 

446

ДА САМ ПОТОМАК КРАЉА,
ОСЕЋАЈ БИ БИО КРАЉЕВСКИ.
А ОВАКО СЕ ОСЕЋАМ КАО БОГ!

 

447

НИСМО СЕ НИ ОКО ЧЕГА СЛОЖИЛИ.
СТАЊЕ У ДРЖАВИ ЈЕ РЕДОВНО:
НИШТА НЕ ВАЉА!
448

ОНИ КОЈИ ИМАЈУ МОГУ ШТЕДЕТИ,
ОСТАЛИ МОГУ ГЛАДОВАТИ!

 

449

Не секирајте се,
Биће лопова и после њих!

 

450

Премијер је обећао пензионерима да ће под јесен сви отићи у рај.

 

451

ДА ЛИ ЋЕ ГА УРАМИТИ?

 

452

ОДШКРИНИ МАЛО ДА ИЗАЂЕ СМРАД!

 

453

Прогутај или отпљуни!

 

454

ФАЛИ НАМ САМО ЈОШ АУТОПУТ ДО ТИРАНЕ!
НАЈБОЉЕ БИ БИЛО ДА ИДЕ НА КОШАРЕ!

 

455

Енглези излазе из ЕУ,
Да би “направили” мало места за нове будале!

 

456

Пензионере треба поубијати док нису поумирали,
Мачке и пси могу да сачекају!

 

457

НИ ВАМА НИЈЕ ЛАКО!
Деценијама сам се сабирао и пресабирао,
А сада сам решио да се одузмем!
Само да нађем друштво.
Није лако, ни њима ни мени.
Јбг, сви поумирали!
Кажу, Лака им земља!
А зашто говоре против савести?
Е, то ни они не знају,
А не зна ни Он!
Идем бре!
Па шта буде,
Нек буде!

 

458

Човек може да живи сам. Да ли ће бити сам или не зависи од његове воље, а то није у моћи његове воље. Какав леп апсурд!

 

459

Бави се филозофијом. Једе трешње.

 

460

Спољашни свет да буде нестваран, а унутрашњи да буде стваран. Што се песника тиче то би било све. И то је превише. Ако ко успе, онда је он тај.

 

461

Каже да ће ми се одужити, а мени се већ одужило!

 

462

Или дигнеш руке, или дигнеш сидро!

 

463

Права жена се увек на нешто наслања или се за нешто држи!

 

464

Цигле нису зид,

Нити је цреп кров!

 

465

Искључивост је недопустива, чак и када сте сто посто сигурни. Можда друга страна то не воли!

 

466

Сви су прави док се не искриве!

 

467

Пошто су после рата променили страну, сада им лузери постављају услове.

 

468

Ша би са предметом љубавне песме? Куд се деде?

 

469

И ђаво има свог бога!

 

470

Не мора увек да постоји разлог за неслагање.

 

471

Сад шиљи колац за Швајцарца!

 

472

И поред победе није одмако даље од броја један.

 

473

Кажу да је у Србију стигло лепо време, ја не верујем јер знам ко је на власти.

 

474

Јабуке се сетимо само кад запне у грло.

 

475

Ако Бог нема бар једну људску особину, онда он и није неки Бог.

 

476

Бесмртност се додељује после смрти!

 

477

У филозофији као и у поезији све је сумњиво, а тек у религији!

 

4781615

Шта значи постојати?

 

479

Од ових више не може да се живи!

 

480

Пошто нам је и Бог окренуо леђа, морамо прећи с друге стране!

 

481

Затварају једну по једну фирму, понеку продају, углавном поклањају. Следи затварање Србије.

 

482

Ови нису бистри, али су опасни!

 

483

И сведени израз је рационализам!

 

484

Комуњаре су ваздан спремне да деле туђе,
Па и власт ако треба!

 

485

Ако је Бог свуда, онда је и у ђаволу!

 

486

Љубав подразумева искреност, исту онакву каква је у поезији!

 

487

Evropi je potreban vo a ne bik!

 

488

Мисао је сама себи сведок!

 

489

Модел за парадокс:
Све је сумњиво!
Све је нетачно!
Све је неизвесно!

 

490

КО ЗНА?

 

Забрљам само онда када не треба,
али то ми се дешава редовно,
и све се надам да ми то неће узети за зло.
Изгледа да грешим.
Ни то није ништа ново
И нико ни на то не обраћа пажњу.
Мука је што не могу да се попнем на Криво дрво,
чак и отуд се све боље види.
И даље све посматрам са исте адресе,
Високо је, пети,
Ваљда ме због тога не посећују
Они моји.
А можда су отпутовали?!

 

491

НАДВИКИВАЊЕ

Видех од јутрос на камиончини, ђубретару, страга виси једна жена на оном месту где сам досад виђао мушкарце чији је посао био да прикачују огромне канте са ђубретом које су тешком муком извлачили из дворишта. Грозан и тежак посао. Би ми жао оне жене што виси на оној камиончини и сетих се лицемерја оних женетина што се из агенција надвикују, за велике паре, по питањима равноправности!

492

Жмури, а није мутав!

 

493

Коца само клоца и звоца!

 

494

Џабе сам целе ноћи чучао на највишој грани Кривог дрвета,
Гугутка се није појавила.
А сад пада киша.

 

495

Битни елементи за дотеривање линије:
Инат,
Зорт,
Баксузлук!
А клопу може појести куче.

 

496

Кад сам већ испао мајмун,
Не знам шта ми је требало да силазим са тог Кривог дрвета!

 

497

Од угурсуза мож’ нешто и да испадне,
А од будалу јок!

 

498

Кило по кило,
Килча килави!

 

499

Кад не бацају бомбе,
Американци и Енглези их подмећу!

 

500

Само да се зна,
Кукавица није гавран!
А смрт је смрт!

 

501

У Нишу још траје пуцњава,

Као да рат није завршен!

 

502

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

 

Јуче ми је био рођендан.

Преслависмо и њега.

Оде бре, као да му нисам угађао,

Као да му ја нисам ништа.

Многе од његових претходника нико не памти, па ни ја.

Привилегија је што сам и њега испратио.

Хвала свима који су ме се сетили због њега.

Вратићу им мило за драго,

Ако ме не утепа проклета склероза или нека њена рођака.

Живели!

 

503

Струја треба да поскупи 12% да би плате и пензије порасле за 2%, а смањене су за 10%. После ме убеђују да није реч о џукелама!!!

 

504

Ако Кирби не пуши,
Мораће Вучић!

 

505

БИО ЈЕ ПЕНАЛ,
АЛИ НИКО НИЈЕ ПУЦАО!

 

506

НЕ ЗНА СЕ ДА ЛИ ЛАДИ ИЛИ РАСПИРУЈЕ,

У СВАКОМ СЛУЧАЈУ ДУВА!

 

507

Нису се још напеналили!

 

508

Кажу, Даље се свира!

 

509

Ако вам не порасте пензија или плата,

Порашће вам притисак.

Бар нешто!

 

510

Избори ће бити чим продају Телеком,

А повећање плата и пензија ће бити уочи избора,

И трајаће док се формира нова влада!

 

511

Ако човек осети неку несигурност, онда је добро да најпре поразговара са собом. Није добро да се тај разговор много продужи. Ако се то деси, онда човек може да утуви да је његов саговорник сам Бог! За тако нешто људи су измислили реч. Карте се могу отварати и у друштву.

 

512

Море се мрда, а Солун не. Кажу да се променила клима. Ови из Агиа Триаде не памте. Нису злопамтила. Кад смо већ код тога, нису само жене злопамтила. Ослањам се на њих и на своје искуство. Човечанство је нешто друго, оно не саопштава шта је све запамтило! Око 16 сати нестала је струја. Као у Србији 1999. пред бомбардовање!

 

513

Не постоји човек који није разговарао са собом. Можда га нисте чули, али он јесте. О разлозима се може разглабати. Могуће је да човек не може да нађе човека. Неки људи се целога живота крију. Неки ходају тихо и тако прођу, а да нисте чули њихов разговор. Штета. Жива штета. Не тражи човек саговорника, некога са којим би водио пуки разговор. Разговор ради разговора. Не спорим да и тога има. Него, човек тражи човека са којим би размењивао мисли, а пре свега осећања путем тих мисли, а то значи размену енергије. Танте за танте.

 

514

Човек често одлута, чак и када је у друштву са неким. А буде и тако да тај неко лута и одлута, а ви седите поред њега и чекате га. После се обоје чуде како су банбадава седели а нису ни о чему разговарали. Кад прође неко време сећају се како им је тада повремено било топло и пријатно. А шта ту није у реду? Па, ништа. Све је у реду. У томе реду.

 

515

ОНА И ЈА
Мисао се уселила у главу и само копа и врти као сипац из оног баба Драгињиног шифоњера што га је као мираз добила кад је из Лесковца кренула пут Боњинца. И таман помислиш да је престала, а она опет! И тако, не знам где сам то био, дођох кући. Чим сам стигао она поче да ме испитује. Таман помислим да је престала, а она опет!
Верујем да је и она помислила да нећу више, али ја опет! И она опет!

 

516

На фејсу се увек нађе неко ко ће да вас цапне!

 

517

Ко баца бомбе, о главу му се лупале!

 

518

Извод из једног писма за М.Б.Д.

Нема га нема, па штукне!

 

519

Са таквом памећу сте довде догурали,
А сад се чудите!

 

520

Ветар је смирио птице.
Нисам сазнао зашто је врба жалосна,
А Нишава је плитка!

 

521

СВЕ ЈЕ НА ИСТОМ МЕСТУ
САМО САМ ЈА ПОМЕРЕН!

 

522

НЕМА ПОТРЕБЕ ДА НАРОДУ ДОКАЗУЈУ СВОЈЕ СВИЊСКО ПОРЕКЛО!

 

523

НЕ РАЗУМЕМ ПОТРЕБУ ВЛАСТИ ДА СЕ ПРАВДА ХОХШТАПЛЕРИМА?!

 

524

МОЖЕМО ДА ПРЕЖИВИМО САМО ПО РУПАМА,
ЈЕР НАС ДРЖАВА НЕ СМАТРА ЉУДИМА!

 

525

НИСУ СВИ КОЈИ СЕ БАВЕ ПОЕЗИЈОМ БУДАЛЕ,
МЕЂУ ЊИМА ИМА И ПЕСНИКА!

 

526

НОВАЦ ЈЕ УВЕК ОПАСАН.
ОНИМА КОЈИ ГА НЕМАЈУ ЧИНИ СЕ
ДА БИ СА ЊИМ БИЛИ СРЕЋНИЈИ,
А ОНИ КОЈИ ГА ИМАЈУ СТРАХУЈУ ДА ИМ НЕ ПРОПАДНЕ.

 

527

ЗАБРЉАМ САМО ОНДА КАДА НЕ ТРЕБА!

 

528

АКО ЕВРОПА ПОТОПИ ГРЧКУ,
СРБИЈА ЋЕ БИТИ ДО ГУШЕ У ГОВНИМА!

 

529

ПОСЛАО САМ ГА НА МОРЕ,
А ОН СЕ КАЧИ НА ФЕЈС
КАО НА КРИВО ДРВО!

 

530

ЧОВЕК СЕ МОЖЕ ОБОГАТИТИ И
АКО СВЕ ПАРЕ ПОТРОШИ НА КЊИГЕ
УМЕСТО НА КУРВЕ!
(ИМА ГИ РАЗНЕ!!!)

 

531

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА ЈЕ ДРВЦЕ ВАЖНО И КАД ЈЕ КРИВО!

 

532

Мрак је срце ноћи,
А тишина је њена постеља.
По њој се разлеже и протеже
Док не ожеже.
Док не упече.
Нико не зна шта се све дешава у ноћи
Не због ње, него због мрака
Који препада и одважне
Изазивајући њихова срца
Да до зоре покажу до кога им је стало.

 

533

Пошто немам секретарицу морам лично
да вам кажем да сам одсутан.
Јавићу се када будем при себи!

 

534

Навијам за Грчку!

 

535

Мило ми је, али ако овако наставе, брзо ће нас стићи!

 

536

Нису сигурни ни они који су пропали,
Може им се то десити опет!

 

537

Ко пева зло не мисли!
То се само тако каже!

 

538

Јављају ми се неки пријатељи из Ниша који су на “летовању” у Грчкој. Kажу, Никада лепше летовање, а за дан-два се враћају. Дакле, летовање не траје цело лето, него десетак дана? Кад би продужили неки дан смучило им би се. Мења се ценовник. Променише Варуфакиса, те неће променити ценовник. Код нас лето траје целога лета. Стално нам је врућина, и тесно! А зими, ко је дочека алал му вера, зна се!

 

539

Гукни!

 

540

Посаветујте децу да по овој врућини не иду у Београд,
Тамо је дошла бабарога!

 

541

Комшика спава, а Ђоле и ја бранимо боје Србије.
Он игра, а ја навијам.

 

542

УПУТ
Свињу кољете под јесен, осим ако не сломи ногу!

 

543

Енглези имају право да говоре о геноциду јер се они у те одурне работе најбоље разумеју. Они су народ који је успешно спроводио геноцид над разним народима, а захваљујући својој перфидности ти зликовци никада нису осуђени за своје злочине.

 

544

Изгледа да је на прагу нови Тројни пакт!

 

5451

ЦИПРАС НИЈЕ ДОЗВОЛИО ДА СЕ ГРЧКА ОБРУКА.
НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ НИ ЕВРОПА ДА СЕ ОБРУКА.
И СРБИЈА БИ ТРЕБАЛО НЕШТО ДА УЧИНИ ЗА СВОЈ НАПАЋЕНИ НАРОД.

 

546

Чича Добрило: “Миркане, ако хоћеш мед, не ударај по кошници!”

 

547

Тупан је ту да се по њему лупа.
Свако друго лупање ти се обије о главу.

 

548

БУБАЊ ЈЕ ТУПАН!

 

549

Мрак чека у заседи,
Крик!

 

550

ПРВО, БУБЊАРА ЈЕ НЕШТО ДРУГО.
А ДРУГО, БУБАЊ ЈЕ НЕШТО ДРУГО.
КАО МЕШИНА.
МОЖЕШ ДА БИЈЕШ ПО ЊЕМУ ЦЕО ДАН
КАО ОНАЈ БАЛАВУРОВ ЦИГА ИЗ ВЛАСОТИНЦА
ШТО ЈЕ ЛУПАО У ЊЕГА СВЕ ДО ВЕЛИКОГ БОЊИНЦА.
МОЖЕШ ДА БИЈЕШ ПО ЊЕМУ ЦЕО ДАН И ДА МУ НИШТА НИЈЕ.
ЈЕДИНО ШТО МОЖЕ ДА СЕ СЦЕПИ.
ТО СЕ И ДЕСИЛО.
И ТО ВИШЕ ПУТА.
У РАЗНИМ СЕЛИМА,
ПА И ОВДЕ У НИШУ.
А ОНО ПРВО, ГОРИ
БРЕ, КАО ЛУДО.
АЛИ БРЗО СВРШИ.
ПОСЛЕ СЕ ПАК ЦВОКОЋЕ.
А ЈОШ СМО И ГЛАДНИ.

 

551

Од мора до мора, само ноћна мора!

 

552

Слободни људи не обраћају пажњу на слободу.
Не пазе је.
Када им се измакне гледају у небо.
Већина се понаша као гуске у магли.
Лете за вођом, али га не виде.

 

553

Вучић и Клинтон бирају друштво!

 

554

Свима је, коначно, место на гробљу,
Али некима на пасјем!

 

556

У Сребреници је било доста лица са потерница!

 

557

Политички тужилац Хашког трибунала тврди да су зликовци и они који нису осуђени, а од доказа ни трага.

 

558

САД ЈЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ ЈАСНО ДА
СРБИ НИ ЈУЧЕ НИСУ ИМАЛИ СРЕЋЕ!

 

559

КАД ГОД ПОЧНЕТЕ О ЊЕМУ
УВЕК ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА СЕ УГАЗИТЕ!

 

560

То што нас Енглези мрзе као да смо им род рођени не значи да воле Шиптаре. Мрзе и њих само на други начин!

 

561

Чим је Ципрас истерао Варуфакиса из владе,
знао сам да је прднуо у чабар!

 

562

Ципрас је мислио да ако сломи себи ногу биће раван Шојблеу, а није имао паре за колица, јер му нису исплатили џепарац! Обећали су му ашовчић да може да копа по пешчаним плажама и да пуни клепсидре!

 

563

Градоначелника Ниша не интересује енормно поскупљење грејања и то баш сада када је свуда појевтинио гас. Њега интересују писци, и то на суду. Решио човек да се образује под старе дане. Боље икад, него никад. Бави се надреализмом. Измишља претње које му нису упућене. Има за своје тврдње и сведоке који не потврђују његове измишљотине.

 

564

У нашој држави нико не ради свој посао.
Сви гурају нос тамо где не треба!

 

565

У Србију је дошло такво време тако да Вучић више неће морати да брине о пензионерима. А млађи ће се разбежати!

 

566

Сад моли оне из Републике Српске да се и они обрукају.
Не воли када је усамљен!

 

567

За оволике године променише се разне владе, било је свакаквих будала, али оваквих идота не беше!

 

568

Боље ти је да убодеш Ружу, него она тебе!

 

569

Иако се накострешио, министар ми више личи на свињу,
него на бодљикаво прасе.
У питању су различити поjмови,
различите маске.
Што, наравно, нема никакве везе са културом као ни он.

 

570

Министар просвете и даље покушава да просвету докусури. Измишља неке глупе реформе. А наши ђаци на свим светским такмичењима најбољи. Па да ли најбоље производе најгоре школе и најгори наставници?! Досетио се ових дана, док је летњи распуст, да по његовој процени има око 1000 просветних радника вишка. А ко би требало да учи неписмене? Заиста није у реду да пренебрегне чињеницу да немају сви паре да купе дипломе и докторате. Кад већ немају пара, пустите их да уче, па ће после студирати на Оксфорду, Кембриџу, Берклију, Сорбони… Дакле, неће бити на терет држави, а ни недораслом министру.

 

571

Шта ће вам богови који нису успели да постану људи?

 

573

И туп угао је оштар!

 

574

Угао кључа на 90˚!

 

575

Успешно је организован, уз музику, повратак Османлија на Калемегдан.
Рачун је Нишлијама већ стигао са рачуном за грејање.
За то се побринуо градоначелник Ниша.
Не воли човек да дугује.
Грађани Ниша очекују да ће од јесени бити весело!

 

576

Градоначелник Ниша своје слободно време троши на писца. Редовно се с њим виђа у суду. У међувремену се бави грејањем. Што већа жега то већи рачуни за грејање. А у беогрaдској Башчаршији се шенлучи.
Мора и то да се плати.

 

577

Чим напишем његово име сви се залете као муве, иначе су мирни као бубе!

 

578

КОД НАС ЈЕ ГРЕЈАЊЕ СКУПЉЕ КАДА СУНЦЕ ЈАЧЕ СИЈА.
ЗИМУС ЋЕМО ОЛАДИТИ!

 

579

Срце када не може да изађе на нос, избије на леђа!

 

580

Премијер је користећи своју позицију преко свих средстава информисања на време обавестио лопове о предстојећим акцијама владе! Уобичајено је да то за сићу ураде полицајци пред хапшење. Да ли он то хоће да остави без хлеба своју полицију?

 

581

СВЕ СЕ МОЖЕ САМО ПРЕКО ГРБАЧЕ СРПСКОГ НАРОДА!

 

582

Увек је гадно,
И испадне наопако,
Када леваци спроводе леве идеје.

 

583

И у Србији се суди само Србима,
А лопови пролазе некажњено.

 

584

Срби имају право да жале само туђе жртве!

 

585

Нисмо се ваљда развели да бисмо заједно живели?!
А било је крваво!

 

586

Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.

 

587

ПОГРЕШИО САМ

Погрешио сам и кајем се. На фејсу написах 4. августа следећи текст:
„Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.“
Погрешио сам. Није био дерек, биле су оргије. Са дреком гомиле усташких болесника, лудака, који су позивали на паљење српских села, на убиства Срба. Томе је присуствовао готово цео политички врх Хрватске.
Погрешио сам и што сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није. ”
Изгледа да би све било јасније да сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе“.
Овако, један ме је напао да сам рекао како су све Сарајлије кабадахије. А нисам, ено, види се. Успут је бунцао, као у бунилу, да он жали жртве „Олује“. Ко да је он Ведрана Рудан. Нема он та муда.
У Книну су се веселиле и Мајке Сребренице.
Било је весело и када је требало евакуисати, наравно, пре краја протокола, премијера Милановића. Изашао је кроз ресторан, али гладан. Излажење је било натрачке.
Онај што се сада издаје за Бошњака, не знам шта су по његовом Бошњаци били раније, повремено се идентификује са Турцима. Пита он мене када сам ја дигао глас против тзв. колатералне штете?
Да је само против колатералне?
Да му само кажем да ти зликовци Американци, Енглези, Швабе, и разне друге бубашвабе, неће бити заборављени. Срби ће их вечито памтити као зликовце. И када кроз неколико векова буду причали својој деци бајке и митове, неће морати да измишљају зликовце.
А што се Турака и потурица тиче, моји сељаци који јоште држе до Његоша, врло их разликују!
Не бојте се нисам заборавио да су Шешеља они исти зликовци држали у затвору 11 година без пресуде. У Хагу или у Гвантанаму свеједно је. Пустили су га да шенлучи по Београду. Па се сада и београдски свет саири!

588

У Београду потпаљују народ!

 

589

Опекло, а Београд пун подрепаша.
Нема где човек да склони главу!

 

590

Почео сам да пишем писамце, кад ова компјутерска будала поче да пише латиницу. Звекнух га, а он се ускописти па неће ни напред ни назад, као магаре.

 

591

Крст свакога дочекује раширених руку!

 

592

Понад главе крст
у чуду.
Шири руке!

 

593

И цепаница може да постане крст,
И балван!

 

594

Нека се тамо качи коме је до части,
а ми смо гладни.

 

595

Неки моји сељаци су видели гвоздени крст, а неки кажу да су га осетили. Сељаци као сељаци, причају приче, али само зими. Лети је велика жега и голема работа. Па кад упекне звезда, они поразговарају мало са собом. Или са воловима. Газде су имале коње. Сада сељаци имају тракторе од 200 коња. У ствари имају кредите, а трактори нису њихо

596

Расушио сам се као празно буре!

 

597

Птице су слободне као птице.
Оне постоје само да би им други завидели на лепоти, на песми, на крилима.
Птица је птица и када не лети,
Она је птица и када се шепури.
Птица је увек птичица.

 

598

Није свака птица певачица,
Ни обратно.

 

599

И кукавица је певачица,
А и селица.

 

600

Поједине птице знају да носе своје перје,
А неке, да те бог сачува!

 

601

ЈОООЈ!

Скрећам пажњу појединим амбициозним особама да не преписују моје песме, јер и ја сам то преписао од живота. Ако већ нису одустали од поезије – то је било најбоље, али кад већ нису, боље би било да преписују од свог живота. Мој се већ усрао. Све сам га олешио. Ако им је живот леп, добро јесте. Ако није, опет је добро. Живот једе живу децу, а смрт не бира. Поезија није гадљива ни на смрт, а камоли на живот. Пробајте! Ако не иде, баталите и пређите на прозу. Ако ни то не иде, онда правац књижара. Има лепих књига. Јооој, само да имам пара!

 

602

На зло се може набасати и без птица злослутница.

 

603

Ако зађете по српским манастирима видећете
Да и анђели имају крила.
Али се од њих не прави пилећа супа.

 

604

Не зна свака птица да плива.
(Она коју нису водили на базен
Да не би поквасила ципеле од крокодилске коже.)
Понекад не помажу ни крокодилске сузе.

 

605

Сваки писац мора да умишља како својим писањем помера свет.

 

606

Пуњене птице се могу срести у природњачким музејима и у просторијама убица из ловачког дрштва.
Неке пуњене птице сам виђао у позоришту
И на другим згодним местима.
И то у време парења.
Њих би требало разликовати од пуњених паприка, пуњених тиквица…
(Тиква је голема
И потребно је много тога да би се напунила).
Пуњене вешалице нису добре за здравље.
Уф,уф!

 

607

Птица која крене на време,
Стигне и до лабудовог језера.
(Ако није предалеко,
Штикле су проблем!)
Тамо се може видети права љубавна игра
Са предигром.

 

608

У мозгу има више места него у свету!

 

609

Оде Косово,
Сад је ред на нас!

 

610

РЕДОСЛЕД:
Продаја Телекома,
Незнатно повећање плата и пензија,
Избори!

 

611

И папагај је птица.
Мало му је крив нос.
Али не мари.
С њим се можете човек изразговарати.
Он зна свашта.
Само је питање када ће и коме ће
то рећи.
Уме и да оговара колегинице.

 

612

И када нишаните у Месец,
Тане падне на Земљу.

 

613

Неке птице живе свој живот
Само да би могле да извију врат
Који би тог тренутка требало пољубити.
И то страсно.
Некада се за ту богоугодну радњу
тражило скровито место
и жртвовало сво имање.
Било је страшно!
Али, ако им је!

 

614

Не може свако бити светац.
Не зато што не би могао убити аждаху,
Него зато што је не може наћи!

 

615

Шарено перје,
Има боју,
Али је мртва!

 

616

Посматрао сам лабудове,
Какав диван призор.
То се може учинити и изван језера.
На мору, рецимо.
Неке птице то гледају са висине.
И због тога су несрећне.

 

617

Није лоше да човек има комшику поред себе.
Бар има ко да му прочита шта пише на флашици!

 

618

Ако је комшика кратковида,
Може да вас прочита и без наочара.
Само треба да приђе.

 

619

После кише,

Лакше се дише.

После рата, још лакше.

 

620

Где су ораси, тамо је и веверица!

 

621

За мога живота никада се није десило да Министарство културе води културан човек!

 

622

МАЂАРИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ШТА ЈЕ БИЛО 1956. ГОДИНЕ.
МОЖДА МИСЛЕ ДА ЈЕ БОЉЕ ДА СЕ САДА ПРОВЛАЧЕ ИСПОД СОПСТВЕНЕ ЖИЦЕ. ШИЦ!

 

623

Пачић је таман мислио да се устоличио!
Али координатор свих служби има велике уши, сада и снимке!

 

624

Поглавља ће бити одложена!
Избори су пречи!

 

625

Најгоре је то што он тако мисли!

