Стојан Богдановић

ПРОЗОР(И) ЗОРАНА М. МАНДИЋА

О Новим малим насловима из књиге Зорана М. Мандића Одбрана избора, Врање: Књижевна заједница „Борисав Станковић“, 2018.

         Зоран Мандић ми је јавио да ће ми послати књигу. Када добих књигу видех да су то три књиге. Не, није ми се учинило. У његовој књизи Одбрана избора су три књиге. По њему, прва је Систем са поднасловом као насловом Нови мали наслови. Систем је и наслов првог од 37 (малих) есеја. Реч је о мини расправи о хришћанској доктрини, о Божјим заповестима којима се устројава систем. Систем садржи и обавезно упутство са апелом за повратак Новом завету. Друга књига, по њему, под истим насловом, Одбрана избора, као и цела књига састоји се из две књиге, Нове песме (32 песеме) и Мишљења и коментари (18 мини есеја).

Овде ћу изнети како се види књига, по моме, Нови мали наслови кроз мој прозор.

Кад пођох на спавање уобичајено понесох књигу. Отворих Прозор, прозори иначе служе да би се отварали и затварали. Отуд ме запахну Мандићева мисао. Омами ме. Почех да се вртим. Читам, па окренем лист. И тако неколико пута. Видим да не могу то баш тако лако да прогутам па да се окренем на другу страну и да заспим као да ништа није било. Неће.

Устанем и узмем плајваз. Зашиљим га. И почнем да чешљам. Опет неће. Све је лепо и питко написано. Сложено. Крцато мислима. Иако свуда има по једна главна мисао потребан је чешаљ. И то два. Један који чешља крупне мисли и један који чешља онда када сте причу превели на свој језик, тј. када вам се учинило да сте је разумели. Онда чешљате полако густим чешљем. И у уживате.

Реч је о мини есејима који су истовремено чеховљевски кратке приче, а за неке од њих се може рећи и да су песме у прози. Језик је математички исцизелиран. То је стил. Не личе на школске есеје. Не личе ни на које познате. А нема ни много цитирања. Зоран М. Мандић је свестан да су велике теме оне најмање, оне које су у нама или у нашем окружењу.

Отворим поново Мандићев Прозор. Није добро отворити истовремено и врата јер би вам промаја у глави развејала мисли. Кренем у шетњу кроз књигу. Намера ми је била да разгрћем мисли. Али као у шаху мораш неке фигуре – мисли, да елиминишеш, да их склониш са табле, како би се ситуација разбистрила пре доношења одлуке који потез да одиграш, коју мисао да пригрлиш. Наравно, мора се првенствено водити рачуна о краљу – о главној мисли, и о краљици – о лепоти.  Тако дођох до наслова Шетња који бих препоручио као образац против „алергијских упала текста и крвних судова“, против „постмодернистичких теорија преписивања“ и против шетње у књижевним просторима у којима влада „преварантски дух и лажни књижевни кредибилитет“. Шетња служи за прибављање мисли, за њихово пребирање, напосе и за смањивање употребе бета блокатора. Она служи за побољшање циркулације мисли и крви. Не мастила, мисли!

При крају прве књиге, по моме, Мандић је кратко написао, Скупљачи туђег перја. То су они који стално некога нешто цитирају. Хоће да покажу тзв. ученост.  „Има и оних дежурних друштвених и ‘независних’ аналитичара и критичара, са угледом и без њега, финансираних из центара супртстављених политичких кругова, који ће иронично рећи – да је и ‘неучествовање’ у борби за углед, освајање угледа у сурово нечему(???), уморно недефинисаном и неуморно напуштеном којекаквом послу, ругање са собом и другима…“ (Углед)

„Употреба цитата је гора од употребе човека свиклог на болести интелектуалног немара скупљача туђег перја.“ – пише Мандић. Наравно, он мисли на цитирања у есејима, а не у критичким текстовима у којима би до изражаја дошле и мисли аутора књиге, или текста, коју критикујемо. Ово не значи да Мандић не уважава туђе мишљење него значи да има своје мишљење и да се је потрудио да га уобличи, да га напише. Да скратим причу, не (при)личи гаврану пауново перје.

Одавно сам прихватио мишљење Владана Деснице да есеј сматра уметничким делом. Мора да има песничку жичку. Ако није уметничко дело, онда и није есеј. Управо такви су есеји Зорана М. Мандића.

Мандић се успут сасвим природно понаша. О се поздравља са апатинским скулптурама и са уживањем посматра како се људи са њима рукују, а многи застану и да са њима поразговарају. Изгледају му убедљиво. Ауторитативно. Не размишља о оним Микеланђеловим. Ове су његове. Виде се кроз прозор. Мандић има свој Прозор. Он кроз њега боље види него обични смртници који отварају прозор само проветравања ради.

Прозор је симбол светлости. Он означава наду да се може изаћи из тешкоће.

На прозорима су код нас, због веровања, прозорска окна смештана у рамове који су имали бар по једну пречку усправну и по једну хоризонталну, тако да су те пречке чиниле најпознатији симбол хришћанства – крст, који је штитио од урокљивих погледа кроз прозор, па и од уласка ђавола кроз стаклени прозор.

Често се у разним ситуацијама користи израз „прозор у свет“! Мандићева књига Одбрана избора је, свакако, један од таквих прозора.

Под прозором су се певале песме…

Кроз прозор се слушају славуји…

Кроз прозор улази сунце.

Кроз прозор излази дим.

Кроз прозор баба крпом истерује муве.

На прозорима ставаљају мреже против комараца.

Прозор није обична рупа.

Прозор отвара очи.

Затворски прозор је цинизам. Зато нас Зоран Мандић и ослобађа затвора. Али нас уводи у лавиринт „ћораве кутије“ која симболизује Мала места.

Рабиндранат Тагоре тврди: „Човек је по природи уметник.“ Знано је да перецепција зависи од рецепције, тј. од рецептора. Зна се, такође, да је поглед завистан од ока и да је слика коју човек прима преко ока „наопако“. Човек човека гледа наглавачке. Тек у мозгу се формира слика какву човек има о физичком изгледу човека кога гледа. Значи, слика о физичком изгледу не зависи само од рецептора, од ока, већ и од посматрача – од „уметника“. Дакле није све ни у прозору!

Мрави улазе и излазе кроз рупицу поред прозора. Није их брига да ли је прозор отворен или затворен. И Мандић користи рупице. Он улази у разне поре друштвених проблема. И није га страх да из мрака друштва, из мрачних дубина људских бесловесности,  изнесе на видело мрачне пошасти људских измишљотина, последице на силу увођеног неолиберализма, сиву економију, грамзивост – за шаку долара, и стави у свој Излог своје радње Одбрана избора како би сви видели гадости нашег система.

Мандић је у својој књизи изнео доказе да прозори не служе само да кроз њих зрикнете, да баците поглед, да се огледате, да нахраните голубове и кад се сетите да их оперете.

Питање је да ли могу да одбраним овај мој „избор“. Зоран М. Мандић је високо подигао лествицу. Али изабрао сам Одбрану избора! Није ми циљ да је прескочим. Задовољио бих се да бар доскочим. И то не због себе, не ни због Зорана М. Мандића, него због његове књиге, која је заиста сјајна.

2018815, Ниш

1001

Вучићу би требало судити за помагање у злочиначком удруживању са Американцима у вези са Гвантанамом!
У сваком случају требало би му обезбедити место у неком од престижних српских затвора.
Американци су одавно од Србије направили затвор.
Сада га пуне уз свесрдну подршку српске владе.

1002

Поезије и љубави никада доста,
Али за њих се треба борити!

1003

Докурчили су ми и Вучић и Гвантанамао и онај Скот и они његови скотови!

1004

BOLJE JE PROMENITI VLAST,
ALI JE LAKŠE PROMENITI STRANKU!

1005

ГВАНТАНАМО СЕ ЗАТВАРА, СРБИЈА СЕ ОТВАРА!

1006

Није важно ко је измислио Бога, нити је важно које је Он боје, важно је да Он постоји.

1007

Ако је војска добра, онда је најбоље да је у касарнама!

1008

Полиција увек дође на готово!

1009

Код нас би реч политичар могла да се преведе као смутљивац!
Наравно да у глави имам протитип тога.

1010

Лепа жена лако нађе излаз из лавиринта!

1011

Лепе жене нису само за гледање и мирисање.

1012

Жене осветљавају планету, а Тесла је нешто друго!

1013

Неки људи мисле да је жена створена за кување притом заборављају да има жилавих жена.

1014

Човек открије жену тек када је скува!

1015

Неким људима сметају жене.
Зар нису будале?

1016

Примећујем одавде да су се многи одушевили Ердогановим потезима, а заборавили су на нашег Ердогана!

1017

Да ли ће и београдски паша отказати Америма?!

1018

Могли би да нам испоруче бар Блера!

1019

Да ли је могуће да су у Србији сви полудели па им је због тога свима све лепо?!

1020

Џабе сте се секирали, од Београда на води нема ништа без воденице и воденичара!

1021

У Србији је тренутна ситуација: Црко коњ!

10228

Мандатар је изгубљен случај,
Још трага!

10239

More, ako hoćete leba, onda motke u šake!

1024

Bez brige, Sunce će prolaziti i bez vas!

1025

Нема леба без мотке!

1026

Ако сте се намучили, не секирајте се, проћи ће. Све ће проћи.

1027

ПОДСЕЋАЊЕ
Гимназија коју је Охриду даровао краљ Александар Карађорђевић, која је носила краљево име, сада се зове Св. Климент Охридски. О дародавцу и оснивачу нема трагова. Скинут је и барељеф са краљевим ликом. Уместо њега постављен је Св. Климент.
Слична је ситуација у Љубљани. Универзу у Љубљани је направио краљ Александар и носила је његово име. Пре двадесетак година је на згради постојала плоча о томе. Плоча је скинута, а Универза је добила име Едварда Кардеља, који је као што знамо рушио Краљевину Југославију, а његова заслуга за оснивање Универзе је две нуле.

1028

ИПАК ЈЕ СВЕТ САМО МИСАО!

1029

Стара изрека каже, Не мешајте бабе и жабе. Мислим да им мешање треба препустити. Боље ће то одрадити него овај сметењак. Није крив, насмео се, још кад је мали био.

1030

Док ви спавате, они краду!

1031

И Сунце може ослепети човека.
Није лоше да човек повремено буде у мраку,
Али не претерујте.

1032

Робија је гадна работа,
А за неке би била милина.

1033

Ако је робија цивилизацијско достигнуће, онда би сви наши политичари морали бити на робији и то на почетку мандата. После је касно.

1034

Важно је стићи, али треба и утећи!

1035

Смрт боли само оне који преживе!

1036

УВЕШЋЕ НАС У РАТ
А НЕЋЕ НАС ОДБРАНИТИ!

1037

Истина највише боли,
Зато је она најбољи лек!

1038

НА СРБИЈУ НАЛЕГЛА МАГЛА,
НИШТА СЕ НЕ ВИДИ!

1039

ИДЕМ У КЊАЖЕВАЦ НА ВАШАР,
ПОКИСНУЋЕМО У НЕКОЈ КАФАНИ!

1040

СВЕТИ ИЛИЈА У КЊАЖЕВЦУ
А шприцери ладни, па млого-бели свет. Покисосмо. Није нам требао кишобран. Срећом нисам од шећера иначе бих се сав растопио. Али боље је човек да покисне него да прокисне.

1041

После сваке конференције за штампу
сви се надају да се више неће појављивати.
Али, јебига!

1042

САВРЕМАНА НЕДОУМИЦА

У старо добро време када је човек био храбар говорило се у моме селу, а и у другим српским селима, да тај има муда. Сад су села празна па нема ко то ни да каже, а ни да чује. Дошло време да је важна само гузица. Неки људи, богме, живе само за своју гузицу, а други живе од ње, а они трећи се само трте. Па сад ви видите шта је важније.

1043

Ма, и ја понекад дрндам вуну!

1044

Сад кад почне да сриче слова, па да замуцкује, па да се пренемаже, ма нек се носи…

1045

Ми и даље славимо славу, а ови нек си јебу матер!

1046

Ако вас баш ништа никада не боли,
Онда нисте нормални!

1047

Данас ће премијер срицати слова. Одржаће јавни час. Учиће српске посланике да слушају глупе говоре, што они знају, али се праве блесави, а немају потребу за тим. За време часа нико не сме да излази по ради себе! Срећа да је Бог створио памперс пелене ионако све то неописиво смрди!

10482194

ЛАЖЕМ СЕБЕ ДА МИ ЈЕ ЛЕПО,
АЛИ НЕ ПОМАЖЕ!

1049

Паметан је, али не знам на кога се изметнуо!

1050

Пре су викали, Вучићу педеру.
Више нема потребе.

Опозиција је прозукла!

У скупштини се једни трте, други се гузе, а све је то непотребно. Зна се како се деца праве.

1051

Испаде да су најбоље црвљиве јабуке.

1052

Човеку је једино светло мисао.
Све остало је мрак.
И већина ствари су тамо.

1053

Кад знате, што питате?

1054

Увек је тешко туцати камен!

1055

Крчка се, само још да се запржи!

1056

Што се мене тиче,
Нису нам потребни ни Вучић, ни Бајден, ни НАТО!

1057

Бајден је одлетео као Милосрдни анђео.
Чекамо бумеранг.

1058

Хрвати су наше старе муштерије!

1059

Богдановићи сви и свуда!

1060

Nemojte misliti da sam zaboravio da je onaj Vučićev priјatelj Bajden bitanga!

1061

Баш сам мислио да смо се курталисали Хрвата,
А они се опет трте!

1062

Нико не треба да брине за своју пензију јер ће му је одузети чим је стекне.

1063

Остали у нам само Амери,
И њих ће пречукамо.

1064

Гледао сам ноћас оне јадне Аустралијанце и тако сам избегао Вучића.

1065

Што они не знају није наше,
Наше је да ми знамо!

1066

Знао сам, али сам волео да наши победе…

1067

У Србији се боље живи само у причама премијера!

1068

Синоћ се премијер здушно трудио да одбрани Андрију.
Шта ће то Андрији?

1069

Да бисте нешто начукали први услов је да имате чук.
Често је довољна и чука!

1070

Дрва се не цепају ударањем главом о зид!

1071

ПРИЈАТЕЉИ СУ ТУ ДА ТЕ ВОЛЕ И ДА ТЕ БОЛЕ!

1072

Најбољи разговор је ћутање.

1073

Да ли се историја бави само лудацима?

1074

Премијер је имао састанак, затворен за јавност, са дипломатским кором. Шта је то што цео свет треба да зна
једино за српски народ да је тајна?!

1075

У Београд долази Миле Додик да му га крше, или да му га накрше? Видећемо када се појави дим. А ако се дим не појави значи да су већ попушили.

10762

Ми чекамо прави референдум.
Као кримски, на пример.
Неки би чак да изађу из Европе,
а онолики свет хрли у Европу.
То већ није нормално!

1077

Ако ти је горко у устима, онда само љуто помаже!

1078

Док се вратите са бувљака контејнери ће бити празни!

1079

И најгора опозиција је одлична,
Али ми немамо никакву!

1080

Милорaд Додик каже, Ми нисмо Босански Срби, ми смо Срби.
Е, сад се ја питам шта смо ми?

1081

Коње би требало заштити од људи!

1082

Колико год могу да повуку коњи не могу да извуку државу из блата. А ни волови!

1083

Коњ није скакавац, али може да буде зеленко!

1084

Ко уме да чита између редова може да прође кроз иглене уши!

1085

Одавно сам почео да копам тунел и дошао сам скоро до краја.
До краја живота. Неки тврде да је тамо светло, а мени је пао мрак на очи.

1086

МУЋЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

И ако га не гледате, ако искључите телевизор, нема вам спаса. Он ће вам нешто сместити и када спавате. На годишњи одмор нисте ишли, а и нећете. За то се ви не брините. Ту је он да брине да вам се то не би десило. Ништа вам се неће десити осим задеса. Књиге за децу ћете некако намакнути. Макар старе. А патике догодине. Деци и не требају нове књиге. Можете им на бувљаку купити нове, ганц нове, докторате. Не морате босу децу да сецате по бувљаку. Са тим докторатима се могу запослити само у влади. У најгорм случају постаће министри. А онда сте најебали. Најебаће и други, али то ништа неће бити ново нити ће их изненадити. Немојте искључивати тв можда ће се појавити нешто смешно из комшилука. Ако ништа друго пребиће вашу децу. Онако по усташки. После бар не морају да иду у школу. А докторат, то смо већ написали, можете добити јевтино на бувљаку. Ако мало сачекате, можда ће деца добијати докторате заједно са чланском картом неке напредне странке. Муће, муће наше, сваки је почетак тежак, а школска година дугачка као државна служба. Некада је била танка и дугачка. Сад се погојила.

1087

Декарт је јашући на сумњи догурао до генерала.
А ја због ње не могу да заспим.

1088

Народ је почео да зазире од ових педера.
Боје се људи да их не заскоче
И да им не смање плате и пензије.
Када нема пара нема ни струје.
А у мраку свако може да ти га крне.
За све то као надокнаду добијеш параду!

1089

Сви су зинули у Вучића и у педере, као да су они неки!

1090

Данас је 132. рођендан Железница Србије.
Оде воз!

1091

VLADA JE ODLIČNA, NEGO NE VALJA NAROD!
PREMIJERU NE VALJA SOPSTVENI NAROD!

1092

Све нешто кријете, а сви знају о чему је реч!

1093

Морам да затворим врата,
Убиће ме промаја,
А и стихове ће ми развејати.

1094

Сад им па криво што их нико не јебава!

1095

Са висине Он све смирено посматра,
Смејуљи се
И на тај начин оправдава
Своје и моје постојање.

1096

Седим у дну собе
И сам себе лажем
Да сам добро.

1097

Само нешто чекате,
Е, не може тако!
Мораћете мало да мрднете гузицу.

1098

На овом свету има толико добрих и паметних људи а ви се највише радујете када нешто огавно напишем о тој будали!

1099

Био сам на пијаци,
Само да видим цене.
Остало је скупо.

1100

СУТРА ЈЕ ГЛАСАЊЕ!
Немам право гласа,
А баш бих гласао против Вучића.
Ни раније нисам гласао за битанге.
Гласајте против рата!

1101

Мир вам је осигуран на крају,
Гласајте за живот!

1102

Малена,
Гласање је завршено.
Закључај врата,

Сад је време…

1103

Секс се не пије на екс!

1104

Велика јебачина одавно траје,
Немојте себи дозволити луксуз да останете суви!