 

626

Не знам зашто,
Али кад год сретнем реч ФАРМА,
Помислим на свиње!!!

 

627

Федерер је најбољи тенисер свих времена,
Али има и бољих!!!

 

628

У Србији се само парадира!

 

629

РУТАВО БРАЛЕ

Газда се изгубио у лавиринту Вашингтона. Док је напуштао један пут и хватао нову руту конгресмени су му отказали вечеру. Јадничак, остао је и без вечере а све због једне личне карте. Нико не зна да каже да ли он и брат користе исту личну карту. Овде сви ћуте. А тамо јок! За исто време на југу се прави ЗАО. Готово је. Српска полиција асистира мигрантима у борби против комшијских, засад, водених топова. Шиптари су нашли формулу за војску Косова! Кад се газда искобеља све ће бити завршено. Може човек да се жени и да ужива. Слушам на тв наши министри су напустили досадашњи пут и прешли на нову руту. Можда ће и газда успети, ако је рута нови пут! Само да не буде крив(а).

 

630

Хрватска је затворила границу према Србији,
Значи, ови наши не могу у ЕУ!
А баш сам се понадао да ћу се неких ратосиљати.

 

631

Јосиф Бродски је веровао да музика учи поезију триковима композиције.
А музика је математичка дисциплина.
Невероватно!

 

632

Кад човек зађе у неке године и почне да се ослања на штап, а не на мисао, то значи да је дошло време које је чекао. Не мора више да чека. Не мора ни на кога да се обазире. Може слободно да иде. Само полако. Избегавајте рупе!

 

623

А шта сте очекивали од Њега?

 

624

У небо се могу винути само невини,
А то се не доказује парадирањем!

 

625

Лудаци затворише границу!

 

626

Човек када порасте
Не може да се сакрије!

 

627

Будалетине направише штету,
Одсад ће годинама доказивати да су победили!!!

 

628

Рупа је рупа,
И када није мишја!

 

629

Код нас влада митоманија,
Али није реч о митовима!

 

630

Пре неки дан смо слушали министра иностраних послова како говори на енглеском.
Данас ћете слушати шефа државе у УН како се у Бајчетини пече ракија! Све генијалци!!!

 

631

Када би се човек повратио,
Можда би се и вратио!

 

632

Србија је са овом владом знатно напредовала,
И ове године је на истом, 94. месту!!!

 

633

Срби су избеглице у Нишу већ деценијама.

 

634

У Нишу је синоћ избила туча испред пекаре,
Због хлеба, наравно!!!

 

635

Велике паре нико још није стекао поштено!

 

636

Само га предложите за ванредно унапређење,
Или, још боље, унапредите га,
И проблем је решен!!!

 

637

У влади сви знају ко је кога рекетирао,
Али се не зна где је коферче!!!

 

638

О поетичности се говори и када није реч о поезији!

 

639

Једна моја пријатељица, списатељица, да би осветлила један свој догађај из детињства ухватла се за деду. Не знам шта је овим женама, када дођу у неке мушке године мисле само на бркове. Има толико ефикасних средатва којима се повремено решава тај проблем. А има и мушкараца који воле бркове. Не кажу Чокалије џабе, Ако се хваташ, хвати се за даб!

 

640

О ХЕЛИКОПТЕРУ НИШТА,
О УБИСТВУ ГАРДИСТА НИШТА,
О КОРУПЦИЈИ НИШТА,
О ОДУЗИМАЊУ ПЛАТА И ПЕНЗИЈА НИШТА,
О ОТПУШТАЊУ ЛЕКАРКИ НИШТА.
СВЕ ТО МОРА ДА САЧЕКА БАР ЈОШ НЕКОЛИКО ГОДИНА
ЈЕР У СРБИЈИ ПРИОРИТЕТ ИМАЈУ СУЂЕЊА ПИСЦИМА.
СРБИЈА СЕ ДРЖИ ТРАДИЦИЈЕ ИЗ ВРЕМЕНА МАРШАЛА.

 

641

ДРЖАВА МИСЛИ:
ШТО ВЕЋИ ПИСАЦ, ТО ВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ!

 

642

Немојте сметнути с ума
И да се демократија одрекла Сократа!

 

643

Прескочим понеку страницу
А ЗИД никако!

 

644

Много година је потребно човеку да научи како да језик држи за зубима,
И на време сам одустао!

 

645

Слободу не могу изгубити они који је немају!

 

646

Мушкарац кад-тад испадне килави Радован!

 

647

ПОСЛЕ ПИСАЦА ДОШЛИ СУ НА РЕД ПРОФЕСОРИ.
У НИШУ КО ГОД ПРДНЕ СМАТРА СЕ ДА ЈЕ ПРОТИВ!

 

648

Не постоје материјални докази да је поезија испред свега. Не постоје ни да постоји Бог, па ипак верујемо у њега. Не видим ниједан разлог да не верујемо у поезију.

 

649

Нас који смо против фашиста нико ништа не пита.
У питању је већина!

 

650

Ми смо одвајкада у Европи и остаћемо,
Али нећемо са фашистима и нацистима!

 

651

НИШЛИЈЕ БИ ТРЕБАЛЕ ЗНАТИ ДА БИ ОВИ
КОЈИ СУДЕ ПИСЦЕ, ПРОГАЊАЈУ ПРОФЕСОРЕ
И ФИНАНСИРАЈУ ПАРТИЈСКЕ КАДРОВЕ
МОГЛИ И СТРЕЛИШТЕ НА БУБЊУ ДА РЕВИТАЛИЗУЈУ!!!

 

652

Учињен је још један велики корак ка провалији!

 

653

РАЗОЧАРАВАЈУЋЕ, КУСТА СПАО НА БРИТАНСКОГ АМБАСАДОРА!

 

654

Црни Владимире,
Не само Косово, него цео Балкан је де факто и де јуре био Турски неколико векова.

 

655

Поједине особе стекну високо образовање
И заузму висока места,
А никада не постану људи!

 

656

Турци су се лако ослободили Балкана,
Јер није био њихов!

 

657

Европљани су вековима пљачкали по свету,
Сада наследници опљачканих долазе по своју имовину!

 

658

Ови што су у Бриселу крчмили државу сада воде кампању против интелектуалаца који у томе нису учествовали. А главно питање је зашто нису?

 

659

Председник САНУ се дури као неваљало дете!

 

660

Синоћ је било супер, а сад ми глава као шиник!

 

661

Код нас постоје разне врсте политичара,
Трте се и када треба и када не треба!

 

662

ГЛУПОСТИ
Глупости у математици не припадају историји математике, него историји глупости. Исто је и у другим наукама, па и у другим делатностима које не спадају у науку, али је цена другачија!

 

663

МАЛО-МАЛО
Мало-мало па се неко жали да су му “украли” песму. То значи потписали се испод његовог текста. Па ко је тај који ће потписивати туђе глупости. Ко ће ауторизовати глупост. Или, можда и ту важи “у туџога татка…”. Онај Милоје је испреписивао и преписиваче и ауторе и све стрпао у једну књигу. Рече биће и други део. Не беше! Ко зна за шта му је то требало? Да ли је баш све тако као што пише у књигама? Књигу треба читати, али критички!

 

664

Време није слон, а може доста тога да понесе!

 

665

КРАЈ ЈЕ КАДА СУДЕ ПИСЦИМА УМЕСТО ЛОПОВИМА И РАЗБОЈНИЦИМА!

 

666

Време је изнедрило заборав и негује га као дете.
За узврат он не заборавља
И ништа не прашта.

 

667

Излапе и они који се придржавају сатнице.
Њима се то деси строго на време.

 

668

ПЉАЧКА СЕ НАСТАВЉА!!!

 

669

Они што су хушкали муслимане против Срба, што су им давали оружје и новац за борбу против Срба, не дадоше ни кинту за Сребреницу?! Па, ко је овде луд?

Top of Form

 

670

Покидасмо живце, проћердасмо паре и имовину.
Одрекосмо се браће, деце, па и предака.
Искрчмисмо ОТАЏБИНУ!
Сада бар на миру можемо да посматрамо
како је то све било мачку о реп
и како полако und sicher
кроз нашу земљу хитају неки други народи,
којима Европа више дугује.
Да ли су их више пљачкали или више тукли,
то и није важно.
А јесу!

 

671

ТО СУ ТИ ЕВРОПЉАНИ!

У Немачкој одавно већ живи више милиона Турака,
У Француској живи више милиона Арапа,
У Енглеској живи више милиона Индуса и Пакистанаца,
Сада Европљани насељавају Европу Арапима и Африканцима,
Једино за пар милиона Срба, староседеоца Балкана, нема места на Балкану, па ни у Европи!!!
То су ти Европљани!
За онај Шарли су дигли свет на ноге,
А о милионима ћуте.
То су ти Европљани.
Ћуте и убијају!
Убија тишина!

 

672

Цео свет жали последице,
А реч је о људима
Који су за бескрупулозне манијакалне политичаре само објекти!

 

673

ОПАКО И НАОПАКО

Сада се не пуца као некада,
Све је опако и наопако.
Кад год опале на Блиском истоку,
Експлодира у Паризу!
Немојте се радовати,
Игра мечка код стринини
Па дође и код чичини!

 

674

САМО И НАСАМО
И међу Србима постоје Срби и педери,
Али они то признају само када су насамо!

 

675

ДА КАЖЕМ И ЈА НЕКУ

Ових дана се појављују вести да се комшије наоружавају, а браћа хоће у НАТО. Нама натовци нуде помоћ да уништимо муницију! Ко је овде луд?
Генерални секретар НАТО-а преноси жаљење за сваком цивилном жртвом приликом бомбардовања Србије 1999. године. Невероватно је да први човек најмоћније силе на кугли земаљској са најмоћнијом обавештајном службом, са најмоћнијим фабрикама лажи, није обавештен да су приликом бомбардовања погађали само цивиле и да су само они жртве. Али нису само тада били цивилне жртве, јер осиромашени уранијум и остало натовско ђубре које су изручивали на нашу земљу и данас трује цивилно становништво Србије. И не бира националност. Убија и на Косову. Нису они Шиптари пролетос, као сада Арапи, тек онако масовно напуштали Косово. Косово ће бити празно, највише због тог тог проклетог уранијума.
Не рече тај генерални, који рече да је интимно везан за нашу земљу, да је појео наш сладолед, због чега су рушили нашу земљу. Не рече ни да ли наша деца имају за сладолед. Не рече ни зашто немају за хлеб, а о сладоледу ћемо други пут.
Не верујем да нам је донео добре вести.
Нити нам требају туђе војске.
Нити Србија треба да ратује у другим државама.
Мир се не постиже бомбардовањем и ратовањем. Или они мисле да ће народи бити мирни ако буду побијени! Мртваци су по правилу мирни. Осим ако се не повампире.

 

676

МЕНИ ТО НИЈЕ УТЕХА!
РИНГЕ, РИНГЕ, РАЈА…

Поједине особе мисле ако ставе плава сочива да ће им очи бити плаве!

Неки иду дотле да мисле да им се променио живот, а он се мења и без њих и углавном се те промене дешавају у мењачницама. Тамо не осетите када вам држава завуче! Сада су прешли на ситниш. заводе ред по бувљацима, испред пијаце. А они који имају неку кинту иду у “Second hand”! Ту им га завуку и једни и други. Тако да отуда изађу голи. Ако бар су лепши! Само не би требало сметнути с ума да је државни тероризам најтежи облик тероризма. Они се не завлаче. Бију одозго! Онима који гледају са стране то изгледа као да клинци играју кликере у сладолед, као да играју “ринге, ринге, раја”. То само тако изгледа. А наша деца и даље гладују. Видим да то раде и другој деци. Али, мени то није утеха.

 

677

Све су опљачкали,
Остао ми је само оптимизам!

 

678

Премијер је јуче одао признање специјалцима.
Још један премијер је био у дослуху са њима.

 

679

Федерер је најбољи тенисер свих времена,
Али има и бољих!

 

1827

Федерер је опет добио тањирче.
Оде да ручка супицу.

 

680

Србија не трба да подржава ниједан тероризам,
Нити да прибегава државном тероризму!

 

681

СУДИ СЕ САМО ПИСЦИМА И ПРОФЕСОРИМА
УСПУТ ИМ СЕ ОДУЗИМА ОД ПЛАТЕ.

 

682

У реду је што сте против мене,
Али зашто сте за њега?!

 

683

ДОК СМО СЕ БОРИЛИ ЗА КОСОВО
НАШИ СУ УСПЕЛИ ДА ОТЦЕПЕ БЕОГРАД!

 

684

Неки мисле да се докторати стичу испитивањем на полиграфу.

И Дарко Шарић је прошао полиграф!
(“Бета”)

 

685

Мисле да су ПРЕШЛИ полиграф.
ПРЕШЛИ СУ СЕ!
Нису ПРОШЛИ!

 

686

Американци су доследни,
и даље тврде да је добро
само оно што је добро за Америку.

 

687

Ако свињац не чистите редовно,
Свиње ће се потпуно усвињити.

 

688

Свиња је свиња и када је на власти и када је на ражњу!

 

689Струже сипац

Окрећем се

Сан да намакнем.

 

690

Премијер тврди да нема ниједног човека који је заштићен!

А што ми онда плаћамо толику булументу?

 

691

Онај рече да је он будала, а ви му не верујете!

 

692

Што се тиче оног државног удара о коме се данима писало и причало, сад је, као, све јасније!

 

693

До сада сам сањао,
Сада је крај свим илузијама!

 

694

Нећемо стићи ни до Голготе!

 

695

Пре употребе мућните главу!

 

696

Најважнија је она карика која недостаје!

 

697

Ко нема отаџбину и никог свог,
Није му потребан ни Бог.

 

688

У САМОЋИ ЈЕ И БУБАШВАБА ДОБРО ДРУШТВО!

 

699

Пас уједа, а куче врти репом!

 

700

Не смем слатко ни да пипнем,
Камоли да сипнем.
А волео бих,
Бар да лизнем.

 

701

Трошим чекове,
Пијем лекове
И гутам кнедле.

 

702

Ако не видите,
примакните се.
Помиришите.

 

703

Не пушим,
Не клечим.
Кмечим!

 

704

Пошто нисмо могли да ухватимо муву, а нисмо хтели ни да је убијемо, отворили смо врата. Госпођа је изашла кроз прозор. Нетом је дошла полиција. И полицајци су људи. Не верујем да ће ишта открити. Иду празници. Нова година. Божић. Нису сви политичари битанге. Важна је већина.

 

705

Пецам се на све и свашта.
Риба ми неће утолити глад.
Лагана је то храна за озбиљну мисао.

 

706

А да сам написао нешто против њега
Већ би било триста лајкова.
Као да је он једина и највећа будала!

 

707

БОЉЕ ЈЕ ДА ПРОМУКНЕМ,
НЕГО ДА ЗАМУКНЕМ!

 

708

Кад су најурили Бога,
Сад им је и ђаво добар!

 

709

А САД АКО НЕКО СМЕ,
НЕКА СЛОБОДНО ПИТА.

 

710

Ниш је го!

 

711

Шта вам значи златан клин у трулу пету?

 

712

Када сиђеш, јави се,
Волим да знам да си добро путовао
И да је све у реду

 

713

ТЕСКОБА ЈЕ ТЕШКА ГРУДНА БОЛЕСТ!

 

714

Кад већ разговарамо о љубави,
Могли бисмо је и упражњавати!
Може и наште срца.

 

715

Неки су извукли новчић, а неки дукат.
Највише је оних који су извукли дебљи крај!

 

716

Они који су извукли дебљи крај не иду поново у бубањ, него у буре!

 

717

Читам сабајле: “И Господин Бог изгна га из врта Еденскога да ради земљу, од које би узет.” Дакле, змија је остала у врту.

 

718

Видели сте како су синоћ прошли хрватски ватерполисти,
А видели сте и како су прошли Тома, Вучић и онај његов Мали.

 

719

У празну главу ништа се не може сместити!

 

7201

СРЕЋНА НОВА 7525.ГОДИНА!
(Паде киша, те нас спаси Цециног певања!
Овај пут није ишла око Крагујевца,
Него право у центар Ниша.)

 

721

Волео бих да синоћна грмљавина буде предсказање
Почетка буне на дахије!

 

722

Новинари поједоше ћевапе!
После добре клопе могу да попуше по једну.
Пушење је забрањено у школама, у болницама…
Пушити изузетно могу психијатриски болесници…

 

723

Градоначелник Ниша се озбиљно спрема за изборе:
Упорно брани политику лоповлука!

 

724

Вучић ће расписати и парламентарне изборе
Да би се провукле и локалне битанге!

 

725

Не улази у кревет с ципелама,
Него са женом!

 

726

Решили су да нас докусуре,
Али мораће прво да си јебу мајку!

 

727

Ако риба смрди од главе,
Онда би требало,
Прво главу почистити!

 

728

Мајмун је мислио,
Ако се попне на дрво дохватиће месец.
А шта овај мисли?

 

729

Лако је онима који су ближе Дедињу,
Они све виде,
А ми смо постали слепци!

 

730

Наш проблем је да прескрцамо зиму.
Зато се избори заказују тамо у пролеће.
Некима одговара да има мањи број гласача.
Важно је да плаћају порез,
Важно је да им се одузима,
А не морају да гласају.
Идиоти чак мисле и да знају резултат.

 

731

У финалу ватерполо првенства Европе
Играће само Срби!

 

732

Финале европског првенства у ватерполу
Између Србије и Монтенегра играће се истовремено
У највећем српском граду и у највећем црногорском граду,
У Београду и у Београду!

 

733

УФАМ СЕ ДА ЋЕ БАР ХРВАТСКА ЗАШТИТИ НАШЕ НАЦИОНАЛНО ПИСМО.

 

734

Писање може и да чека,
А пишање јок!

 

735

У Великом Боњинцу за жену кажу помочуља,
А за мушкарца кажу помочко,
Као да је он оно!

 

736

Знамо како је завршено Европско првенство у ватерполу,
Знамо како је завршена Математичка олимпијада,
Сад почиње пипиревка!

 

737

ЗА НАШЕ НАЈБОЉЕ МАТЕМАТИЧАРЕ, ОЛИМПИЈСКЕ ПОБЕДНИКЕ, НИЈЕ БИЛО МЕСТА НА БАЛКОНУ.
ЗАР ЕВРОПСКИМ ПРВАЦИМА ТО НИЈЕ БИЛО ЧУДНО?

 

738

НА БАЛКОНУ СУ ПОРЕД ВАТЕРПОЛИСТА БИЛИ
САМО ОНИ СА КУПЉЕНИМ ДИПЛОМАМА И ДОКТОРАТИМА.
ЗА НАЈПАМЕТНИЈУ СРПСКУ ДЕЦУ,
ПОБЕДНИКЕ НА МАТЕМАТИЧКОЈ ОЛИМПИЈАДИ,
НИЈЕ БИЛО МЕСТА.

 

739

ВАТЕРПОЛИСТИ ОДОШЕ У ПРО РЕКО,
МАТЕМАТИЧАРИ ОДОШЕ У КЕМБРИЏ,
А ДРЖАВА У ПИЗДУ МАТЕРИНУ.
СВЕ ЈЕ ТО ЗАХВАЉУЈУЋИ НАШОЈ ВЛАДИ
И ЊЕНОМ ПРЕМИЈЕРУ!

 

740

ДОК НАРОД НЕ МРДНЕ МАЛО,
НЕЋЕ МУ НИ УЋИ
У ГЛАВУ.
У ГЛАВУ, У ГЛАВУ, У ГЛАВУ!

 

741

КАПА НЕ ПОКРИВА ГЛУПОСТ!

 

742

Znao sam da su premazani,
A sada su i Prokop prekrečili!

 

743

Mrka bi trebalo da mrči,
A on mrka!

 

744

Боље је да мирујте,
Него да ратујете због мира!

 

745

Од њега нема да добијете ни мојега!

 

746

Ко о пристојности,
Ко о поштењу,
Ко о култури,
А нас нико не јебава!

 

747

Кобилу може да смири само добар пастув,
А не коњина!
Важи и обрат!

 

748

Гола Маја – La maja desnuda,
Обучена Маја – La maja vestida,
Поштена Маја – La maja ?!

 

749

Неко ми је измакао време
Испод ногу.
Са њим је нестао и пут!

 

750

ОН И ОНИ

Не верујем да постоји дете у Срба које није чуло за Његоша,
Који није ишао на промоције својих књига.
Кости су му померали, а сада га избацују из неких школа,
Избацивачи ће свакако завршити на ђубришту.
За живота тај човек не доби никакву награду
Осим живота на чему бејаше захвалан Господу.
Сада је посве друкчији живот,
Најважније су награде,
Има и оних које носе Његошево име.
Да ли је он то заслужио?
Он свакако не,
А они још мање!

 

751

Да бисте очистили кућу од бубашваба
Потребна је јача хемија!

 

752

Сви нагађају ко ће ући у парламент,
Боље би им било да размисле
Ко ће изаћи?!

 

753

Ако се већ бавите бубашвабама,
Требало би очистити целу кућу!

 

754

ПИТАТИ И ПИПАТИ
– Ово је моја кћер Сања. Сања, ово је Небојша, питај се са чиком!
– Нећу, има прљаве руке. Фуј!
– Ма, нијесам ти река да се пипате!

 

755

НАТО је ту да гарантује независност Косова!
То нам је једина вајда?!
А и од наше владе немамо никакву другу вајду.

 

756

Манте њега,
Окрените се мало себи!

 

757

KO ĆE, BRE, DA GLASA ZA TU BUDALU?

 

758

Сада и овца може да буде министар!

 

759

Када сам обуко италијанско одело,

говорили су да сам Жабар,
A када сам био го, викали су, Цар!
Није реч о деци.

 

760

Сви знају за мечку,
А не виде даље од носа.
Прво би требало нос ишчачкати.

 

761

Ако нам треба дозвола од Европске уније да бисмо продали Железару,
Онда нам не треба Европска унија!

 

762

Све безбедносне службе су у приправности,
Полиција, па и војска.
На пробним (ванредним) локалним изборима су као средство убеђивања коришћени џипови пуни разбојника са бејзбол палицама.
Сада су припреме озбиљније.

 

763

Тома није господин,
Али више није сам,
Придружио му се и Филип Давид.

 

764

Ако супруга има дугачке ноге,
Онда велики проблем јесте број ципела!

 

765

Највише ме плаше ове будале!

 

766

Када нема вина и пиво је поезија!

 

767

Ако хоћеш некога да малтретираш,
Почни од сабајле!
После је гужва.

 

768

NEĆEMO NI NATO NI VUČIĆA!

 

769

Страх од огледала зависи од узраста!

 

770

Боље је избегавати клопу него вагу!

 

771

Не знам ни да ли сам жив.
Како се приближавају избори све је више утвара.
Неке странке још комплетирају листе.

 

772

НАЈГОРЕ И ЈОШ ГОРЕ
Најгоре је када нема ко да критикује власт,
А још је горе, ако има ко,
Али тај неко неће.

 

773

Многи људи мисле да је Брут измишљен,
Те да они не би требало ништа да раде.

 

774

Оним женама које више воле 8. март него мужа честитам празник, осталим честитам мужа!

 

775

Мужевима такође честитам 8. март!

За боље и нису.

 

776

Девојкама саветујем да почну на време да славе 8. март. После брзо пада мрак.

 

777

Размишљао сам да почнем са женама да славим 8.март, али сам се уплашио да ми не пређе у навику.

 

778

Преживесмо и овај 8. март,
Али нисмо покисли.
Подависмо се!

 

779

Само сипају,
Пресипају
И расипају.
Насип им ништа не значи!

 

780

Владини метеоролози припремају прогнозу
О броју бирача!

 

781

Штанцује се број бирача,
До почетка избора биће више гласача него становника!

 

782

Женски рукопис је за мене света тајна.
Морам још много да учим.

 

783

АКО ЈЕ И ОД КУСТУРИЦЕ, ГЛУПО ЈЕ!
Кустурица је необичан човек. Он не спомиње Милошевићеве необичне подухвате, као што су ликвидације политичких противника, Стамболића, Ћурувије… Куста не спомиње камионе пуне лешева који су гурнути у Дунав, не спомиње масовне гробнице у Батајници… Не спомиње пљачку милијарди долара. Рече да би тампон зона између оних који су позивали Американце да бомбардују Србију, што је свакако нечасно и гнусно, макар да је и од Ђинђића, била тампон зона Книнска крајина, да је није изгубио, а не рече ништа о Босанској крајини коју није задржао. Рече Кустурица, и остаде жив, да му се допао Милошевић јер се супротставио целом свету. Морам признати, ако је и од Кустурице, глупо је!

 

784

ПРЕМИЈЕР И НЕ ЗНА ШТА СУ ТО ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ.
ОВИ ИЗ ЊЕГОВОГ ОКРУЖЕЊА СУ СВИ КУПИЛИ ДИПЛОМЕ.
ДИРЕКТОР НИШКОГ ПОЗОРИШТА ЈЕ ПРОЋЕРДАО МИЛИОНЕ ЗА ПРЕДСТАВУ ЦАРА КОНАТАНТИНА КОЈУ СУ ГЛЕДАЛИ САМО НЕПИСМЕНИ,
ЈЕДНАНПУТ У НИШУ, А ДРУГИ ПУТ У БЕОГРАДУ,
И ТО, ИСТА, ОДАБРАНА ПУБЛИКА.
СВЕ МЕГАТРЕНДОВЦИ!!!
КО ЈЕ БРЕ, ЛУД ДА СЕ УДВАРА ЛУЗЕРИМА?!

 

785

Ни поновљене поплаве не могу да однесу толико,
Колико су ови покрали!

 

786

Прође годину дана од пада хеликоптера.
Чека се нова поплава
Да видимо какво ће ђубре избацити!

 

787

ЈУЧЕ ЈЕ У НИШКОМ СУДУ ЗАВРШЕН ГЛАВНИ ПРЕТРЕС ПО ТУЖБИ ГРАДОНАЧЕЛНИКА НИША ПРОТИВ ПОЗНАТОГ ПИСЦА.
ОВА ТУЖБА, ЦИРКУС, ЈЕСТЕ САМО ПАРАВАН
ДА ГРАДОНАЧЕЛНИК САКРИЈЕ ПРАВУ ПРИЧУ
О МИЛИЈАРДАМА.

 

788

ОГЛАС
Мењам ове свиње за праве свиње.
Може и доплата.

 

789

ОГЛАС
Ја њима ово,
Оне мени оно!

Напомена: Не мењам се са лузеркама!!!