1105

Због проклетог раjсфершлуса одлучио сам да не облачим панталоне док траје гасање, јер у то време је угашен телевизор и сва светла. Тако ће бити док и ми не угасимо. Хајде, Малена, не могу више да чекам, зајебаће ме неки политичар – неки говнар.

1106

Сви сте се смрзли,
Као да се они други ничега не боје!

1107

Ко год се врати у Србију види да ту не влада никаква логика. Тако је било и пре само нису видели. Иностранство рађа носталгију и отвара друге очи.

1108

ГРАЂАНИ НЕ МОРАЈУ ДА БРИНУ,
НАДРЉАЋЕ,
АЛИ САМО ОНИ КОЈИ СЕ НИСУ ПРЕСЕЛИЛИ!

1109

Не бојте се Чанка,
Опасан је празан Чанак!
Од њега нас неће спасити ни гробар
Ни они силни министри и саветници
Који за сваку владу
Купе нови докторат!

Ова мешина је пуна.

1110

Да би референдум био успешан
Мора се организовати
Као на Криму,
Као у Шкотској,
Као Брегзит,
Као на Косову…

1111

Pепублика Српска је нешто посебно,
Она је СРПСКА!

1112

Како отићи а не осврнути се на бол у души кад све те гуши и буши као да су у питању уши и нико да нањуши шта се то тамо пуши и зашто се свет стално гради и руши. Зашто, бре?!

1113

NI IZBEGLICE NE ŽELE DA OSTANU U SRBIJI!

1114

ILUZIJE SU RAZBIJENE, KORUPCIJA DAJE REZULTATE, ALI SMANJUJE PENZIJE I PLATE. OSTATAK PETOG OKTOBRA SE PRESELIO NA DEDINJE A GLAVNI AKTERI SU POD ZEMLJOM, AKO NISU U HAGU.

1115

Не треба трчати за светом.
Ако не можете испред,
Направите свој свет!

1116

Човек је највећи само у свом свету!

1117

ДАНАС ЈЕ ПАРАСТОС ПЕТОМ ОКТОБРУ,
СЛАВИ СЕ НА ДЕДИЊУ.

1118

Све ми је кисело,
Фали само купус и грејана.

1119

Власт не зна за шалу,
Зајебава озбиљно!

1120

Ми Нишлије смо платили,
Сада чекамо Вучића да нам укључи грејање.
А ви како сте?

1121

Сви хоће Трепчу,
А сaмо Срби хоће да је отму својој деци!

1122

На српском бувљаку су Трепча, Бор, ЕПС, Телеком…
А ви, ако сте добро, да не кваримо!

1123

Да не буде заблуде,
И Република Српска је на продају,
Само се прави пазар!

Утврђује се да ли ће на комаде или ђутуре!

1124

Чисти се Ниш,
Долази Вучић.
Све ће нас почистити!

1125

Од када сам непокретан,
Постао сам стуб куће.

1126

Нишлије се не надају да ће им премијер вратити паре које им је отео!

1127

И писац би требао да буде човек, бар понекад!
Велики писци нису кукaвице и воајери.
Праве писце озбиљно читају једино њихови противници.

1128

Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу!

1129

Јуче написах: Нобелов комитет мисли да је поезија свирање курцу. И сви који су коментарисали ову моју објаву су се хватали за тај курац.

1130

Ако човек мора да се преда
Било би добро да изабере праву страну!

1131

Вучић се јуче гадно замерио женама. Најебо је. Мушкарцима се замерао и раније, али они су сероње, тако да од њих увек испадну само говна. Ја се уздам у жене. Ако му оне не доакају, онда смо најебали сви. Боље он него ми.

1132

Ниш је окупиран.
Видећемо да ли ће прорадити Бубањ?!

1133

Немојте мислити да сам вас заборавио. Жалите се на блокаде на фејсбуку. Не знате ви шта је блокада. Дођите мало у Ниш, па ћете видети. Закрчене улице, као мечка да игра! Једва извукох живу главу!

1134

Помагајте, људи!
Како да се откачим од овога Вучића,
Пући ће ми телевизор
Пуца ми глава,
Пуца ми…

1135

Шта ли смо Богу згрешили, те се ови довукоше и у Ниш. И досад нисмо имали вајде од њих, али бар нам је била мирна глава. А сада имамо и штету. Мишљах да ће бар улице почистити. Ништа од тога. Дошли су нас да почисте. Такви су ваздан у Ниш долазили да нешто мазну, или да нам нешто увале. Неће се они ту зауставити. Доћи ће и код вас.

1136

Нико бре, да призна да је будала, да је идиот…
Све паметњаковићи,
Све знају,
Све саме незналице!

1137

У природи је правило да се када дође време напусте родитељи и да се самостално живи од свог рада. Нигде није речено шта се десило са бабом и дедом. Да ли их је завејао снег? Да ли су птице сахраниле песму? Где су учитељи? Да ли су се сви винули на небо? Нема ни корепетитора, ни диригента. Остали су само промукли понављачи и глувонеме убице. Ни фијук, ни хук, ништа. Ништа се не чује. Мук. А човек мртав, или је отишао у инистранство да доведе помоћ, па остао тамо. Мора да је тако. Овде или намо, свеједно је мртав.

1138

Људи се вежу за реч, а песници за срце!

1139

Клупко се одмотава тек када маче почне по њему да скаче!

1140

Не може се на другу обалу у чамцу од флис папира!

1141

Ако човек није мајмун,
Ухватиће се за жену,
А не за грану!

1142

A što se tiče plata i penzija znali smo da laže, samo čekamo potvrdu od lopova iz M M F -a.

1143

Трн је на правом месту само у здравој пети!

1144

Човек се невероватно добро осећа када се испразни, макар да није реч о песми.

1145

Нисте ваљда очекивали да ће одржати реч?!
Чак му и измишљање афера више не иде као раније?!
Уместо плата и пензија добићете…

1146

У Топоници би му било добро!

1147

KО ХОЋЕ СА МАЧКОМ ДА СЕ ИГРА МОРА ДА ПРИСТАНЕ НА УЛОГУ МИША!

1148

НЕМА ЖИВОТА БЕЗ ЖЕНА И БЕЗ БОЊИНСКЕ РАКИЈЕ!

1149

ОВИ НАМ ПОНОВО УВОДЕ САНКЦИЈЕ,
НАЈЕБАЛИ СУ!

1150

Неки чекају роду, неки чекају поштара, а ми кога чекамо?

1151

GOVORIM JA DA BI MU NAJBOLJE BILO U TOPONICI. TAMO BI BIO SIGURAN I POD STRUČNIM NADZOROM. BOLJE BI GA ČUVALI OD POLICIJE.

1522

Još dugo ćemo čekati pravu vest.

1153

Ništa mu nije, samo je lud!

1154

Ако нема места у Топоници, има у КП дому.

1155

Само се ви надајте, а знате врло добро да нико неће да прља руке.

1156

Морам признати да ми се не свиђају они СКОТОВИ што вештичаре по Београду.

1157

Савамала је Скотова, а фантом је наш!

1158

Реч птица је женског рода, а покрива и мушкарце.

1159

Пријатељство зависи од љубави, а сродство од крви.

1160

СУЗЕ СУ СЛАНЕ, А ПЛАКАЊЕ ЈЕ ГОРАКО!

11611

Пријатељство зацељује ране на души. Маже се преко ране танко као маст на лебац. Стално. Оно не дозвољава да се ране инфицирају, да се загаде.

1162

ЦРВ ЈЕ СЛОБОДАН САМО У ЗДРАВОЈ ЈАБУЦИ!

1163

Крв не преноси пријатељство.
Пријатељство није сида.

1164

Ако немаш кинту, онда је пијац велики секс!

1165

Наше је да обележимо земљу,
Да забодемо крст.

1166

Све белосветске але су зинуле на наше Косово,
Само српски премијер каже да косовска имовина ништа не вреди!

1167

Вучић извози Косово у Европу!

1168

Није то мајска киша.
Нису у питању ни поплаве.
Ово је киша која бије у главу и када пар минута не пада.
Ово је она киша која (и)зазива мрачне мисли.
Ово је она киша коју и сељаци мрзе.

1169

Кажу да је у Америци лудница,
Нису били у Србији.

1170

Како ће сада Вучић да трампи Хилари?

1171

Сад сви жале Килари!

1172

Ове бомбе што их баца владајућа коалиција су горе од оних натовских!

1173

Килари оде у историју,
Ко ће сада да ми га потапше!

1174

Вучић даде паре Клинтону,
Бомбардовање може да почне!

1175

Људи умиру, а вама се јебе!

1176

Svinja jeste pametna, ali je životinja!

1177

Kilari ode,
Ne znam šta čeka ovaj kreten?

1178

Некад су људи спавали са овцама.
Сада нема ни људи ни оваца.

Ко у клин, ко у плочу, а ја у провалију!

1179

Боље би нам било да је премијер мање паметан, мање би нас коштале његове глупости!

1180

Знам, чекате да опалим оног педера!

1181

Нису сви британски новинари педери,
Неки су курве.

1182

Ако хоћете да знате на шта се пецају кленови изађите сабајле на фејс.

1183

Просветари мисле да би неко други требало да им прави децу!

1184

Просветари ће добити највећи део онога што им је отето.

1185

Улога премијера је да замајава просветаре док не ишчезну.

1186

Земљу нашу треба да засејемо, а не да засеремо!

1187

Да нам земља не би била пуста
Наше је да је обележимо,
Да забодемо крст.

1188

Нашу земљу би требало засејати нашом културом.

1189

КАЛАУЗ

Песма је кључ за све браве,
Откључава сваку душу!

1190

Мудра коалиција, Зукорлић-Вучић, скраћује рокове градње. Уз асистенцију полиције спроводи безакоње.

1191

По Вучићу, ако би председник био из опозиције, он би стално звоцао.
Дакле,најбоља би била диктатура?!

1192

Не аје, лаје!

1193

Није важно које је боје мачка,
Важно је да зна да лови мужеве!

1194

Спремам се за изборе,
Јебаћу им мајку.

1195

Од два зла човек увек изабере најгоре!

1196

Овде су се сви смрзли.
Боје се да ће Вучић поново победити на изборима.

1197

Нека се јави ко је ово смислио?
Тај је измислио цео свет.

1198

Камен се не окреће према сунцу!

1199

Камен је старо злопамтило ударићете у њега и када се не надате!

1200

Ако рано укључите тв велика је вероватноћа да ћете наићи на неког лудака, или бар на будалу!

1201

Напредњаци ће на априлске изборе доћи хеликоптером.
Ваше је само да гласате.

1202

Савамалу ће рашчишћавати следеће владе!
Ваше је само да гласате.

1203

Матео Ренци није прошао и даде оставку,
А ови наши оду тек кад их утепају!

1204

Избори се организују онда када немаш избора!

1205

Вучић ће задржати Гробара док нас све не покопају!

1206

БУЏЕТ СВЕ БОЉИ,
НАРОД СВЕ ГЛАДНИЈИ!

1207

КАДА БУДЕМО СТИГЛИ ДО ТЕ ЕВРОПЕ
БАР ЋЕМО БИТИ САМИ.

1208

ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ НАПРЕГНЕМО,
ДА СКУПИМО ПАРЕ ЗА МИРАЗ БОРСКОМ РУДНИКУ.

1209

Чим неки хрватски политичар почне да једе г…а, наши политичари се сексуално узбуде и виртуелно им ј…у мајку и све остало по списку.

1210

ПАЖЊА,
ДИЈАЛЕКТ ≠ ЖАРГОН!

1211

У Србији нико ни у шта не верује,
Али сви се крсте!

1212

У Србији су сада најевтиније оне најскупље главе!

1213

У Србији је живот јевтин, а смрт је невероватно скупа.
Немојте дозволити да други плаћа за вас!

1214

У Србији су политичари појели сва говна,
Даље ће морати да их хране у затворима!

1215

НАЈСКУПЉЕ ГЛАВЕ СУ НАЈЈЕВТИНИЈЕ.
ТО ЈЕ ДРЖАВА!!!

1216

ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ УБИЈАТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1217367

НИ СМРТ НИЈЕ УВЕК ТАЧКА.

2368

Многи људи не сеју пшеницу,
Али раде испод жита!

1218

Ако завезаних очију прескачете шенгенски зид постоји могућност да упаднете у септичку јаму!

1219

Са усташама,
Јок!
Макар вечито остали у Србији.

1220

Ако морам да бирам између Томе и Вучића,
Онда нећу ниједног од њих.

1221

Ако хоћеш да се бар мало осећаш као човек,
Избриши диктатора из своје памети!

1222

Политичари увек нађу неко глупо оправдање за наоружавање
Које плаћају туђим главама!

1223

Срби нису глупи,
А одакле им они политичари….

1224

Једне будале мисле да су Срби глупи,
А оне друге мисле да су много паметни.
Будале једне, ништа не мисле!

1225

ВЕЋИНА ЉУДИ БЕЖИ ОД ОЗБИЉНЕ КЊИГЕ КАО ЂАВО ОД КРСТА.
ОВО ПРВО САМ ВИДЕО, А ЗА ДРУГО САМ ЧУО!

1226

Можда Бог не постоји,
Али њему више верујем него диктатору!

1227

Чим вас човек остави за тренутак ви направите срање, гласате за лопове!

232879

Прођоше времена деоба,власти, смрти…
Доживесмо да дође и време хохштаплера.

1229

Ови истераше терористе из Алепа на чистац,
Код нас су разбојници још на власти!

1230

Камен међаш опомиње комшије,
Али не и њихове краве!

1231

И камењарке су прешле на асфалт.

1232

Сваки камен тражи свога Сизифа

1233

Крајпуташ поздравља само оне који су преживели.

1234

Камен је дежурно сећање.

1235

Они верују у Бога, а ја у поезију!

1236

НАШИ МЛАДИ ЉУДИ ОДАВНО ВЕЋ НАПУШТАЈУ СВОЈУ ЗЕМЉУ, ОВДЕ ДОЛАЗЕ ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ АВГАНИСТАНА, СИРИЈЕ, ПАКИСТАНА, ПА И ОНИ НЕ ЖЕЛЕ ОВДЕ ДА ОСТАНУ. ЈЕДИНО БОЛЕСНИЦИ НЕ МОГУ ДА ПОБЕГНУ ОНИМ БОЛЕСНИЦИМА НА ВЛАСТИ!

1237

Овде остају само они који не могу да побегну!
Ако и скончају, душа им одлута!

1238

За нас ће бити Нова година када ови сјашу!
Тада ћемо славити.

1239

Мигове смо имали и раније,
А памет никада!

1240

Наше тенкове су исекли за челичане у Немачкој,
Сада од Руса купују друге!

1241

Велика бука око те старудије од оружја,
А ови су добили и онај рат 1999.

1242

Стих је лепо обучена мисао.
Тако би требало да буде!

1243

Само ви КОНФАБУЛИРАЈТЕ, а деда ће да вам прави децу!

1244

О НАТАЛИТЕТУ КАО О УШТИПЦИМА

О проблему наталитета ових дана се навелико расправља. Укључили су се сви релевантни фактори: Калуђери, педери, бабе-министарке и остали говнари све до нашег заштитника који се сада бацио на старе канте зване мигови. Сви споменути су се прославили за време прошлог рата, а ми због њих још најебавамо, али деце ниоткуд. И оно мало деце које смо имали побегла су од лоше државе и од још лошијих родитеља. Баба-министарка о уштипцима, а ко пре баби њему и девојка. Ваљда су зато старлете постале државне секретарке. Нешто ће се изродити.

1245

Они што су ми ноћас писали сада спавају, а ја им отписујем!

1246

Милтон је био мајстор, али није био песник!

1247

Сви знају жеље неверног Томе једино он ништа не зна.

1248

Размишљам о кандидатури, али много је велика гужва, а долази и Карић. Међу лоповима ће бити јака конкуренција. Просто, није ми тамо место. Али не могу једноставно рећи, Нек се јебу! Бојим се шта ће се изродити. Изроди су изроди и када не гласате за њих.

1249

Ви се спрдате са том неписменом будалом,
Али он мисли озбиљно да се поново кандидује.

1250

Извините за редослед:
ЋУРУВИЈА
САВАМАЛА
ХЕЛИКОПТЕР,
ДИНКИЋ,
КАРИЋ…

1251

Права поезија својом искреношћу надмашује све.

1252

ODOCUTRA U NIŠ MIRNO KO DA SU SE SVA NIŠLIJSKA PCETA ODVUKLA ZA BEOGRAD!

1253

Nama ostade samo Nova godina sve ostalo pokradoše!

1254

U SRBIJI SU SLOBODNI SAMO LOPOVI. OSTALI SU TAOCI!

1255

Цело јутро покушавам да неком увалим нову годину, јбг нико нема лову ни за половну!

1256

КАД ИМАТЕ ПАРЕ ЗА БУРЕК ШТО СТЕ НАВАЛИЛИ НА ФЕЈСБУК?!

1257

АКО НЕ ЗНАТЕ ШТА ЈУТРОС ДА РАДИТЕ,
ЈЕБИТЕ СЕ!

1258

КУДЕ ЈЕ МРЦ
ТАМ ЈЕ И МРС!

1259

ТУПАНИ
Никада ми није било јасно, чак ни када сам ја био у питању, због чега људи журе у нову годину, због чега журе да остаре? Тупани!

1260

Што више учиш више заборављаш.
Што више заборављаш мање знаш.
Што мање знаш мање вредиш?!

1261

Заборављање доводи до мира.
Да ли је то лек?

1262

Свако ће наћи свој мир,
Само је питање тренутка.

1263

ВРЕМЕ ЛЕЧИ СВЕ И СВЕ ЗАТРЕ!

1264

Грип је као држава, мало ли дигнеш главу одмах те притегне! Не да ти да дишеш.

1265

МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ ТВРДИ ДА ЈЕ ТАЧНА ЈЕДНАКОСТ:
ЗАШТИТНИК = КУРТОН!

1266

ШТО СЕ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ИЗБОРА ТИЧЕ ПИТАЊЕ ЈЕ КАКО СЕ ЗАШТИТИ ОД КАНДИДАТА? НИ КУРТОН НЕ ПОМАЖЕ.

1267

ПРЕКО КУРТЕ И МУРТЕ СТИГОСМО ДО КУРТОНА!

1268

АКО МЛОГО ЛЕЖИШ,
ИМА ДА СЕ РАШТУМИШ!

1269

ПРЕМИЈЕР НИ САМ ВИШЕ НЕ ВЕРУЈЕ У СВОЈЕ ЛАЖИ!

1270

ШАРЕНИ ВОЗ ЈЕ БИО ШАРЕНА ЛАЖА!