 

790

ОГЛАС
Мењам старо за ново.
Може и њега и њу.
Најбоље је ђутуре,
Да не дангубимо.

 

791

Само ви спавајте, али црв ради!

 

792

Волим кишу, али само када не пада,
Само тада може нешто да ти падне
На памет.

 

793

КАО И ДОСАД

Срби су вековима, стационирани по војним крајинама, бранили Еуропу. Недавно су Крајину населили усташама. Сада траже од расељених, па и од мртвих Срба, да опет бране Еуропу. Премијер им то обећава. Он, такође, обећава пензије мртвим Србима. Ако не испуни та два услова, онда од Еуропе нема ништа. Дакле, као и досад.

 

794

ДАНАШЊИ ДАН
Сви се слажу око тога да се треба бранити од тероризма. Данашњи дан јесте дан за подсећање на жртве, на разарање и растакање наше државе од стране треориста.
Уједно се подсећамо како су прошли они који се супротстављају међународном тероризму.
Жалимо и жртве у Паризу, Бриселу и диљем земљиног шара без обзира што они наше жртве и не спомињу камоли да их жале.
Данашњи дан ћемо памтити по Милосрдном анђелу!
Памтићемо Милосрдног анђела по бомбама
и по последицама које је оставио за наше потомке.

 

795

МИЛОСРДАНИ АНЂЕО ЈЕ НЕМИЛОСРДНО СЕЈАО УРАНИЈУМ ПО СРБИЈИ!

 

796

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
ЗАШТО СУ СРБИ ЗЛИКОВЦИМА
ИСПОРУЧИЛИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА,
А НИ САДА МИ НИЈЕ ЈАСНО!!!

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
ЗАШТО СУ ШЕШЕЉА ДРЖАЛИ У ЗАТВОРУ
11 ГОДИНА БЕЗ ПРЕСУДЕ!!!

НИКАДА МИ НИЈЕ БИЛО ЈАСНО
КАКО ТО ДА У СРБИЈИ НЕМА ЛОПОВА!!!
ТО МИ И САДА НИЈЕ ЈАСНО.
А ЈАСНО МИ ЈЕ ДА ЈЕ СВЕ ПОКРАДЕНО!!!

797

Када је човек млад, онда само база, најчешће се не штеди! А када прођу тзв. најбоље године почне да га болуцка овде-онде, када и то прође, почне да га боли младост.

 

798

Поједини политиканти мисле ако скоче
да ће пасти на земљу,
а падну на главу!!!

 

799

Скок падобраном не обезбеђује повољан ветар!

 

800

Код нас постоји изрека,
Прво скочи, па кажи хоп.
Веровотно се ово односи на скакавце.

 

801

Скакавац скаче,

Зрикавац зрика

(То није оно,

Само да зрикнем,

Овде има да гуди

Цео божји дан)

Попац, дакле,

Мора да попује!

 

802

Цене скачу и без падобрана!

 

803

Не разумем зашто људи мрзе Вучића!
Повећао им пензије и плате,
И опет га мрзе!
Неки се надају да ће им још повећати.
И они га мрзе.
Чудна нека ситуација.
Чудни људи!

 

804

СВИ ИЗ ПОДЗЕМЉА СЕ ПАЛЕ НА ЧОВЕЧИЈЕ РИБИЦЕ!

 

805

ЈАДНИЦИ
Боје се власти, а не савести!

 

806

ГЛАВА У КЊИЗИ, МАЧКА У ЏАКУ!

 

807

ОНИ ЊЕГА МРЗЕ, А ОН ЊИХ НЕ ВОЛИ!

 

808

ПАРА ИМА ЗА СВЕ
Како досад није било пара за обнову школа,
а сада у јеку изборне кампање има!
Премијер води кампању парама просветних радника. Њиховим парама обнавља њихове школе.
А од пензионерских пара ће обновити и проширити гробља!

 

809

Избори се могу добити и на лајање,
Али не два пута!

810

Још мало па да се курталишемо ових!

 

811

На овом свету се тешко живи,
А на оном никако!

 

812

Већина народа је против,
А он је за!
Зар то није за Топоницу, Вршац или Ковин?!

 

813

Ћутање зависи од дужине језика!

 

814

Ако Колинда и Шешељ имају нека недоразуменија,
Нека они то међусобно сврше!

 

815

Живот је најлепши цвет у свеколикој природи и треба га редовно заливати. Живели!

 

816

Када је реч о одузимању не зна се које је горе, једнократно или вечито!

 

817

Живот би требало пазити као последњу кинту!

 

818

Ако неко има намеру да скаче са велике висине мора имати на уму да му та висина не обезбеђује пад на земљу, него у несвест. Отуда није сигурно да се може изаћи. То вам је као улазак у КП Дом, лако се улази, а тешко се излази, јер су многе браве омађијане. Многи уласком у ту установу постигну вечност. Данас та установа није на гласу. Сада људе преваспитавају у министарствима, а ко успе да се преобрати њему је место у влади. И у СФРЈ су владали бивши робијаши?! Ових дана је кампања за упис у министраства и у владу. Јуришају родитељи, а и њихови пулени. Докторате и мастере су сви обезбедили.

 

819

И код нас постоје особе које свашта знају,
Али немају муда.
А жене им то не могу надоместити,
Нити позајмити!
Једини спас за њих је политика.

Познато је да су се током историје
Људи школовали за професију.

Али свет се изметнуо
И сада је све то лакше.
Нису потребене школе, него дипломе,
А то се може наћи на бувљаку
За, релативно, мале паре.

820

И АКАДЕМИЈА СЕ УКЉУЧУЈЕ У ИЗБОРНУ КАМПАЊУ.
МАТОРЦИ СУ ЈЕДВА ПРОГОВОРИЛИ.
ЗАНИМЉИВО ЈЕ КАКО СУ СЕБЕ ВЕШТО ИЗУЗЕЛИ,
А ЦЕО СВЕТ ЗНА ДА СЕ АКАДЕМИКОМ ПОСТАЈЕ
НАЈВЕЋМА ЛОБИРАЊЕМ А НЕ НАУЧНИМ
ИЛИ УМЕТНИЧКИМ РЕЗУЛТАТИМА.

 

821

Девет година од афере ИНДЕКС једва су и сада прозубили! Председник државе измастерисао, министри издокторираше, а они не мрднуше. Проклета склероза. Да је ту био неки пројект, као градња моста од милијарду, две-три, евра они би реаговали и укључили своје синове, као претходни председник САНУ. Овако дипломе и докторати који се продају по бувљацима за њих нису занимљиви. А они који се усуде да о томе проговоре ризикују да буду проглашени антидржавним елементима, или што је још горе да су били са претходном влашћу!!!!

 

822

Сад је време да се покажете.
Кукање и кајање вам не гине,
Али то може и после.

 

823

Необуздане нико не гледа са благонаклоношћу.
Вежите се.

 

824

ЧОВЕК СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ЖЕНУ,
А ВО ЗА РОГОВЕ!

 

825

Уживао сам ноћас док си ме мазила у купатилу,
кад се пробудих, нигде те нема, био сам мокар, покисао, начисто. А сада сам кисео.

 

826

Многи сада покушавају да се провуку као празне платне картице!

 

827

Чини ми се да ћу експлодирати,
Да ћу пући,
Па се сетим да то није за мене.
А што да не,
Ипак је то за младе песнике.
Али сачекаћу јутро.
Људи спавају.

 

828

И ја сам мислио да је жена опипљива?!

 

829

МИ У СРБИЈИ ЦЕЛОГ ЖИВОТА ЧЕКАМО ДА СВАНЕ!

 

830

На листи Срба који се спомињу у афери “Панамски папири” су имена све старих, проверених лопова.

Код нас их називају бизнисменима.

У питању је дебело подмазивање.

Нису више довољни коферчићи.

 

831

Може и гладна и жедна, али мора да звоца!

 

832

Неуморно лаже и само у то верује!

 

833

Свраке или министарке,

свеједно,

оде мозак!

 

834

Нећете ваљда гласати за оне који хапсе паоре. Хапсе оне који вас хлебом хране, оне који своју земљу хране и бране.

 

835

Њима је место на гробљу. Тамо могу да чисте, да уређују стазе, гробна места, да шишају траву, да негују цвеће. А ако су вештији могу и споменике да подупиру и намештају.
Али не може им се дати да у име народа Србије одликују људождере.
Дакле, није лоше да размислите за кога ћете гласати.

 

836

Немојте гласати за оне који прогоне песнике и сиромахе!

 

837

Немојте гласати за оне који се вуцарају по судовима,
А зобилазе своје старе родитеље!

 

838

Немојте гласати за оне чије су једине привредне активности:
ЗАДУЖИВАЊЕ, ЗАДУЖИВАЊЕ И ЗАДУЖИВАЊЕ!
И тако стигоше до задужбине.

 

839

Немојте спомињати да сте гладни,
Појешће вас!

 

840

Живот није гласање,
Али од гласања зависи!
Дигни глас!

 

841

Немојте гласати за оне који поскупљују грејање
Када свуда у свету падају цене нафте и гаса!

 

842

И ГЛОГОВ КОЛАЦ СЕ МОРА ЗАРАДИТИ!

 

8431987

Немојте проћердати свој глас на оне који отварају фабрике, путеве и поправљају школе и болнице само док траје изборна кампања!
Немојте!

 

844

Ми волимо да нам престоница буде лепа,
Али није само Београд Србија.

 

845

Немојте чекати да деца српских политичара проћердају Србију на сплавовима!

 

846

ПЕСМЕ, БРАЋО, ПЕСМЕ,
А НЕ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ!

 

847Немојте гласати за оне чијој деци је једино занимање пијанчење и банчење!

Има поштених људи.
Ту, у комшилуку.
Осврните се.

СТАВИТЕ ПРСТ НА ЧЕЛО!

848

Немојте гласати за оне који презиру сиромахе!

 

849

Немојте гласати за оне који потцењују свој народ!

 

850

Делити имовину са позиције власти то значи, одузети!

 

851

ПРСТ НА ЧЕЛО!

Немамо вишак времена.
Живот је један.
Непоновљив,
Леп и кратак.
Не препуштајте га
Зликовцима, будалама, идиотима, хохштаплерима, лоповима, криминалцима, злобницима…
ПРСТ НА ЧЕЛО!

852

Неки мисле да се прст ставља само у уста или на чело!

 

853

Има и оних који неће ни репом да мрдну,
Камоли да гласају!

 

854

Има и оних који чекају да освојимо власт,
Па да им дамо да владају!!!

 

855

ВЕЋИНА СТАНОВНИКА СРБИЈЕ СУ ЛИДЕРИ,
А ГЛАСАЧЕ МОЖЕТЕ ИЗБРОЈАТИ НА ПРСТЕ!

 

856

Немојте гласати за оне који су заборавили своје мајке за које је „у комфорним становима измишљен споредни улаз за мајке“.

 

857

Немојте гласати за оне чије „мајке чаме по старачким домовима, да их не би ометале“, да их не би брукале пред светом!

 

858

Немојте гласати за оне који се радују када нечија мајка плаче!

 

859

Код нас у Нишу је јуче премијер отворио празну халу.
Не знам зашто то није учинио раније јер је одавно празна.

 

860

Дачић се чуди где су му коалициони партнери!
Вероватно су однели и кофере!

 

861

Министар културе се не појављује,
А глумци из позоришта прелазе у изборни циркус!
Празна позоришта ће отворити за следеће изборе,
Ако нађу инвеститора!

 

862

Он ће вас водити у будућност или у прошлост,
Само да пусти у погон још неколико празних хала
И евентуално да префарбају железничку станицу,
Или да прокопају Прокоп.

 

863

Онај аутопут, код Пирота, који је отворен пре неки дан, је већ пропао.
Дакле, биће посла !

 

864

НЕМОЈТЕ ИМ ДОЗВОЛИТИ
ДА НА СПЛАВОВИМА СПИСКАЈУ СРБИЈУ!

 

865

ДА ЈЕ СИГУРАН НЕ БИ ОТВАРАО ПРАЗНЕ ХАЛЕ?!

 

866

ДА ЈЕ СИГУРАН НЕ БИ СЕ ОНАКО ДРАО!

 

867

ШЕШЕЉ ЈЕ ПРОИЗВЕО ВУЧИЋА И НИКОЛИЋА.
И ТО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ УРАДИО ЗА СРПСКИ НАРОД.
А ТО ЈЕ, ПРИЗНАЋЕТЕ, ОДВРАТНО!

 

868

ЖАЛИО МИ СЕ ЈЕДАН ПРИЈАТЕЉ ИЗ ЗАЈЕЧАРА ДА НЕ СМЕ ДА УКЉУЧИ ШПОРЕТ, БОЈИ СЕ ДА СЕ ОТУД НЕ ПОЈАВИ ОНА АВЕТИЊА!

 

869

КЊАЖЕВЧАНИ СУ И СИНОЋ БИЛИ ОДЛИЧНИ.
ЗАСЛУЖИЛИ СУ ПЕТИЦУ
И НЕ ТРЕБА ДА ПОПУШТАЈУ.

 

870

Нешто сте се ућутали.
Кад је већ тако, онда
Прст на чело!
Срдачно,
Ваш Књаз

 

871

Сада можете у тишини да размислите и да напишете ако сте нешто смислили јер нема ко да вам се по цео дан дерња!

 

872

Ми смо одлучили да му сутра доакамо!

 

873

НЕМОЈ ВИШЕ ДА ЋУТИШ,
ГЛАСАЈ!

 

874

СРБИЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА ИЗБОРЕ,
АЛИ МИ ВЕРУЈЕМО ДА ЋЕ СЕ УЗДИЋИ!

 

875

МОРАМО ПОМОЋИ СРБИЈИ.
НЕ ПОСТОЈИ РЕЗЕРВНА СРБИЈА.

 

876

Не очајавајте,
Биће и горе па ће вам се свиђати.

 

877

ОНИ СУ ИМАЛИ ИРОДА,
МИ ИМАМО ИЗРОДА!

 

878

Добили сте јајца, а после празника ћете добити и оно друго!

 

879

Американцима је главна посластица колатерална штета.

 

880

Комшика дигла нос,
као да су сви избори завршени.

 

881

ТУЦАЈУ СЕ ТРИ ДАНА А ЦЕЛОГ ВЕКА СЕ ЧУДЕ ШТО СУ ЗАТУЦАНИ!

 

882

ПРВИ МАЈ СЕ ПРОВУКАО ПОРЕД ВАСКРСА,
СРЕЋОМ БЕЗ ТЕНКОВА!

 

883

ПРВО ТУЦАЊЕ,
ПА ПОТУЦАЊЕ!

 

884

ГЛАСАЈТЕ КАО ЉУДИ!

 

885

САМО НАС ХРВАТСКА МОЖЕ СПАСИТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ!

 

886

АКО ЈЕ ИГРА,
ГДЕ ЈЕ ЧИГРА?

 

887

Неки мисле да се иза облака крије матори воајер.
Други мисле да је облак падобран
и да ће се сваког момента спустити на земљу.
Само да знате, тај не уме ни да оре ни да копа.
И жене га не воле.
Више воле сина.

 

888

Можеш на њега да се ослониш,
Може да буши,
Може да разбија,
А може и да се откотрља

 

889

На сутрашњи дан су Нато бомбардери у Нишу убили 16 људи.
Сутра је гласање.
Желим да кажем да нећу гласати за оне који су призивали бомбардовање Србије, нити за оне који су бомбе наводили на децу и на труднице.
Нећу да гласам за џукеле!
Гласајте за људе!
Гласајте људски!
Немојте гласати за партије!

 

890

Која је већа вероватноћа да набасаш, забасаш или закасаш?

 

891

Тежак живот није за јадиковку,
Него да избистри главу.

 

892

Размишљам о оном Кишовом

“…не можемо ништа против своје љубави…”
Разуме се, не чиним то због њега,

него због ње.

 

893

Ако је волети грех, онда много волим да грешим,
А теби што год будем саветовао биће погрешно.
Не остаје ти ништа друго него да грешиш,
Или да грешиш што не грешиш!
Најбоље је да уместо мене послушаш себе.

 

894

Данас је петак, 13. мај.

За неке људе сутра ће бити 14. мај.

 

895

Испаде да је тај Лондон далеко,
као да је Мали Лондон.
Па, стварно,
Не пада киша.

 

896

Гле апсурда, ја је волим, а она се бави апсурдима!

 

897

Њој је сада лакше, а мени је увек тешко.

 

898

НЕМА СВАКИ МИШ СРЕЋУ ДА НАЛЕТИ НА МАЦУ!

 

8993

Да би миш шмугнуо у рупу потребно је да наиђе на праву мацу.

 

900

Јуче у Нишу осудише познатог српског писца

због пуњене кокошке.

Нишки писци се не појавише.

Ни пре, ни после.

Воле пуњене кокошке.

И зато ћуте и кркају.

Једу говна.

 

901

Све је лепо
И све ми фали!

 

Не може се глава тек тако избистрити,
Понекад је потребно нешто и просути!

 

902

Ако баш немаш друга посла,
Радуј се животу!

 

903

Свет је поклекао,
Спремају се за пушење!

 

904

Људи воле да их неко лаже,
А неће да читају поезију!

 

905

Нико себе није ухватио у лажи,
Па неће ни Вучић!

 

906

Довољно је да човек постане дете.

 

907

Целе ноћи сунце сам чекао,

Откад је синуло до данас,

Глава ми је усијана!

Сад стрпљиво чекам да се охлади.

Помоћи ни откуда.

 

908

Знам да не воле да устану радним даном,
Али данас је недеља!

 

909

Мрак има само једну добру карактерну особину,
Због које се стално курчи,
А то је светлост.

 

910

По правилу, када жена схвати да је најлеша кад је гола, онда је касно!

 

911

Јебеш живот у коме се умире због љубави.
Ваљда би због ње требало живети!

 

912

Занимљиво,
Некада сам мислио да су бубице
Само у мојој глави,
Сад видим да их има и другде.

Није само моја глава шупља.

913

Спремао сам жваку за доручак,
онако бунован саплетох се и
све оде у божју матер.
Сад сам гладан поезије.
Гладан сам као вук.

 

914

Питањце за Наташу Андрић:
Због чега када се каже вретено
сви мисле на боцку?

 

915

OBAVEŠTENJE!

Neke osobe-čitaj: spodobe, uporno pokušavaju da me uvuku u svoje grupe-čitaj: rupe, da bi mogle da šaraju po mome zidu, da bi ga zapišavale, da bi iza njega mogle da kenjaju i da jedu. Bolje bi im bilo da me se okanu i da si jebu mater, kad već nisu ni za qrac.

916

Некима се усија рингла,
Некима се усија глава,
А некима гузица!

 

917

Када сам обукао најмодерније италијанско одело рекли су ми да сам Жабар, а када сам био го викалe су, Цар!

 

918

Одавно су ми рекли да ћемо сви отпутовати. То сам запамтио, али ни то ми ништа не вреди. Само ми ствара нервозу. Смета ми. Узнемирава ме та глупа, одвратна, мисао. Која је одвратна као и све што је тачно. Деконцентрише ме. Не могу људски да возим. Очекујем сваког момента да се на некој кривини сурвам.

 

919

Можда је све наопако. Можда ја као сви нормални људи видим све наопако. А то је опако. Јесте, али њима не смета. А мене нико ништа не пита. И када ме пита, то је све реда ради. Зато је боље да ћутим. Зато ја то и радим. Ћутање је једини прави разговор.

 

920

Ako ti je život težak, onda je on težak bez obzira da li ti veruju i nezavisno od lokacije.

 

921

Niko neće pobeći od Krivog drveta.

Ne bežim ni od neprijatelja.

 

922

Cele noći more udara
I njega tera neki djavo.
Jutros se smirilo,
A ja nisam.
Čekam sunce!

 

923

Mudrac je naivan i može ponekad da ispadne budala, a tupan ne može ni budala da ispadne.

 

924

Na teritoriji današnje Grčke živeli su STARI GRCI.

Sad je u Grčkoj sve u grču.

Sve je u tragovima.

 

925

I Sunce ima pomračenje!

 

926

Sve što kažem razveje neki vetar!

 

927

Ljubav ima razne kolaterale.

 

928

Srećom Grci imaju svoje muke te niko ne spominje one naše spodobe!

 

929

Ovog leta neće vam trebati klime,
Ladiće vas Vučić!

 

930

Do kraja Vučićeve reforme mnogi građani Srbije će biti mrtvi ladni!

 

931

Ima žena koje znaju lepo da spreme ribu, a ima i onih koje znaju samo da je zamrznu.

 

932

Srodnici ili rođaci mogu i da se mrze, a prijateljateljstvo isključuje mržnju!

 

933

Od pesnika se vazdan nešto očekuje!

 

934

Pesnik nije razbojnik, ali ima stvari koje samo on može da razbije.

 

935

Ako se neko stalno udara u grudi, onda je sigurno reč o majmunu. U pitanju je gorila, bez obzira da li je maskiran ili je obučen kao predsednik vlade.

 

936

Islamska država se proširila i do američkih guzica.
Amerikanci su se mnogo trtili .

 

937

U Nišu je bolje mesto pod kišobranom nego pod Suncem.

 

938

Vidim da svi žale one američke pedere,
a ove naše niko ne jebava.

 

939

У ГРЧКОЈ ЈЕ БАР МОРЕ СЛАНО,
КОД НАС ЈЕ СВЕ КИСЕЛО!

 

940

Ако им окренете леђа, зна се!

 

941

Ако вам је све докурчило, почните да волите!

 

 

942

Ko nema ženu neka si nađe mačku!

 

943

Koja žena nema muža njoj sleduje mačor!

 

944

Де Гол је за канцелара Аденауера реко, Ко њега има за пријатеља, непријатељи му нису потребни. Ових дана прочитах да је то руска изрека. Де Гол је још рекао да човек може имати пријатеље, државник не. Сад се чудим одакле оном Вучићу онолики амерички пријатељи, немачки пријатељи, кинески пријатељи, руски пријатељи, арапски пријатељи… Зар вам се не чини да смо већ најебали!

 

945

Рупа дигла ноге
Хоће да хода по небу,
Одозго блешти, сева,
Иза границе чује се плач,
Неко пева!

 

946

Доста нам је пријатеља,
Хајде да видимо ко су нам непријатељи!

 

947

Неки људи стално тупе против фејсбука,
А не скидају се…

 

 

948

Моја мати је говорила,
Иди дете, па ако има негде боље, зови и нас!
Још мало па сам близу почетка.

 

949

Mi za kraj kao slatkiš uvek dobijemo ono!

 

950

Постоје људи који могу да ти дају и оно што немају!

 

951

Само се из космоса не можа видети колико је запуштена наша Србијица.

 

2097

Председник је тупсон,
Али није он крив што је председник.

 

952

Грађани Србије су боље одживели, сада долази још горе!!!

 

953

Како ког гласали,
Увек изаберете најгоре,
Или вас претупају.
То сте већ видели.

 

954

Наши политичари само подводе Србију,
За ситне паре,
Јебо им пас матер!

 

955

На лошу политику се мора стално указивати!

 

956

Ако икада будем умро, а искрено, сумњам да ће ми се то десити, али ако се деси, онда ће то бити од муке због поштарине за књиге.

 

957

Богови, знам да постоји само један, један ко ниједан, али ја волим множину, они не мрсе.

 

958

УСКОРО ЋЕ СЕ РАСПАСТИ И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА.
СИТУАЦИЈА ЈЕ ГОРА НЕГО ШТО МИСЛИТЕ.
СРБИЈА МОРА БИТИ ПАЖЉИВА.
НАМА СУ САДА ПОТРЕБНИ ПОЛИТИЧАРИ ОД ЗАНАТА
А НЕ ОД ИНАТА.

 

959

У свету људи гледају своје интересе,
А ми на Балкану се заљубљујемо.

 

960

Kod nas je bilo krvavo!

 

961

У Нишу је паклена врућина,
Али, ако морам да плаћам грејање,
Не морам да ложим,
Нити морам да се посипам пепелом!

 

962

Многи гледају фудбал због његове лепоте, а лепота је у непредвидљивости. Потпуно су сметнули с ума да се броје само голови.

 

963

Није ти врућина зато што си ставио прст на врућу ринглу, него зато што си га ставио на погрешно место.

 

964

Када се каже младо месо многи људи одмах помисле на јунетину.

 

965

Не чекајте ме,

Идем да се волим!

 

966

МУШКАРЦИ ВОЛЕ ПОШТЕНЕ ЖЕНЕ

Поштене жене не воле да се свет саири од њих
Зато све раде тајно.

967

Došli ste do pravog zida,
Udarite glavom,
Otvoriće vam se
Ili glava ili zid.
Ili jednostavno napišite poruku
I nosite se!

 

968

Žurim,
Čeka me riba
I šardone.

 

969

Неки још не могу да схвате да рибе нису животиње!

 

970

Рибе добро пливају и без пераја,
Али не могу без перја!

 

971

Самоћа је опасна ствар.
У самоћи човек може да досегне Бога.
А шта после?

972

Боље риба у руци
Него усран голуб!

973

Западна цивилзација, Инке, Ацтеки… није знала за точак, али је направила чуда.
Код нас је важно да се тркаља!!!

974

Mi obrasmo bostan
A Miroslav Todorović ne može da obere maline,
Ali zato bere stihove.

975

Свет се покварио,
Требало би наћи мајстора.
Можда је боље да га вратимо власнику.

976

Овај свет је баш онаква рупа
Какву замишљамо,
Од почетка до краја.
Или би боље било да смо
Нешто смислили
Док није исцурио.

977

Неким људима је важнија поезија од политике,
Још нису схватили да је најважнија.

978

Ако пропустите први воз
Можда ће наићи неки други,
Али ако пропустите живот,
Неће вам остати времена
Ни за кајање.
И њему се то десило,
А ви замишљате
Како је мрцу
У рају!

979

Круг се не отвара
Па се и не затвара,
А живот је једносмеран.

980

За стварање света нису потребни срп и чекић, ни зупчаници који презубе најважнији тренутак, нити нове технологије, потребно је само да мисао експлодира.

981

Свако има свој свет,
Сваки човек је свет,
Ниједан свет није само твој.

982

Као што мирис љиљана припада
Целој долини,
Тако и цео свет припада свима.

983

Власт говори о патриотизму само када је густо,
А о лоповлуку никада!

984

Власт је за народ,
А паметни људи владају својим мислима.

985

Власт је за народ,
А паметни људи владају својим мислима.

986

Светови у свечаним одорама на благдан излазе из главе песника да се поклоне свету!

987

Венци лебде понад дечјих душа песника.

988

Терају слона кроз иглене уши!

989

Љубав није само оно!

990

Кад год се деси неки земљотрес
Сруши се неки свет!

991

Кажу, меље,
У ствари само клопара!

992

Лав није слон што је лењ,
Или што има краћу сурлу,
А лавица је нешто треће.

993

Vučić se pravi blesav,
Kao prima gradjane,
A što narod izdržava tolike hohštaplere?

994

Срце је једна обична крпа
којом не можете да обришете космичку прашину,
али зато вам може натерати сузе
чак и онда када нећете.

995

Суботом идемо на пијац
да бисмо знали колико нам је још остало

до краја месеца.

Недељом се не ради.

996

Субота је тежак дан
јер онда све меримо,
прадајз, паприку, лук…
и продавачице,
а сељаци вас гледају испод ока
и упорно мисле како да вас прејебу,
и све се пренемажу
као да им је татко премијер.

997

DA LI STVARNO NEGDE POSTOJI EGZIT?

998

SRBIJO, I MI NIŠKI CIGANI DUŠU IMAMO. POKAŽI NAM EGZIT PRE EGZODUSA.

999

BEOGRADE, ZAR SVE MORA DA SE NABUTA U TVOJU GUZIČINU?!

1000

Фудбал није игра, осим ако под игром не схватате хохштаплерај који називају бизнисом! А ако вам не сломе главу, сломиће вам ногу. Да би вам се то десило не морате да учествујете у игри. Довољно је да се затекнете на стадиону као гледалац па да добијете по глави. Уместо хулигана то ће вам учинити полицајац. Ако имате довољно новца можете да бирате земљу где да вам се то деси. Неки су умрли поред телевизора. Замислите!

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ВРИСАК И ГЛАД! (О песми “Шеталиште у паланци” Бориса Лазића)

Борис Лазић

ШЕТАЛИШТЕ У ПАЛАНЦИ

И Ница, меголополис, опшивен морем и планинама,
И Ница, мегалополис, стиснут између мора и планина
И Ница је налик каквом коралном спруду на коме се разашива
Опора стварност острвских житеља,
И у једном и другом узалуд човек тражи заклона, узалуд стреми ка осами, и иште
Осамљени врбак, пристаниште, прибежиште, ма које, за дух.
Толико је људи, толико прича – баш ту.
Од те заглушности једва да ко и чује те приче.
Од те заглушности једва да ко има и воље да их чује, одслуша.
Потпуна је забетонираност, и ниједнога стабла, врбака, шуме, нема
За дух жудан видика, осаме.

На Ибају бих сатима прелазио са коралног на корални спруд,
Са острвца на острвце,
Све до најдаљих, све до забитих простора на којима није било човека,
Ни трага му
Нити приче о њему.
Овде тако пешачим, увис, к брду, јер све до и последњи брежуљак
На котлини, на приморју, је начет
И ту се охерио какав дом, била то уџерица или дом, старачки.
И нема ниједног простора, под брдом,
А да није засвођен мучним бетонским плочама, по којима гамиже живаљ,
Мучним, бетонским плочама,
По којој се оклизне, ходач, неопрезан, о измет, псећи,
Паса, закључаних, заробљених, по крлеткама,
Бетонским, које су разјеле крајолик.

Иста је слика на приморју, као и на атолима, далеким.
Свак је тражио своје место под сунцем бољих услова за живот,
Свак је уписао и себе, у општу историју
Подизања зидова,
Освајања квадратних метара,
Зелена пруга као дуга хита к мору, а до јуче то је била река,
Силовита, планинска, која данас,
Као Бијевра, онамо, засвођена, служи за отпадне воде.
Над њом данас надвија се врт, и шеталиште, једини зелени гај у граду
Куд мноштво се тако густо сјати да гушће буде шеталиште од пијачне вреве
У рана, недељна, јутра, по далеким приградским насељима.
Сјати се, као јато галебова, у подне, над обалом.
Врисак и глад!

Тако исто је, на атолима: никуд пристаништа, за дух, и душу, у граду-пристаништу.
Овамо деца и ја хитамо к брду, ка гори, маслинској,
Пустој, јер тражи успон, а градски је ходач на то несвикнут.
То једини је зелени гај, једини, стари, врт, на пропланку,
Једина ледина по којој ти још можеш душу да разастреш, као једро.
И да нађеш Мир, привремен.

Фауна и флора лица, старих и младих, радника и грађана, трудбеника и рентијера,
Домаћих и туриста,
Тушта и тма се стушти над коритом реке, и броди, полупијано,
Жељно видика, пространства, ма ког,
А већ је, тек случивши се, на Пајон, стиснута, скопчана, у пијаном плесу,
У ходу, несигурном, у мешкољењу горем но најгора шпица метроа.
Па опет, ова људска, река, која се силовито, креће, над дном корита реке,
Планинске, тај покрет, она га чини
Јер жељна је излаза, ма каквог, и видика, ма ког.

Но жељни смо светлости, и проспеката, и перспектива, отворених,
До којих ми долазимо тек пошто шеталиште опусти, врева замре
И свак се опет затвори у себе.
Тад очи одмараш од виђеног, и тад се пружаш,
Нити ти више смета распојасаност, ичија,
Ни алавост, радништва, ни покорност стараца, старица, буржуја,
Који ћутке трпе вербалне ћушке, порода, свог, док изводе у шетњу унучад.
Најпосле, и у стисци на Променади ти си кaо у каквом тржном центру:
Конзумираш виђено
А плаћаш живцима  █

Стојан Богдановић

ВРИСАК И ГЛАД!

О песми „Шеталиште у паланци“   Бориса Лазића

Примећујем да се нове песме Бориса Лазића знатно разликују од оних које је писао раније. Богатије су, непосредније – душевније, интимније, доживљеније. Блиставе.

Борис Лазић је свестан да је редуковани – сведени, израз који је упражњавао доводио до редуковања емоција, до затварања песме. Сада је израз благо отшкринуо и емоције су изашле на видело што је песму уздигло на знатно виши ниво. Лазић је то тако пажљиво извео тако да песма није отишла у нарацију, него су фантастичне слике којима обилује песма дошле до изражаја, заузеле своја места са којих зраче и нису им потребна никаква додатна објашњења.

Нема сумње да је у питању нова мисао, дубља и моћнија која поседује и шири и дубљи психолошки захват, самим тим обрађује тему са више емоције, а са друге стране не вулгаризује мисао.

Борис Лазић бесумње влада техником, а може се рећи да је изванредни ерудита, тако да изгледа као да његова мисао клизи на невидљивим клизаљкама које се и не чују, које не гребу и не производе никакву шкрипу. На моменте подсећа на Песоину Поморску оду, али сам наслов асоцира на песниково раније окружење, можда из младости, па чак и из детињства.

Осећа се ламент над врбацима ….

Све је забетонирано у модерној отуђености, у нервози, у потрази за некадашњим миром. Све је оковано мучним бетонским плочама, све је појео Антихрист: Анти-Христ! А „свак је тражио место под сунцем“. Узалуд! „Осамљени врбак, пристаниште, прибежиште, ма које, за дух.“ Није промакла Борису Лазићу осамљеност урбаних људи, који „гамижу“, уместо да користе даровани усправни статус човека, који од „заглушености“  не чују једни друге…

Антихрист је од некадашње реке направио зелену пругу, река је позеленела од муке, и хита к мору не би ли се ослободила:

„Зелена пруга као дуга хита к мору, а до јуче то је била река,“

Наравно да виспрени Лазић није пропустио прилику да спомене „алаво“ радништво, старце и старице „Који ћутке трпе вербалне ћушке, порода, свог, док изводе у шетњу унучад.“. Мучно живљење по предграђима које Лазић апострофира у следeћим стиховима погађа усред среде:

У рана, недељна, јутра, по далеким приградским насељима.
Сјати се, као јато галебова, у подне, над обалом.
Врисак и глад!

Прешавши тежак мисаони пут шеталиштем у паланци тражећи излаз из људске тескобе која је забетонирала људске осећаје и људску мисао у безнађе бетона – Антихриста, Лазић поентира:

„Најпосле, и у стисци на Променади ти си кaо у каквом тржном центру:
Конзумираш виђено
А плаћаш живцима „

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: САМОЋА (О песми “Јединица” Марије Кнежевић)

Марија КНЕЖЕВИЋ:

ЈЕДИНИЦА

 

Данас је тешко не веровати

Статистикама: свака четврта жена

Отвара се царским резом

Да би се извукао још један живот.

 

Наша мајка, касирка из продавнице на којој већ дуго пише

Локал у припреми

У пола живота проведеног иза врата на којима и даље пише

Гурај и Вуци

Прекинута као врпца недовршеном реченицом бабице

Докторе, ја се бојим да ако бисмо плод…

Још тада је вриснула и стала у ред

Са ожиљком иза три царице.

 

Неко ми је купио кућицу за лутку

И у журби не рекавши шифру

Оставио нас у стану чуване

Најновијим типом сигурносне браве.

 

Моја старија сестра је завела космос

Реда и рада и праведног поступка

У педесет и шест метара квадратних са урачунатом

Застакљеном терасом:

Ја сам њена јединица

Са лутком која мени

Може бити било шта.

 

Живот је заменила за труд

Моја мудра, уморна, једина сестра

Руке напунила послом

Да би ме испунила храном, чистоћом,

Још једном пребрисала стан

Јер не сме се живети у свињцу

Говорила је претходећа сестра

Обраћајући се углавном

Болу у ногама и побуњеним венама.

 

У екрану мога прозора извијала се младица.

Све је у стрпљењу, учила ме је сестра,

Потребне су бар три генерације

Твоје деобе

Па да угледаш дрво.

У екрану мога прозора расло је

Опажање малих промена.

 

Лутку сам назвала Ти.

Хранила сам је, купала,

Водила рачуна да моја Ти не живи у свињцу,

Чекала да проговори.

Јер Ти је била послушна као ја

Уз наџор једне реченице:

Причај ми о себи.

 

Стрпи се, понављала је старија сестра

Ретко будна, док сам зурила у луткино огледало,

Чекај мало, па ће те затрпати причама, не брини,

То се свима догоди неизоставно

Најближе да плаве

Одливима самосажаљења, угрушцима анегдота,

Видећеш, на супротни крај стана одбациће те

Туђе среће, излудети душе брбљиве

Када се нагло и по нагону људског

Самоодржања отворе неувиђавно

Попут године у пролеће.

 

А моја? будила се младост заувек

Рекох заостала за рођеном сестром

Без племићког реза и фаталне последице.

Која твоја? смејала ми се успут

Крива од бола

У проширеним венама

Од бремена свог недовршеног

Детињства и мог царског раста.

 

Једном ми се учинило да је Ти заплакала.

Моја душа! цикнула сам од среће

Не слутећи колико до тада већ

Чекањем оснажена.

 

И тада је почело:

Испоставило се да ми је њена хаљина премала,

Да једва ходам у ципелама које ми је колико јуче –

Изразила би чуђење да је могла да говори –

Поклонила а да их она никада није обула.

Пружила ми је најбоље –

Како гласи врховно уверење оних који воле –

Самим тим што ми уступа своје

Не стигавши то ни да примети

Истрошена ускличником.

*

Сестре изјутра разгрћу завесе да уђе светлост,

Отварају прозоре да ваздух чист лечи најбоље.

Сестре затим нежно приносе беле пластичне чашице

И она испија садржај од којег душа трне до вечери

А из ногу бежи грч као тат односећи сан.

Сестре је воле, кажу, питому.

Толико да јој причају иако их не чује

Како је баш у том кревету лежала угарска принцеза

Једном када је из разлога безбедности или

Царског хира морала да преноћи у коњушници.

Сестре јој редовно мењају спаваћицу да нам буде лепа,

Сестре купају и чешљају њихову Ти, моју сестру.

 

Болница је на лепом месту, ван града, у тишини.

Они чија сестра не мора да спава у принцезином кревету

Говоре како би баш ту живели, побегли од свега.

 

Стрпљива сам.

Сваки дан заредом без иједног изузетка вере јесте

Јединица мере.

 

Ни пут ми не пада тешко, излокан у пролеће,

Нерашчишћен зими, лети камуфлиран облаком прашине.

Клупе су, истина, пропале, али су људи љубазни.

 

Портир ми говори да ме је заволео као ћерку и нуди ми своју столицу.

Прихватам је као трон, као присност једнине, домаћински

Како треба бар једна нога да буде краћа.

Клацкам се и гутам супу „док је још врућа“,

У лето буде и хладне прасетине у знак пажње

Од нечије родбине,

Такође примам вино од чувара столице,

Чашу, две.

 

Било какву је чекам

Да каже шта нам је следеће

Моја одсутна сестра.

Из креветâ теку бујице исповести,

Али још ниједном се није догодило

Да ми туђа углавном жалост и ретко срећа

Од које многи ослепе

У снажном замаху жудње да се све исприча

Не отвори врата на којима, тек сада схватам,

По пропису пише Вуци, а с друге стране Гурај.

(Из књиге ,,Шен”, 2011)

 

Стојан БОГДАНОВИЋ

САМОЋА

(Јединица, лутка, прозор)

(О песми „Јединица“ Марије Кнежевић)

 

Самоћа је изазован мотив, али није га лако представити. Свако је био у прилици да бар мало окуси самоћу. Данас су за психологе и психијатре посебно интересантене оне самоће које су, у ствари, отуђења личности – најусамљенији су људи у највећим градовима. У песми „Јединица“ Марија Кнежевић се насловом изјаснила за самоћу као мотив. Јединица овде значи, једина у мајке.

Други објекти који карактеишу самоћу, која није физичко него психичко стање, јер човек може бити сам а да нема осећај ледене самоће, јесу лутка и прозор.

Лутка је увек ту да некоме прави друштво. Реч лутка се данас употребљава за означавање особа које се називају пратиље (тзв. пословна пратња).

Прозор је такође класичан симбол самоће. Ако је поменут прозор који је високо, па још да се кроз њега једва пробија понеки сунчев зрак, онда је јасно да је реч о прозору у простору који представља затвор, азил, а тамо нико није смештен због друштва. Ако се каже да неко данима зури кроз прозор, то опет сугерише да се мора помислити на усамљеност, не упуштајући се у то који су разлози изазвали такво понашање. Прозор је симбол светлости. Он означава наду да се може изаћи из тешкоће о чему сведоче следећи стихови:

У екрану мога прозора извијала се младица.

…………………………………………………………………..

У екрану мога прозора расло је

Опажање малих промена.

 

Песма „Јединица“ Марије Кнежевић заслужује пажњу не само због главног мотива који сам истако већ због комплексности садржаја и због умећа ауторке у његовој презентацији. Истаћи ћу да сам одувек био мишљења да је за певање (писање поезије) веома важно образовање за то је ова песма прави доказ. У њој се кроз обраду основног мотива дочарава живот. Прави живот. Он обухвата рађање, односе у породици, класичну психологију спутане младости, живот деце запослених родитеља – закључане деце. Реч је о правој самоћи:

 

„Неко ми је купио кућицу за лутку

И у журби не рекавши шифру

Оставио нас у стану чуване

Најновијим типом сигурносне браве.“

 

Живот је наметнуо самоћу. Сами са лутком. А разговарати са лутком исто је као да разговарате са собом. Лутку можете и замислити. Живот је кључ!

Знано је и да деца воле да имају сестру или брата. Ова се песма може назвати и Песма о одсутној сестри, или Песма о лутки, или, једноставно, ТИ.

У песми се на високом, царском, месту ставља мајка.

Осећа се током песме жал за младос’. Што је овде фина арома која се извија из песме и улази директно у мозак.

Осећа се да је кроз песму провучена прича: Од рођења, до… Блага нарација ништа не смета крцатој песми, напуњеној емоцијама до врха које никога не могу оставити равнодушним. Није запамћено да се је неки песник ослободио своје биографије. Она га је стигла пре или касније. Чини се да се то десило и са Маријом Кнежевић. Да, и овде је то случај. С тим у вези може се рећи да је постигнуто остварење онда када је песник успео да своју биографију подигне до начела. До истине. Ова се најдубље осећа и најбоље пева. Гађа право у срце и у мозак, истовремено.

Песма „Јединица“ није из експрес лонца, али је изливена из једног комада, иако има два дела. Што је значајно за њену врхунску мелодију, поред оног квалитета да су осећања избрушена до краја, чак и онда када се говори о неким маргиналним ликовима као што је рецимо, портир. Добродушност портира је изашла из добре душе. И други су карактери зналачки укомпоновани у песму „Јединица“, и сопствени карактер ауторке, па чак и инфраструктура ближе околине:

 

Ни пут ми не пада тешко, излокан у пролеће,

Нерашчишћен зими, лети камуфлиран облаком прашине.

Клупе су, истина, пропале, али су људи љубазни.

 

Ништа није препуштено стихији. Неколико умешних опкорачења и неколико инверзија направила су од песме праву драму.  Озбиљну драму. Песма „Јединица“ Марије Кнежевић својом лепотом заводи читаоца. Као да се живот може свести на једноставну формулу „вуци-гурај“. Као! А моја је мати говорила:

“Моја душичка си знаје!”

 

 

 

 

.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ДУША

Стојан БОГДАНОВИЋ

ДУША

За душу, задушнице, на душу, душевно, бездушно, на моју душу, на твоју душу, душино, мајчина душица, душа моја, душичка, подушје, кад испусти душу, изеде му душу, растаје се с душом, напушта га душа, напаћена душа, неће душа, неће му га душа, душа се буни, моја душичка си знаје, мртва душа, бедна душа, продана душа, мрачна душа, руска душа, словенска душа…

Овај текст неће бити компаративна анализа текстова о души којих има сијасет. Неће бити споменута мишљења Аристотела, Платона… Толстоја, Достојевског, Гогоља, Берђајева… Његоша, Дучића, Велимировића… Овај текст није ни теолошки, ни филозофски, ни песнички… Овде су мртве душе оне из наших бирачких спискова које праве ситне душе по налозима бедних душа. Овде ће душа бити третирана као бунт, она ће бити изливена у фрагментима, а у комаду, она ће бити означена као мучена душа, то је она душа која нас је одхранила, то је она душа која нас воли упркос мукама и болестима. О тој души, о души мислим.

Срж душе је њен поетски набој.

Душа је бунт.

Песничка душа је буре барута!

1

Долазили су људи. Причали су о покојнику. Неки су искрено износили сећања. Неки су натезали приче. Неки су измишљали. Многи су ћутали. Гледали су у патос, кроз прозор, кроз друге људе, у фиксну тачку. Чудили су се како се онај не уразуми и не почне, ако му је то посао, и ако мора то да ради, мени је увек било најтеже то што се мора, а наши људи и даље говоре, Што се мора није тешко, зашто он не почне да одводи прво зликовце, прво бедне душе? Зашто?

2

Да ли то неко уме да објасни? Или је свим тим објашњивачима лакше да га правдају, да изналазе оправдања за њега, као није он за то задужен! Па које задужен, ако је све у његовој моћи, ако је све у његовим рукама? Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем Твојим.

3

Сумња у постојање Господа јесте крунски доказ о његовом постојању. Када се у човековом телу, које представља савршени систем суживота бактерија, вируса и других од стране мисли коју називамо човек још неидентификованих насељеника, поремети равнотежа, када избије рат, онда се тамо инфилтрирају разни криминални елементи који ратују пљачке ради, који подривају и руше тело, систем, када се једног момента намноже, наберу ти криминалци, и када заузму кључне позиције у систему, онда тај систем мора да се уруши, тада човек доноси одлуку да престане да једе, тада је у ствари донео одлуку да се пресели у други свет, само се чека моменат преласка, тај момент је премин, а када се то деси, онда кажемо да је човек преминуо. Испустио је душу! Човек то чини потпуно свесно. Друго је питање да ли ће то некоме и рећи. Најчешће нема коме да саопшти своју одлуку, јер нико ништа не разуме, нити је ико спреман да прихвати такву одлуку чак и онда када се призове да је све време о томе мислио. Многи тада призивају Господа и куну се у његову вољу. А воља је човекова можда као и у Господа.

4

Што нешто не учини и за оне добре? Као да су добри они који клече, који му се као моле. У ствари и они га псују, као и ми остали, кад год нас нешто зезне, а он оћути, или се прави да није ни чуо ни видео. А све је просто, он човек и не постоји, појели га црви, и то ако је постојао. Ако није ни постојао, онда и црви имају право да се љуте, и они су остали гладни, и што је сада њихова глад мање важна, него тамо некога, и што тамо када тај може да буде и овде…

5

Добро, манимо њега, него што се људи праве блесави? Који људи? Па ови људи, ако су људи? То је већи проблем, него нама је лакше да се бавимо питањем његовог постојања, а да заборавимо на комшије који се муче као и ми да савладају патњу на коју смо осуђени, не одмах по рођењу, него приликом зачећа. Још нико није установио, када се то десило, сви дају неке прогнозе, од-до, а нико неће јавно да каже када је и где то рађено и под каквим условима, као да су услови битни, а не сила која то чини, жива сила, то је сила, она може све да учини, све да надмаши, она може као мисао, као невиђена сила и бога да створи и бога да убије, може све.

6

Сви су у ишчекивању, чекају потоп. Кажу да се то збило, али живих сведока нема, а нема ни записа на камену. На камену обично остане црта од воде. Као она од прошле године. Показује докле је био ниво људи.

7

После су људи измислили рабош и ударају рецке. Затим су им рецке служиле и за нешто друго. За убиства. Све је то зато што им је то лакше него да науче да броје. А нису хтели ни да памте. Ако запамте, онда их то оптерећује, не да им мира, копка их да направе неко зло, веће него што су направили. Све је то под изговором да желе искупљење. Нема искупљења. Неће душа.

8

И покајање је веома сумњива работа. И оно ти је ко бајаги у циљу искупљења, а ако нема искупљења, чему онда лицемерно покајање. Можда због новца.

9

Уместо потопа, људи су почели њега да чекају. Почеле су да колају по вароши приче, као приче о куплерају, кога су комунисти затворили, јер су све сматрали да је заједничко, па им он није био потребан. А људи су смишљали све интересантније приче. Чак су смислили и дан његовог повратка. Нису баш рекли који ће то дан бити, него, после овога, после онога, па после… И маса се упецала на ту мућку као сом на бућку. Од тог времена, када се то десило, сви га чекају као згодитак на лотоу. Мисле да ће им он решити све проблеме.

10

Као да ће им лото решити све проблеме, а лото је лоповлук прве врсте, којим држава, односно власт, а то није држава, пљачка упорно и дугорочно своје, а и понеког туђег. Понеко и добије на лотоу, али после му то донесе силне гадости. Изгуби пријатеље, изгуби рођаке… А о доласку онога, о том згодитку, о тој згоди, нема ништа. Никада није ни било ништа. Биле су само приче.

11

На тај дан су дошли људи из свих наших крајева. Многи су дошли као људи. Саучествовали су у болу породице, фамилије. Уцвељени су били у трансу. Адреналин је радио своје. Нису знали где се налазе. Као да је тај свечани испраћај био само за њих. Прилазиле су разне личности, изјављивале су саучешће. Да ли је искрено или није, то сада и није важно. Важно је да су они дошли. Нису дошли због преминуле особе, дошли су због живих. Неки су дошли само да их виде. Било је и таквих који су носили црвене мајице. Од њих се нико томе није надао, али у нашем народу има свакаквих. Има тога и у другим народима, али код нас је то већ претерано. И нико то не осуђује. Све се своди на, Мани га, или, Ма то је будала, или, Јебига! Поп је пожуривао процесију, и он ради по учинку, а у нашој вароши има доста посла. То су нам омогућили натовци. Бедне душе. Набацали су нам осиромашени уранијум. Онако курвински, како само они умеју, са даљине и са висине.

12

Било је и музике. Посмртни марш је ледио крв у жилама и гурао људе у озбиљност, чак и на 50˚. Сви су на тој температури корачали снуждено, као барени. Рака је била спремна да прогута доброту. Отуда се излази помоћу буба. Једну сорту тих буба зову скарабеј. На њиховим крилима се успиње мисао звана душа, онај грешни део који је био под земљом. Један део душе је пресељен у главе живих сродника и пријатеља. Онај главни део је отишао својим путем.

13

Рупу затрпају гробари, а претходно сви баце покоји грумен земље на мрца. Кажу да је то неки католички штос, а ето одомаћио се и код нас. Уосталом са католицима смо живели у љубави читав миленијум, сада они кажу да смо ми однекуд дошли. Испод онолике тврде земље нико се није жив извукао, осим ако га нису откопали. Тако је било и са Господом. Он је био испод камене плоче. Тако кажу. Шта потом следи? Почиње нова ера. Бактерије, вируси, црви и разне бубе, златне или смрдљиве, дају се на посао да тело расточе и врате земљи. А душа падне на њихову душу, ако се не нађе одговарајући кривац.

14

У време нове ере, која је сваког дана све старија, али јој не мењају име да се не би зло повратило, сви гледају како што пре да им прође дан, а он би прошао и онако и овако. Долазе по неком распореду и кукају, моле се, пале свеће, пале се на глупости, пале за душу покојника, а он одавно није ту, а ни душа није ту, али ту је место и ту је мисао.

У одређене дане на гробље долазе и бездушници.

Чује се и песма. Знате већ каква може да буде песма на гробљу. Није то први плач!

А попови, Турци су их тако називали на грчком, они су као певаљке у кафани. Брзо смотају паре и нечујно се удаље од гроба, као певаљка од стола.

15

У нас се употребљава глагол преминути, а одговарајућа именица премин се негде загубила, преминула. Уместо ње се употребљавају одвратне речи смрт, мртав… које не описују стање, а стање би требало да буде мир, и сви траже мир, а када им се спомене смиривање помоћу неке од речи смрт, умрети, преминути… онда се сви умртве од страха од мира. Премин је у старом јзику означавао пролаз (прелаз), а то би значило границу. Ту се човек сели, прелази, из света у свет. И ко је тај што воли мир?! Па нека се тај смироше, а нас нека остави да на миру немирујемо. Мир је гадана работа и никада људи то неће схватити. Мир је оно гадно место на врху, које стално боцка човека. Да је мир добар, не би нам сваког дана обећавали његов повратак. Рекли би, Благо њему, бар се смиросао, као што кажу за нас. Мир боде. Мир води у жабокречину, у ништавило. Мир је добар само зато што те  жуља, што те тера да изађеш на светло. Мир је добар што те тера да се изујеш и да потрчиш. Мир је добар што имаш времена да размишљаш о лету птице. Ако је мир само мир, нека га ђаволу. Нама је потребан стални рат који ће бити наш мир. Душевни мир. Духовни мир. А то је рат. Душа је бунт. Она покреће свет.