1271

Има и таквих дама које не пуше увек него пуше хонорарно, а после се пуше!

1272

Не ваља кад се човек улежи!

1273

У СРБИЈИ СЕ ЉУДИ НАЈВИШЕ ПЛАШЕ ПРЕМИЈЕРОВИХ ГЛУПОСТИ.
НА ТОМУ СУ ОГУГЛАЛИ!

1274

КОД НАС У СРБИЈИ СУ САМО ПОКОЈНИЦИ ПАМЕТНИ,
А МЕЂУ ЊИМА СУ И НАШИ НАЈВЕЋИ ЈУНАЦИ!

1275

ПРЕСТАО САМ ДА БРОЈИМ ГОДИНЕ.
ПРЕЋИ ЋУ НА ВЕКОВЕ,
ПА ШТА БУДЕ!

1276

НАША ЈЕ ПРИВИЛЕГИЈА ШТО ИМАМО ПРЕМИЈЕРА ЗА КОГА НИКО ЖИВ НЕ ЗНА НА КОЈУ ЋЕ СЕ СТРАНУ РИТНУТИ!

1277

Ако човек легне не значи да ће спавати.
Зависи од жене.
Можда је брбљива.

1278

Није лоше да понекад глумите будалу,
Али пазите да вам то не пређе у навику.

1279

Гадно је када жена после низа година открије да јој се муж све време правио паметан!

1280

ОБРНУТО ЈЕ КАДА НЕШТО ОБРНЕШ.
ЗА ТО ЈЕ ПОТРЕБАН И РАЖАЊ.

1281

Велика је разлика код глумаца када будала глуми паметног или када паметан глуми будалу, а има и оних који ту разлику не уочавају. Они гласају.

1282

АКО ЧОВЕК НЕМА КИНТУ,
НИ КИТА МУ НЕ ПОМАЖЕ,
ТВРДИ ГА МОЈА КОМШИКА.

1283

НАЈОПАСНИЈЕ СУ БУДАЛЕ КОЈЕ ОТКРИЈУ ДА СУ ПАМЕТНЕ ТЕК КАДА ОСВОЈЕ ВЛАСТ.

1284

РЕЗЕРВНА ВАРИЈАНТА:
АКО ЧОВЕК НЕМА КИТУ
НИ КИНТА МУ НЕ ПОМАЖЕ.

1285

Није лоше да жена понекад умукне, јер бајање не диже из мртвих!

1286

Није лоше ако има нешто да се поједе па још и да се залије.
Не ваља ако то радите сами.
Изаћи ће вам на нос.

1287

Није лоше када свлачите жену, (полако де!), а она се као нећка.

1288

И ТЕШКА ЖЕНА ЗНА ДА БУДЕ ЛАКА.

1289

НЕКИ ЉУДИ НОСЕ ГЛАВУ У ТОРБИ КАО КОЊ У ЗОБНИЦИ.

1290

АКО ЈЕ ЖЕНА ЛАКА КАО ПЕРЦЕ,
НЕ ЗНАЧИ ДА НИЈЕ ТЕШКА!

1291

Одох, заледиће ми се сељаци на пијаци!

1292

Пре спавања скините наочаре и намакните ролетне!

1293

ВОЛИМ ДА МЕ ЖЕНА МАЛО ПОДРЖИ.

1294

ЊУТНА ЈЕ УДАРИЛА ЈАБУКА,
А МИ СМО УДАРЕНИ ОНАКО!

1295

Целе ноћи сам размишљао шта да радим са оноликим женама. Пред зору сам дошао до историјског закључка: Најбоље би било да ме оставе на миру како бих могао потпуно да им се посветим.

1296

Трампио бих се са Трампом.

1297

ЗНА ЧОВЕК СА ЖЕНАМА

Никада у историји човечанства нико није успео као Трамп да на једном месту сакупи онолике жене!

1298

НЕШТО СЕ МЕЊА,
АЛИ НАМА ОСТАЈЕ СКОТ!

1299

Мужевима смета Трамп,
А женама смета Меланија!

1300

У мојим годинама зима дуже траје.

Није лоше да пробате.

1301

НА ПИЈАЦИ СУ ЈЕДИНО ЦЕНЕ ОДМРЗНУТЕ!

1302

Често се од жена чује оваква реченица: Сви мушкарци су исти.
Али нису све жене исте!

1303

Неки типови ми замерају што често размишљам о женама. Да л’ су педери? Мајку им…

1304

Да није Вучић дошао из Давоса не бисмо могли ни струју да платимо!

1305

И на ЕПС се примењују методе Николе Пашића: Ако хоћеш ствар да пропадне, само образујеш комисију!

1306

Није обавезно да будала буде председник државе.

1307

Није лоше ни када се жена потруди. Када те пробуди. Када те возбуди.

1308

Није обавезно да председник владе буде лудак.

1309

Није лоше да све поделите.
То је један од начина да будете голи.
Ако вас већ нису одрали.

1310

У СТВАРИ!

Када силазим са Јевика, са Тресибабе, са Бубња, низ Крс, са Суве планине или са Старе планине све ми се чини да однекуд долазим, а у ствари полако одлазим.

1311

Постоје жене које пркосе годинама,
Постоје жене које пркосе мужу,
Не постоје жене које пркосе љубавнику,
Макар он био и муж!

1312

Људи моји, што сам се издангубио са оним Вучићем то ми историја никада неће опростити

1313

Сви знају за шта служи жена, као што знају за шта служи мушкарац. Жене и мушкарци се не слажу по питању тог служења иако исто мисле. Сви траже да им се признају заслуге. Као да од тога имају неку вајду. Траже бре, чак и онда када су цркотине. Боље би им било да мало одморе.

1314

Уметност су поделили на срце и мозак, а уши, очи, нос, језик, а додир, а умами, еј!

1315

Да се човек не би смрзао морао би повремено да ложи нешто!

1316

Неке жене се стиде,
неке се плаше,
а некима није ништа!

1317

Изгледа да врата служе само да се иза њих гурне метла. Ако отворите врата одјахаће!

1318

Љубав је света тајна у коју нико никада није проникао. Само се људима нешто чини.

1319

Што се љубави тиче, ако се њима чини, што се не би и нама чинило?

1320

Због чега људи избегавају љубав. Ако волите рат, онда је то то. Почните одмах.

1321

Љубав је струја.
Високи напон.

1322

У реду је да човек понекад побегне од жене, али зашто бежи од љубави? Кукавица.

1323

Ми смо народ, а они су држава!

1324

КО СЕ ЊЕГОШЕМ ИГРА,

ОПИЧИ ГА ПОЕЗИЈА!

1325

Судећи према споменицима код нас у Србији су само покојници паметни, а међу њима су и наши највећи јунаци. Ово се односи и на Српкиње иако њих у Србији рачунају у жене.

1326

Стари људи имају крте коске.
Може све да се скрши.
Нек се крши,
само да се не скрши.
Дуде, бело Дуде!

1327

Најгоре су жене које нису жене.
Најгори мушкарци су волови.
Мисле да је све у роговима.
Али то знају и жене да им натукну,
Па и да им набију!

1328

Ових дана су прекинули један важан експеримент,
Наиме, убацили су људске матичне ћелије у свињски ембрион и у свињи је почео да се развија човек.
Прво се формирало срце.
Да ли ће убудуће људске емоције бити свињске?

1329

Не може се пецати на сувом.
А осим тога човек мора да има одговарајућу пецаљку.
Не вреди му да каже, заборавио сам.
То му ниједна риба не би опростила.

1330

Не волем лаке женске.
А ни оне од сто кила.
Али, мора човек за нешто да се ухвати.
Риба се не хвата.
Риба се пеца јер је клизава.

1331

Риба као риба,
Зна да штукне у длбоко!

1332

Ако сте кренули у рај,
пазите да не промашите врата.

Комшија је опасан.

1333

Буди обазрив када идеш код комшике,
Комшија није везан.

1334

Поштуј своје комшије као своје најрођеније.
Не пљуј на под,
Нити по комшилуку,
Не знаш када ће ти напакостити.

1335

Не питај комшију за ђубре!
И он и ти знате чије је.

1336

Не питај комшију за куче.
Он као и ти шета туђу куцу.

1337

Немојте буљити у комшику
Као теле,
И комшија јој то исто ради.

1338

Не питај га за комшику.
Зна он,
Али не воли да буде оно што јесте.
Рогоња.

1339

Кажу да је најлакше оно што се мора, а мени је то најтеже.

1340

Премијер има само једну вијугу, као кокошка.
Зато по цео дан каки…

1341

Ако је везана врећа у питању, не бушите исцуриће пиринач, пасуљ или…

1342

Везан језик, не значи да је реч о говедини!

1343

Коњи имају свој језик, свиње имају свој. Добро се слажу и око тога не преговарају. О њима брину пси. Људи јашу коње и једу свиње. Када се усвиње, онда често буду и коњи.

1344

Жене све више преузимају улоге мушкараца.

Не само у позоришту.

Не само у теорији.

Не верујем да ће се зауставити на циркусу.

Не верујем ни да ће се зауставити на паркингу.

Од науке се свашта може очекивати.

Брзо напредује.

1345

Јбг.
Сад морам да идем на пијац,
да кувам ручак,
и да перем жени гаће,
А људи перу паре!

1346

Куде си била, мори, кара Коцо?
Знате већ шта значи реч “кара”.

1347

Само празан стомак тера човека на размишљање.

1348

С пуним стомаком човек није ни за какву работу!

1349

ЗНА СЕ
После ручка,
легање!

1350

Кад год сам пожелео
Да умрем од среће
Враћао сам се на почетак.

1351

Државна предузећа највише поткрадају државу!

1352

Изгледа да су сва јавна предузећа постала куплераји.
У њима се мења само намештај,
зато им слабо иде.

1353

Срце је само једна обична крпа,
не разумем зашто дрхтавицу као што је поезија повезују са њим.
Где им је памет?!

1354

Ко зна шта је иза.
Сви упиру поглед нагоре.
Боље би било да пазе где газе!

1355

После немилосрдних комуниста
дошле су незајжљиве демократе
а за њима битанге!

1356

РЕШИШЕ СЕ ЗАШТИТНИКА,
ОДСАД ЋЕ САМИ ДИЛОВАТИ.

1357

Срби знају да изаберу
будалу,
хохштаплера,
диктатора,
али они си траже ђавола!

1358

Некада је српски југ био јужније.
А сада је све ближе Београду.

1359

ГДЕ СТЕ МАЧКЕ?
ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА ПРОЂЕ ФЕБРУАР.

1360

У СРБИЈИ СУ ИЗБОРИ ЧЕСТА НЕПОГОДА,
БЕЗ ОБЗИРА НА ПЕРИОД ГОДИНЕ.

1361

Срби воле старе ствари и младе жене?
Српкиње воле нове ствари?

1362

Знао сам да је мерак нешто скупо,
Али да је толико…

1363

Знам, уморила вас је недеља!

1364

Он ће извући гузицу, али ви нећете!

1365

Да би се родило дете потребно је да се човек и жена мало држе за руке. Остало знате.

1366

Аууу, што сам се заљубио,
Куде ћу сг да се (у)денем?

1367

Одоцутра ђи нема мачће!

1368

Ако овако настави овај дан,
Удавићу се
У вину!

1369

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ И БЕЗ ВУЧИЋА!

1370

Србији није потребан диктатор!

1371

Не секирајте се за њих,
Они неће остати гладни!

1372

Толико су се накрали
па им пензија ништа не значи.

1373

ДА СУ ТАКО ЈАКИ
НЕ БИ БИЛИ ТАКО ГРЛАТИ!

1374

ДА БИ ИЗБЕГЛИ ЗАТВОР НЕЋЕ ИМ БИТИ ДОВОЉНИ КОФЕРЧИЋИ!

1375

Ако човек стане себи на реп, онда би нормално било да се уједе!

1376

У Србији је сада сезона отварања фабрика, отварања путева, отварања мостова, реновирања школа… А ко ће правити децу?

1377

АКО ЧЕКАТЕ ДА ВАМ ПЕДЕРИ ПРАВЕ ДЕЦУ, ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАТЕ ДА НИ СЕБИ НИСУ НАПРАВИЛИ.

1378

У Србији је почео лов на гласаче.
Пси само кевћу.

1379

НАША ПИРОЋАНКА,
НИЈЕ ЖАБАРКА!

КО ЈОШ МИСЛИ НА РИБУ
КАДА ЧУЈЕ РЕЧ ПИЦА?

ЈАГЊЕ ЈЕ У ПИТАЊУ.

1380

Кукуруз се пече, или кува, док је млад, а када остари, онда се круни.

1381

Није добро када вас жале. Ни пре, ни после.

1382

ДОСТА ЈЕ БИЛО СРАЊА,

ОДМОРИТЕ МАЛО,

МОЖЕТЕ И ДА ПОПУШИТЕ.

ПОСЛЕ ЋЕТЕ СЕ КРСТИТИ.

1383

ДО 2. АПРИЛА ОВИ ЋЕ ДА НАС ДОТЕПАЈУ.

1384

Трка магараца  је  2.априла сад је само фрка.

1385

Људима је мука од силних фабрика и великих плата. Добро је да има нових путева. Лакше ће отићи на онај свет.

1386

Црко ми мобилни,
Толико сам се ражалостио
Као кад је ономад комшики цркло куче.
А њу боли за ову моју ствар!

1387

ОН ЋЕ ДА ИЗВУЧЕ ДУПЕ,
А МИ ДЕБЉИ КРАЈ!

1388

Немогуће је да вас неко научи како да осећате. Нити ико може спречити ваша осећања. Може вас научити како да се владате. Знано је да је у поезији важно и оно што није речено. Дакле, требало би понешто и сакрити, али ако исувише сакријете, онда то нико неће видети. Тада ће песма личити на булу, а неће вам помоћи ни да сте сами са њом. Бићете обоје закопчани до гуше.

1389

ПРВИ ДАН ПРОЛЕЋА,
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ.
ТРКА ЛУДАКА
ЗА АНДРИЋЕВ ВЕНАЦ.
ПО ЗАВРШЕТКУ ТРКЕ
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОМРАЧЕЊЕ.

1390

АЛЕК, ЗАЈЕБИ КЊИГУ, ВРАТИ МИ ПЕНЗИЈУ!

1391

Ако се после стрмекне, вајдиће гробар!

1392

Немамо брзе пруге, али имамо брзе аутобусе!

1393

У БЕОГРАДУ ЈЕ УВЕК ЗАНИМЉИВО КАДА СЕ ПОЈАВИ БАГЕР. МАКАР ИСПРЕД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

1394

Не разумем зашто људи мрзе Вучића!
Па зар им није смањио пензије и плате?
Шта, хоће још?!

1395

АКО ГА БУДЕТЕ ИЗАБРАЛИ, НЕ БРИНИТЕ, УКИНУЋЕ ВАМ И ОСТАТАК ПЕНЗИЈА И ПЛАТА.

1396

ПАРА ИМА, АЛИ НЕ ДАМ!

1397

СЕНДВИЧА ИМА ЗА ЈОШ ТРИ ДАНА,
А ПОСЛЕ, ЈЕБИТЕ СЕ!

1398

ФАБРИКЕ СЕ ОТВАРАЈУ СВАКОГ ДАНА,
А ПОСЛЕ ИЗБОРА НИ ФАБРИКА НИ ПАРА.

1399

НЕКО ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ МАЈА ЖЕНСКО. ОНА НИЈЕ ТРЕПНУЛА, АЛИ СЕ ВУЧИЋ УЗБУДИО!

1400

НЕ БРИНИТЕ ЗА МЕНЕ,
ГЛАСАЋУ ПРОТИВ!

1401

ДОК ВИ ЋУТИТЕ
ОНИ КРАДУ!

1402

НИЈЕ МИ ДО ЗАЈЕБАНЦИЈЕ,

АЛЕК ЈЕ БОЛЕСТАН!

1403

ПОЈЕДОШЕ СЕНДВИЧЕ

И ИЗБАЦИШЕ ОМЛАДИНУ НА УЛИЦЕ!

1404

У БЕОГРАДУ, НОВОМ САДУ И НИШУ

НА УЛИЦАМА  СУ ЉУДИ СА ПРАВИМ ДИПЛОМАМА.

1405

НЕМА РАЗЛОГА ДА НЕ ПОДРЖИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ.

1406

НИЈЕ ФЕР ДА САМО ВИ ДОБИЈЕТЕ СЕНДВИЧЕ!

1407

НЕ СТИДИТЕ СЕ, ХАЈДЕ БУДИТЕ ПОШТЕНИ!

1408

НЕ ПРДИ УЗАЛУД,
УСРАЋЕШ СЕ!

1409

ИДЕМ ДА СЕ ПРИКЉУЧИМ ОМЛАДИНИ. ШТА ЋЕ МИ ПЕНЗОСИ, ИОНАКО ИХ ЈЕ ВУЧИЋ ОЛЕШИО. ДА СУ БИЛИ БИСТРИ САД БИ СВИ БИЛИ МИРНИ, А НЕКИ БИ БИЛИ И У ЗАТВОРУ.

1410

ЗА И ПРОТИВ

Код нас у Србији чим нешто кажеш против, одмах си државни непријатељ. Ја сам против и не мислим да сам било чији непријатељ.
Против сам Натоа, који ми је бацао бомбе,
против сам ЕУ која нас мрцвари, која је финансирала бомбардовање,
против сам паразитских, тзв. невладиних организација, педерских и других, које влада финансира од пара које је од нас отела,
против сам диктатуре,
против сам суспендовања Народне скупштине,
против сам корупције,
против сам лоповлука,
против сам…

Нисам против старих људи, али сам против старе памети.

Лако је оним педерима из владе, они немају школске другове, али ми имамо школовану децу.

Студенти су после демонстрација почистили смеће. Када ће Напредњаци почистити своје смеће?

Ако сте одлучили да једете оно што се не једе, добро би било да то радите у свом брлогу. Не морамо сви да вас гледамо како мљацкате и како вам испадају старе протезе зато што немате кинту за нове. Зато што сте све своје поћердали па сада хоћете да проћердате и туђе. Гласали сте. Проћердали сте своје гласове. Сада пустите омладину. Неко мора да извади кестење.

1411

Обећава официрима веће плате и нове кршотине!

1412

Прети студентима, а не каже како ће платити штету Американцима за паљење амбасаде!

1413

Кажу да треба радити како би се заборавила мука.
Дакле, мука се само муком може заменити.
Што бисте је онда мењали?

1414

Не мешај у празном лонцу.

1415

Изађи из рупе!

1416

НАША ДЕЦА НЕ ПРИХВАТАЈУ СИСТЕМ КОЈИ ИХ ИСТЕРУЈЕ ИЗ ОТАЏБИНЕ.

1417

ВУЧИЋ И ВУЛИН СУ НАС ДОВЕЛИ ДОВДЕ,
А ДАЉЕ МОЖЕМО САМИ!

1418

Не постоји резервна Србија!

1419

Срби су баш трпељив народ,
Али не верујем да ће их то спасити од Вучића!

1420

Ред је и Србија да се покаже!

1421

И Срби су кварљива роба.
Осетљиви су на промају и на лову.

1422

Не могу бре, ништа да сакријем, чим кажем, Онај лопов, сви знају о коме је реч!

1423

Сви кажу да је комшија супер чова,
Али мени се свиђа комшика!

1424

Кажу, Човек се може наслањати само на човека.

А ја мислим на жену!

1425

ЛЕТИ СПОРО И ЖИВИ ДУГО!

1426

ПАЗИ ГДЕ ГАЗИШ!

1427

Људи воле успомене,

при томе мисле на оне лепе.

Вала, има и гадних.

Већина.

1428

Имао сам намеру да читам песме Баратинског,

али за несрећу налетех на Бернара Левија

и поквари ми дан.

Стари покварењак!

1429

Ова киша је много досадна.
Али, да је само киша!

1430

На крају, и киша ће престати,
Али тек када падне!

1431

Образ вам не може опрати пролећна кишица.

1432

Пијаца није биоскоп,
Гледање је џабе!

1433

Док је Вучић одсутан ови његови могу да праве разна срања.

Њега се то иначе не тиче.

1434

Синоћ није било кише, али ми за сваки случај покисосмо!

1435

Мењајући именице по падежима нећете променти ништа!

1436

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1437

Што се ње тиче, ја сам крив!

1438

КЊАЖЕВЧАНИМА, НАЈБОЉИМ ЉУДИМА НА СВЕТУ, ЧЕСТИТАМ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОД ТУРАКА И ЖЕЛИМ ДА БУДУ ПОТПУНО СЛОБОДНИ,
АЛИ СЕ ТО НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ БЕЗ ЊИХ.

1439

Поједини мушкарци говоре да имају нешто против жена. Мени су све те приче сумњиве. Требало би то да покажу и докажу, а не само да дрндају на playback.

1440

Многе жене не разликују орла од кукавице.

1441

Многи мушкарци не разликују жену од шерпе.

1442

Ако имаш добру рибу, онда ти тигањ није потребан!

1443

Aко се жена домогне доброг коња, требало би да га редовно јаше!

1444

Због чега поједине жене потцењују магарце?

1445

Најбоља комбинација је, добра жена-добра риба.

1446

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1447

И овај дан је зајебан као и сваки други!

1448

Сви чекају да сване, а знају да се најбоље лови по мраку.

1449

Племенита риба воли бистру воду, а ја чисто вино!

1450

Ух, што је досадна!

1451

Кад је овде овако мрачно усред дана, шта мислите, како је тамо?

1452

Гашићу вратише позицију,

а моја пензија не може да се поврати!

1453

Једни само причају, други само чекају!

1454

Опет киша, ништа од пецања!

1455

Стално пада киша.

Што једном не падне Вучић или Вулин.

А може и Дачић!

1456

Свако се једном мора преселити.
Ја сам се селио више пута.
Гадно је!

1657

Сви воле да објавим нешто лепо,
Иако сви знају како је,
И нико не зна докле ће?

1458

Није он паметан,
Само тупите,
Зато сте тупи!

1459

Немојте чекати тренутак који је прошао!

1460

Прошлост је само за плакање.
Многи често мисле о њој.
Чак и када је ружна радују се,
Само зато што је прошлост!

1461

Било је у прошлости занимљивих ствари, али то је прошлост!

1462

Ако човек пружи један корак одмах је ближе сунцу. Не оклевајте!

1463

Сунце је чудо,
Зато често мислим на њу!

1464

Све мислим да и она мисли на мене.
Само си мислим!

1465

Има људи који чекају кишу,
Има и оних који чекају сунце.
Ја чекам да ми падне шака!

1466

Ко год пусти корене, има шансу да га одувају!

Веће су шансе на страни оних који немају корене.

1467

Остајте овде,
Горе је још горе!

1468

Изашао сам из своје коже,
Још тумарам!

1469

Кад год дуго стојите у месту,
Почну да вас боле ноге.
Боли ме глава,
Мрдните мало!

1470

Горе је горе,
А тамо је далеко!

1471

Ма, ја бринем за комшику, комшија се добро сналази!

1472

УКУС ЗАВИСИ ОД ДОМАЋИЦЕ,
А ДОМАЋИЦА МОЖЕ ДА БУДЕ И КОМШИКА!

1473

Време је увек смутно,
али ја сам то тек сада открио.
Нико ми није крив,

Све ми је право!

1474

Прошлост вам је увек за петама, као смрт. Ако вас стигне, онда сте и ви прошлост. А прошлост је само прошлост.

1475

Изнад Ниша су ноћас летели авиони без ауспуха! Само прде и смрде.

1476

Да не би плашили врапце, наши авиони лете само ноћу!
Хеликоптер је пао још док је Сантос био министар одбране!

1477

Галебови растерују комарце изнад Ниша. Само ноћу!

1478

Раније, ако кажеш жени да је волиш, она мисли да си пијан.

А сада, ако јој то кажеш, најебо си!

1479

Код овако лепих наших жена, само би педери хтели Европу!

1480

Ако неко воли да ради, пожељно је да изабере радњу!

1481

Ако неко хоће да пева, требало би најпре да подмаже гушу!

1482

Ако неко воли, то је доста!

1483

Ако неко воли да пева,
требало би најпре да подмаже гушу!

1484

Сви су мислили да је унутра мокро, а оно влажно!

1485

Рибе су у рибарници, али ако већ идете на море, није на одмет пецаљка.

1486

Поезија је чудо, а кога прогласити за чудовиште?!

1487

АКО ТИ ЈЕ ЖИВОТ ТЕЖАК, ОНДА ЈЕ ТЕЖАК БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ТИ ВЕУЈУ И НЕЗАВИСНО ОД ЛОКАЦИЈЕ.

1488

Дигнем нос да се види колики ми је!

1489

Што се мог носа тиче ви знате колико ми он значи и докле ме је довео мој њух. Али сада је касно да га скраћујем.

1490

Не мора само нос да је неки показатељ, то могу да буду и ципеле. Њих можете и да позајмите, број-два веће. Сигурнија мера је нога. Под условом да није у питању штула.

1491

Цео свет се креће и то не смета никоме, па нико и не примећује кретање. А смета им када неко легне поред комшике. И све им се чини да лежи! После и препричавају лежање, а нису ни пригвирили!

1492

КО НИКАДА НИЈЕ ИЗГУБИО ГЛАВУ,
ТАЈ НИЈЕ НИ ЖИВЕО!

1493

За поезију је најважнији нос. Ако не намиришете лепоту, онда од поезије нема ништа. Лепота је испред користи. Она је суштина. А патике, чак и да су лепе, служе само за навлачење!

1494

ПОД ЗЕМЉОМ ИМА МЕСТА ЗА СВЕ,
А ГОРЕ СУ ТЕСНА ВРАТА!

1495

И ја се грчим, иако нисам Грк!

1496

Пребијена мачка не лови мишеве!

1497

Стиче се утисак као да се свет улењио, а ја мислим да се чека кључ!

1498

РАСПРАВА СА БЕЛОМ ХАМВАШЕМ.
ЈА ИМАМ КРАТАК ФИТИЉ!

1499

Доста сам га скраћивао, сад га шминкам. Биће то добар текст!

1500

Јутрос сам уловио добру рибу. На пијаци. Права морска. Свежа.

1501

Знам да сте ме чекали, али кувао сам кафу. Нисам морао. Хтео сам.

1502

Рибе су као крокодили!

1503

Мудрац није изнад, нити испод, него изван!

1504

Без кобца нема ни шеве!

1505

Неке птице, углавном селице, напљују своје гнездо и оду на југ. Колика пљувачина ни због чега.

1506

Нема више лажи и преваре, само преваре!

1507

Када се човеку излижу патике,
Не значи да је много лизао,
Него да треба приштедети ноге.

1508

Ако човек скрене, онда може да се врати и да крене другим путем. Ако поново скрене, онда опет може да се врати. Ако потпуно скрене, онда је постао песник и повратака нема.

1509

КЛИН СЕ ЗАБИЈА САМО АКО ЗНАШ ГДЕ ТРЕБА,
НЕ МОРАШ ДА ЗНАШ ЗАШТО!

1510

Песник испушта душу у песму!

1511

Суд није право место за сведочење!

1512

Многи људи мисле да ће се спасити, ако спасе своје тело.

1513

Ученици нису поуздани сведоци, осим ако нису мученици!

1514

Најбоље је када се човек расправи са собом, али је ђаволски тешко.

1515

Када је Бог створио човеку жену, мислило се да је човеку довољно лепоте, али сада је лепота била потребна за двоје. И тако дођосмо до нас.

1516

Из жабље перспективе се не види суседна бара!

1517

Из птичје перспективе се не види сунце!

1518

Ако јаје има два жуманца, не значи да ће из њега изаћи пиле!

1519

Светац може некоме ублажити бол, али не може постати Бог!

1520

Ако се неко дуго спрема да умре, то је лош знак!

1521

Кад је врућина, чекају кишу,
Кад је киша, чекају Сунце,
Кад је зима, чекају пролеће,
Кад је пролеће сеју свуда,
А после чекају!

1522

Ретко ко је умро а да није био жељан живота.

1523

Баштина није (не)маштина.

1524

Отац је башта, а Бог Отац је баштина.

1525

Заљубљен човек је луд, а жена?

1526

Време не утиче на заљубљене људе.

Њима је пролеће и усред зиме.

1527

Више волим кап Сеферисове песме него тоне мастила!!!

1528

Летње је време, ако имате јајца, ту је и ручак!

1529

Понекад буде много тежак дан, не диже ми се, а не могу да спавам!

1530

Увек сам чекао да дође субота, а сада чекам сутра!

1531

Крајње је време да са Американцима почну разговори о злочиначком бомбардовању Србије.

1532

Америчка војска није добродошла у Србији.

1533

Ко ништа не зна, зна нешто!

1534

Тито је имао проблеме са Русима, а цех су платили Срби.

1535

Ако је глава читава, наћи ће се шешир.

1536

Донеће нам неки белај из Америке као што су нам некада донели филоксеру и кромпирову златицу.

1537

Најзапаженији извоз из Европе у Америку биле су богиње.

1538

Саксија има рупу, а држава нема дно.

1539

Ако вас живот изгужва, онда никаква пегла не помаже.

1540

Живот свакога изгужва.

1541

Инвеститорима не смета штрајк, њих плаћа наша држава.

1542

Стално мислим на њу.
Боже, да л’ сам одлепио?

1543

Једва се некако навикосмо на живот,
а сад морамо да идемо.

1544

Живот није једносмерна улица па цепај. Живот је велика раскрсница са кружним кретањем.

Ко уђе у круг има право првенства, уколико га центрифуга не избаци или не иждимка.

На раскрсници мора човек све да раскрсти. Душа иде својим путем. Пречицом.

1545

СВЕ ТЕЧЕ,
А НИШТА СЕ НЕ МЕЊА!

1546

Самоћа је када човек није при себи!

1547

Може се разговарати о томе како уредити живот на Косову, а не може се разговарати о Уставу државе Србије. Устав треба бранити свим силама. Ако власт није способна да брани устав, треба је променити.

1548

Устав је онај акт који би требало да нам омогући да се осећамо као људи. Без обзира на Вучића, Дачића и Вулина и без обзира на невладине организације које једу наш лебац и наше џигерице.

1549

Не би требало дозволити да свака будала тумачи устав.

1550

Српски устав представља одбрану наше државе од наших политичара зато га треба бранити од њих.

1551

Срби су се вековима борили против Византије да би на крају постали Византинци.

1552

Академик Душан Ковачевић се мало занео.

1553

Вучић и даље не поштује свој народ, измишља унутрашње дијалоге како би се опрао. Ако је народ гласао, онда би требало да буде јасно ко води државну политику. Али изгледа да није тако, него како кажу Скотови.

1554

ОХРИД. Ако негде пише, а пише свуда, да има интернет, онда је то сигуран знак да нема. Ако негде случајно не пише, зна се. У Италији је интернет грозан, у Грчкој ништа не ваља, а у Македонији је гори него у Грчкој.

1555

ИНВАРИЈАНТЕ
Нико не признаје да оговара, као што нико не признаје да хрче. Жене су склоније оговарањима, а мушкарци подметачинама. Иако свака генерација тврди да тога раније није било. Тога је било и у време витештва. Оговарања и подметачине су инваријанте.

1556

Он је засео, а ви наседате!

1557

Огласила се и полиција. Они су за референдум, али Косово је срце Србије.

1558

Изјаснили су се Љајић, Дачић, Патријарх, Синдикат полиције. Дакле, они који би требало да ћуте!

1559

Вучић је бацио коску!

(Коска је бачена!)

1560

Сита псета не лају!

1561

Предлагање да се питање Косова и Метохије реши једном за свагда представља чист дилетантизам и недораслост политичке “елите”.

1562

ПРЕМИЈЕРКА ДЕЛУЈЕ МУЖЕВНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ ПЕДЕРА ИЗ ВЛАДЕ

1563

На фејсу написах 4. августа 2015. следећи текст:
„Сутра је у Србији дан жалости.
У Хрватској ће бити мимоход.
Након тога организира се дерек у Книну.
У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није.
А коме се то не свиђа, може на теферич у Книн.“
Погрешио сам. Није био дерек, биле су оргије. Са дреком гомиле усташких болесника, лудака, који су позивали на паљење српских села, на убиства Срба. Томе је присуствовао готово цео политички врх Хрватске.
Погрешио сам и што сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе,
Шенлучење сарајевских кабадахија није. ”
Изгледа да би све било јасније да сам написао:
„У Сарајеву је забрањено жалити Србе“.
Овако један ме је напао да сам рекао како су све Сарајлије кабадахије. А нисам, ено, види се. Успут је бунцао, као у бунилу, да он жали жртве „Олује“. Ко да је он Ведрана Рудан. Нема он та муда.
У Книну су се веселиле и Мајке Сребренице.
Било је весело и када је требало евакуисати, наравно, пре краја протокола, премијера Милановића. Изашао је кроз ресторан, али гладан. Излажење је било натрачке.
Онај што се сада издаје за Бошњака, не знам шта су по његовом Бошњаци били раније, повремено се идентификује са Турцима. Пита он мене када сам ја дигао глас против тзв. колатералне штете?
Да је само против колатералне?
Да му само кажем да ти зликовци Американци, Енглези, Швабе, и разне друге бубашвабе, неће бити заборављени. Срби ће их вечито памтити као зликовце. И када кроз неколико векова буду причали својој деци бајке и митове, неће морати да измишљају зликовце.
А што се Турака и потурица тиче, моји сељаци који јоште држе до Његоша, врло их разликују!
Не бојте се нисам заборавио да су Шешеља они исти зликовци држали у затвору 11 година без пресуде. У Хагу или у Гвантанаму свеједно је. Пустили су га да шенлучи по Београду. Па се сада и београдски свет саири!

1564

Таксиста ми синоћ рече да су Македонци на челу са Зајевом дали Шиптарима дупе под кирију. Целе ноћи се чудим шта им то значи?!

1565

У граду где нема зеленила,
човек позелени од муке.

1566

Само затвори очи и она је поред тебе.

1567

Крст свакога дочека раширених руку!

1568

У већини хотела “шведски сто” се састоји од јаја, јаја, јаја и јаја, све до јаја!

1569

Нисам могао ни да га гледам ни да га слушам, не због врућине, због идиотизма!

1570

ИКЕА!
Нама у Нишу ништа не значи Икеа.
Не значи нам ништа ни што тамо можемо џабе да лижемо сладолед.
Не значи нам ни што се донде стиже аутопутем.
Све је то за оне који имају могућности да путују.
Они су и досад посећивали, диљем света, робне куће у којима се продаје роба сумњивог квалитета.
Нама су потребне мотке, а они нам нуде оклагије.
И даске које нам фале.

1571

АКАДЕМИК И ГАЗДА
Сада је актуелан академик Ковачевић који је здушно подржао идеју о распродаји.
Код сиромашног народа распродаја се много цени.
Сад видим да га и газда хвали.
Сваки газда хвали свога коња.

1572

Јуче је у Нишу била несносна жега, али када сам видео рачун за грејање, смрзао сам се.

1573

Коначно, схватили сте да је фер плеј небулоза!

1574

Вртиш се у кругу док све не извртиш, или док ти се не заврти!

1575

Човек често тражи душу на погрешном месту!

1576

Изгледа да човек има више карактера него што му треба. Неких би се могао и ослободити. Могао би усправно ходати. Да не буде забуне, човек хода на две ноге, али није усправан, не дају му џукеле које наводно имају карактер пса.

1577

Да ли баксуз има душу?

1578

Да ли баксуза познајете по томе што је мршав?

1579

Да ли се баксузлук мери на кило?

1580

Где се зими сакривају баксузи?

1581

Што сте се убаксузили?

1582

Кад се неко убаксузи добије натприродну снагу.
Може мрзло говно да прегризе.
Пазите се!

1583

Ако се баксузлук не продаје на кило, то не значи да се продаје на метар.

1584

Да ли баксуза треба пећи на тихој ватри?

1585

Ђоле, идем на годишњи одмор, да ли бих могао да оставим председника у твом хотелу? Само десетак дана. Ал’ да га раните људски као керу, да не кажу после злобници, Председник умро од глади у најбољем хотелу за псе.

1586

Неки мисле да се баксуз познаје по кривим ногама, а неки по дугачком језику.

1587

Кад намиришеш баксуза, бежи као од ђавола!

1588

Баксуз не може да ти уђе под кожу.

1589

Баксуз има опор укус!

1590

Баксуз је опасан и када се убајати!

1591

Баксуз увек тера мак на конац!

1592

Баксуз је, као и други баксузи, најбољи док спава!

1593

Баксуз увек тера кера!

1594

Баксуз не лаје и не лајкује. Мучи!

1595

Баксуз уједа а не отвара уста.

1596

Где расту баксузи?

1597

Ко гаји баксузе?

1598

Баксушчине!

1599

Нећу да ме тера баксуз, нити да ме бије малер!

1600

Бранко Миљковић није рекао да ће сви писати добру поезију. (С.Б.)

1601

Како истерати баксуза из главе?

1602

Песник би требало да простире стихове, као цвеће, као црвени тепих, којим би Бог прошао одлазећи недељом са оцем својим на јутрење.