16

Земља се промешкољи и све прогута. Остају само развалине поезије, које чекају да их нови песници открију као своје, и веровање у то нешто, у Бога… То је улога земље, а улога људи је да по њој ходају као преко ћуприје, све док су живи. Мозак ми се бори са танким и трулим мислима, негде се кидају па не може човек да их повеже, а и када их повеже, онда су чворови огромни, а преко њих не пролази живот.

17

Сунце диригује, осветљава, сажеже, ожеже, извлачи биљке, вуче их за уши да би порасле, изводи животиње из јазбина и то баш онда када су огладнеле, отвара очи, отвара цветове, отвара светове, суши баре, зауставља јата мушица, јата комараца, јата скакаваца, јата и јата, пије воду са земље, сваког јутра куца на прозор, пева гласовима гугутки, зауставља лавеж, и свашта још ради за душу човекову.

18

Душа је појам који се односи на карактер. За некога се каже да је бездушан. А за некога се каже: мек као душа.  Нећемо се враћати на Сократа, Платона, Аристотела, Ничеа, Толстоја, Достојевског… Нећемо се бавити историјом појма. Душа је мисао и она је материјална као и свака мисао. Јер мисао је енергија, енергија је материја. А човек је комплексан систем. Направљен је од сијасет мисли, које су најчешће опет комплекси. На пример, бактерија је један такав комплекс. Може се рећи да је бактерија независан комплекс од човека. Али постоје бактерије које су у човеку и без којих човек не би био тај комплекс о коме говоримо, не би био жив, јер заједништво-симбиоза,  тих бактерија и човека омогућава живот и њему и бактеријама. Душа се односи на личност човека. У хришћанској теологији и филозофоји, она је божанског порекла и станује у телу и чини његову покретачку енергију. На пример, бездушан човек јесте лик који је бескрупулозан, суров, свиреп, окрутан… Тако каже народ. Народ не мора да је у праву, али на дужи рок он исправља грешке или пропадне. Рецимо да није пропао, онда то потврђује егзистенцију бездушног човека, а то значи да душа може човека напустити за живота, или пак да постоје душе које су зле. За некога ко је близу премина а не успева дуже времена да премине народ каже, Никако да испусти душу. То значи, мучи се. А то значи да је био лош човек. Премин би требало да буде растанак са душом, али!  Мучена душа је нешто друго.

Како је мисао енергија, а енергија је материја, то растанак душе и тела значи да је дошло до цепања комплекса мисли који је означен као (конкретан) човек. Један део тих мисли наставља као самосталан комплекс-душа, а други део се и даље разлаже, растаче, или чека прилику да би могао ући у неке друге комплексе мисли, као што су биљке или животиње… Вероватно ће због неједнозначности у расподели мисли и композицијама мисли у трагању за душом бити укључена фази-математика. Мора бити обезбеђено јединство тела и душе. У тој идентификацији нема једнакости. Јединство и не значи једнакост. Нити идентитет, него комплекс.

19

Кад су код нас долазили људи, говорили су нашој мајци, Благо теби Надице, ти имаш добру децу, а она им је одговарала, Моја душичка си знаје. Она је била душа од човека. А за оне на власти је говорила, кад ће ови да оду па да ми се душа смири. То је говорила за све који су били на власти. Била је у праву. Треба их чешће мењати. Кад се усампасе, онда је тешко.

20

Бог да му душу прости! Бог да прости! Бог да му опрости грехове-злодела, које је учинио другим људима. Људи то треба да учине у име Господа, ако је то уопште ствар у коју Господ треба да се петља. Да ли то значи да би Господ требало да буде Сашо Македонски, да раздреши чвор?

21

Парастос или Панихида, Даћа, Мртвило, Подушје, Задушнице… То би требало да буде подсећање на доброг човека, на његова добра дела, на његову душу… Имао је добру душу… Не значи да нема подсећања на зликовце. Често је то чак гламурозније подсећање. Нажалост.

Храну развлаче псета. На гробљима нико ништа не дели сиротињи. Као да сиротиње нема. Наша је држава постала гробље. Гробари њоме пуне торбе и носе је својим кућама да хране свиње. Гробља наплаћују бесомучно.

Попови као да иду у бербу. Возе најлуксузније аутомобиле, а причају о  уласку Господа у Јерусалим на магарцу! Која иронија. Који цинизам. Бедне душе.

22

Ако се душа сели у други свет, то би онда могла бити само сеоба информације. Не сели се душа него се сели информација о подели мисли на тело и душу. Тело човека је, као и његова душа, божја творевина. Може се до танчина разложити тело свакога човека на саставне елементе, на оне од којих је састављено, из списка Мендељејева, али се од датих елемената, истих оних од којих је био састављен човек, не може саставити човек?! Чак ни Господ то не може! Проблем је душа. Нико досад није умео да направи душу. Умели су да је узму, да је отму, али не и да је направе. Душа.

23

Историја је пуна прича о задужбинама, мислим на српску историју, а и другде је слична ситуација. Штавише, тамо је била већа отимачина, већа су разбојништва, па су и задужбине веће. Појединци мисле да ће се искупити за своја недела-злодела, те подигну цркву, школу, пирамиду-гробницу… По правилу, новац за задужбину је отет од народа коме је задужбина намењена, али не и посвећена. Боље су задужбине врхунска уметничка, филозофска, књижевна или научна дела. Али то не може свако учинити. А и лоповлук не може свако учинити. Заиста, потоње генерације задужбинаре најчешће памте по тој некој грађевини, али то не значи да им је ико опростио злодела, да су се искупили. Неке су цркве продавале искупљења и дошле су дотле да се не могу никако искупити за бескрупулозне пљачке народа. Продане душе. Нити су се искупили они који су покајнице купили. Задужбина = За-душ-бина би требало да буде нешто чиме би појединац задужио народ, а народ или бог, би му опростио грехе-злодела које је чинио. На тај начин би се раздужио. Али он плаћа изградњу задужбине опљачканим новцем тако да се још више задужује. Чак и ако је задужбина успело уметничко остварење и генерације му се диве, увек ће се уз име задужбине споменути и задужбинар, наравно као лопов, као пљачкаш, као убица, већ шта је био, а најчешће је био лопов, пљачкаш, разбојник, убица… Подизањем задужбине задужбинар у ствари жели да себи купи душу, без које је живео свој бездушни живот. У богомољама које се подижу уз благослов цркве, па и највиших црквених великодостојника, обавезно се за исте паре, или уз минималну доплату, на зидовима насликају ликови задужбинара-пљачкаша, и његове породице, која ничим није задужила нити цркву, нити државу, нити народ. Црква тако учествује у промоцији цинизма, у промоцији праштања лоповлука, пљачке, разбојништва… А праштање као праштање, ако није из душе, није ништа!

24

Доносили су свеће, цвеће… Плакали су. Стискали су руке уцвељенима. Тапшали су их по рамену. Грлили су их. Саветовали. Врућина је била несносна. И споља и изнутра. Парафин је смрдео. Нема воска. Нема пчела, па нема ни воска. Све је изгорело. А када је цветало, онда је падала киша. Све наопако. Ништа не иде редом, па ни смрт. Музика, посмртни марш, леди крв! Поп кади. Крсти вином. Људи прилазе, збуњени, хватају покоји грумен земље и бацају преко сандука. Домаћин позива присутне у ресторан на подушје. Одмах преко пута гробља. Сада је то велики бизнис. Има већа сала горе и у подруму мања. Климатизовано. Све је чисто. Конобари уредни. Испеглани. А цене папрене. Али нико не пита за цену. Они који немају пара они и не сахрањују своје на градском гробљу. Возе их у село. Најбоље се наплаћује на људским мукама и тада се најбоље зарађује. То најбоље знају попови, каменоресци, гробари, продавци погребне опреме и сви они веома успешно користе тај прави моменат – премин!

Поједоше панаију и нико не спомену покојника.

25

Поред попова, гробара, каменорезаца, продаваца погребне опреме… има и других професија које добро пролазе на људским мукама. Не знам да ли је то случај и у другим државама, али код нас доктори уживају, боље речено деру народ, а богме и богаташе. Глумце, глумице и лујке. Ове последње су нарочито занимљиве за пластичну хирургију. Исправљају им носеве, надувају им сисе, па у последње време и усне. Шта раде са толиким сисама бог свети зна. А усне ако су им дебље, онда вероватно боље могу да пуше. То се ради за дебелу лову, која најчешће није из џепа него из државне касе. Све је то у служби психијатрије. Лече им комплексе. Докторима као да је од Хипократа остала само хипокризија. А политичари су ваздан били курве. Наши сељаци кажу сви ће завршити на Милков дел. Али изгледа да ћемо ми пре, па то њихово нећемо видети. Душу нико не спомиње. А када издуше сисе, онда остане само пуздра!

26

Душа се спомиње и овако: „Е, баш ми испала душа за њега.“ Не знам да ли је то тачно, али је тачно да када вас живот изгужва, онда никаква пегла не помаже. Може само нешто да се замаже, али закратко. После опет зјапи. Има и рупа и рупица. Таман једну закрпиш, зине друга. А, богме, није ред да се у свет излази изгужван. О томе редовно брину душебрижници.

27

Примећујем да се многи позивају на приватност, кад год им споменеш родитеље.

Примећујем да многи од њих не знају ко су им родитељи. Не знају или се праве блесави.

Примећујем да родитељство одавно није приватна ствар. Није ствар, а није ни приватност.

Примећујем да држава плаћа некима да јој праве децу. У том послу највећу лову мазну посредници.

Примећујем да је наука доказала да је безгрешно зачеће могуће.

А шта је ту досад било (по)грешно?!

Да ли је и душа приватна ствар?

 

28

Живот није једносмерна улица, па цепај. Живот је велика раскрсница са кружним кретањем. Ко уђе у круг има право првенства, уколико га центрифуга не избаци или не иждимка. На раскрсници мора човек све да раскрсти. Има стани-крени, али нема кочења. Због ударања отпозади. Најгоре је кад те неко лупи с трага. На раскрсници човек мора све да раскрсти. Душа иде својим путем. Пречицом.

29

Да не греши душу, значи да не говори криво.

Да унесе душу, значи да се преда својим осећањима и да их следи.

Да је душа од човека, значи да је блажен и да никоме не жели зло.

Да је душеван, значи да је благе нарави.

Да му се смири душа, значи да се много мучио.

Да ради за своју душу, значи да прави нешто лепо. Испусти душу и не поздрависмо се…

Душо моја, каже се некоме ко вам је драг.

Драга душо, значи да има и друкчијих душа.

Да нема душу, значи да је зао.

Да су сродне душе, значи да су сличних осећања.

На његову душу, значи на његову савест.

Напаћена душа, значи да су човека током живота стизале разне муке.

Узме му душу…

Душе ми моје, то значи да се куне у оно што га највише боли.

30

Душа и човек су једно!

Самоћа је када човек није при себи.

Душеван човек никада није сам.

31

Песник испушта душу у песму!

Песничка душа је буре барута.

Песничка душа је бунт

32

Човек често тражи душу на погрешном месту!

33

Постоји душа пуна љубави.

Душа пуна љубави раскопчава пролеће.

 

Постоје душе пуне горчине,

Постоје гладне душе,

Постоје мртве душе,

Постоје продане душе…

 

Постоји бедна душа.

Бедна душа се храни туђим душама,

Бедна душа глође човеку душу.

 

Мрачна душа поједе човека.

 

Ситне душе служе као кусур.

 

Да ли баксуз има душу?

34

Песник би требало да простире стихове, као цвеће, као црвени тепих, којим би Бог прошао одлазећи недељом са оцем својим на јутрење. За своју, за твоју и за моју душу.

Бранко Миљковић није рекао да ће сви писати добру поезију.

Када прође поплава поезије, онда се мора избацити муљ, а неко ће морати и да посеје нове стихове. Мора се чистити. То историја и ради. Ствари се морају довести у ред да би поезија могла да дахне душом, да би могла да живне.

35

Душевна болница је погрешан назив за установу у којој затварају душевне људе. Са њима се тамо бездушно поступа, а тврди се да су у азилу. Тврди се да су заштићени. Од кога? Ако је мисао спаковала нову мисао којој је дато име човек, а која се састоји од две основне мисли, душа и тело, која то мисао има право да смисли азил за човека. Азил је највећа казна. Требало би свака мисао да је слободна, па и човек, свака жива душа.

36

Кад неко каже, Душе ми моје, то значи да се куне у оно што га највише боли. У ствари боли само мисао. Месо не боли. То доказују факири и јогини.

37

Душа ми је у носу!

38

Са њим никада ниси начисто. Не својом вољом, а не ни његовом. Нема искрених проповедника. Сви су распети. А њихове душе лутају. И то називају слободом. Таква је мисао. Она је луталица. Када је песник улови, закључа је у песму. Тада је она слободна као птица у крлетки.

39

Извињење је чин који се веома често упражњава. На томе инсистира савремана цивилизација. Извињење се сматра за врхунац достигнућа савремене културе. Траже се извињења и која од оних који дело нису починили. На пример, за почињене ратне злочине. Немачки канцелар се извинио за нацистичке злочине над Јеврејима. Јапански цар се извинио за злочине Јапанаца у Кини. Извињење је повезано са покајањем. Ако нема кајања, онда је извињење врхунац цинизма. А кајање је испрофанисано продајом црквених покајница. Још увек их продају. На шта личи извињење у оваквој форми: ритнете човека у цеваницу и кажете му, Извини?! Дешава се и ово, човек саветује другога, Шта те кошта да се извиниш?! Да би било извињење, оно мора потећи из душе. Извињење није само ствар културе, или васпитања, оно је саставни део карактера човека. Извињење које није саставни део човекове душе је лицемерје, оно је цинизам, оно је увреда.

Американци се нису извинили за убиства, расељавња, пљачкања, за употребу најмонструознијих средстава којима су уништавали читаве народе, а сада су на ивицу дотерали и планету-мајчицу Земљу. И када би се извинили, не би се покајали. Има ту нечега бездушног што се не лечи! Нажалост.

40

Злодело се не може исправити изјавом, него делом, али ни то није увек могуће.

Код нас постоји и црква покајница. Она служи да се српски народ подсећа како је кум убио кума. Али није допринела да се то више не дешава. Нити је икоме олакшала душу. Напротив, терет је све већи.

41

Кум би требало да је важан целог живота.

Дошло је такво време да када човек каже кум, онда сви помисле на мафијаша.

Неки људи имају више кумова, а нису их све потаманили.

Не важи више стара изрека:”Кум није дугме.” Сада кум није ништа.

Кум сведочи да је судбина запечаћена.

Кум је крунски сведок!

Куме изгоре ти кеса!

Куме пази да не испустиш дете,

једва смо га направили.

ЈОВАН ГА ЈЕ КРСТИО!

Реке су толико загађене нема човек где да крсти човека!

Крст није смишљен због крсташких (читај: пљачкашких) ратова!

Крст је човек, а он је мач!

Мач не значи мачо!

Шта ти значи крштена душа?

42

Туђа душа се носи наврх мача!

Колико душа се може сместити наврх копља понад ратне заставе?!

Погана реч распори сваку душу!

Тврда душа, тврда вера!

Душа се може прекопати, али се не може повратити!

 

Ових дана душа се може повратити само хладним пивом!

43

Растаје се с душом, тако кажу у мом селу, а и у вашем, за неког ко је близу премина. Ја мислим да га она напушта. Има и оних који тврде да је свеједно да ли је ово или оно. Због тога ја остајем при своме.

Нико од оних који су се растали са душом није ми потврдио да је растанак био болан. А песници трубе хиљадама година да је било страшно. Било је међу њима и правих трубадура, а било је и оних који су ишли траговима трубадура. Неки су само трчкарали около. За то време негде се кувала песма која је била прави мелем за душу, као кисела чорба после боњинске шљивке.

44

На мојој фејсбук страници сам почео да објављујем фрагменте из мог списа “Душа”. Да су занимљиви уверио сам се тек када су почели да ме поткрадају.

                  Ипак, ако икако могу да поправим утисак о овом тексту то ће бити ако за крај наведем, а циљ ми је да вас заведем, једну изврсну песму Горана Ранчића:

 

шта чинити са изгубљеном душом

човече без душе
пази где стајеш

душа кита
је у телу мрава

душа дрвета
је у телу птице

душа ноћи
је у њеном цвету

душа камена
је на жрвњу времена

душа песме
је у истини
сада је ветар
доноси
у твоје очи

45

Добра душа постоји само у бајкама и на фрескама.

46

Ко никада није изгубио главу, тај нема душу, тај није ни живео.

47

Изгубљена душа.

48

А сад одох да одморим напаћену душу. Ставићу одмах наочаре кроз које ћу видети цео свет. Желим да свет ужива што га гледам, а не да се мршти на мене.

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ДРАГО КАМЕЊЕ БЕЛЕ ХАМВАША

САВРЕМЕНИК ПЛУС

БЕОГРАД

261-2612-263/2017, 77-90.

 

ДРАГО КАМЕЊЕ БЕЛЕ ХАМВАША

1

За поезију, као и за есеј, најважнији je нос. Ако не намиришете лепоту и мисао, онда од поезије нема ништа. Лепота је испред користи. Она је суштина. А патике, чак и да су лепе, служе само за навлачење! Када се човеку излижу патике, не значи да је много лизао, него да треба приштедети ноге. Када човек дигне нос, он хоће да му га сви виде.

Ако човек скрене, онда може да се врати и да крене другим путем. Ако поново скрене, онда опет може да се врати. Ако потпуно скрене, онда је постао песник и повратака нема. Може и есеје да пише.

Ако хоћете да читају ваше текстове, онда морате писати како они мисле. Ако хоћете да читају како ви мислите, онда ћете морати да чекате. Не верујем да ћете дочекати! Никада се не зна колико ће трајати то чекање. Али ђаво увек дође по своје! Хамваш је то знао и стрпљиво је неговао своју грозницу. Најбоље је када се човек расправи са собом, али је ђаволски тешко.

Човек најбоље пише када је у грозници. Није важно чиме је грозница изазвана. Да ли стиском због недостатка времена, или због дугова као код Достојевског, или што га неки ђаво тера, свеједно је. Онда текст излази намах, или у наставцима, али сваки наставак уцело. Грозница се не мора видети на лицу писца, али ако се не види у тексту, онда је ствар пропала. Песник испуста душу у песму. Хамваш је то знао и изливао је текст заједно са својом душом. Бела Хамваш је испустао душу у свој текст.

2

Есеј је филозофија која кипи – врућа, коју мораш да чекаш да се охлади да би је конзумирао, а када се охлади, онда је тврда, као камен – као трахит помоћу кога су Инке градиле степенице да би досегле Бога. Инке су то успеле тек уз помоћ Беле Хамваша, он је на Мачу Пикчу додао последњи степеник.

Есеј је права форма за мудраца  какав је Бела Хамваш.  Мудрац није изнад, нити је испод, него је изван. Напосе он је створио свој есеј, који је питак и када је врућ, који својом поезијом истовремено узбуђује и смирује. Буди из летаргије и поставља на место за размишљање, а то је место за одмор. Дакле, нема мирног одмора. Мир никако.

Занимљиво је да многи европски и амерички есејисти сматрају да је Монтењ зачетник есејистичке форме. Можда мисле на есејистичку прозу, али есеј може бити и песма… То је некоректно према бројним врхунским мислиоцима који су упражњавали писање есеја и неколико миленјума пре Монтења. На пример, Лаоце, Цеце, Чуангце, Конфучије и његови ученици (Средишњи склад, Трећи разговор: Визија друштвеног поретка, О музици, само су неки од врхунских есеја мислилаца древне Кине). Наравно да не треба заборавити и све оне силне филозофе старе Грчке на чијим је делима васпитаван Монтењ. Неки су, као Б.Бергер, чак нашли и да је Рудолф Каснер највише достојан наследства Монтења. Ето, поделише и оно што није њихово. Монтењу то није потребно. Илустрације ради навешћу један есеј-песму, да поткрепим своју тезу, иако се односи на америчке песнике:

 

МИНИ ЕСЕЈ О ПОЕЗИЈИ

 

Американци не пишу добру поезију.

Њих интересују бомбе.

(Ни Чарлс Симић није отишао у Америку због

                                                                  поезије.

То га је снашло после.)

Сви врхунски амерички песници су постали то

Када су се вратили у прапостојбину, у Европу.

(У Енглеску, Француску, Италију,  и у

                                  Немачку, мало ко.)

То није случај са руским, јапанским и кинеским

                                       или индијским песницима.                                                           

Они су врхунски и када за њих нико из осталог света

                                                                    ништа не зна.                   

 

Американци су склони подвалама.

Они су смислили да је све поезија.

 

Српски сељаци би писали добру поезију

Кад не би гледали преко плота.

3

Кажу да је његово главно откриће „баштина“. Са тиме ћемо се сложити. Додаћемо да се у њој налази будућност. Баштина је будућност. Из будућности се иде у баштину, а из баштине се иде у будућност. И само тако се то може тумачити, а тумачиће се и у будућности. Проверу је издржала, јер су Хамвашеве књиге штампане у будућности, и то још увек не све. За будућност има времена. А камен „изговара сваки глас више стотина хиљада година“ – каже Хамваш.

Као што се Хераклит „пекао“ на ватри, као што је Ниче снажно пригрлио Диониса наслањајући се на античку филозофију, као што су се Лаоце и Чуангце држали таоизма, као што се Конфучије залагао за тумачење старих моралних концепата, тако се Хамваш чврсто ухватио „баштине“. Али не своје, не националне, него светске, баштине „вечног човечанства“, баштине свих цивилазација.

Баштина се разликује од талога историје. Баштина није соц. Баштина је светиња, а уметност је бог.

Хамваш је високо ценио Ренеа Генона. Неки тврде да је Хамваш његов настављач. Могли бисмо рећи да је усвојио његову дефиницију:„Баштина је непрекинуто одржавање везе која постоји између човека и трансцедентног света, свести о човековом божанском пореклу и о његовој сличности са богом, као о једином задатку очувања људске судбине.“

Баштина је пчела, баштина је цвет. Баштина је слон, а не његове изрезбарене кљове у салону неког идиота. Баштина је земља, баштина је море, баштина је небо, баштина је дубина, висина, ширина. Баштина је река. Баштина је дужина. Баштина је мисао, баштина је уметност, баштина је пуноћа. Баштина је живот, баштина је смрт, баштина је на живот и смрт. Баштина је ген. Баштина није (не)маштина. Баштина је љубав.

Баштина је човек.

Баштина је подсећање човека на његово божанско порекло, она је веза човека с богом.

Баштина је птица, баштина је цврчак. Баштина је пчела радилица. Баштина је баштица.

Отац је башта, а баштина је Бог Отац.

И ген је баштина. Баштина није (не)маштина. Баштина је „Врти коло“. Баштина је оно место на коме се човек осећа као бог. Баштина је место на коме некога чекаш. Баштина је „Криво дрво“.

4

У есејима о композиторима, сликарима, вајарима, Бела Хамваш обавезно анализира не само уметничко дело, него и, то обавезно, карактер, неку карактерну црту уметника за коју Хамваш мисли да је била од пресудног значаја за његово стваралаштво. Такође се из његовог есеја може судити и о стању друштва у коме је уметник о коме је реч живео.

5

Хамваш је целог живота био у заточеништву у својој земљи. Из азила се слобода друкчије види. Она се сања. А развијају се разне врсте зависти, љубоморе…

Хамвашева оцена Листа је без скрупула, без пардона. Лист је био Мађар, али лондонски. Што се Листа тиче Бела Хамваш каже: „Дело звучи сјајно, – једино што у њему нема ама баш ничега. Ова кобна двосмисленост не може да се види боље ни код једног другог музичара као код Листа. У његовој музици је све на свом месту, све је тако као да је он одиста велики музичар. Само што му човек не може да поверује. Лист стално вара. Не свесно. Та то је страшније него да је свестан.“

Хамваш је покушавао да проникне који је то ђаво терао Листа да тако ради. Натоварио је Листу да је лажно живео, те се из тог лажног живота изродила и лажна уметност. Очито да је Хамваш патио од моралисања. На то је без сумње утицало протестантско васпитање. Његово огромно знање није могло да искорени ставове стечене у детињству о моралу и о живљењу уопште. Ово личи на правдање његовог става о Листу. Али то није то.

А зашто Хамваш није могао Листу дати бар двојку? Зато што је то његов однос према уметности: или је уметност или није. Када је уметност у питању, онда постоје само петица или кец. Тако је Лист добио Хамвашеву оцену. А Хамваш је би личан, уносио је  у текст сву своју личност. Али то није било ништа  осветнички.

6

Горчина која је изашла из Хамвашевог живљења утицала је на дубину његових мисли, на дубину његовог есеја. Сваког. Улазила је у поре есеја.

Када је у питању уметност, он је бескопромисан. Био је начисто да ће се то што пише читати. Био је у праву. Није опраштао никоме. Најважнија му је била искреност која и даје лични печат.

Бела Хамваш није марио за величине, нити је пред њима узмицао. Није мимоишао ни Микеланђела:

„Будилачки покрет у уснулој материји – то је знао и Микеланђело када је клесао Зору на надгробној плочи Лоренца Медичија. Само што и Микеланђело омаши тамо где омаши сваки скулптор, изузев Грка: Не зна да је пластика драма. Зато што је драма, може да поднесе само једну једину мисао: мисао делања. Предмет вајарства увек је покрет, или, што је исто: спокој. Јер су покрет и спокој заједно драматични. Микеланђелов камен који се буди није драмски, напетији је од тога, – истовремено: малаксалији је. Не креће се и враћа, него хоће да се извије и стропошта се. Зора надгробног споменика се ломи, есквилинска Венера се савија. Зора стреловито лети, есквилинска Венера лети машући крилима.“

Закључак. Не копирај, капирај! Цеди из свог узраста, из свог доба, из свог искуства. Гледај да буде живо. Нека ти се смеши. Нека се смеши свима. Мрдни мало. Мућни мало! Немој да буде круто. Нека се савија. Нека сви виде да се помера и када стоји! Мораш да му уденеш своју душу. Она ће отуда уместо тебе лајати на звезде. То је изгледа једини пут до звезда.