1603

Кад се човеку усели баксуз у главу,

поједе му мозак као жижак зрно.

Остане само олупина.

1604

Ако покушаш да почистиш баксуза, онда обавезно оштетиш мозак.

1605

Решити се баксуза није исто што и почистити двориште. Гледано одозго, није тако.

1606

Ако се навржеш на баксуза, немој мислити да је њему непријатно!

1607

Ако се баксуз наврже на тебе, бери кожу на шиљак!

1608

Ако те потера баксуз, мањуј све и бегај усвет!

1609

Ако је песма добра, није важно ком правцу припада.

1610

Решити се баксуза није исто што и обријати ноге

и отићу у подне у оптичарску радњу!

1611

Има занимљивих особа и међу онима које не бријају ноге.

Оне су занимљиве за зоолошки врт.

1612

Људи мисле да у оптичарске радње иду само ћорави. Безвезе!

1613

Човек најчешће обневиди због праве жене.

Деси се некад и обратно.

А деси се и грешка.

То је онда велики баксуз.

1614

Бранећи поезију од напасника бранимо и Песника.

Није ред да Бог буде сироче.

1615

Многи не знају да могу побећи од баксуза иако ни репом не мрдну. Траба само да штукну у песму!

1616

Када улазите у оптичарску радњу, отварајте четворе очи!

1617

Када прође поплава поезије, онда се мора избацити муљ, а неко ће морати и да посеје нове стихове. Мора се чистити. То историја и ради. Ствари се морају довести у ред да би поезија могла да дахне душом, да би могла да живи.

1618

На мојој страници сам од пре око месец дана почео да објављујем фрагменте из мог списа “Душа”. Да су занимљиви уверио сам се тек када су почели да ме поткрадају.

1619

Злодело се не може исправити изјавом, него делом, али ни то није увек могуће.

1620

Код нас постоји и црква покајница.

Она служи да се српски народ подсећа како је кум убио кума.

Али није допринела да се то више не дешава.

1621

Кум би требало да је важан целог живота.

1622

Дошло је такво време да када човек каже кум, онда сви помисле на мафијаша.

1623

Неки људи имају више кумова, а нису их све потаманили.

1624

Не важи више стара изрека:”Кум није дугме.” Сада кум није ништа.

1625

Кум сведочи да је судбина запечаћена.

1626

Кум је крунски сведок!

1627

Куме изгоре ти кеса!

1628

Куме пази да не испустиш дете, једва смо и ово направили.

1629

ЈОВАН ГА ЈЕ КРСТИО!

1630

Реке су толико загађене нема човек где да крсти човека!

1631

Крст није смишљен због крсташких (читај: пљачкашких) ратова!

1632

Крст је човек, а он је мач!

1633

Мач не значи мачо!

1634

Шта ти значи крштена душа?

1635

Туђа душа се носи на врху мача!

1636

Колико душа се може сместити на врху копља понад ратне заставе?!

1637

Погана реч распори сваку душу!

1638

Тврда душа, тврда вера!

1639

Душа се може прекопати, али се не може повратити!

1640

Ових дана душа се може повратити само хладним пивом!

1641

Једе ми душу као сипац.

1642

Покварена душа!

1643

Ушао му ђаво у душу. Базди.

1644

Растаје се с душом, тако кажу у мом селу, а и у вашем, за неког ко је близу премина. Ја мислим да га она напушта. Има и оних који тврде да је свеједно да ли је ово или оно. Због тога ја остајем при своме.

1645

Нико од оних који су се растали са душом није ми потврдио да је растанак био болан. А песници трубе хиљадама година да је било страшно. Било је међу њима и правих трубадура, а било је и оних који су ишли траговима трубадура. Неки су само трчкарали около. За то време негде се кувала песма која је била прави мелем, као кисела чорба после боњинске шљивке.

1646

Вади ми душу!

1647

Ситне душе!

1648

Душа пуна љубави раскопчава пролеће!

1649

Бедна душа глође човеку душу!

1650

Мрачна душа поједе човека!

1651

Душа је бунт!

1652

Мртве душе су у нашим бирачким списковима!

1653

Срж душе је њен поетски набој!

1654

Песничка душа је буре барута!

1655

Добра душа постоји само у бајкама и на фрескама!

1656

Ко никада није изгубио главу, тај нема душу, тај није ни живео.

1657

Изгубљена душа!

1658

Објашњавам свом пријатељу Дејану Дејановићу, набољем оптичару, какве наочаре да ми направи. Желим да видим цео свет, одмах, и да свет ужива што га гледам, а не да се мршти на мене. Каже ми, Може, само да још мало порастете.

1659

На првом програму идот,
На другом лихт,
Па бирајте!

1660

Мудар човек је стално незадовољан, али то нико не види!

1661

Србија је захваљујући своме врлом председнику и његовим виртуозним аферама у завади са свим комшијама. Да не буде забуне, бринем о комшикама.

1662

Свет се никада неће решити будала,

али то не значи да оне треба да владају!

1663

И будала зна како се праве деца,
али не зна како се праве људи!

1664

Лукавство је нижи степен интелектуалног живљења.

1665

И паметном човеку се неки пут омакне!

1666

С нестрпљењем ишчекујем нову аферу. Претходна је била глупа.

1667

Некада је у државним институцијама постављана слика краља, потом смо деценијама са чуђењем буљили у шлосера, а сада чујем да ће тамо да виси идиот!

1668

Трампили смо будалу за идиота.

1669

Идиот очекује од својих кретена да подрже његове глупости!

1670

Афера је била глупа,
Али је бар кратко трајала!

1671

Потроших живот,
а они потрошише паре,
и њихове и моје.

1672

Пре неколико дана прочитах да је један спортиста још гладан победа.
Гладна душа!

1673

Виђао сам људе којима су гладне очи!

1674

Глад није оно што о њој мисле људи. Они ружно мисле и о смрти. Они стално мисле, а још ништа нису смислили.

1675

Није проблем што Србија има више песника него становника.
Проблем је што они ћуте.

1676

Ако си гладан, зини!

1677

Песницима и певаљкама дадоше националне пензије па сада певаљке ћуте,

а песници се курвају!

1678

Пуна земља љигаваца, а рибари хватају сомове на сапун!

1679

Сви знају да је ђубре, али не можеш га бацити у њиву, упропастиће летину!

1680

Милош је убио султана и вожда.
Куд се деде тај човек?

1681

Причу да се сомови хватају на сапун сам чуо од једног искусног књажевачког рибара, али када сам покушао да је пласирам укори ме један искусан зајечарски новинар, рече ми, Е мој профо, где живите Ви, то је одавно напуштено, сада се сомови хватају на сендвиче!

1682

Већ три дана немамо аферу.
Баш сам забринут.
Будите стрпљиви,
Онај идиот ће већ нешто смислити.

1683

Видесте ли шта је урадио Македонцима? Нема с њим зајебанције?!

1684

Кажу да су нашли начин како да прочисте крвне судове. А како прочистити душу? О томе нико ни да писне. Тешко се истерују мисли на чистац. Поготову ако су ружне. Најлакше се заборави дуг.

1852

Идиот замајава публику док остали краду!

1686

Журе да продају шта се може продати, а онда ће вам рећи да нема другог излаза…

1687

УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ
Унутрашњи дијалог то значи да се човек расправља сам са собом. А да ли ће вам икада рећи нешто о тој расправи то се никада не зна. Забележени су случајеви да је током таквог дијалога човек себи одузео право да живи. Покретач се још није огласио. Морамо чекати.

1688

Неки политички дилетанти предлажу референдум о Косову, то значи да би се требало коцкати. Па то су могли да учине и они који су тамо оставили кости, а не да Косово оставе будалама које би све оставили у европским коцкарницама и куплерајима.

1689

Коју год земљу данас споменете знајте да је она заузета оружјем, преваром или је поклоњена. И одувек је тако!

1690

Наслеђе је поклон. Зато га брзо проћердају.

1691

Поклону се у зубе не гледа!

1692

Јуче газда био у Пљесковцу.
Није он једини који се запљескује, али њему личи!

1693

Не рече она запљескотина за када планирају извоз пљескавица у Омерику?

1694

Не секирајте се, није ништа озбиљно, само се запљескују!

1695

Почели да долазе они споља, због унутрашњег дијалога. Запљескотине.

1696

Чини им се да Руси спавају на оба ока. Запљеси!

1697

Живи запљес!

1698

Народ мисли да се он џабе запљескује!

1699

Запљес је запљес!

1700

Запљес божји!

1701

Да ли се од запљеса могу направити пљескавице?!

1702

О прошлости брине историја, а будућност смо претупали!

1703

Ако потрошите будућност, онда сте то учинили и за друге!

1704

Свако подиже свој споменик.
Неко успе и да га усправи.

1705

Дело је споменик.Величина споменика је према делу. Споменик може бити велики иако је мали. Не мора бити (за)видљив. Довољно је да га виде у будућности!

1706

Душа препознаје добре песме, без обзира коме правцу припадају.

1707

Хтедох нешто да напишем о оним будалама, али много их има!

1708

Американце уједињује само рат, али тај штос сада примењују и други.

1709

Када кажем да сам за рат, реч је о борби мисли. То је најтеже. Лако је бацити камен на комшију, али тешко је после опрати крв.

1710

Гас ћемо увозити из Америке само зато што је то боље за Американце.

1711

Украјина ће увозити угаљ из Америке јер онај из Донбаса је много близу!

1712

Натовски говнари пуне гаће од једне будале. Због Американаца, наравно.

1713

Кинези су уздржани, чакају момент када ће нешто мазнути!

1714

Када ће црнци почети да раде као белци, пита се Трамп. Још се пита!

1715

У случају Северне Кореје, Трамп би могао да узме крамп и да оплеви башту!

1716

Сви чекају да сване. Овде више нису потребне свеће него мотке!

1717

Неуролог ме мало куцакао по коленима и терао ме да се пропињем на прсте као коњ зеленко. Али не мари, бар је видео како треба да изгледа чича.

1718

Психијатар као сви психијатри, само не знам да ли има уверење?!

1719

Добро јутро, пишем текст о трагедији, било би ми корисно мишљење психијатра. Не, да ли сам одлепио, него у вези текста.

1720

Свеједно је да ли је магарац или коњ, само да није свиња!

1721

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА КОМШИНИЦИ ЦРКНЕ ПАС,
ЗБОГ ЊЕ СВУ НОЋ ДА ЗАСПИМ НЕ МОГУ!

1722

Боље је носити крст него јарам!

1723

Читај, па кажи, Хоп!

1724

Отишао сам у аут. Знам, ако бих се вратио, шутнули би ме. Зато идем даље.

1725

Све се боље види одозго, али треба се попети, зато људи гледају са стране.

1726

Торањ у Пизи је мало крив, а како га виде они са косим очима то није мој проблем. Ако се не нагињеш много не брини за слободан пад. Ни Галилеј није гледао надоле него нагоре.

1727

Осим љубави, друге болести не признајем!

1728

Ви не знате шта је то. Кад вас то стигне, све остало је безвезе!

1729

Лепота је сама себи разлог. Кад човек каже лепа, зна се на кога се то односи.

1730

Да ли лежећи, да ли стојећи, да ли седећи?! Ово свакако нису питања о љубави.

1731

Пре поласка поставите себи питање, зашто?

1732

Ако сте кренули, онда немојте постављати питање повратка, то је требало учинити пре старта.

1733

Дом здравља у Нишу је окречен, сада ће пацијентима бити лакше да га нађу.

1734

Поједине жене су праве кукавице,
Туку своје јадне мужеве!

1735

Срби су поносни мужеви,
Не признају да их жене туку!

1736

Комшилук увек све сазна о мени пре мене!

1737

Манте комшилук, важне су комшике.

1738

Комшија ти је више него род рођени, а тек комшика!

1739

Поштујте своје комшије и волите своје комшике!

1740

Са комшиком и горка кафа ми је слатка.

1741

Не волим када ми комшика пресоли кафу!

1742

Кад год са комшиком попијем кафицу, она ме оправи на работу!

1743

Ништа без комшилука, немаш с ким ни да се посвађаш.

1744

Комшије бацају ђубре кроз прозор. Нисам чуо да је неко избацио комшију!

1745

Комшика се не љути на мене, само на комшију!

1746

Комшика увек добро закључа врата. Не излазим док два пута не чујем клик.

1747

Комшика је чудо. Није чудо што се комшилук чуди.

1748

Бивша комшика дигла нос!

1749

Прво сам сумњао у себе, а после и у комшику. Комшилук сумња у све, а највише у поштара.

1750

Да је комшика избацила комшију кроз прозор, чуло би се, Буп!

1751

Комшика је одлепила. Мисли да сам њен бивши муж!

1752

Комшика је љута и на комшију и на мене. Ништа не разумем.

1753

Покушавам јутрос да смислим неку глупост, али не иде ми!

1754

У психологији не постоји термин ГЛУП. Тамо је на снази ТУП!

1755

Недотупаван,недоклепан, недоправљен…

1756

Тупсон, не умем да преведем, али знам шта значи!

1757

Тупаџија ми мирише на турски!

1758

Кад кажу да је мало мрднут, то не значи да је туп!

1759

Зар сада да одустанемо кад смо дошли до краја?!

1760

Фејсбук је лудница!

1761

Никоме није вечито горела па неће ни Фејсбуку!

1762

Да је горе добро не би киша ни падала.

1763

Горе је горе, а овде је најгоре.

1764

Његош је ту да и слепцима отвара очи!

1765

Некима смета што је Његош српски песник!

1766

Због Дачића и постоји Роспи ћуприја.

1767

Чудим се како од оноликих лажи не промукне.

1768

Човек је књига која може читати саму себе.

1769

Човекова дела су књиге које говоре о њему самом. Из тих књига се чита стил, садржај, функција, стање, психолигија…

1770

И човекова недела су његова дела.

1771

Књиге су најбоље ограде од злих мисли.

1772

Човек је жива књига – „Човек је земља која хода.“

1773

Књиге чувају мисао од урока.

1774

Књига је ризница само ако је отворена.

1775

Затворена књига је тамница.

1762

Неким људима књиге служе само за потпалу.

1777

НИЈЕ ПЕЛЦОВАН!

1778

Не мислите ваљда да је Ердоган долазио у Србију због вас?!

1779

Лаже док зине!

1780

Лаже, а ни да трепне!

1781

Лаже, брате, нико му раван није!

1882

Лаже, само тако!

1783

Лаже, и готово!

1784

Лаже и самог себе!

1785

Лаже и верује у то!

1786

Лажовчина, стално лаже, а никада не поцрвени.

1787

Лаж се котља као грудва снега низбрдо и све је већа.

1788

Лаж не пуца по шавовима него по главама.

1789

Лаж је нада која кратко траје.

1790

„…Уметност
Је потпуна, кад је људска.
Људска је
Кад обрушени пигмент, иглице светлости
Обезбеђујући простор унутра својих ограничења
Убеђују, као показатељи могуће страсти,
Као одговарајуће мерило, и страсти
И њеног предмета. Уметник лаже
Да би поправио истину. Верујте му.“

(Чарлс Томлинсон:„Размишљања о Џону Констаблу“)

1791

Комшика дотерала линију па сада не могу да је стигнем.

1792

Књигу човек прочита некако, а комшику никако!

1793

Лагање је кукавичлук!

1794

Лагање је превара!

1795

Лагање је болест!

1796

Због лагања су многи поштени људи изгубили главу!

1797

Минхаузен је причао ловачке приче, а ово што нас је задесило није за причу!

1798

И рибари увеличавају рибе у својим причама, али приче о пензијама и платама превазилазе машту.

1799

Лега као кокошка, а диза се ко вампир!

1800

Чим забоду перце у шешир неке коке одмах мисле да ће полетети.

1801

Кокошка није за подгревање.

1802

У Војводини сам јео вруће прасе и хладну ћурку. Не знам зашто избегавају кокошке!

1803

Кокошка има мултифункционалну буљу, као да је неки председник!

1804

И пиле има шупљу главу као и кокошка.

1805

Неки мисле да кокошка служи само да би правила кокошињце.

1806

Има разних кока као и разних људи.

1807

Зашто су медведи заштићени, а коке нису?!

1808

Кока није слатка зато што има лепо перје!

1809

Главна рола певца је да кукуриче.

1810

Певац и нема уд, а сви кажу: Јебо те певац!

1811

Јебо га патак!

1812

Људи сањају снове, а ја жене!

1813

САМО СЕ ЧУДИМ
Сретох у библиотеци после једне књижевне вечери неколико људи који ми рекоше да прате све што објавим на Фејсбуку.

Неки од њих, да би ме уверили у своју истину, препричаваху ми садржаје мојих постова. Наизуст.

А никада се нису регистровали, мислим лајкнули, камоли коментарисали неки мој пост.

То су људи. Сад се чудим да ли сам кужан или сам опасан?! Нисам их ништа питао. Само се чудим.

1814

НЕ, И ГОТОВО!
Знао сам кога ће довести на сајам, зато нисам ишао тамо. Због тих битанги су ми смањили пензију тако да издавачи не морају да брину. Нећу купити њену књигу! Не, и готово!

1815

Лаж гута све. Ако се не уозбиљите оде држава!

1816

Истина се храни само истином.
То је формула за песнике.
Политичари упражњавају само лажи.
Када историја утврди нешто, онда је касно.

1817

Човека је ваздан интересовало шта је са друге стране.

Да није било сведока многи од нас би били ускраћени за истину – не бисмо знали за Господа.

Ако знамо да истина зависи од система шта је то што људе наводи да руше туђе снове – системе?

1818

Бог је ујединитељ.

Разједињени људи су пси луталице.

Пси рата.

Бесни пси.

1819

Која је суштинска разлика између књижевности и сликарства?

Слике су и тамо и тамо!

1820

И музика производи слике.

18212

У свакој уметности се тражи поетски део.

1822

У свакој уметности се тражи мелодија.

То не значи да нешто треба да звечи.

Често је и тишина довољна.

1823

Уметност је ту да човека подигне из мртвила.

1824

Жабокречина је катаракта, затвара видике.

1825

Сајам књига, као и сваки други вашар, служи да се нешто некоме ували, да се људи виде, да се деци купи шарена лажа, да неки помисле да су светски писци, да организатори доведу неке који су по њиховом писци, да вам очитају лекцију, да вам очитају оче наш, да се људи сликају и да све то накаче по зидовима Фејсбука. Сад када је све готово можете да се сликате. У сваком случају важније је оно што нисте видели. Да бисте схватили за то вам је потребно извесно време које можете искористити за читање. Људи су одувек волели да некога прочитају. Није то лако. Није.

1826

Није добро да се песници деле.
Малe монете су увек служилe за кусур,
за поткусуривање.

1827

Самоћа није физика, то је душевно стање.

1828

Самоћа је Сибир!

18290

Није сам!

1830

Камен неће сам да се подигне!

1831

Тин Ујевић:
Свакидашња јадиковка
(Одломак)

Како је тешко бити слаб,
како је тешко бити сам
и бити стар, а бити млад!

1832

Самоћа је социјална категорија!
Као да је реч о апсурду,
реч је о томе да је човек сам ако је у друштву.
А то само тако и постоји.
Сетите се Странца!

1833

Ако сами одлазите на гробље,
Може вам се десити да се умислите,
Па и да постанете песник,
Чак и да стигнете у Сибир.

1834

Дебеле књиге, по правилу, су испразне!

1835

Свиње су дебеле, а књиге су опширне!

1836

За неке врсте самоће нема лека. Као за љубав!

1837

У осами човек може свашта да помисли!

1838

Човек би био највећи да је сам.
Зато му је одузето ребро.

1839

Ко мисли да је бог, ваздан је сам.

1840

Само се будале ничега не плаше!

1841

Свако најбоље зна своје муке, а ја си имам комшику!

1842

Ако вам камен падне са срца,
Ставите га под главу!

1843

Људи ни у овом веку не схватају да се рибе не пецају на кафу него на месо!

1844

Не мора то да буде баш црв,
Може и неко друго месо!

1845

Стварност је мука, зато постоји уметност!

1846

Нисам начисто да ли да је сачекам на кривини. Стварност је стварно мука. Али не могу вечито да бежим. Ваљда зато постоји уметрност. Многи су тамо нестали. Прогутао их мрак.

1847

Живот је као воденични камен, али нигде нема брашна. Само мука!

1848

Најјевтинији је живот, а најскупља је храна!

1849

И рибе су поскупеле, а нема ни свежег младог меса. Сви су одједанпут паметни!

1850

Нешто ме стегло ових дана,
па не пушта.
Не умем да објасним шта је,
а немам ни коме.
Умро човек!
А кад ми кажу,
То је живот,
онда ми дође да пукнем.
Али не могу.
Пуко сам.

1851

Човеку је најтежи онај камен на души.
Нико се није убио зато што није могао да подигне камен од двеста кила.

1852

Живот није само млаћење празне сламе, али је и то.

1853

Живот је тешка мисао.

1854

Живот је тешка мисија.

1855

ШТА ЈЕ ОВО?

Неке људе човек може да опише само једном речи. На пример, ако кажете педер, сви знају о коме је реч. Ако пак кажете лажов, опет сви знају о коме је реч. Односи се на исту особу. Исто би било и да сам написао лудак. Ове речи нису сличне ни по значењу, ни по облику. Речи педер, лажов, лудак нису синоними, хомоними, антоними, пароними…

1856

Пао је метеор. Направио је огромну рупу. Све је сагорело. Историчари књижевности ће чепркати по тој рупетини, али одговор није тамо. Остаје питање, Зашто?!

1857

Птица може слетети и на суву грану!

1858

И копци воле (птице) певачице.

1859

Код нас су на цени стари људи само када им треба нешто отети!

1860

Лапот је у Србији усавршен од стране власти.

1861

И у Спарти су убијали старе људе, а ви сте мислили да је то време прошло.

1862

Некада су старе људе убијали јер нису могли да их хране, а сада се то чини да би се други богатили.

1863

Пензије као цивилизацијско достигнуће се поштују и у најгорим друштвеним системима. Код нас и нема система, постоји само системска систематска пљачка старих људи.

1864

Време је да се мења систем док нисмо остали и без остатка државе.

1865

Овима који се баве отимачином и истребљивањем старих људи желим да све отето потроше на лекове!

1866

Живот је обавеза!

1867

Нада је стуб, носач живота!

1868

Сви нешто ишчекују,
ред је и да засучу рукаве!

1869

Изедоше ни пцета!

1870

Дошло је до коску!

1871

Дошло је време када сви лажу, а да ли ће доћи оно друго време?!

1872

Ако сте у затвору, свеједно је да ли је напољу лепо време или нешто пада.

1873

И туцање је живот.

1874

За неке људе туцање камена је посластица.

1875

Туцање јаја је успомена.

1876

Да је живот трка и биљке би имале ноге.

1877

Некоме цркне куче. Некоме цркла мачка. Некоме црко папагај. Мени рикнуо компјутер. Боље он него ја.

1878

Црко. Црко, дабогда! А још није дошла зима. Мислим календарски. И компјутер је срање. А неки ме убеђују да је то достигнуће. Све је срање. Доста срања. Није морао баш сада да цркне. Ето, није дочекао ни повећање. Он је знао све лажи и није издржао. Прецрко.

1879

ГЕНОЦИД И МАГАРЕ

Пресуда је за геноцид. Колико год се српски политичари ограђивали од Ратка Младића, српског ратног команданта у Босни и српског хероја, морали би бити свесни да је Хашки “трибунал” Србима натоварио геноцид. Тај товар се тешко скида. Једини начин да се скине јесте да магаре липше. Свеједно је коме калифату треба да припадне Босна, да ли Ердогановом или ЕУ, Срби ће изгубити! Нажалост, само зато што се нису залагали за Србе.

1880

МУЧЕНИК

Чим је Хашки „трибунал“ пресудио да је реч о геноциду појавише се Срби који би да скину етикету са себе. Хтедоше да је прилепе нама. Да ли те будале мисле да је то могуће?! Чак и да се одрекну чињенице да су Срби то им неће помоћи да обришу своју геноцидност на којој су здушно радили, коју су подстрекивали и због које су многе Србе денуцирали и изручивали Хашком „трибуналу“. Због демократије, али због демократије како је они схватју. На свој амерички начин. Чак и да су они који су осуђени од стране „трибунала“ криви, то не значи допринос демократији, владавини права, помирењу народа. То је ветар који ће у ковитлац завртети мит о мученику. Дакле, за ореол великомученика није потребна црква. Потребан је човек.

1881

Живот је пругасто одело које човека подсећа да он није управник.

1882

Живот је лудачка кошуља које човек непрекидно покушава да се ослободи.

1883

Крај сваког овоземаљског живота је исти!

1884

Живот су тесне ципеле у којима човек граби према крају, а које многи називају ципелама од седам миља. Да би био занимљивији у свакој се нађе бар по једно каменче.

1885

Живот је омча око врата, коју човек стално притеже. Каткад се олабави, али је човек одмах притегне. Ту омчицу човек зове кравата.

1886

Живот стално ради, али није перпетуум мобиле. Живот се стално троши. Може и да се скрши, да пукне. Може и да престане да се троши. Увек ради шта му се прохте. Све до краја.

1887

Живот је (као) врећа. Ако је празна не може да стоји. Ако је пуна онда је тешка и на њу јуришају мишеви, пацови, гњиде, ваши, бубашвабе, бактерије, вируси… а она се не помера. Ако је нека живуљка нагризе или јој пробуши рупицу, рупу или рупетину, свеједно, мора се брзо затворити, иначе ће исцурити.

Животом се највише баве непријатељи. Нарочито туђим.

Животом се бавио и Бог.

О животу су певали, причали, филозофирали.

Живот се провлачи кроз песме, приче, романе, кроз књиге. Неки се и провуче.

Животом су се ко бајаги бавили и политичари.

Животом се испирају уста.

1888

Срећа се не дефинише.
Она се доживљава,
Па ко преживи.

1889

Дешавало ми се, више пута, да никуда не путујем, легнем а пробудим се у другој држави!

1890

Испада да су у нашој држави најопасније животиње мајмуни!
Поједоше државу!

1891

Неки људи мисле да је свет створен због њих.
И у великој књизи се тврди да је Бог створио свет за човека.

Птица можда мисли да је дрво ту само због ње.
Ако нема дрвета, она може да слети и на жицу.

Сумњам да ће доћи време када ће мајмун моћи да упреде жицу. Осим ако и он не постане човек.

1892

Живот се ствара и разноси.
Ветар разноси живот, као и пчеле.
Без пчела ни Сунце не би имало разлог да постоји.

1893

СТВАРНОСТ је тешко дефинисати као и уметност. Стварност, грубо речено, има унутрашњи и спољашњи део. Онај унутрашњи је већи, моћнији, пријемчивији и пружа више задовољства, па га вероватно због тога често називају лепшим. Онај спољашњи део је грубљи и као из њега вребају разне опасности, као да је онај унутрашњи безазлен. Ако хоћеш да живиш као човек, онда мораш да измислиш стварност. Своју стварност. И машта је стварност. И њени производи су стварност. Машта досеже до Господа. Можете мислити за шта бисмо били закинути да није маште. Каква би нам била стварност. Да ли се стварност може замислити без писма, без књига, без компјутера, без авиона, без возова, без ратова… СТВАРНОСТ је илузија.

1894

Као да смо глуви за паметне речи.
Човек највише времена изгуби на најглупље ствари.
Није глупо бити са пријатељима.
Макар виртуелно.

1895

ОГОВАРАЊЕ
Кад не знамо шта да радимо са животом, оговарамо!
Кад смо у стисци, оговарамо брже.

Неки људи мисле да је оговарање женска привилегија. Не знам да ли је реч о истим људима, али људи мисле да је кулинарство женска работа. Као што су најбољи кувари мушкарци, они су и велемајстори оговарања. А знате да постоје женски и мушки велемајстори. Није то џабе тако устројено. Није.

1896

Не може живот све да испегла. Нема се времена. Треба му помоћи. Бар да прострете веш. Или да га бар извадите из машине. Ако се пресуши, онда се тешко пегла. Ако много притискате, направиће се жабице. Ако заборавите пеглу изгореће вам живот. Ако је пегла стално укључена, мора једног дана да цркне.

1897

Живот је прави ждероња. Једе и када ради и када не ради. Ждере и свога газду. Прво њега, па остале. И то почне од џигерице. Викендом са пријатељима ждере, а током недеље, у паузама за ручак, препричава пријатељима како се прејео. Никада није рекао зашто. Нити је помислио да прекине са том праксом. А до прекида ће доћи кад му дође време.

1898

Живот тешко вари горчину.
Требало би је испљунути,
али и то је тешко!

1899

Живот ће једнога дана појести себе.
Прогутати, да.
Како једе друге тако ће смазати и себе.

Почео je одавно то да ради,

али не може све одједанпут.

Или се и он извештио па ужива у јелу.

1900

Ако сте стигли до пеглања, онда је то већ озбиљна радња и приличан успех. Јер тај пут дотле зависи од живота у чијој моћи није све. Не може живот све да опере. Чак ни смрт то не може. Није сваки живот машина за све. Још ако је издрндан, онда та шклопоција може само да шкрипи и да нервира. У најбољем случају може ништа да не ради. Али може и да зановета. Да гунђа. Да те гледа испод ока. То је она ситуација када се гледалац нађе у чуду зато што нема пара да плати ни до отпада да га однесу, камоли у позориште на представу о животу. То се само игра, иако не постоји. Живот није машина за прање. А није ни пегла. Неке елементе живота можете видети у позоришту, у циркусу, на филму… или у животу. Имајте на уму да ни гледање није џабе.

1901

Ко бајаги бринем о животу,
а и он се прави блесав!

1902

Кад год ми је загустило,
Живот ми је окренуо леђа.

1903

У стварности све је наопако:
Животу можеш доакати само ако му продужиш век!

1904

Човек свашта чини за живот, питање је да ли ће му он то некад, некако, вратити, или је то само једна пропала инвестиција, без осигурања од ризика.

1905

Неки покушавају да у експрес лонцу или у стаклу, ин витро, направе живот. Тврде чак да је то чиста физика, прецизније, термодинамика. А мутације су као довеле до разноврсности?! Ко се овде прави мутав? Воле синтетику!

1906

ОГОВАРАЊЕ је подмуклица. Истину је тешко рећи „у лице“. Али то није оправдање да некога олајавате. За ту радњу потребне су бар две особе. Намерно нисам написао два човека. Није лоше понекад и оћутати. А ни ћутање није увек злат(н)о!

1907

„Мора да се живи“ је једна одвратна реченица. Да ли се та реченица односи и на живот који личи на свињски, коњски, змијски, пасји, који личи на живот зеца, миша, магарца, мачке, гуске, папагаја, вране, свраке, буве, вашке, гњиде, црва, бубашвабе, лава, вука, муве, комарца, тигра, мајмуна, овце, врапца, вола, или можда краве? (Ако се некоме не допада овај мој списак, може га допунити, или написати свој.)

1908

Живот је миксер. Tако и ради, све смути. Није то мешалица за бетон. Мућкалица. Шта све може да измути то нико не би ни сањао, камоли да поједе.

1909

Колико год угађали животу, он вас на крају откачи!

1910

Код нас је држава на распусту више од двадесет година. А они који раде, они то раде из задовољства јер плате не добијају. Е, мој брајко! То је живот.
Нигде не добијају. А неки добијају нешто, али то није плата. То их часте. Дају им џепарац.
Негде добијају 100-200 евра месечно. То је бакшиш.

1911

Славни су и Бараба, Јуда, Брут…

1912

Живети се може и после смрти.
Али то није резервисано за оне који могу,
већ за оне који могу и хоће.
Ја не волим оно после.
Волим почетак,
волим пролеће.

1913

Животом се испирају уста.
Кулоари су зато измишљени.
Може и у женском ве-цеу, ал’ много заудара.
Руку на срце, жене су издржљивије од мушкараца.

1914

Да сам знао да ћу довде стићи, не бих журио!

1915

Ако вам се овде не свиђа, једва чекам да одете!

1916

Ако нећете ништа да мењате, време је да одете!

1917

Ако ништа не промените, и деца ће вам живети као свиње!

1919

Има ко брине о животу,
а ви гледајте своју работу!

1920

После ништа није важно, зато и не журим!

1921

Једини начин да стигнете тамо где треба јесте да уђете на погрешна врата.

1922

Шта је било, било је и опет ће бити. Ваше је да заузмете бусију!

1923

Ако сте кренули погрешним смером, то не значи да је стварно погрешан. То они кажу!

1924

Ако вам се чини да сте на правом путу, то вам се само чини!

1925

Прави пут је увек излокан!

1926

Путеви су Господњи несазнатљиви, зато му се и не мешам у посао.

1927

Сваки човек би морао ићи својим путем, ако му је допуштено. Ако није, ником ништа.

1928

Ко год плати путарину тај је на правом путу. Мислим, десно. Прва врата лево. Може и у натури, а може и на почек! Господе, кажеш ли што?

1929

Ми у Србији годинама чекамо да сване!

1930

Ставрос, као свака крстопутина, означава двоумицу!

1931

Требало би запети и кад кола иду низбрдо!

1931

Не кочи узбрдо!

1932

Не лај комшију!

1933

На све моје смс поруке био је глув!

1934

Ако се једног дана буде вратио, разговараћемо, јер немам шта да му покажем!

1935

Диго сам руке од баксуза!

1936

Пао снег. Комишика не може да га упали!

1937

Радња је отворена, али не ради!

1938

Постоји радно време,
Постоји време рађања,
Постоји и оно истраћено време,
Време рата,
Време љубави,
Време када се праве деца,
Време када се чувају деца,
Време за удају,
Време за женидбу,
Време за војску,
И време мемоара!
И поред свег тог времена
И даље касним. 

1939

Кажу, Ако кренеш на време…
А не кажу ништа за случај када је ћале унутра!

1940

Постоје људи чије је све време овога света. Благо њима. Мене све нешто притиска.

1941

Увек журим. Зато и не стижем.

1942

Видим да неки размишљају о космичком времену. И ја сам се заносио.

1943

Кад год сам се приближавао граници увек сам се помало уземирио иако нисам ништа недозвољено носио. Када пређем границу, онда ме попусти нервоза. Сада не могу никако да се смирим. А граница ми личи на амбис!

1944

Не зна човек шта га све чека. Као да је дошло последње време.

1945

Временом свака власт почне много да смрди!

1946

Дође време када човек мора да почне да се пакује!

1947

Све у своје време, а било је!

1948

Ако је сад време, онда сам закаснио!

1949

Ако човек касни, постоји велика вероватноћа да ће га то спасити. То не значи да неће умрети.

1950

Где год сам стигао,
тамо су већ били неки.
И тамо где сам кренуо
многи су отишли пре мене.
Морам још да копам.

1951

Ко штеди време, значи, шлајфује!

1952

Ко рано рани, устаје неисп(р)аван!

1953

Поломио сам сат, али то није утицало на време!

1954

Мораћу да пређем на песму, да бар знам зашто сам се издангубио!

1955

Време је за почетак, то не значи да би требало устати!

1956

У овим годинама ни време ми ништа не може!

1957

Ако нећете да гледате неморал, угасите телевизор или угасите светло!

1958

Наше је само прошло време, остало се сања.

1959

Кад год се пробудим нема никога. Тамо бар нисам био сам.

1960

Комшика је отишла да баци ђубре. Можете мислити колико је то ђубре кад је она лично морала то да уради. Интересантно. Још је нема. А ђубре је пред вратима.

1961

Поштуј туђе време!
Оно ћете (пре)стићи.

1962

Сви који су се бавили феноменом времена само су губили време.

1963

Изгубљено време се може добити само за коцкарским столом. Ту нема вероватноће за добитак. У питању је чист лоповлук.

1964

Ако вам неко украде време,
Однео је и душу!

1965

Историја би требало да потврди време, али она и политика се курвају.

1966

Историјска дистанца је бежање од истине.

1967

Видим на друштвеним мрежама, свакодневно се појављује палац, али за неке ствари бољи је средњи прст!

1968

Ноћ има велико уво, зато се по мраку боље чује.

1969

Ако се са поезијом коцкате да бисте победили морате уложити себе, целог!

1970

Љубоморан човек заборавља да је човек.

1971

У поезији нема места за љубомору.
То што су песници сујетни,
то је велико зло!

1972

Само се песник сећа будућег времена,
сви остали се сећају прошлог,
a знају само за садашње.

1973

Прошло време се уселило у кости
и само рије.

1974

Власт је најужаснија измишљотина у историји човечанства.

1975

И демократска власт је огавна.

1976

Још постоји канибализам, а они разглабају о демократији.

1977

Када су падале бомбе по Србији комшије су НАТО-у уступале аеродроме. Сад је дошло време да комшије оглођу Србију. Власт Србије ће их материјано помоћи да заврше своју мисију

1978

Живот је стари покварењак, али власт је врхунац покварењаштва.

1979

Не разумем зашто људи једу друге људе кад има и других свиња!

1980

Кад вас ништа не боли нисте сигурни ни да сте живи.