7

Бела Хамваш није болећив. Држи се искрености као песничког става. Не попушта. Ни Шуману није остао дужан.

„Шуман никада није осетио олимпијску радост. Његова дела су изводили други, не он. Када је студирао, да би, наводно, брже досегао спремност, радио је неке вежбе рукама и прсти су му се укочили. Кажу да је мучно било слушати када је компоновао: тешко је рио по диркама, муцао, шантукао, своје звукове није могао да обухвати, ни да их раздвоји.“

Да ли је у питању Поуисов манијакални идиотизам самокажањавања?

„Када је Роберт Шуман рио по клавијатури и знојио се уместо да прохуји преко ње попут грчког тркача, и стењао уместо да рецитује, шепртља уместо да баци диск, он је призвао подземље. Било је прерано. Још није знао хоће ли умети да придобије наклоност богова: био је још млад да би био принуђен да се одрекне олимпијске победе и тиме присиљен да се позива на одузете руке, да кљастим прстима оправда свој пораз. Предухитрио је себе. Још пре него што је изашао на борилиште, предао је борбу.“

Шуманову предају Хамваш је сместио у опште лудило роматичара.

„Шуман је живео у свету у којем је лудило било обавезно.“

Да ли је ова оцена стања у друштву Шумановог времена оправдање за Шумана, или је само констатација да се и Шуман уклопио, да је и њега појела средина и амбиција, да је у његовој музици изостала искреност?

8

У есеју о Веласкезу Хамваш истиче захтев да сликар, уопште уметник, мора имати став који би требало да се види на слици, у делу:

„Нужно је коначно да сликар покаже какав је његов став према ономе што је насликао. Јер слика без става је фотографија. Уметник треба некако и на некакав начин бојом, цртежом, искривљавањем, истицањем, поставком, схватањем, да каже шта слика: воли ли то, презире, смеје се или усхићује. Ово је за сваку уметност важећи обавезни субјективитет који одговара на питање: шта вреди уметнику оно што ради? Јер оном ко слику гледа управо толико вреди.“

Хамваш је указао да је Веласкез уживао у „прози“  глупости, комике и мудрости, те је уметничком врстом неозбиљности истако психологију ових озбиљних ствари. Умео је и да употреби задршку, „Без разлога се нико не смеје.“. Додајмо,

БЕЗ РАЗЛОГА

Нико не пева без разлога,
Нико не плаче без разлога,
Нико не кука без разлога,
Нико се не смеје без разлога,
Нико не пише без разлога,
Нико не лудује без разлога,
Ни разлог није без разлога.

Нико није луд,
Сви се праве блесави!

9

Бројгела је детаљно сецирао, од слике до слике, описивао је сакрални део слике и онај други део у коме су сељаци који лочу и ждеру, који живе свој живот поред распетог Христа, у коме су идоти… и у чијим се ликовима Бројгел наслађује и ужива.

„Бројгеловска уметност је диаболична уметност, из ње зрачи: уживање у свесном рушењу живота. Бројгел свесно ослобађа, заједно са магијским својствима уметности, и демоне пустошења: злобу, подлост, превару, нискост, прљавштину, болештину, беду и идиотизам. Ослобађа их и радује им се. Посматра их док раде, ужива у њима, као што Вагнер ужива у мукама Амфортаса чије тело прекривају красте, Достојевски страсно ужива у убиствима Раскољникова и Смердјакова, као што Бодлер с уживањем удише мирисе својих „лоших цветова“, као што Хајдегера обузима заблудно уживање када стрепи, згражава се, протестује, чами и страхује, – с пуном свешћу да када страхује, када стрепи, призива оно од чега стрепи, – то јест, када потоне у „ружни привид“. Он им се диви, мази их, утопљава, подстиче, – кад би у овом свету било љубави, могло би се рећи: воли демоне. Под Бројгеловим погледом „живот пати“ и он се радује патњи. Бројгелова је филозофија пантагруелизам без радости, – животни му је циљ разарање сопственог живота, уживање му је дијаболична инспирација: чулна страст у мрцварењу, – магија његове уметности: ослобађање ђавола који разара живот.“

10

Камен је био магични материјал градитеља и скулптора који је својом чврстином, па и бојом, подсећао на вечност, на неуништивост, те је Хамвашу био често објект за компарацију када је посезао за упоређивањем са нечим трансцеденталним, за несазнатљивим мотивима за градњу, рецимо, као избор локације за градњу Мачу Пикчуа. Помоћу камена се могла изградити кула, могло се досегнути небо.

Хамвашево камење се није могло носити око врата, није се могло носити на ушима, на носу, ни на прстима, ни на рамену, нити на леђима. Његово драго камење – његови есеји, се носи у глави. Хамвашеви блокови – есеји, су тешки, од тврдог камена, али се лако читају. Лако се носе. Наређани су тако да се спојнице не виде. Подупиру небо. И то им је једина улога. Истичу лепоту. То је од њих једина корист. Мало ли је?

Да бисмо скратили причу  овај фрагмент ћемо завршити песмом о камену.

 

КАМЕН

 

Ако камен баците на Бога,

Пашће вам на главу.

 

Камен није за бацање.

Камен је за зидање.

Камен је стуб.

Камен је ослонац.

Камен на камен,

Човек на човека.

 

Камен лежи на дну и боде небо.

Камен је видиковац.

Камен је пећина.

Камен чува све који му се обрате,

Камен изгледа хладно и чврсто.

Камен само тако изгледа.

 

Камен се носи око врата.

Камен око врата подсећа на дубину,

На тешку мисао.

 

На камену су уписани први знаци,

прва слова природе,

прве књиге.

 

Камен није само подсећање

На гробове рођака, пријатеља, предака,

Са камена се чита мудрост,

Историја,

У камену је тајна лепоте,

На камену је уклесана поезија.

 

Камен вам се смеши.

 

Смеши вам се есквилинска Венера

Беле Хамваша.

 11

Његови есеји личе на кутије за јаја – egg box cartons, у којима ниједан бокс није празан. Јаја су пробрана, сва су исте величине, аутор је довео ритам есеја до перфекције. Нема дисонанци, нема отпада и ниједно јаје није мућак. Јаја се полакао отварају, легу се мисли, излећу као птићи. И ниједна вас мисао не оставља равнодушним. Бела Хамваш не нуди мир.

У поговору за „Невидљиво збивање“ Антал Дул пише: „Скривени постулат есеја Беле Хамваша: онај текст чији је степен субјективности низак, незанимљив је. Ако есеј није личан, он је досадан. А досада значи смрт есеја.“ Овај постулат важи за сваки Хамвашев есеј. Штавише, Хамвашеви есеји су екстатични,  писани су у заносу, а екстаза је ритам, каже Црњански.

Његов есеј личи на ризницу са накитом коју је маг изненада отворио да би изненадио публику. И успео је. Отварајући врата или прозоре он вам отвара очи, отвара вам свој свет. Омугућава вам да прогледате. Чак и оно што видите после његовог читања видите бистро као да сте обрисали наочаре, а многе ствари гледате кроз нове.

Описујући камене блокове, њихову грандиозност и њихово изношење на Мачу Пикчу Хамваш се толико уживљава у тај чин тако да читалац види њихову огромност и колико су тешки као да је писац сам притиснут неком громадом, као да му је на леђима. Ту атмосферу Хамваш преноси  на читаоца. Опсена. По завшетку читања есеја читалац се у чуду пита како са својих леђа да скине камење Мачу Пикчуа којим га је Хамваш натоварио. Како скинути чини?!

Интересантно је споменути да је Хамваш у „Метеорима“ нагрдио Византију и Балкан, а у „Пет генија“  убраја и Византијски геније. Апсурд. Рекосмо да нема дисонанци у оквиру једног есеја, али то не значи да нема супротстављених ставова у различитим есејима. „Све што је у Византији остварено је нечувено танан, префињен, сложен начин живота: беспримерно лицемерје, висок разврат, ђаволска церемонија, сладуњава поквареност, безумно немилосрдна власт и глад за златом – све је то дошло у слој народа који чак није био варварски. Јер народи на Балкан нису приспели онда када су били дивљи као мустанзи. То су били патрљци народа, срча од распршеног народа, и то парчад гелера са специфично оштрим ивицама, који се ни за хиљаду година нису углачали и ова парчад ни до данас не могу да срасту у јединствен народ. Најцрвљивији и најпокваренији начин живота у историји света доспео је овде, у ову смешану руљу, на сметљиште патрљака народа.“ Нема сумње да је овај инсерт из Хамвашевих  „Метеора“ одличан пример за квалификовање као шовинизам. Иначе, лако се уочава да је све особине које је приписао Византији пронашао на дворовима Шпаније, Португалије, Енглеске, Холандије, па и на дворовима разних папа.

Направио је велику дистинкцију између камења Мачу Пикчуа и камења Метеора. Прво је поређао тако да се може приближити Богу, а друго као пропадање у дубину ништавила, иако је и оно уздигнуто, поносито, подвижничко.

Да ли се геније може бавити нечим ниским, да ли га могу потчинити ниске страсти, да ли се из пишталине у којој је Хамваш живео, а у његово време цела Мађарска је била пишталина, могло друкчије мислити? Из жабље перспективе се не види суседна бара. Из птичје перспективе се не види сунце! Да је хтео боље видети Византију и Балкан било је довољно да се попне на Будим или да скокне до Сент Андреје.

12

У Естетици Беле Хамваша има и таквих есеја који су питки, заводљиви, због Хамвашевог шарма, а који се баве тврђењима типа: „Женска уметност има обележје пролазности.“ Што он покушава и да докаже. Таква је есеј „Индијанске изатканице“. Реч је о тканинама које су израђиване у Перу. Он представља ткање Перуанки као врхунско откриће. Као да жене на другим локацијама широм Земље нису ткале и као да то код Перуанки јесте женски посао, а другде то није посао жена. Исти је циљ ткања, исти је и смисао овог рада. А зашто је Хамваш изабрао баш перуанске тканине то је само он знао.

Овај есеј му је послужио да би уздигао жену коју је историја неоправдано лоше третирала. И читав есеј је упоређивање мушког и женског стваралаштва.

Мушка уметност има обележје бесмртности, или тежи томе, женска има обележје пролазности. Тек овде-онде он говори о индијанским тканинама. Због тога није морао да путује у Перу посредством списа углавном шпанских освајача, или, за његово време, есеј је писан 1939. године, савремених истрживача чија имена наводимо: Тело, Селер, Кребер, Шмит, Деринг, Лехман. На основу радова поменутих истраживача „дошло се до открића“: „Међу Индијанцима је ткање једна од најдавнијих уметности, готово истодобна са израдом керамике, које је било занимање жена, и тајну бојења, цртања потпуно су знале само жене.“

Као да су у другим културама, месопотамским, египатским, индијским, кинеским, жене зидале храмове, пирамиде… док су мушкарци ткали и штрикали.

Наравно да Бела Хамваш претрује када каже: „Нигде се тако поуздано, написмено, не види природа женске уметности као у перуанским изатканицама.“  Као да се то не види на пиротским ћилимима. Љубица Арсић пише: „С овим ћилимом великих размера, названим „батал” (толико је велик да га батали), на коме је приказана живописна башта с дрветом и голубићима на гранама, млада је у нови брачни дом уносила жељу за рајском радошћу и срећом. Но, ово дрво живота с плодовима и живуљцима разних врста означавало је и својеврсну филозофију живота и смрти,(подвукао С. Б.) свест о нестајању и обнављању особе која га је „шарала” ткајући ћилим, никад прочитану књигу прадавних симбола сачуваних до наших дана.“

Даље, Љубица Арсић изванредно објашњава суштину слике, јер ћилим је пре свега слика: „Ћилим је, такође, свети простор правоугаоног облика сачињен по схватању о четворострукости света у коме постоје четири свете планине, четири велика мора, четири стране света, четири годишња доба. Он је свети простор дома, личног породичног света који мора да се издвоји од јавног метежа. Номади су га носили замотаног свуда где су ишли и простирали тамо где одлуче да се зауставе и помоле. Он је храмовно место на коме клањају муслимани, небеско огледало на земљи, одраз онога што је на небу.“

Као да су двопређне чарапе источне Србије, које су чувени професори Књажевачке гимназије, Вида и Светозар Поповић, сакупили, класификовали и поклонили Завичајном музеју у Књажевцу, штрикали мушкарци.

Перуански митови су нестали. Као да нису ни постојали. А природа уметности, па и женске уметности на чему инсистира Бела Хамваш, се најбоље види у култури оних народа чији су митови сачувани.

Сложићемо се са њим да је ткање, бојење, вез, навез, чворови, чипке, било у функцији израде слике што је суштина.

Сложићемо се и са тиме да су ове радње ручно извођене, али не можемо из тога извести општи закључак: „Женска уметност је увек једна врста ручног рада.“ Просто, не може се веровати да жене, на пример, нису певале, нису играле. Мислим на перуанске жене, па и друге.

Зашто подаци о томе нису допрли до нас? Што су се митови изгубили? Што су нестали читави народи, а остала њихова чуда? То су питања која ће остати зувек.

13

Бела у есеј уноси све своје знање и сва своја осећања, целу душу и зато је есеј пун поетског набоја и представља прави спев. Мало би било да кажемо да је његов есеј песма у прози. Он је у њега уградио своје усхићење које изазива слична осећања и код читаоца.

Када Бела Хамваш описује керамику, перуанске вазе, човеку се чини да он сам покреће вртешку на којој  обликује вазу, потом смирено зналачки исцртава линије стварајући чудне ликове глава људи и животиња да би на основу лепоте закључио како је неуништива култура народа Перуа асимилирала, или боље речено, потпуно истопила освајаче.

Да би смо дочарали како култура народа који је срастао са својом земљом топи освајаче навешћемо једну луцидну Хамвашеву компарацију: „Када се дивље племе насели у ове пределе, то је као да га је прогутала огромна змија. У почетку живи у утроби змије у својој целовитости; потом, полако и неопажено, почињу да га гризу и упијају различити сокови; освајач буде сварен. Земља га раствори. Нестаје његова борбеност, жеља за влашћу, снага, сокови га растачу, мељу, све док од њега не остану само кости, а змија коначно и њих раствори. Освајач мисли да је победио када је узео парче земље; а баш он је храна, – он је плен те земље.“

Остаје нам само да закључимо да култура и јесте најбоља одбрана свакога народа и да је лепота испред користи. А то би по мом схватању била суштина Хамвашевог есеја „Естетика перуанских ваза“ из његове „Естетике“.

Када су током рата понестајали новци за различите потребе војске у Великој Британији, један генерал је предложио да се жртвује култура, чувени британски премијер  Винстон Черчил му је одговорио: „ Генерале, а шта ћемо онда бранити?“ Дакле, култура.

Али Хамваш зна и друкчије да види, оно што је истакао позитивно код староседелаца Перуа, да је њихова култура прогутала освајаче, то је сада негативно код староседелаца Балкана: „Цело мухамеданско царство почело је да тоне у византијски глиб, а да од своје моћи ништа није могло да преда Византији или Балкану. Балкански олош је пропустио прилику да постане један једини народ, органски срастао са муслиманима. Ствар наравно није била случајна. С једне стране: дух Византије је увек више подстицао распад, него срастање; с друге стране: могу срасти здрави и неоштећени делови народа, удови, трупови, али не дроњци. Мухамеданство је на Балкану доживело слом… Мухамеданска идеја о светском царству није могла да изађе на крај са Балканом и зато се удавила у Византији. Никада још у таквом смраду није иструлела светска сила као што је мухамеданска.“

Наравно да му је било блиско сазнање о томе како се распала мађарска монархија, могао је бити компетентан сведок са личним учешћем у дешавањима да је слика распада Византије иста као и слика распада Аустро-Угарске, али преовладали су неки други, чудни, комплекси човека из малог народа. Штавише, могао се позабавити распадом  и саме Угарске чији је први краљ био Свети Иштван (Стефан) на чијој капи је ћирилични вез?! Можда би тада морао признати да су за распад криви Балканци и дух Византије. То би значило да је култура Византије прогутала још једног освајача. А то признање за једног протестанта је болно, па је боље прескочити га.

Како је један овако генијални ум могао сметнути с ума Нерона, Брута…

Како је могао сметнути с ума инквизицију?

Како је могао сметнути с ума крсташе –  пљачкаше?

Како је могао сметнути с ума пљачку Константинопоља? Како је могао сметнути с ума  разарање Византије?

Како је могао сметнути с ума конквискадоре?

Како је могао сметнути с ума шпанске пљачке и масовна истребљења народа?

Како је могао сметнути с ума енглеске разбојнике и истребљења Индијанаца, Абориџина…

Како је могао сметнути с ума Хитлера и истребљења Јевреја и Цигана?

Како је поред свих тих гадости, поред свих тих зликоваца, поред свег тог олоша, упро прст у Византију?

Како је од оних који су копали очи свецима, који су рушили велелепне византијске архитектонске грађевине, што је још горе који су хришћанске цркве претварали у коњушнице и у џамије, како је од њих очекивао сродство?

Како и зашто?!

Како се могло десити да се Хамвашу врећа са злим духом развеже баш над Византијом. Коме је упућен његов „Метеор“? Откуда оволики одијум према Византији, према камену који је сишао с неба? Откуда њему тај одијум, њему који је целог живота теглио камење зидајући степенице према Искупитељу? Који је говорио, „Трпети и не молити се за освету и не мрзети, него бити у све тешњем савезу са Господом“. Који је говорио, „Јер истина је светлост. Бог је једина истина“. Који је говорио, „Не мрзети. Бити у савезу са Господом.“ Који је говорио да „Постоји само једно дело, искупљење.“ Који је ваздан носио јеванђеље. Који се у „Еноху“ покајао и заувек искупио. Наше је да се молимо!

14

Ерудиција Беле Хамваша је запањујућа, застрашујућа и задивљујућа…. Како је могао све то да сакупи у једну главу и да артикулише коментаре који ни најбољи књижевници, филозофи, музиколози, етнолози и археолизи, критичари уметности – мислиоци, нису успевали да сачине, знајући да му живот није био нимало наклоњен? Можда га је баш то и натерало на оваква прегнућа.

Његов мото је сакривен у књизи Silentium, у есеју Енох. Он каже: „Ко не гради, он руши.“ Реч је о сталној градњи и разградњи. Tertium non datur. Трећег нема. Мир не постоји.

15

Бесмртност се додељује после смрти. То правило није прекршено ни у случају Беле Хамваша. Ако су га за живота игнорисали, а он свестан своје величине благо им се смешио, бесмртности ипак није успео утећи.

Сведочио је, а да ли се тиме искупио? Мислим да јесте. Јеванђеље које му је било главно сведочанство су писали, а дописивали и безброј пута преправљали, сведоци који нису били присутни догађајима о којима су сведочили. За разлику од њих Бела Хамваш је био прави сведок. Не судски. У суду се не сведочи. А ни ученици нису прави сведоци, ако нису мученици!

16

Током историје постојали су људи који су били богови, али их је историја обрисала или је тај део историје затамњен. Било је и оних који су крунисани трњем. Белу Хамваша ће историја стално откривати. Стално ће брисати космичку прашину.

17

Хамваш се ваздан држао Бога. Нема места сумњи да му је то у ситуацији када је анатемисан од државе помагало да истраје у осудама нечовечности. Указивао је то, али мислим да је стално имао на уму Христа, не неког апстрактног бога. Уосталом, ако бог нема бар једну људску особину, он и није неки бог!  Бела Хамваш је мислио на Христа и када је писао о невидљивом и свеприсутном Антихристу, Анти-Христу.

Мисао која је означена као универзум би требало да садржи све, а то значи све и ништа. Међутим, ништа није супротно од све, како многи – већина – мисле, јер, ако је све нешто, онда супротно од нешто није ништа, него нешто друго, што би заједно са првим дало ништа, стога би ништа било оно што садржи све и још нешто!?
Свет није јединствен, па ни Бог није једини. Вама нико не брани да верујете у његову јединственост. То вам је као када верујемо да је нека жена јединствена. Ни универзум није јединствен. По правилу, ми смо заробљеници (робови) једног универзума, који је јединствен као такав, а то не значи да нема других универзума. Али из овог се може изаћи само као мисао.
Када се говори све, онда се мора рећи све са тим и тим својством. Али се и све мора ограничити на неки јединствен скуп.

Море се смирило и добило ону пређашњу краљевску боју – маринско плаво, а шта се дешава у дубини то само вода зна. Вода је носилац свега. Она је носилац живота. Она све памти. У њој живе разне немани, али је само људи загађују, и само је људи могу упропастити, само је људи могу претворити у пластику. Људи од земље и воде ће сагорети воду и убити земљу.

Пластична острва шире безнађе и ништавило. Заузимају она места у мору на којима се купао месец. Море је огледало неба. Море лечи све.  Пластична острва се шире и умножавају. Потискују лепоту.

Кези нам се пластика. Пуна уста пластике. Гледамо кроз пластику. Једемо из пластичних посуда. Купамо се у пластичним кадама, у пластичним базенима. Пијемо из пластичних флаша. Божанско, Дионисово, пиће држимо у пластичним бурадима.

Пластична брда потискују живот. Антихрист: Корупција, безумље и бахатост. Производи пластику. Пластичне осмехе, лудило. Производи кретене, идиоте, дебиле – бомбе. А ми хоћемо поезију, религију, филозофију, уметност, хоћемо мисао и лепоту. Нећемо ишчашени свет. Свет са ишчашеним ногама се само вуче као пребијена мачка. А ко ће ловити мишеве?! Пребијена мачка не лови мишеве.

Одвајкада су се будале уче на сопственим грешкама. За тај наук увек буде касно.

Живот су људи добили на вересију која је времном претворена у релативно дугорочан кредит. Камата је ускро прерасла главницу. Како се извући из овог бескрупулозног дуга, који разара човечанство и производи монструме који притежу омче око људске душе? Ако би се пожурило са отплатом, тада би постојала бојазан да би престали и мотиви за живљење. Као да човек не може живети без страха и без кајања. Но, боље је искупљење. Важна је свака трунка живота. Песник у „Трункама“ каже: „Боља је трунка живота, него сва смрт.“

О ништавилу нећу ни да размишљам. Оно је горе од смрти. Човек се може искупити само мишљењем.  Само га нова мисао може ослободити својих дугова.

18

О пријатељству се размишља од Гилгамеша, древног сумерско-вавилонског епа, пре око 4000 година, а можда и пре. Увек се ту спомиње и љубав.

Бела Хамваш каже: „Љубав и пријатељство имају само једну сродну црту, а то је: ако се распадну, узрок никада није Други, него увек Ја.“

Не слажем се са Хамвашем!

Не слажем се са првим делом Хамвашевог тврђења. Љубав и пријатељство су таква чуда да се већим делом поклапају. Немогућа је љубав између непријатеља, као што је немогуће пријатељство без љубави. И Дучић каже: „Пријатељство се зове љубав између човека и човека… Пријатељство је за човека најдубља веза и најлепше осећање.“

У другом делу се тражи кривац, тј. субјект који је крив са распад. И о томе се може расправљати.

Нема песника који се није бавио феноменом пријатељства. Ако никако друкчије писали су песме које су посвећивали пријатељима, а чије су теме биле пријатељство. Изванредан есеј „О пријатељству“ је написао велики српски песник Јован Дучић. У свом тексту Дучић је показао велику ерудицију, износећи и зналачки коментаришући мишљења о пријатељству током читаве ере тзв. западне цивилизације, од античке Грчке до оног доба када је песник писао есеј, а то је прва половина двадесетог века. Може се рећи да је Дучић први написао историју пријатељства.

И аутор овог текста се бавио овим феноменом у свом тексту „Пријатељство“.

Бела Хамваш је написао есеј „Пријатељство“ („Невидљиво збивање“, Службени гласник, 2012) мањег обима него што је Дучићев спис. Али знатне дубине, а то је зато што је писан песнички. Можемо се не слагати са неким његовим ставовима, али се Бели Хамвашу песничка жичка не може порећи.

19

Бела Хамваш у својој Естетици, у портрету Веласкеза, а и у другим портретима, па скоро да је тако у свим његовим есејима, држи се става:

„Нужно је да сликар покаже какав је његов  став према ономе што је насликао.“

Овај став он и сам користи нижући своје слике као сјајне перле, певајући своје есеје, звонећи на узбуну истицањем, поставком, искривљавањем, презентацијом свога схватања да би читаоцу саопштио: воли ли то, презире, смеје се или усхићује.

Није на одмет приметити да му есеј тече као синусоида. Сваки брег или доља синусоиде представља причицу за себе, есејчић. Најпре даје свој поглед на општи проблем, (и ту је он најбољи), потом то примењује у анализи конкретног објекта, или субјекта, зависно од тога о чему, о коме је реч. Па поново, све до краја списа, који обавезно овери сентенцом, закључком. Тако његов есеј улази сигурним корацима у филозофију и поезију, не одричући се ни Бога. Може се устврдити да у сваком његовом делу важи она Владана Деснице: „У књижевном дјелу свака реченица мора бити умјетничка.“

20

Бела Хамваш каже:„Лепо је увек пре корисног.“ Лепота се може користити и искористити. Да ли се корист може улапшати или пролепшати, на то не знамо одговор. Да ли корист може довести до екстазе, онако како до ње доводи лепота? Сумњам. Наизглед лепо и корисно се не могу упоређивати. Али Бела Хамваш наводи следећу причу: „Дарвин је на Огњеној земљи запазио једну жену. Била је гола, али је носила фризуру као кулу, била је тетовирана и нашминкана. Украси: шкољка, цвет, фризура, фарба.“

Дакле, лепота пре свега. И сви ти украси и sинsуљке су у функцији подршке лепоти, а ипак мислим да је  женска лепота веома компликована и да Хамваш наводећи Дарвиново запажање није до краја рекао шта је све знао о женској лепоти.

21

Сваки есеј у „Естетици“ јесте ода уметности. Уметност је подигнута на највише место – на престо. Њу је Хамваш прогласио за Бога. Њој је поверио управљање животом.

„Уметност је“ – каже Ниче – „прави задатак живота… метафизичка делатност живота“. А Бела Хамваш наставља:

„Све што човек чини или може да учини зависи од стварности, смештен је у њу и никада из ње не може иступити. Једино је уметност изнад стварности, у стању је да „мења“, да твори, да ствара… Управљање животом у свим временима било је у рукама уметности…“

Отац је башта, а Бог Отац је баштина!