1981

Врисак је знак бола. Он је објава радости.

1982

Сузе нису само знак туге.

1983

Сузе чисте око и душу.

1984

Суза је бисер у оку.

1985

Да није сузе у оку, поглед би вам био туп.

1986

Сијају му очи као да је заљубљен!

1987

Како то да је имовина стварана током петовековне владавине Турака Балканом нетрагом нестала. Зар је имовина само неколико џамија, Ћеле кула и На Дрини ћуприја. Па и ћуприју је изградио Иво Андрић.

1988

Како и зашто сам се раздружио са врапцима и голубовима, како сам се раздружио са змијама, жабама, даждевњацима и рибама, због чега сам престао да се дивим соколовима и орловима, њиховој величанствености, њиховој елеганцији, њиховој надмоћи и висини? Како и зашто се све то десило?

1989

Како су људи били мирни и тихи, како су се смерно молили и захваљивали Богу за лебац и у тишини уживали у животу градећи куће, градећи себе и своју децу, и сви су хтели ближе Господу, а данас су људи даље од свих, па и од себе!

1990

Маштом се човек приближава природи и Богу. Досеже до свог ритма. Постиже хармонију. Постаје човек!

1991

Хармонија није мир. Хармонија је немир усаглашен са природом.

1992

Власт је најужаснија појава у социјализацији друштва. А најгори су људи који жуде за влашћу. Који су могући мотиви за освајање власти?
Да ли је то нормално да човек жели васт над другим човеком? Не заборавимо да су људи, такорећи до јуче, и буквално јели једни друге. То значи да је престанак канибализма био значајан наум у развоју свести човека. А зашто се стало на пола корака?!

1993

У Нишу је пао снег. Неки су се понадали да ће замести њихове трагове. Али дубоко су загазили!

1994

Ако им снег покрије злочине, напролеће ће то страшно смрдети!

1995

Кад стигнеш, пиши!

1996

Не оклевај!

1997

Е, мој брајко!

1998

Мож’ да ми пљунете…

1999

Не бенави!

2000

Слинча слинави!

Борис Лазић

ШЕТАЛИШТЕ У ПАЛАНЦИ

И Ница, меголополис, опшивен морем и планинама,
И Ница, мегалополис, стиснут између мора и планина
И Ница је налик каквом коралном спруду на коме се разашива
Опора стварност острвских житеља,
И у једном и другом узалуд човек тражи заклона, узалуд стреми ка осами, и иште
Осамљени врбак, пристаниште, прибежиште, ма које, за дух.
Толико је људи, толико прича – баш ту.
Од те заглушности једва да ко и чује те приче.
Од те заглушности једва да ко има и воље да их чује, одслуша.
Потпуна је забетонираност, и ниједнога стабла, врбака, шуме, нема
За дух жудан видика, осаме.

На Ибају бих сатима прелазио са коралног на корални спруд,
Са острвца на острвце,
Све до најдаљих, све до забитих простора на којима није било човека,
Ни трага му
Нити приче о њему.
Овде тако пешачим, увис, к брду, јер све до и последњи брежуљак
На котлини, на приморју, је начет
И ту се охерио какав дом, била то уџерица или дом, старачки.
И нема ниједног простора, под брдом,
А да није засвођен мучним бетонским плочама, по којима гамиже живаљ,
Мучним, бетонским плочама,
По којој се оклизне, ходач, неопрезан, о измет, псећи,
Паса, закључаних, заробљених, по крлеткама,
Бетонским, које су разјеле крајолик.

Иста је слика на приморју, као и на атолима, далеким.
Свак је тражио своје место под сунцем бољих услова за живот,
Свак је уписао и себе, у општу историју
Подизања зидова,
Освајања квадратних метара,
Зелена пруга као дуга хита к мору, а до јуче то је била река,
Силовита, планинска, која данас,
Као Бијевра, онамо, засвођена, служи за отпадне воде.
Над њом данас надвија се врт, и шеталиште, једини зелени гај у граду
Куд мноштво се тако густо сјати да гушће буде шеталиште од пијачне вреве
У рана, недељна, јутра, по далеким приградским насељима.
Сјати се, као јато галебова, у подне, над обалом.
Врисак и глад!

Тако исто је, на атолима: никуд пристаништа, за дух, и душу, у граду-пристаништу.
Овамо деца и ја хитамо к брду, ка гори, маслинској,
Пустој, јер тражи успон, а градски је ходач на то несвикнут.
То једини је зелени гај, једини, стари, врт, на пропланку,
Једина ледина по којој ти још можеш душу да разастреш, као једро.
И да нађеш Мир, привремен.

Фауна и флора лица, старих и младих, радника и грађана, трудбеника и рентијера,
Домаћих и туриста,
Тушта и тма се стушти над коритом реке, и броди, полупијано,
Жељно видика, пространства, ма ког,
А већ је, тек случивши се, на Пајон, стиснута, скопчана, у пијаном плесу,
У ходу, несигурном, у мешкољењу горем но најгора шпица метроа.
Па опет, ова људска, река, која се силовито, креће, над дном корита реке,
Планинске, тај покрет, она га чини
Јер жељна је излаза, ма каквог, и видика, ма ког.

Но жељни смо светлости, и проспеката, и перспектива, отворених,
До којих ми долазимо тек пошто шеталиште опусти, врева замре
И свак се опет затвори у себе.
Тад очи одмараш од виђеног, и тад се пружаш,
Нити ти више смета распојасаност, ичија,
Ни алавост, радништва, ни покорност стараца, старица, буржуја,
Који ћутке трпе вербалне ћушке, порода, свог, док изводе у шетњу унучад.
Најпосле, и у стисци на Променади ти си кaо у каквом тржном центру:
Конзумираш виђено
А плаћаш живцима  █

Стојан Богдановић

ВРИСАК И ГЛАД!

О песми „Шеталиште у паланци“   Бориса Лазића

Примећујем да се нове песме Бориса Лазића знатно разликују од оних које је писао раније. Богатије су, непосредније – душевније, интимније, доживљеније. Блиставе.

Борис Лазић је свестан да је редуковани – сведени, израз који је упражњавао доводио до редуковања емоција, до затварања песме. Сада је израз благо отшкринуо и емоције су изашле на видело што је песму уздигло на знатно виши ниво. Лазић је то тако пажљиво извео тако да песма није отишла у нарацију, него су фантастичне слике којима обилује песма дошле до изражаја, заузеле своја места са којих зраче и нису им потребна никаква додатна објашњења.

Нема сумње да је у питању нова мисао, дубља и моћнија која поседује и шири и дубљи психолошки захват, самим тим обрађује тему са више емоције, а са друге стране не вулгаризује мисао.

Борис Лазић бесумње влада техником, а може се рећи да је изванредни ерудита, тако да изгледа као да његова мисао клизи на невидљивим клизаљкама које се и не чују, које не гребу и не производе никакву шкрипу. На моменте подсећа на Песоину Поморску оду, али сам наслов асоцира на песниково раније окружење, можда из младости, па чак и из детињства.

Осећа се ламент над врбацима ….

Све је забетонирано у модерној отуђености, у нервози, у потрази за некадашњим миром. Све је оковано мучним бетонским плочама, све је појео Антихрист: Анти-Христ! А „свак је тражио место под сунцем“. Узалуд! „Осамљени врбак, пристаниште, прибежиште, ма које, за дух.“ Није промакла Борису Лазићу осамљеност урбаних људи, који „гамижу“, уместо да користе даровани усправни статус човека, који од „заглушености“  не чују једни друге…

Антихрист је од некадашње реке направио зелену пругу, река је позеленела од муке, и хита к мору не би ли се ослободила:

„Зелена пруга као дуга хита к мору, а до јуче то је била река,“

Наравно да виспрени Лазић није пропустио прилику да спомене „алаво“ радништво, старце и старице „Који ћутке трпе вербалне ћушке, порода, свог, док изводе у шетњу унучад.“. Мучно живљење по предграђима које Лазић апострофира у следeћим стиховима погађа усред среде:

„У рана, недељна, јутра, по далеким приградским насељима.
Сјати се, као јато галебова, у подне, над обалом.
Врисак и глад!“

Прешавши тежак мисаони пут шеталиштем у паланци тражећи излаз из људске тескобе која је забетонирала људске осећаје и људску мисао у безнађе бетона – Антихриста, Лазић поентира:

„Најпосле, и у стисци на Променади ти си кaо у каквом тржном центру:
Конзумираш виђено
А плаћаш живцима „ █

Марија КНЕЖЕВИЋ:

ЈЕДИНИЦА

Данас је тешко не веровати

Статистикама: свака четврта жена

Отвара се царским резом

Да би се извукао још један живот.

Наша мајка, касирка из продавнице на којој већ дуго пише

Локал у припреми

У пола живота проведеног иза врата на којима и даље пише

Гурај и Вуци

Прекинута као врпца недовршеном реченицом бабице

Докторе, ја се бојим да ако бисмо плод…

Још тада је вриснула и стала у ред

Са ожиљком иза три царице.

Неко ми је купио кућицу за лутку

И у журби не рекавши шифру

Оставио нас у стану чуване

Најновијим типом сигурносне браве.

Моја старија сестра је завела космос

Реда и рада и праведног поступка

У педесет и шест метара квадратних са урачунатом

Застакљеном терасом:

Ја сам њена јединица

Са лутком која мени

Може бити било шта.

Живот је заменила за труд

Моја мудра, уморна, једина сестра

Руке напунила послом

Да би ме испунила храном, чистоћом,

Још једном пребрисала стан

Јер не сме се живети у свињцу

Говорила је претходећа сестра

Обраћајући се углавном

Болу у ногама и побуњеним венама.

У екрану мога прозора извијала се младица.

Све је у стрпљењу, учила ме је сестра,

Потребне су бар три генерације

Твоје деобе

Па да угледаш дрво.

У екрану мога прозора расло је

Опажање малих промена.

Лутку сам назвала Ти.

Хранила сам је, купала,

Водила рачуна да моја Ти не живи у свињцу,

Чекала да проговори.

Јер Ти је била послушна као ја

Уз наџор једне реченице:

Причај ми о себи.

Стрпи се, понављала је старија сестра

Ретко будна, док сам зурила у луткино огледало,

Чекај мало, па ће те затрпати причама, не брини,

То се свима догоди неизоставно

Најближе да плаве

Одливима самосажаљења, угрушцима анегдота,

Видећеш, на супротни крај стана одбациће те

Туђе среће, излудети душе брбљиве

Када се нагло и по нагону људског

Самоодржања отворе неувиђавно

Попут године у пролеће.

А моја? будила се младост заувек

Рекох заостала за рођеном сестром

Без племићког реза и фаталне последице.

Која твоја? смејала ми се успут

Крива од бола

У проширеним венама

Од бремена свог недовршеног

Детињства и мог царског раста.

Једном ми се учинило да је Ти заплакала.

Моја душа! цикнула сам од среће

Не слутећи колико до тада већ

Чекањем оснажена.

И тада је почело:

Испоставило се да ми је њена хаљина премала,

Да једва ходам у ципелама које ми је колико јуче –

Изразила би чуђење да је могла да говори –

Поклонила а да их она никада није обула.

Пружила ми је најбоље –

Како гласи врховно уверење оних који воле –

Самим тим што ми уступа своје

Не стигавши то ни да примети

Истрошена ускличником.

*

Сестре изјутра разгрћу завесе да уђе светлост,

Отварају прозоре да ваздух чист лечи најбоље.

Сестре затим нежно приносе беле пластичне чашице

И она испија садржај од којег душа трне до вечери

А из ногу бежи грч као тат односећи сан.

Сестре је воле, кажу, питому.

Толико да јој причају иако их не чује

Како је баш у том кревету лежала угарска принцеза

Једном када је из разлога безбедности или

Царског хира морала да преноћи у коњушници.

Сестре јој редовно мењају спаваћицу да нам буде лепа,

Сестре купају и чешљају њихову Ти, моју сестру.

Болница је на лепом месту, ван града, у тишини.

Они чија сестра не мора да спава у принцезином кревету

Говоре како би баш ту живели, побегли од свега.

Стрпљива сам.

Сваки дан заредом без иједног изузетка вере јесте

Јединица мере.

Ни пут ми не пада тешко, излокан у пролеће,

Нерашчишћен зими, лети камуфлиран облаком прашине.

Клупе су, истина, пропале, али су људи љубазни.

Портир ми говори да ме је заволео као ћерку и нуди ми своју столицу.

Прихватам је као трон, као присност једнине, домаћински

Како треба бар једна нога да буде краћа.

Клацкам се и гутам супу „док је још врућа“,

У лето буде и хладне прасетине у знак пажње

Од нечије родбине,

Такође примам вино од чувара столице,

Чашу, две.

Било какву је чекам

Да каже шта нам је следеће

Моја одсутна сестра.

Из креветâ теку бујице исповести,

Али још ниједном се није догодило

Да ми туђа углавном жалост и ретко срећа

Од које многи ослепе

У снажном замаху жудње да се све исприча

Не отвори врата на којима, тек сада схватам,

По пропису пише Вуци, а с друге стране Гурај.

(Из књиге ,,Шен”, 2011)

Стојан БОГДАНОВИЋ

САМОЋА

(Јединица, лутка, прозор)

(О песми „Јединица“ Марије Кнежевић)

Самоћа је изазован мотив, али није га лако представити. Свако је био у прилици да бар мало окуси самоћу. Данас су за психологе и психијатре посебно интересантене оне самоће које су, у ствари, отуђења личности – најусамљенији су људи у највећим градовима. У песми „Јединица“ Марија Кнежевић се насловом изјаснила за самоћу као мотив. Јединица овде значи, једина у мајке.

Други објекти који карактеишу самоћу, која није физичко него психичко стање, јер човек може бити сам а да нема осећај ледене самоће, јесу лутка и прозор.

Лутка је увек ту да некоме прави друштво. Реч лутка се данас употребљава за означавање особа које се називају пратиље (тзв. пословна пратња).

Прозор је такође класичан симбол самоће. Ако је поменут прозор који је високо, па још да се кроз њега једва пробија понеки сунчев зрак, онда је јасно да је реч о прозору у простору који представља затвор, азил, а тамо нико није смештен због друштва. Ако се каже да неко данима зури кроз прозор, то опет сугерише да се мора помислити на усамљеност, не упуштајући се у то који су разлози изазвали такво понашање. Прозор је симбол светлости. Он означава наду да се може изаћи из тешкоће о чему сведоче следећи стихови:

„У екрану мога прозора извијала се младица.“

…………………………………………………………………..

„У екрану мога прозора расло је

Опажање малих промена.“

Песма „Јединица“ Марије Кнежевић заслужује пажњу не само због главног мотива који сам истако већ због комплексности садржаја и због умећа ауторке у његовој презентацији. Истаћи ћу да сам одувек био мишљења да је за певање (писање поезије) веома важно образовање за то је ова песма прави доказ. У њој се кроз обраду основног мотива дочарава живот. Прави живот. Он обухвата рађање, односе у породици, класичну психологију спутане младости, живот деце запослених родитеља – закључане деце. Реч је о правој самоћи:

„Неко ми је купио кућицу за лутку

И у журби не рекавши шифру

Оставио нас у стану чуване

Најновијим типом сигурносне браве.“

Живот је наметнуо самоћу. Сами са лутком. А разговарати са лутком исто је као да разговарате са собом. Лутку можете и замислити. Живот је кључ!

Знано је и да деца воле да имају сестру или брата. Ова се песма може назвати и Песма о одсутној сестри, или Песма о лутки, или, једноставно, ТИ.

У песми се на високом, царском, месту ставља мајка.

Осећа се током песме жал за младос’. Што је овде фина арома која се извија из песме и улази директно у мозак.

Осећа се да је кроз песму провучена прича: Од рођења, до… Блага нарација ништа не смета крцатој песми, напуњеној емоцијама до врха које никога не могу оставити равнодушним. Није запамћено да се је неки песник ослободио своје биографије. Она га је стигла пре или касније. Чини се да се то десило и са Маријом Кнежевић. Да, и овде је то случај. С тим у вези може се рећи да је постигнуто остварење онда када је песник успео да своју биографију подигне до начела. До истине. Ова се најдубље осећа и најбоље пева. Гађа право у срце и у мозак, истовремено.

Песма „Јединица“ није из експрес лонца, али је изливена из једног комада, иако има два дела. Што је значајно за њену врхунску мелодију, поред оног квалитета да су осећања избрушена до краја, чак и онда када се говори о неким маргиналним ликовима као што је рецимо, портир. Добродушност портира је изашла из добре душе. И други су карактери зналачки укомпоновани у песму „Јединица“, и сопствени карактер ауторке, па чак и инфраструктура ближе околине:

„ Ни пут ми не пада тешко, излокан у пролеће,

Нерашчишћен зими, лети камуфлиран облаком прашине.

Клупе су, истина, пропале, али су људи љубазни.“

Ништа није препуштено стихији. Неколико умешних опкорачења и неколико инверзија направила су од песме праву драму.  Озбиљну драму. Песма „Јединица“ Марије Кнежевић својом лепотом заводи читаоца. Као да се живот може свести на једноставну формулу „вуци-гурај“. Као! А моја је мати говорила:

“Моја душичка си знаје!”

.

Стојан БОГДАНОВИЋ

ДУША

За душу, задушнице, на душу, душевно, бездушно, на моју душу, на твоју душу, душино, мајчина душица, душа моја, душичка, подушје, кад испусти душу, изеде му душу, растаје се с душом, напушта га душа, напаћена душа, неће душа, неће му га душа, душа се буни, моја душичка си знаје, мртва душа, бедна душа, продана душа, мрачна душа, руска душа, словенска душа…

Овај текст неће бити компаративна анализа текстова о души којих има сијасет. Неће бити споменута мишљења Аристотела, Платона… Толстоја, Достојевског, Гогоља, Берђајева… Његоша, Дучића, Велимировића… Овај текст није ни теолошки, ни филозофски, ни песнички… Овде су мртве душе оне из наших бирачких спискова које праве ситне душе по налозима бедних душа. Овде ће душа бити третирана као бунт, она ће бити изливена у фрагментима, а у комаду, она ће бити означена као мучена душа, то је она душа која нас је одхранила, то је она душа која нас воли упркос мукама и болестима. О тој души, о души мислим.

Срж душе је њен поетски набој.

Душа је бунт.

Песничка душа је буре барута!

1

Долазили су људи. Причали су о покојнику. Неки су искрено износили сећања. Неки су натезали приче. Неки су измишљали. Многи су ћутали. Гледали су у патос, кроз прозор, кроз друге људе, у фиксну тачку. Чудили су се како се онај не уразуми и не почне, ако му је то посао, и ако мора то да ради, мени је увек било најтеже то што се мора, а наши људи и даље говоре, Што се мора није тешко, зашто он не почне да одводи прво зликовце, прво бедне душе? Зашто?