 

Агиа Триада – Ниш, 2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ЕХО ТРАГЕДИЈЕ

ЕХО ТРАГЕДИЈЕ

 

Овде неће бити речи о трагедији као књижевном делу, нити о њеној структури, нити о њеном историјском усавршавању и мењању. Ово ће бити осврт на разорни ехо трагедије. Осим што је утицала на разарање душе и на изазивање психолога, психијатара и филозофа да се хватају у коштац са трагедијама, тагедија је утицала на разарања друштвених система. Она се инфилтрирала у ткиво хришћанства и отуда нападала психу народа, намећући колективну свест о потреби мучеништва, патње и сажаљења. О томе у неколико цтица.

1

Култура би морала да живот, мишљење, снове, илузије жеље приближава природи. Оним облицима који су сагласни са природом, који извиру из природе, које подстиче сама природа. Не мислим на Емила, на Русоа,

мислим на усаглашавање спољашњег и унутрашњег света и то у сваком појединачном свету који се већ састоји из великог броја светова. Мислим пре свега на сталну градњу хармоније света и на хармонију градње света човека као физичке  јединке и као личности. Тиме и као актера културе, као ствараоца и као конзумента.

2

Индивидуалност се у глобалу, брзином интернет мреже брзо преноси и брзо намеће, а то значи у глобалу се брже губи, јер је унификација, тежња за идентификацијом са „бољим“, „лепшим“, подстакнута интернетом учинила да се индивидуалност брзо покрије нечим што постаје шаблон, тј. декор, чему се индивидуалност апсолутно противи. На тај начин инернет сузбија креативност, штавише, утиче на културе читавих народа, чије културе испаравају, које се распадају, или чији збир култура представља просту унију свега и свачега, реч је о општем хаосу, без сагласности унутрашњег и спољашњег. Садржај је прекречен, премазан, најчешће јарким бојама, као иконе у старим црквама, утопио се у глобал.

3

Сведоци смо да нема значајних искорака ни у једној од познатих, хајде да их зовемо класичних, области културе, као што су књижевност, филозофија, религија, сликарство, скулптура, архитектура. Не кажем да нема покушаја. Али брзо се испоставља да је сваки покушај јалов.

4

Награде које би морале бити у функцији подстицаја стваралаштва су се изметнуле у дресиране аждаје које прождиру мисао. Оне су у функцији неолибералне еконимије. Оне су ту да укажу на модел који прави паре. И тај би модел био репер. Био би за углед. У ту сврху се и додељују награде, и оне највећег формата, додељују се за достигнућа која нису из области, а нису ни нова, али су се доказала као успешна на пољу бизниса. Могло би се рећи да су историјског значаја, да су била некакав покушај у одређеном тренутку историје, али не и неко значајно достигнуће. Јер је већ историја и ништа више.

Да би ствар била чистија боље би било прихватити предлог Владана Деснице да се књижевност подели на чисту и примењену. Онда би ствари биле чистије, знало би се ко је за шта добио награду.

5

Индивидуалност се није развила, глобал је гуши, иако су сви зинули и на сва уста се, наводно, залажу за индивидуализам, за развој сваке личности понаособ. Ту се негде поткрада грешка, која је све већа и све опасаније разара тзв. мале културе, културе „малих“ народа, које и чине срж културе једне цивилизације, у којима се производе крвна зрнца културе, која преносе суштину и која ту суштину смештају у неки од облика ближе природи.

6

Хришћанство које је приграбило мучеништво и патњу као социјални модел заиста је безвезна идеја. Она друга идеја  да све треба дати на душу, такође, је безвезна, јер душа живи у телу, она је стих у песми. Она трећа идеја да све треба да буде умерено је убиствена. Дакле, не таласај, безвезе! па како ће се створити нешто ново. За нешто ново потребни су велики таласи, цунами, који би све надвисили, који би све прекрили, а ако буде било потребно и разорили и  поравнали терен на коме би се градило ново велелепно здање.

7

Хришћанство је промовисало жртву. И ништа до данас није променило. Суштина доктрине је жртва, тј. трагедија. Човек се може жртвовати за своју децу, на пример, али потпуно је безвезе да човек жртвује своју децу. Још је лакше жртвовати туђу децу, браћу… Ако смо сви браћа, онда никакве жртве нису оправдане. Ове жртве су допринеле промоцији трагедије. Што је, наравно, трагично. Све је то доведено до апсурда, доведено је дотле да уметничко дело базирано на трагедији, пошто производи најснажније емоције, јесте најбоље, најубедљивије уметничко дело. Сијасет мученика, великомученика, испосника, светих стараца, апостола, кукавица, потказивача, самоубица…су светли примери хришћанских модела за углед како се треба жртвовати за веру. Импозантан списак глупости које подстичу трагедију. Овај списак се може знатно продужити, али свака од наведених глупости је тако велика да је само једна довољно трагична.

8

Пошто се домогло власти, хришћанство је производило трагедије у великим количинама. Сетимо се инквизиције, крсташких ратова, хомосексуалних злостављања по самостанима и манастирима…

Хришћанском свету нико није нанео толико зла као хришћанство. Изузмимо оне делове света где су комунисти били на власти. Они су сатрли милионе и милионе људи. Они су укочили развој цивилизације. Да се њихова доктрина није наслањала на хришћанство вероватно би све друкчије изгледало.

Хришћанство се декларативно залагало за мир, а за мир су се током историје залагали само они који су освојили власт.

9

Не би требало изоставити ни чињеницу, која је још увек на цени, да је утицај хришћанства на поезију толики те се сматра, чак и песници то подржавају, да је за писање поезије нужна мука. Неки од песника директно саопштавају да су се порађали пишући ту и ту песму. И највећи српски песник Његош каже, Без муке се пјесна не испоја… Није ни чудо, овај песник је био митрополит. Он је свакако утицао на потоње српске песнике који су редом прихватили становиште да је за песму потребна мука, „порођајна“ мука. Многи од њих су се мучили, али нису успели да испевају добру песму. Иза њихове муке остао је само мук.

Немир, несаница, и сензибилитет јесу потребни за стваралаштво, али то нису и довољни услови.

Поједини критичари посебно форсирају песнике који су дигли руку на себе. Називају их уклетим песницима. Није нигде доказано да су дигли руку на себе због поезије. Није доказано ни да су били врхунски песници. Неке њихове песме су свакако интересантне. Међу највећима свакако нису. Али постоје дебеле антологије песама песника самоубица који су припадали различитим епохама и различитим покретима, рзличитим стиловима, и тако све различито, али их је у заједничку антологију довело самоубиство. Гле!

Свакао да живот песников утиче на његову песму, чак и против песникове воље, рекли бисмо несвесно. Али није јасно због чега се критичари држе шаблона да је важно, штавише и најважније, то шта је утицало на писање, него оно шта је написано.

Неки људи су се препознали у Пушкиновом Евгенију Оњегину, па су му то и замерили, али он им је одговорио да је то можда тренутно смета, али да опште ствари остају да важе без обзира шта је био мотив, или ко је био модел (прототип) за углед, тако да будућност то неће узимати у обзир. То се и десило, и то ће се десити увек када дело преживи и надживи савременике. Споменимо да најбоље Пушкиново дело није било на цени тадашњих књижевних критичара. Трагичност живота ствараоца не доприноси квалитету дела.  Пушкин је прво написао своје дело, потом је скончао, а та трагедија није утицала на квалитет Евгенија Оњегина.

10

Трагедија је била значајна још у античко време, овде истичемо њену улогу на развој савремене уметности. Чак и они који критикују хришћанске поставке и они несвесно увећавају тзв. значај хришћанства, јер се трагедија подмеће као основ и њен доживљај служи као креч који ће премазати све и предложити вам веру. Тај креч није средтво дезинфекције за прочишћење душе. Реч је о замени тезе, реч је о навлачењу на веру изазивајући снажне емоције. Тога има и у другим културама. У исламу се обећавају награде после жртвовања. Он се и наслања на хришћанство. Он је и настао у судару са хришћанством, али трагедију је задржао.

11

У садржају трагедије као дела се могу наћи и фрагменти, краћи или дужи, који су комичног карактера, али суштина њена јесте у томе да јој је крај грозан! Циљ је да изазове сажаљење, ужас, мржњу, бес, па ћо то довести и до прочишћења душе код оних који су трагедију гледали!!! Неће ли трагедија повући на страну освете? Неће ли се осећања која су предвиђена да изазивају катарзу усталити као модел понашања?  Једини разлог за тај трагични обрт и и расплет у форми катастрофе јесте да изазове снажне емоције и ништа више. Да ли је то довољан разлог за инсистирање на трагедији?

12

Чак и у наступу уметника-интерпретатора-глумца, тражи се од њега усхићење. Ако оно изостане, ако глумац не успе да доживи лудило и да то прикаже, онда ће сигурно од публике добити негативну оцену. Он ће код публике изазвати веће одушевљење уколико је ближи бунилу, а и гестикулације, његово оружје, хајде да кажемо глума, а није, него је уживљавање до бола, што се мора видети на лицу глумца, морају бити такве да би изазвале публику, да би код публике изазвале емоције које понекад могу прећи и у делиријум масе. Значи, бол и његово дочаравање, што јесу драмски елементи трагедије изазивају снажне емоције. Што опет значи да и одушевљење изазива бол. Ето апсурда!

13

Ако вас не заболи нећете ни осетити. Душевни „бол“ се претвара у физички, у патолошки. Изазива убрзани рад срца, гушење, болове у желуцу… Том силином доживљаја трагедија се претвара у уживање, у славље. И најстарија књига на свету Гилгамеш, древни сумерско-вавилонски еп, настао пре око 4000 година, се бави трагичношћу људске судбине. На једном месту се каже, Гилгамеш је „човек бола и радости“, то је и данас кључ за разумевање живота. Можда другог, бољег, кључа и нема. Тај дуализам и јесте срж трагедије, он представља суштину људскога живљења и ту не би требало ништа мењати. Јер парадокс живљења у болу и радости је конструкција која држи свет. Ако бисмо то променили, не бисмо променили свет, срушили би свет, довели бисмо га до ништавила, а ту се ништа више не може направити.

14

Проблем два света. Овај свет је паћенички. Таква је хришћанска доктрина. Неоправдано. Онај свет има два одељења: Рај и пакао. Да би човек стигао до једног или другог, свеједно је, мора да цркне. Из тога бисмо закључили да човеку није потребан живот. Ако одмах цркне, онда ће бити потпуно невин и његово би место свакако било у рају. Али пошто је човек рођен грешан њему је место у паклу. Да би избегао пакао, требало би да да се на овом свету мучи како би зарадио кандидатуру за рај. Али то не значи да би требало да се мучи и за друге људе. Свако би требало да изнесе свој крст. Али крст се не носи као одело, носиш и када га износиш промениш га. Не, крст се носи док не цркнеш. А носе га и они који су крштени и они који су некрштени. Што пре га изнесу пре ће стићи до врата. Паметније би било одбацити крст што пре. А мудро би било избећи други крст. Кад је већ Господ носио нас ради тај чувени крст, ми бисмо сада требали користити ту благодет и свакако се ратосиљати крста. То никако не значи одрећи се вере. Нарочито је погрешно одрећи се вере у себе. То би значило да сте се одрекли целог света. Па чак и оба света.

15

Човек као свет ће се успешно бранити својом културом, као у осталом, и народ. Култура се мора развијати и увећавати пре свега развојем индивидуалне културе, не може народ кога чине некултурни појединаци бити културан. Мора се подстицати стваралаштво, које је углавном персонално, изузев хора и оркестра.

Општа култура се састоји из разних врста култура, што их је више, то је она богатија. Свака област науке, уметности, спорта… има своју културу. На пример, медицинска култура би била да свако сам себи, или неком другом, пружи неку врсту прве помоћи. Свака делатност има своју културу, саобраћајна култура, помоћ на друму…

16

Није разумно борити се против господе. Требало би се трудити да се господство достигне. Господство би требало да подразумева висок ниво културе. Без културе се не може ни говорити о хуманости, о етичности, о правди, о достизању правичности. Апсолутна правда и не постоји, то је само теорија. Господа би требало да буду покретачи, носиоци идеја, тегљачи, борци, предводници и подстрекачи, а не спавачи, ленчуге, чувари ризница, чувари отетог блага. То не, и готово!

17

Трагедија је кукавичје јаје. Она је подметнута уметности. Она изазива снажне емоције које су одурне, али због продирања у дубину душе човек је несвесно прихвата као уметничко остварење највишега домета. И питање је да ли постоји нешто дубље, блиставије, емотивније, што би се могло унети у књижевност, у позориште у филм. Мислим да нема.  Дакле, остаје нам стари Гилгамеш, „човек бола и радости“ као кукавичје јаје за Васкрс?! Дуго ће човечанство после Васкрса кусати киселу чорбу и са задовољством спавати у загрљају трагедије.

18

Издаја је стара колико и човечанство и има је у свим културама. Увек је саставни део трагедије. Најчешће као узрок. Последице су украси трагедије у којој је издаја носећи стуб. У западној цивилизцији матрица је она коју је наметнуло хришћанство и она је базирана на издајству Јудином. Јуда је издао учитеља. Последице су трагичне: убиство и самоубиство. Али цела прича ове трагедије јесте издаја. Шекспиров Хамлет је такође саздан на издаји.

И у Хамлету се говори о Јудином издајству кроз разговор гробара. Хришћанство због Јудине издаје не прихвата самоубиство. О томе је и Шекспир водио расправу о најпозитивијем лику његове трагедије, преко Офелије. Расправом гробара је покушао и да Офелији опрости самобиство.

19

Филозофија трагедије јесте у томе да је она убиствена! Циљ трагедије је срце. Последица је срчка. На срце се најлакше и најбрже утиче преко мозга. Никакви бета блокатори, нити инхибитори, не помажу, ако човек није спреман разумом да прихвати или одагна нешто што је за или против срца, против емоције.

20

Трагедија је постојала и пре грчке, пре „јарчевих“ песама. Већ сам спомињао Гилгамеш, он предстваља трагедију, а испеван је пре грчких трагедија скоро миленијум и по.

21

Када је све готово, тј. када песник мисли да је готово, онда би требало  кроз уво све провући још неколико пута и све испеглати. Нарочито је важно дотерати музику. Сваки песник има свој ритам, реч је о екстази, али се то мора дотерати, изгладити, или повисити тон тамо где треба. Многи песници се изјашњавају да их није брига шта о њиховој песми мисле публика и критичари (и они су публика) што је потпуно погрешно. Не мора се подлећи укусу народа, нити укусу појединих критичара. Али, прави мајстори поезије читају наглас своје песме, како би себе чули и како би уочили где „шкрипи“ да би то и „подмазали“ и поправили. Читају као да су на позорници. Често то раде и пред огледалом.

Ова епизода се мора примењивати посебно у трагедијама у којима је веома важно користити психоефекете ради снажнијег подстицања публике. О коришћењу таквих ефеката се знало и у античко време. Софокле је био песник психолог. За Еврипида се говорило да је био велики мислилац и моралиста, велики ретор и изврстан психолог. Од митолошке трагедије, какву су неговали Есхил и Софокле, Еврипид је начинио психолошку. Дакле, лична презентација песника његове песме, или посредством глумца, свакако ће зависисти од музике песме, која се мора осећати. Реч је о унутрашњој музици песме која би излазила кроз уста песника или глумца и изазивала афекте сажаљења и ужаса. Томе се може додати и спољашња музика, хорска или оркестарска, која би појачавала доживљај. Сажаљење и ужас би требало да доведу слушаоца, гледаоца, до моралног прочишћења, до катарзе, што се не може сигурати. Пре би се могло устврдити да ће ужас изазвати бес који би нагнао на освету, на дивљање?! Или до самосажаљења, па и навлачења помисли о греху, о непостојећој кривици, каква се добија, на пример, „грешним“ рођењем.

22

И велики Шекспир је водио рачуна о томе како ће изгледати изговорена реч. Не зато што се он и практично бавио сценом, него је и читаоцима и позоришној публици, а нарочито посленицима позоришта, глумцима и редитељима, па и писцима трагедија, и драма уопште, детаљно кроз Хамлета поручио, дао прецизна упутства, како се треба односити према публици. Навешћемо неколико делова из Хамлета у којима је виспрени Шекспир вешто користио дидактички материјал којим је подизао тензију код гледалаца:

„Молим вас, изговорите тај говор онако како сам вам ја показао, да вам готово клизи са језика. Али ако будете жвакали, као што чине многи ваши глумци, онда ће ми то бити исто тако пријатно као да сам општинском добошару дао да говори моје стихове. Па немојте сувише ни тестерисати ваздух рукама, овако; него будите у свему умерени. Јер и у самој бујици, бури, или, да тако кажем, вихору страсти, морате имати и показати мере, која ће то ублажити. О, како ме вређа до дна душе кад чујем каквог плећатог, разбарушеног клипана како у дроњке цепа неку страст, да би пробијао уши најјевтинијој публици у позоришту, која није ни за зта друго него за неразумљиве пантомиме или за галаму. Волео бих да ишибам таквог дрипца који жели да превазиђе и самог Термаганта; такав би дрипац надиродио Ирода. Молим вас, избегавајте то.“

Па опет Хамлет:„Али не будите ни сувише кротки, већ нека вас учи ваше рођено осећање мере: удесите радњу према речи, а речи према радњи, и особито се старајте да никада не прекорачите границе природе. Јер свака таква претераност промаши циљ глуме, чији је задатак, у почетку и сада, био и јесте, да буде, такорећи, огледало природе: да врлини покаже њено сопствено лице, пророку његову рођену слику, а самом садашњем поколњењу и бићу света његов облик и отисак. Сад, ако се у томе претера, или не дотера, незналице ће се можда смејати, али ће паметнима бити врло мучно. А суд ових, ако допустите, мора претегнути читаво позориште првих…“

Са прецизним упутствима генијални Шекспир наствља кроз свог Хамлета: „О, поправите сасвим. И нека они што играју ваше будале не говоре више него што је за њих написано. Јер међу њима има и таквих који ће се сами смејати, да би тиме натерали на смех и известан број будаластих гледалаца, иако је баш тада, можда, у питању какав важан тренутак радње. То ружно и код будале која се тим служи показује сажаљења достојну амбицију. Идите, спремите се.“

23

Уметник мора да сажме епоху, као што су то учинили Шекспир или Пушкин! И само тако он може преживети и надживети своје време.

А једна арапска пословица каже, Сви се боје времена!

24

Људи воле успомене, нарочито оне лепе. Вала, има и гадних. Већина успомена су гадне, али их се човек сећа и ваздан тражи некога да му их исприча. Као да ће тиме олакшати своју душу. Или бар да подели своју муку. При томо причању увек нешто дода, шминка причу. Да ли је то намерно или није то сада није битно. Важно је да се прича усавршава. Дешава се и да почетна прича и она после извесног времена никакве међусобне везе немају. Не мислите ваљда да је причалац намерно то радио. Па наравно да је намерно, јер није волео да се сећа неког ружног, огавног, догађаја, а морао је да прича. Још је боља варијанта да причу препричава онај који не мора, кога је прича дирнула као прича. Тај ће је боље дотеривати, а тек они који су је од њега чули. Прича се кроз неколико генерација може претворити у мит, у бајку, у предање, у легенду. Што да не!

Ако је прича трагична, боље легне. А и лековита је. Растура душу. Ако умртвљује душу, онда је прича кратког даха. Нико је неће запамтити. У том случају, штета за причање. Али међу таквим причама нађу се неке које су као крпељи. Не може човек да их се откачи. Неке може и да прогута, али ништа не осети. Бљутаве. Такве приче може се сетити само ако се загрцне.

25

Трагедија може да остави живог зликовца, тј. негативца, а да су сви позитивни ликови пострадали. Може се тако завршити. У чему је онда трагедија? Па у томе да је зликовац остао жив. То би сигурно дирнуло гладаоца или читаоца.

У осталом ако нешто не „убоде читаоца“, онда то није ништа! Чак и у комедији мора нешто да га „убоде“ да би му истерало (о)смех. Ако је „боцка“ убедљива, смех ће бити гласнији.

26

За писање поезије је потребно чудо. И сама поезија је чудо због објеката, чуда, у њеном садржају. За песника је чудо, ако је нешто округло, ако је оштро, за песника је све чудно.

За трагедију су потребна изненађења, али у реалном простору. Реаланост подразумева и логику, која свакако спутава, зато се прибегава инсертима у којима се истичу осећања, љубави, мржње… Тако се трагедија приближава чуду.

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ПИСМА И ОТПИСИ

 

ОТПИС НА ЈЕДНО ОДВРАТНО ПИСМО МИРОСЛАВА Б.Д.

 

Пре неколико дана добих писмо од пријатеља.

Одвратно писмо.

Чудите се како писмо пријатеља може бити одвратно.

Па може.

Пише ми детаљно о својој болести.

Она најтежа.

Са метастазама.

Како је коју споменуо ја се пипнем на том месту.

Улазио сам у своја и у његова плућа.

Пипао сам кичму.

Свуда ме је болело.

Болео ме је и ваздух који удишем.

Лежим поред њега у болници.

Селим се, где он ту и ја.

Носим га ваздан са собом,

Ходам на прстима.

Грчим се у столици поред његовог кревета,

Чекам да отвори очи.

 

Разговарамо о свему.

Разговарамо непрекидно.

Даноноћно.

Невезано.

Скачемо са теме на тему.

О селу, о цркви, о мајци, о оцу, о деци…

Он разговара са животињама,

а ја са птицама.

 

У неко доба пипнем кревет поред себе,

а он празан.

Жена је одавно отишла.

Нисам чуо када је два пута окренула кључ.

Замислих се,

Нешто са мном није у реду.

 

Не верујем у писмо.

Како човек може да верује у то одвратно писмо.

Још ми пише,

онако смирено,

да верује у Господа.

Ја више не верујем ни у себе.

Ето, не верујем ни да ми је пријатељ написао то писмо.

Можда сам сањао.

Писмо је одвратно.

Чак и да сам сањао,

одвратно је.

И боли ме.

Не знам више шта да мислим.

Свет се изметнуо.

Све је наглавачке.

 

Зар тај Господ није наш заједнички,

Зар он постоји само за непријатеље.

Ако је успео за тако кратко време да створи свет,

што не учини нешто и за нас,

за мог пријатеља и за мене.

 

Срећом мој пријатељ је песник па се сам лечи.

Он ствара свој свет,

Он је измислио Бога,

Он справља лек од травке

која расте на највећим висинама,

од љубави.

И то је једина алтернативна медицина.

Од ње се праве пријатељи.

 

НИСАМ ВИШЕ У НИШУ

За Жаклину П.К.

Таман сам мислио

да ће и мене стићи неко време

када ћу моћи мирно

да посматрам околину,

да слушам птице,

да зурим кроз прозор,

да читам књигу

и када ми мисли одлутају

да пребирем по прошлости,

да псујем кишу,

да се сам себи жалим на реуму,

кад стиже још једно одвратно писмо

овај пут од једне моје старе пријатељице.

 

Нисмо се никада срели,

али дуго се знамо.

Помагала ми је око штампања мојих књига,

слала ми је божићне и новогодишње поклоне.

Да се и ја мало засладим.

Да видим под старе дане

да постоји још нешто осим боњинске шљивке.

Да окусимо бечке слаткише, бомбонке и чоколадке,

у разним облицима – птице и животње свих врста.

Да се зарадујемо,

као сав остали свет,

и ми и наша деца.

Да запамтимо шта је Божић.

Шта је Нова година!

 

Наумих да јој пошаљем моју књигу.

Затражих адресу.

Она ми написа.

Прочитах …дорф,

Аустрија.

Не издржах да јој не кажем,

Отишла си из једног дорфа у други.

Рече ми да је купила добру

кућу у околини Виене,

да за деценије које је провела радећи

свакојаке послове по Аустрији,

први пут је нису претупале

шкрофулозне Швабе.

 

У њеном одвратном писму

пише да има нешто у стомаку.

Никада нисам ни добио неко писмо људски,

увек ми јаве нешто грозно.

Јаве ми да је умро тај и тај.

Јаве ми да су се кола у Стубал преврнула

и да су пригњечила Санду Газдиног.

Јаве ми да је Зеленко изврнуо ногу.

Јављају…

И чим добијем неко писмо

одмах посумњам да је нека грозна вест.

И знам да је писмо одвратна ствар.

Нису то она писамца којa смо слали девојчицама.

Ово су она озбиљно одвратна писма.

 

Није је било неколико дана на линији

Писао сам јој,

Питајући више себе него њу,

Шта ли се догађа?!

Сад ми она пише,

Пише да је била у болници.

Заболео је стомак.

Нешто се онима тамо у болници не свиђа.

Tо што има у стомаку,

Ни мени се не свиђа.

Нисам видео шта је то,

али ми се не свиђа,

Видим из оног одвратног писма.

Каже да ће за три недеље на операцију.

 

Нисам више у Нишу.

Не спавам.

Преселио сам се у онај дорф.

Све ми се чини да ће однекуд наићи Менгеле. Дежурам.

Спреман сам сваког тренутка да скочим,

да га хватам за гушу.

Све чешће ме боли стомак.

Чудим се шта сам појео.

Присећам се шта ми све шкоди.

Да није ово, да није оно.

Кад ми климне глава,

тргнем се,

па и поскочим.

Осврнем се,

нема никога.

Мало се као смирим

па се опет преселим у дорф близу Виене.

Волим да будем поред ње.

Ако не могу да јој стиснем руку,

онда притискам мисао на мисао.

Знам да може.

Знам да ће издржати.

Али морам и ја.

 

ОТПИС НА ЈОШ ЈЕДНО ПИСМО

 

За Горицу Б.

 

Све се мења,

али је сигурно да се Он неће вратити.

Он се враћа само у мојим мислима.

 

Није то Господ поштено смислио.

Поштено би било

да се и ја мало зарадујем.

Уместо терапије долазе ми писма

у којима се моја деца хране инфузијом.

Ако је то од њега поштено,

онда ја нисам ја,

а ни Он није Он.

Још је наместио игру

да ме једно дете моли

да оном другом запалим свећу.

Не, не могу рећи,

Сачувај Господе!

Неће ми душа.

Није сачувао моје дете,

а ни своје није,

а мене је оставио да се мислима мучим.

 

Знам да ђаво не спава,

А Он само развлачи.

 

ДНК

 

За Катарину Б.

 

Волим да смо се срели.

За почетак песме довољно.

А шта сада да радим?

 

Да зурим у оно срце на цртежу,

Ко је икада схватио срце?

 

Да хватам маце,

То ти је као када хваташ стихове,

Никада не знаш на коју страну

Мисао ће их развејати.

 

Да одмотавам клупко

Као несташно маче

Или да вртим ветрењачу

Па шта испадне.

 

Да буљим у буљину

Можда из њеног ока испадне слепи миш.

 

Да се крстим пред лептиром

Као да је Бог.

 

Можда је најбоље да променим ДНК

И када се вратим из шетње

Да ми не буде тешко

Због тих проклето тешких мисли,

Због којих сам се једва довукао до себе,

Које су као ДНК ланац

Умршене дозлабога

И које као свака киселина нагризају

Све око себе.

 

У оном твом срцу може се свашта угнездити,

А моје је као поцепана врећа

Која се љуљушка на ветрометини.

Не, покушаћу да ухватим змаја

Макар оног из кавеза.

Он би зараћене стране стрпао у тикву

Чијим семенкама бисмо хранили плементе птице.

 

На крају поставили бисмо девојчицу

Да затвори круг

Кад год га испуни сновима.

 

Све ове мисли стрпаћу у чамац

У коме рибар дрема и када риба трза

и када не трза.

А сада одох на пецање.

 

Сутра зором угнездићемо се

На врху цртежа,

Или на дну песме.

Престаћу да бројим године.

Прећи ћу на векове,

Па шта буде.

Одоздо или одозго,

Свет ће бити под присмотром уметника.

 

ТЕСКОБА

 

За Гордану С.

 

Живот је тесан

И када је човеку широко

Око гуше.

 

Тескоба је тешка грудна болест.

Полако тишти,

После узме маха.

На крају крајева,

Или се распрснеш,

Или се расцветаш.

 

Седим на прагу века,

Мислим се,

Постоје јадници који никада не оболе

Нити се расцветају.

 

Мисле да су им плућа чиста.

 

Лепо им је у заблуди.

Будите са њима обазриви

Постоји могућност да пукну

Као петарда

Као стакло

Као глава.

 

ЗИМСКО ПИСМО

 

За Лару Д.

 

Целе зиме,

И то сваке,

Чекам пролеће.

Када му дође,

Протрчи са цветом у коси

И не погледа ме.

Једва се после довучем до јесени,

Ето је опет зима.

Вала сам се начекао,

Али још ћу!

 

ШТА ВИ МИСЛИТЕ О ТОМЕ?

 

За Бориса Л.

 

Као песник не бих требао

Рећи нешто ружно

Ни о коме.

Али, чини се,

Песника нема.

Вероватно је то једини разлог

Што га сви траже.

А ко има намеру песму да зида

Њему је потребна Реч.

Мајстор ће доћи касније.

 

А шта се десило,

Уместо речи појави се сам песник,

Залепи ми песму на чело,

Означи ме

И вину се.

 

ПОСЛЕ МАШИНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

 

За Марију Ј.М.

 

Недавно написах овакву терцину:

Седим у дну собе

И сам себе лажем

Да сам добро.

 

Маша рече да је овако прочитала први стих:

Седим у дну себе.

 

А тако је и било:

Седим у дну себе,

Пребирем.

Појави се један зликовац,

Уједе ме.

Ритнем то псето

И напсујем га.

Подвијеног репа нестаде у магли.

 

Однекуд искрсе пријатељ,

Нешто је оронуо,

А није требало,

Млад је чова.

Увек се то дешава само добрим људима.

Тај ме већ месецима боли,

А ја лажем себе

Да ми није ништа.

 

 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ПЕСНИК ,Спев, Одломак

ПЕСНИК

Спев

Одломак

69

Шта је после било са том тачком

Не знам, претворио сам се ни у шта,

А тачку су затрпали путари

Као гробари.

На следећој кривини.

Претпостављам да ће воз морати да успори,

Гледаћу ако икако могнем да се попнем.

Важно је стићи на онај свет

Пре него се вечера охлади

И свет нестане

Као да је од праха,

Од земље.

А као да није!

 

70

Кажу да му је мајка била безгрешна.

За њега ништа не рекоше.

Његов отац је створио свет,

Те сва кривица паде на Његова плећа.

Главна кривица му је што је створио човека

Који се свим силама труди

Да Му напакости.

За остало смо криви ми који Га славимо

И када смо заслужили

И када нисмо.

 

71

Ако би човек разорио Земљу

Замерио би се своме Створитељу

Који би створио нови кликер

На коме не би било места за обичне људе,

Већ само за оне које би требало пећи

на високим температурама, горе,

у високим пећима.

 

72

Господар би по обављеном послу сео уз Големи Стол

Нешто да поједе и попије

Док Му Боња не изгланца ципеле.

Потом би било удри бригу на весеље,

Све док не би наишла баба која је

Била стуб куће у којој се налазио,

А и сада је, Големи Стол,

И то усред трпезарије.

Одавде се директно улазило у гостинску собу

У којој је Матори волео да одмара

Своје старе коске уз божанствени мирис дуња.

 

А напољу ми смо се волели

И церили зубе на месечину!

 

73

Неки наши људи који прате моду

Мисле ако наместе плава сочива

Да ће им очи бити плаве.

(Пре ће се десити да помодре,

Ако им доктор препоручи погрешну диоптрију

Кроз коју гледа цео свет

И то сузних очију.)

 

74

Мода постоји и у поезији.

Није то ни тако лоше

Како би неки хтели.

Погрешно је мислити

Да је писање закопавање мисли.

Најважније у том послу јесте

Како од напасника сачувати реч

И не сметнути с ума

Да је она тако моћна

Ако је на правом месту и у право време.

 

Коначно, реч је ваздигла Господа!

 

75

Грешио сам много пута

И свидело ми се.

Увек је кратко трајало

И било је скупо,

Ал опет бих.

Не волим самоћу

Чак и кад сам сам.

 

Најгоре је када се човек сам пробуди.

Боље је да се поврати

И да скроз полуди.

 

76

Поравнање са животом би требало избећи

У сваком случају

Или бар кад год можете.

 

Ако ли то не могнете,

Онда ону гадну

Реч оставите за крај,

Засладите се!

 

77

Пут није само за путовање

Он је и за бежање.

Коме се не свиђа

Може скренути.

Ја сам одавно скренуо.

 

Избегавајте рупе!

 

[Рупа је рупа

И када није мишја!]

Осим, ако је рупа без дна.

 

78

Реч је обична дивљакуша.

На човеку је да је припитоми,

Да је удоми,

Да је укроти,

Да је намести да легне

Да му не падне на главу

Него на памет.

 

79

Опхрве ме страх

Када схватим

Да сам постао заробљеник

Својих речи

Као филозоф туђих мисли.

И када човек то потпуно схвати

Као муж,

Рикне,

Као јелен капиталац.

 

80

Размењујемо речи са Сином,

Излети понека љута реч.

Кајем се,

Али то никоме ништа не значи.

Њега нема па нема.

Не долази ми ни у сан,

Ни када падне мрак

Да заспим не могу.

Сањам и будан.

Лудан!

Залудан!

 

81

Човеку дође, онако, у мислима,

Да се маши,

Да освежи дланове.

Да освежи машту.

Да напуни батерије.

 

У осталом за шта човеку служи глава?

 

82

После краћег и дужег премишљања

Господ је тврдо одлучио,

Као сваки паметан човек,

Домаћин,

Производњу људи повериће људима.

Обезбедиће им космичку прашину

А има и довољно магле,

Па могу месити до миле воље.

 

Зна се ко ће вадити кестење.

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ЦРТИЦЕ

МАЈДАН, Костолац

1/2017, 99-105.

ЦРТИЦЕ

1  Јoooj!

Скрећем пажњу појединим амбициозним особама да не преписују моје песме, јер и ја сам то преписао од живота. Ако већ нису одустали од поезије – то је било најбоље, али кад већ нису, боље би било да преписују од свог живота. Мој се већ усрао. Све сам га олешио. Ако им је живот леп, добро јесте. Ако није, опет је добро. Живот једе живу децу, а смрт не бира. Поезија није гадљива ни на смрт, а камоли на живот. Пробајте! Ако не иде, баталите и пређите на прозу. Ако ни то не иде, онда правац књижара. Има лепих књига. Јооој, само да имам пара!

2  Рам и слобода

Одговор на питање који је стих прави, везани или слободан, зависи од много фактора. То вам је исто као са сликом. Ако имате добру слику, онда није најважније какав је рам. Ако је слика малог формата а рам огроман, онда рам гуши слику. Сапиње је. Рам би требало да дозволи слици да се покаже. Чак је и ексер који држи слику са рамом на зиду важан. Али не може ексер да буде главни. Штавише, пожељно је да се не види. И код стиха и код песме, важна је емоција и важна је мисао, рам и ексер не би требало да се појављују. Мелодија би требало сама да се појави током песме. Дакле, ако имате висок степен емоције, сјајну мисао и питку мелодију, онда они не морају бити повезани везаним стихом. „Прави стих је као несташно дете,/ Стално извирује,/ И како год га покријеш, увек се открије.“ (С. Б. „Зид“)

 3  Козметика

Када сте забележили песму, онда долази козметичка обрада. То не значи убацивање у рам везаног стиха. То је једноставно чишћење текста од сувишних слова, од сувишних речи, од сувишних стихова. Коначно може се десити, и то често, да почистите целу песму. На пример, ако у песми обришете личну заменицу, онда проширујете значење… Прекомерно чишћење би изгледало као драње коже. Испод липти крв. Ви режете још дубље. Тражите чисто месо. Чак и ако сте успели да на тај начин дођете до кртинке, ни то то није довољно да би песма била права. Потребно је то сирово парче испећи, али није лоше да пре тога одстоји и то у пацу. Нека преноћи. Биће мекше. Свакако му треба додати мало соли. Иако поједини доктори (poeta doctus)  не препоручују со, због високог притиска, ја мислим да поезија треба да подиже притисак а не да човека тера у мртвило. Питање је да ли желите да текст буде бљутав? Не желите, па онда се мора посолити. А колико? То зависи од укуса. Ако му после свега додајете зачине, онда постоји опасност да изгуби основни укус. Може се изгубити искреност и екстаза, а онда ни мисао неће ваљати. Веће козметичке интервенције изискују „хируршке“ захвате. То може уметничку творевину, песму или слику, претворити у „Франкештајна“.

Чишћењем текста се постиже јасноћа. То се постиже једноставним и чистим језиком. Баласт придева, заменица, претераних описивања, убацивање непотребних чињеница, поготово непроверених, и слично, треба изоставити из текста јер замагљују и одвлаче пажњу, замарају читаоца и производе аверзију. Сасвим је сигурно да нејсаноћа у тексту означава нејасноћу у глави писца. Шта се онда очекује од читаоца. Да закључимо, не козметика, него чишћење. Није добра песма ако је „нафракана“. Изгледа као пуњена птица. Шарено перје. Има боју, али је мртва. Подсетимо се Чехова: “Краткоћа је сестра талента“10).

4  Стилске фигуре

Стилске фигуре су рамови за емоције. По њима разликујемо емоције па и њихов интензитет. Али су фигуре и производ емоција. Ниједан песник није наређао стилске фигуре да би их после кувања стихова у својој глави пунио као флашице за парадајз. На тај начин нико није испевао песму. Стилске фигуре су немоћне пред правом емоцијом. Са искреном и снажном емоцијом се рађају и стилске фигуре. Ово тврђење није у супротности ни са каквом стилистиком. Зато што су прво настале стилске фигуре, потом су класификоване и проучаване.

5  Енформел

Уметност би требало да провоцира тзв. позитивне емоције. Ако неки стих (слика-уметничка слика) провоцира закључак да је у питању грозота и читаоца (гледаоца) наводе на протест, па и на емоцију која доводи до агресије, онда то јесте иритација, а не интелектуализација емоције, нити емоционализација инетелекта (мисли), што имамо код тзв. сликара енформела. Они пролазе кроз критику зато што су по правилу „национална мањина“  у свету сликара. А, у ствари њихове „сврачје ноге“ никога не провоцирају на позитивне емоције. Напротив, иритирају. Настанак енформела, као сликарског правца, али ехо се преносио и на друге уметности, се везује за крај Другог светског рата. Мада је било таквих изложби и током рата. Не може се занемарити чињеница да је ратни хаос, ратне грозоте и страхоте, недостатак било каквог смисаоног понашања, трауме, те посттрауматски синдром рата, утицао на сликаре енформелисте. Те да је у њиховим делима било наглашено отсуство бављења човеком у оном класичном смислу. Али зашто су се касније појединци одлучивали за ту сорту уметности то није јасно. Можда би то требало расправљати од случаја до случаја. Врхунац је пример једнога који је направио шкработине и премазотине на паусу огромних димензија, величине зида, организатори су имали проблем како да то натакаре на неке подуже летве, и уз помоћ града и државе изложио то у једној престижној галерији, да би их одмах после затварања изложбе, тј. у току скидања изложбе, по затварању, уништио. Психолози сигурно имају објашњење за то, али то њима и остављамо, а за утеху љубитељима уметности све је уништено. Заговорници енформела постоје свуда, па и у поезији и то под разним називима. Али нигде се нису прославили. Лукавство бирања статуса „националне мањине“ није успело. Није никоме. Националне мањине нигде никада нису добро прошле. Тако да избор тога концепта јесте погрешан, макар да се ради и о добром сликару, што овде није био случај. Мада постоје појаве да се они организују, нарочито од када су на цени друштвене мреже. Помажу се око организовања изложби и промоција. Пишу халоспеве, или трубе преко радија и телевизија, једни о другима.  Кад већ не могу да се прочују помоћу уметности, добро им је и овако. Илузија је сјајна ствар. Не мора човек да се декларише као замлата. Под слободним стихом се не подразумева енформел, јер он има своју форму, своју емоцију, своју музику. Он је слободан. „Он је сеизмографски тачан ритам душевних потреса.“ 9) А у поезији нема важнијег.

 6   Сигнализам,  Синкретизам, Сцијентизам

             Сигнализам се базира на разбијању речи, а речи на слова, и тиме се ослобађа језичка енергија и поново спаја у неочекиване мисаоне целине3). То би зачило да је реч о деструкцији. Занимљивије би било размотрити откривање, отварање, понирање, конституисање… Разбијање ради конституисања некако „не држи воду“. Синкретизам који се користи при конституисању новог самосталног „уметничког“ ентитета доводи до тога да се у исту врећу трпају разни рогови. Можемо се сложити да важну улогу у прихватању новина може одиграти сцијентизам. Просто, увек је потребно у нешто веровати. И то је природно оправдање за све. Има и све више гласова да ће се појавити машине са емоцијама. Али да ће у поезији важити закони природе, на пример, механике, било које, класичне или квантне, у то је тешко поверовати. Мада тешко је веровати и у егзистенцију Бога. Ипак се верује. Тешко је веровати људима. Тешко је веровати, али поезија има своју „логику“. Она иде испред. Можда је и овај пут искорчила, а да многи прави песници то нису приметили. Да бих мало осоколио за ову последњу тврдњу у вези поезије ( и уметности уопште) парафразираћу следећу причу Љубише Коцића6).

Антоније из Перге (261–170) је уз помоћ своје маште и храбрости вођен чисто естетским мотивима дошао до тзв. конусних пресека. Просто речено, биле су то дивне линије: круг, елипса, парабола, хипербола. До примене ових Антонијевих открића дошло је после седамнаест векова. Дакле, узрок њиховог открића је њихова лепота, а само откриће је последица способности детекције и мисаоног преображаја. Седамнаест векова је требало да прође да би се тек Њутну посрећило да успе да за лепоту нађе примену. Конусни пресеци су његовом заслугом постали путање небеских тела.

Постоје теоретичари који тврде да би јаз између поезије и науке требало смањити. Питање је да ли тога јаза уопште има. Они наводе да су антички песници били истовремено и научници. Били су песници и универзални научници, јер је наука била „мања“. А што се јаза тиче, наравно да се никакви разумни докази за такву тврдњу нису појавили. А зна се да се наука брзо, и све брже, увећава. Тако, математика се „угоји“ за дупло за свега пар година. А појавиле су се и нове науке. Тако се појављују и нове сорте поезије. Кад се тако нешто деси, када се појави нешто ново природно је да постоје људи који пружају отпор новинама, а постоје и они којима се то ново свиђа и подржавају новотарије, чак се и здушно залажу за њих. Све што се рационално може закључити јесте да је у питању емоција. И то емоција у прихватању новога, а не емоција која је то ново изнедрила. У том смислу се могу прихватити и научне чињенице као „лепотице“. С тим што је за тај прихват потребно и неко предзнање.

Ову ћу тачку завршити стиховима који су испевани у славу Бога:

„Све што је из твоје речи испливало

Видно и невидно велико и мало

Прва су певања над сказама сказа

И прве победе тачнога израза

Небеске воде и ледене горе

Непревазиђене су метафоре

Птице и кртице баште на дну мора

Стилске су фигуре твога песмотвора

А где си машти пустио на вољу

Изелени зелен по свом пустопољу

Где год је гребен над понором стао

Ти си се од речи и ти уздржао

Слава теби Боже песниче једини

И алилуја твојој творевини“1)

7     Реч    

За песму је најважнији језик, а то значи реч. Никакви сигнали не значе поезију ако они нису означени, сигнализирани, речима.

Постоје и друге врсте уметности, али када је реч о поезији, онда је реч замена за Реч (Бог). Помоћу речи се прави стих као основна јединица, ћелија, песме, поезије. Може се порадити и у самој речи стављањем заграда усред речи, стављањем цртица, тачака, запета… тако се реч дроби и понекад се добије на вишезначности. Али то није певање, него је дробљење. Не знам која би мелодија ишла уз то?! Има и оних који убацују у песме разне фигуре, слике… хајде да кажемо комбинују технике, али ту није реч о поезији. Реч је о немоћи!

Поједини песници експериментишу сигналима. Изводе некакве керефеке. И овај аутор је то радио пре четрдесетак година. Све у своје време. Ломе стих. То би значило да је ту негде запета. Хајде нека буде запета, али стиха нема. Када се направи већи размак између стихова, онда то значи да је ту негде тачка. А тачке нигде. „Ако знаш где да метнеш тачку,/ Да ти памет не исцури кроз реченицу/ Као кроз баштенско црево,/ Онда је све остало под разно.“ (С. Б. „Зид“) Значи треба тачка. Текст се може убрзавати, ако се изоставе неки интерпункцијски знаци. То је веома успешно примењивао у својим романима Жозе Сарамаго4).  Али, најгоре је, чини ми се, (дај Боже да ми се само чини!) када су сви стихови од по једне речи, па и од по једног слова. А значење нула! Две нуле! А ако застанеш иза сваког слова, или иза сваке речи, онда би људи кажу да тај што чита такву песму јесте муцавац. Па би га још и жалили. А могли би да кажу да не зна да чита, а оно текст „жали боже“. Онога што је то написао, ако није на бини, нико не жали! Још ако има пара да то све штампа, онда ту за песнике нема места.

8  Мелодија

Мелодија је боја поезије. Њоме је прекривена песма, али песма и лежи на њој. Она излази заједно са песмом из душе песника. То је она унутрашња мелодија која се не може купити читајући врхунске песнике. Постоји и друга врста мелодије. Зовимо је спољашња. Та се може научити. Може се и наметати песми. На пример, ритам песме се може убрзавати или успоравати убацивањем разних речи које значе припев, врисак, усклик, усхићење, трзање, страх, изненађење, кукање, нарицање, наредбе, молбе… Ове се речи намештају, као пејсмејкери, углавном на почетку строфе (није обавезно да буде почетак). Угуране су под кожу песме и отуда, изнутра, снажно подстичу на прихватање духа песника. Оне регулишу количину и време протицања песниковог духа кроз крвне судове песме. Регулише се драматика. Сјајан пример за ово, може се рећи класичан, јесте Песоина „Поморска ода“5). Мада у овој поеми Песоа је увезао и једну и другу врсту мелодије. Просто су изједначене. Томе је допринело његово врхунско познавање поезије и његов геније.

Може се говорити и о мелодији језика народа. Што се тешко може докучити, и што се нарочито види приликом читања превода. У истинској поезији, у књижевности уопште, важана је мелодија језика народа. Нису сви језици једнако певљиви. Нису се сви језици рађали да би били италијански. Поезија која подстиче интелект се чује када се чита. То је могуће само ако се из дубине душе познаје језик народа на коме је писана. У питању је духовни ритам. А Црњански9) каже: „Ритам је екстаза.“

9  Соц

Финоћа, углађеност, писања (стварања) је повезана са језиком уопште. Ако је народ „курвински“ онда је углађеност на вишем ступњу. Чак и када песник (писац, уметник) промени средину и прикључи се неком „курвинскијем“ народу свакако ће понешто „купити“ у новој средини. Мора да опреми своје ново стваралачко станиште новим намештајем. Али оно што му је језик његовог народа подарио то му остаје. Као соц! То нико, никаква сила па ни тај уметник, не може да преправи. То је душа. Временом се стврдне, а онда почне да пуца.

 

10   Подупирање

Владан Десница5)пише да у књижевном делу свака реченица мора бити уметничка. Томе би требало тежити. Али се не би могла пренебрегнути чињеница да се књижевна критика, есеји, огледи, студије… по  садржају, композицији, намери… разликују од поезије, приче, романа, драме… па се тамо морају наћи и реченице фактографскога карактера које имају улогу информатора. Иако, мора се признати да  тврдња Бранка Миљковића2)да се и Ајнштајн може препевати сасвим подупире Десницу.

 

11    Ограде неће бити

Поезија је толико велика и моћна да под њеном палицом и живот и смрт бивају кротки. Играју и певају како она хоће. И она са њима. И расте испочетка. А шта је то што ће вући нову поезију о томе ће одлучивати песници и остали креативни посленици. Јер између науке и поезије неће бити ограде. А и кола и плугове не вуку као некад волови и коњи. Бразда поезије ће бити дужа и дубља. Она ће ићи до краја света, а тога краја нема. На то указује и Ловећенски тајновидац: „… што је скупа ово свеколико/ до општега оца поезија?“ („Луча микрокозма“8) ). Дакле, свет је недељив од поезије. Она је космос.

 

 

12    Коректно

Избегавао сам да читам неке песнике, нисам хтео да личим на њих. Нарочито сам то практиковао у фази писање неке своје књиге. Када је књига била готова, онда сам у своме рукопису наилазио на идеје из њихових књига. То значи да време стварања утиче на дело. И то значајно. Да би све било коректно требало би одстранити део из рукописа који личи на туђи рукопис, или означити тај део.

 

Да је све речено, па још и записано, није! Има много старих тема, а има и нових. И средства за обраду теме могу бити различита. Може бити слика, скулптура, песма…на тему МАЈКА. Часопис „Буктиња“ ових дана припрема тематски број на тему родитељи, отац, мајка. Има и нових поетских захвата у самој поезији. Има и нових материјала, од гвожђа, алуминијума, до пластике… Један је скулптор правио фигуре само од кашика… Дакле, далеко је од тога да је све речено, и на старе, класичне теме (Бог, отаџбина, родитељи, браћа сестре, љубав…) се може рећи нешто ново. Није на одмет бити обазрив и још једанпут прегледати рукопис.

 

13    За хришћанство

За хришћанство (и друге религије нису одмакле) људи су се борили углавном нехришћанским средствима. Не јеванђељем, него копљем, мачем, док нису стигли до атома! Зидови цркава су препуни светих ратника. И оних који су их инспирисали. А свецима су повадили очи. Нешто би у том циркусу ипак требало мењати. За почетак, да променимо кулиса. Људи мењају свет. Ваљда ће доћи ред и на нас. Господе смилуј се и помилуј нас!

 

14   Верско питање

Не постоје материјални докази да је поезија испред свега. Не постоје ни да постоји Бог, па ипак верујемо у њега. Не видим ниједан разлог да не верујемо у поезију.

 

15   Практично писање

Ако хоћете да обрадите неки лик, на пример, диктатора, онда га најпре обучете у неку дречаву униформу, накачите му ордење, потом нађете неку џукелу, неког загуљеног типа из комшилука, из вароши, који је грозан, а кога много мрзите, кога се сви заједно са вама боје, и кренете да га описујете, како устаје, како хода, како једе, како гледа, како говори, како кашље, како се односи… али искрено. И то је то.

Можете решити да пишете о некој животињи, о просторији, о некој ствари… Узмете, рецимо, дугме и почнете да постављате питања, зашто има четири рупе, зашто три, шта ће му две рупе, шта ће му уопште рупе, зашто је црвено, зашто није пола плаво а пола зелено, зашто није од рога, него је од гвожђа, зашто и зашто, и успут одговарате и убаците, ако волите да компликујете живот, и понеку жену, може и своју, или комшику! И то је то.

Ако хоћете да насликате добрицу, онда је најбоље, а и наједноставније, да вам прототип буде мајка. Јер, ко не воли своју мајку тај је комплетан идиот, па од њега не треба очекивати никакав текст. За лепоту би могла као прототип да послужи и сестра. У оба случаја реч је о лепоти душе.

Ако никога не мрзите, то вам је исто као да никога не волите! Не видим никакав разлог да то не признате. Мада, постоји у том случају могућност да вам други то не признају!

 

16    ***

 

Кад човек зађе у неке године

и почне да се ослања на штап,

а не на мисао,

то значи да је дошло време које је чекао.

Не мора више да чека.

Не мора ни на кога да се обазире.

Може слободно да иде.

——————————————————————————————————————————————————–

1)      Матија Бећковић, Слава Теби Боже, Београд, Политика, 29.8.2015.

 

2)      Беседа Матије Бећковића  на промоцији књиге „Криво дрво“ Стојана

Богдановића,  Народна библиотека „Стеван Сремац“, 2014, Ниш.

 

3)      Рајко Благојевић, Манифести сигнализма, Савременик плус,231-232-233/

2015, Београд.

 

4)      Стојан Богдановић, Јеванђеље по Сарамагу, Савременик+, Београд, 2013.

 

5)      Владан Десница,  Записи о умјетности, Кругови, Загреб, 4-5, 1952.

 

6)      Љубиша Коцић, Математика и естетика, СКЦ, Ниш, 2003.

7)      Фернандо Песоа, Познати странац, Паидеиа, Београд, 2011.

8)     Петар II Петровић Његош, Луча микрокозма, ВЕСМАРК, Нови Београд,

2003.

 

9)    Милош Црњански, Есеји и прикази, Књижевна заједница Новог Сада,

1991.

 

10)     Антон Павлович Чехов, Изабране приповетке, Завод за уџбенике,

Београд,