2

Да ли то неко уме да објасни? Или је свим тим објашњивачима лакше да га правдају, да изналазе оправдања за њега, као није он за то задужен! Па које задужен, ако је све у његовој моћи, ако је све у његовим рукама? Благословен јеси, Господи, научи мја оправданијем Твојим.

3

Сумња у постојање Господа јесте крунски доказ о његовом постојању. Када се у човековом телу, које представља савршени систем суживота бактерија, вируса и других од стране мисли коју називамо човек још неидентификованих насељеника, поремети равнотежа, када избије рат, онда се тамо инфилтрирају разни криминални елементи који ратују пљачке ради, који подривају и руше тело, систем, када се једног момента намноже, наберу ти криминалци, и када заузму кључне позиције у систему, онда тај систем мора да се уруши, тада човек доноси одлуку да престане да једе, тада је у ствари донео одлуку да се пресели у други свет, само се чека моменат преласка, тај момент је премин, а када се то деси, онда кажемо да је човек преминуо. Испустио је душу! Човек то чини потпуно свесно. Друго је питање да ли ће то некоме и рећи. Најчешће нема коме да саопшти своју одлуку, јер нико ништа не разуме, нити је ико спреман да прихвати такву одлуку чак и онда када се призове да је све време о томе мислио. Многи тада призивају Господа и куну се у његову вољу. А воља је човекова можда као и у Господа.

4

Што нешто не учини и за оне добре? Као да су добри они који клече, који му се као моле. У ствари и они га псују, као и ми остали, кад год нас нешто зезне, а он оћути, или се прави да није ни чуо ни видео. А све је просто, он човек и не постоји, појели га црви, и то ако је постојао. Ако није ни постојао, онда и црви имају право да се љуте, и они су остали гладни, и што је сада њихова глад мање важна, него тамо некога, и што тамо када тај може да буде и овде…

5

Добро, манимо њега, него што се људи праве блесави? Који људи? Па ови људи, ако су људи? То је већи проблем, него нама је лакше да се бавимо питањем његовог постојања, а да заборавимо на комшије који се муче као и ми да савладају патњу на коју смо осуђени, не одмах по рођењу, него приликом зачећа. Још нико није установио, када се то десило, сви дају неке прогнозе, од-до, а нико неће јавно да каже када је и где то рађено и под каквим условима, као да су услови битни, а не сила која то чини, жива сила, то је сила, она може све да учини, све да надмаши, она може као мисао, као невиђена сила и бога да створи и бога да убије, може све.

6

Сви су у ишчекивању, чекају потоп. Кажу да се то збило, али живих сведока нема, а нема ни записа на камену. На камену обично остане црта од воде. Као она од прошле године. Показује докле је био ниво људи.

7

После су људи измислили рабош и ударају рецке. Затим су им рецке служиле и за нешто друго. За убиства. Све је то зато што им је то лакше него да науче да броје. А нису хтели ни да памте. Ако запамте, онда их то оптерећује, не да им мира, копка их да направе неко зло, веће него што су направили. Све је то под изговором да желе искупљење. Нема искупљења. Неће душа.

8

И покајање је веома сумњива работа. И оно ти је ко бајаги у циљу искупљења, а ако нема искупљења, чему онда лицемерно покајање. Можда због новца.

9

Уместо потопа, људи су почели њега да чекају. Почеле су да колају по вароши приче, као приче о куплерају, кога су комунисти затворили, јер су све сматрали да је заједничко, па им он није био потребан. А људи су смишљали све интересантније приче. Чак су смислили и дан његовог повратка. Нису баш рекли који ће то дан бити, него, после овога, после онога, па после… И маса се упецала на ту мућку као сом на бућку. Од тог времена, када се то десило, сви га чекају као згодитак на лотоу. Мисле да ће им он решити све проблеме.

10

Као да ће им лото решити све проблеме, а лото је лоповлук прве врсте, којим држава, односно власт, а то није држава, пљачка упорно и дугорочно своје, а и понеког туђег. Понеко и добије на лотоу, али после му то донесе силне гадости. Изгуби пријатеље, изгуби рођаке… А о доласку онога, о том згодитку, о тој згоди, нема ништа. Никада није ни било ништа. Биле су само приче.

11

На тај дан су дошли људи из свих наших крајева. Многи су дошли као људи. Саучествовали су у болу породице, фамилије. Уцвељени су били у трансу. Адреналин је радио своје. Нису знали где се налазе. Као да је тај свечани испраћај био само за њих. Прилазиле су разне личности, изјављивале су саучешће. Да ли је искрено или није, то сада и није важно. Важно је да су они дошли. Нису дошли због преминуле особе, дошли су због живих. Неки су дошли само да их виде. Било је и таквих који су носили црвене мајице. Од њих се нико томе није надао, али у нашем народу има свакаквих. Има тога и у другим народима, али код нас је то већ претерано. И нико то не осуђује. Све се своди на, Мани га, или, Ма то је будала, или, Јебига! Поп је пожуривао процесију, и он ради по учинку, а у нашој вароши има доста посла. То су нам омогућили натовци. Бедне душе. Набацали су нам осиромашени уранијум. Онако курвински, како само они умеју, са даљине и са висине.

12

Било је и музике. Посмртни марш је ледио крв у жилама и гурао људе у озбиљност, чак и на 50˚. Сви су на тој температури корачали снуждено, као барени. Рака је била спремна да прогута доброту. Отуда се излази помоћу буба. Једну сорту тих буба зову скарабеј. На њиховим крилима се успиње мисао звана душа, онај грешни део који је био под земљом. Један део душе је пресељен у главе живих сродника и пријатеља. Онај главни део је отишао својим путем.

13

Рупу затрпају гробари, а претходно сви баце покоји грумен земље на мрца. Кажу да је то неки католички штос, а ето одомаћио се и код нас. Уосталом са католицима смо живели у љубави читав миленијум, сада они кажу да смо ми однекуд дошли. Испод онолике тврде земље нико се није жив извукао, осим ако га нису откопали. Тако је било и са Господом. Он је био испод камене плоче. Тако кажу. Шта потом следи? Почиње нова ера. Бактерије, вируси, црви и разне бубе, златне или смрдљиве, дају се на посао да тело расточе и врате земљи. А душа падне на њихову душу, ако се не нађе одговарајући кривац.

14

У време нове ере, која је сваког дана све старија, али јој не мењају име да се не би зло повратило, сви гледају како што пре да им прође дан, а он би прошао и онако и овако. Долазе по неком распореду и кукају, моле се, пале свеће, пале се на глупости, пале за душу покојника, а он одавно није ту, а ни душа није ту, али ту је место и ту је мисао.

У одређене дане на гробље долазе и бездушници.

Чује се и песма. Знате већ каква може да буде песма на гробљу. Није то први плач!

А попови, Турци су их тако називали на грчком, они су као певаљке у кафани. Брзо смотају паре и нечујно се удаље од гроба, као певаљка од стола.

15

У нас се употребљава глагол преминути, а одговарајућа именица премин се негде загубила, преминула. Уместо ње се употребљавају одвратне речи смрт, мртав… које не описују стање, а стање би требало да буде мир, и сви траже мир, а када им се спомене смиривање помоћу неке од речи смрт, умрети, преминути… онда се сви умртве од страха од мира. Премин је у старом јзику означавао пролаз (прелаз), а то би значило границу. Ту се човек сели, прелази, из света у свет. И ко је тај што воли мир?! Па нека се тај смироше, а нас нека остави да на миру немирујемо. Мир је гадана работа и никада људи то неће схватити. Мир је оно гадно место на врху, које стално боцка човека. Да је мир добар, не би нам сваког дана обећавали његов повратак. Рекли би, Благо њему, бар се смиросао, као што кажу за нас. Мир боде. Мир води у жабокречину, у ништавило. Мир је добар само зато што те  жуља, што те тера да изађеш на светло. Мир је добар што те тера да се изујеш и да потрчиш. Мир је добар што имаш времена да размишљаш о лету птице. Ако је мир само мир, нека га ђаволу. Нама је потребан стални рат који ће бити наш мир. Душевни мир. Духовни мир. А то је рат. Душа је бунт. Она покреће свет.

16

Земља се промешкољи и све прогута. Остају само развалине поезије, које чекају да их нови песници открију као своје, и веровање у то нешто, у Бога… То је улога земље, а улога људи је да по њој ходају као преко ћуприје, све док су живи. Мозак ми се бори са танким и трулим мислима, негде се кидају па не може човек да их повеже, а и када их повеже, онда су чворови огромни, а преко њих не пролази живот.

17

Сунце диригује, осветљава, сажеже, ожеже, извлачи биљке, вуче их за уши да би порасле, изводи животиње из јазбина и то баш онда када су огладнеле, отвара очи, отвара цветове, отвара светове, суши баре, зауставља јата мушица, јата комараца, јата скакаваца, јата и јата, пије воду са земље, сваког јутра куца на прозор, пева гласовима гугутки, зауставља лавеж, и свашта још ради за душу човекову.

18

Душа је појам који се односи на карактер. За некога се каже да је бездушан. А за некога се каже: мек као душа.  Нећемо се враћати на Сократа, Платона, Аристотела, Ничеа, Толстоја, Достојевског… Нећемо се бавити историјом појма. Душа је мисао и она је материјална као и свака мисао. Јер мисао је енергија, енергија је материја. А човек је комплексан систем. Направљен је од сијасет мисли, које су најчешће опет комплекси. На пример, бактерија је један такав комплекс. Може се рећи да је бактерија независан комплекс од човека. Али постоје бактерије које су у човеку и без којих човек не би био тај комплекс о коме говоримо, не би био жив, јер заједништво-симбиоза,  тих бактерија и човека омогућава живот и њему и бактеријама. Душа се односи на личност човека. У хришћанској теологији и филозофоји, она је божанског порекла и станује у телу и чини његову покретачку енергију. На пример, бездушан човек јесте лик који је бескрупулозан, суров, свиреп, окрутан… Тако каже народ. Народ не мора да је у праву, али на дужи рок он исправља грешке или пропадне. Рецимо да није пропао, онда то потврђује егзистенцију бездушног човека, а то значи да душа може човека напустити за живота, или пак да постоје душе које су зле. За некога ко је близу премина а не успева дуже времена да премине народ каже, Никако да испусти душу. То значи, мучи се. А то значи да је био лош човек. Премин би требало да буде растанак са душом, али!  Мучена душа је нешто друго.

Како је мисао енергија, а енергија је материја, то растанак душе и тела значи да је дошло до цепања комплекса мисли који је означен као (конкретан) човек. Један део тих мисли наставља као самосталан комплекс-душа, а други део се и даље разлаже, растаче, или чека прилику да би могао ући у неке друге комплексе мисли, као што су биљке или животиње… Вероватно ће због неједнозначности у расподели мисли и композицијама мисли у трагању за душом бити укључена фази-математика. Мора бити обезбеђено јединство тела и душе. У тој идентификацији нема једнакости. Јединство и не значи једнакост. Нити идентитет, него комплекс.

19

Кад су код нас долазили људи, говорили су нашој мајци, Благо теби Надице, ти имаш добру децу, а она им је одговарала, Моја душичка си знаје. Она је била душа од човека. А за оне на власти је говорила, кад ће ови да оду па да ми се душа смири. То је говорила за све који су били на власти. Била је у праву. Треба их чешће мењати. Кад се усампасе, онда је тешко.

20

Бог да му душу прости! Бог да прости! Бог да му опрости грехове-злодела, које је учинио другим људима. Људи то треба да учине у име Господа, ако је то уопште ствар у коју Господ треба да се петља. Да ли то значи да би Господ требало да буде Сашо Македонски, да раздреши чвор?

21

Парастос или Панихида, Даћа, Мртвило, Подушје, Задушнице… То би требало да буде подсећање на доброг човека, на његова добра дела, на његову душу… Имао је добру душу… Не значи да нема подсећања на зликовце. Често је то чак гламурозније подсећање. Нажалост.

Храну развлаче псета. На гробљима нико ништа не дели сиротињи. Као да сиротиње нема. Наша је држава постала гробље. Гробари њоме пуне торбе и носе је својим кућама да хране свиње. Гробља наплаћују бесомучно.

Попови као да иду у бербу. Возе најлуксузније аутомобиле, а причају о  уласку Господа у Јерусалим на магарцу! Која иронија. Који цинизам. Бедне душе.

22

Ако се душа сели у други свет, то би онда могла бити само сеоба информације. Не сели се душа него се сели информација о подели мисли на тело и душу. Тело човека је, као и његова душа, божја творевина. Може се до танчина разложити тело свакога човека на саставне елементе, на оне од којих је састављено, из списка Мендељејева, али се од датих елемената, истих оних од којих је био састављен човек, не може саставити човек?! Чак ни Господ то не може! Проблем је душа. Нико досад није умео да направи душу. Умели су да је узму, да је отму, али не и да је направе. Душа.

23

Историја је пуна прича о задужбинама, мислим на српску историју, а и другде је слична ситуација. Штавише, тамо је била већа отимачина, већа су разбојништва, па су и задужбине веће. Појединци мисле да ће се искупити за своја недела-злодела, те подигну цркву, школу, пирамиду-гробницу… По правилу, новац за задужбину је отет од народа коме је задужбина намењена, али не и посвећена. Боље су задужбине врхунска уметничка, филозофска, књижевна или научна дела. Али то не може свако учинити. А и лоповлук не може свако учинити. Заиста, потоње генерације задужбинаре најчешће памте по тој некој грађевини, али то не значи да им је ико опростио злодела, да су се искупили. Неке су цркве продавале искупљења и дошле су дотле да се не могу никако искупити за бескрупулозне пљачке народа. Продане душе. Нити су се искупили они који су покајнице купили. Задужбина = За-душ-бина би требало да буде нешто чиме би појединац задужио народ, а народ или бог, би му опростио грехе-злодела које је чинио. На тај начин би се раздужио. Али он плаћа изградњу задужбине опљачканим новцем тако да се још више задужује. Чак и ако је задужбина успело уметничко остварење и генерације му се диве, увек ће се уз име задужбине споменути и задужбинар, наравно као лопов, као пљачкаш, као убица, већ шта је био, а најчешће је био лопов, пљачкаш, разбојник, убица… Подизањем задужбине задужбинар у ствари жели да себи купи душу, без које је живео свој бездушни живот. У богомољама које се подижу уз благослов цркве, па и највиших црквених великодостојника, обавезно се за исте паре, или уз минималну доплату, на зидовима насликају ликови задужбинара-пљачкаша, и његове породице, која ничим није задужила нити цркву, нити државу, нити народ. Црква тако учествује у промоцији цинизма, у промоцији праштања лоповлука, пљачке, разбојништва… А праштање као праштање, ако није из душе, није ништа!

24

Доносили су свеће, цвеће… Плакали су. Стискали су руке уцвељенима. Тапшали су их по рамену. Грлили су их. Саветовали. Врућина је била несносна. И споља и изнутра. Парафин је смрдео. Нема воска. Нема пчела, па нема ни воска. Све је изгорело. А када је цветало, онда је падала киша. Све наопако. Ништа не иде редом, па ни смрт. Музика, посмртни марш, леди крв! Поп кади. Крсти вином. Људи прилазе, збуњени, хватају покоји грумен земље и бацају преко сандука. Домаћин позива присутне у ресторан на подушје. Одмах преко пута гробља. Сада је то велики бизнис. Има већа сала горе и у подруму мања. Климатизовано. Све је чисто. Конобари уредни. Испеглани. А цене папрене. Али нико не пита за цену. Они који немају пара они и не сахрањују своје на градском гробљу. Возе их у село. Најбоље се наплаћује на људским мукама и тада се најбоље зарађује. То најбоље знају попови, каменоресци, гробари, продавци погребне опреме и сви они веома успешно користе тај прави моменат – премин!

Поједоше панаију и нико не спомену покојника.

25

Поред попова, гробара, каменорезаца, продаваца погребне опреме… има и других професија које добро пролазе на људским мукама. Не знам да ли је то случај и у другим државама, али код нас доктори уживају, боље речено деру народ, а богме и богаташе. Глумце, глумице и лујке. Ове последње су нарочито занимљиве за пластичну хирургију. Исправљају им носеве, надувају им сисе, па у последње време и усне. Шта раде са толиким сисама бог свети зна. А усне ако су им дебље, онда вероватно боље могу да пуше. То се ради за дебелу лову, која најчешће није из џепа него из државне касе. Све је то у служби психијатрије. Лече им комплексе. Докторима као да је од Хипократа остала само хипокризија. А политичари су ваздан били курве. Наши сељаци кажу сви ће завршити на Милков дел. Али изгледа да ћемо ми пре, па то њихово нећемо видети. Душу нико не спомиње. А када издуше сисе, онда остане само пуздра!

26

Душа се спомиње и овако: „Е, баш ми испала душа за њега.“ Не знам да ли је то тачно, али је тачно да када вас живот изгужва, онда никаква пегла не помаже. Може само нешто да се замаже, али закратко. После опет зјапи. Има и рупа и рупица. Таман једну закрпиш, зине друга. А, богме, није ред да се у свет излази изгужван. О томе редовно брину душебрижници.

27

Примећујем да се многи позивају на приватност, кад год им споменеш родитеље.

Примећујем да многи од њих не знају ко су им родитељи. Не знају или се праве блесави.

Примећујем да родитељство одавно није приватна ствар. Није ствар, а није ни приватност.

Примећујем да држава плаћа некима да јој праве децу. У том послу највећу лову мазну посредници.

Примећујем да је наука доказала да је безгрешно зачеће могуће.

А шта је ту досад било (по)грешно?!

Да ли је и душа приватна ствар?

28

Живот није једносмерна улица, па цепај. Живот је велика раскрсница са кружним кретањем. Ко уђе у круг има право првенства, уколико га центрифуга не избаци или не иждимка. На раскрсници мора човек све да раскрсти. Има стани-крени, али нема кочења. Због ударања отпозади. Најгоре је кад те неко лупи с трага. На раскрсници човек мора све да раскрсти. Душа иде својим путем. Пречицом.

29

Да не греши душу, значи да не говори криво.

Да унесе душу, значи да се преда својим осећањима и да их следи.

Да је душа од човека, значи да је блажен и да никоме не жели зло.

Да је душеван, значи да је благе нарави.

Да му се смири душа, значи да се много мучио.

Да ради за своју душу, значи да прави нешто лепо. Испусти душу и не поздрависмо се…

Душо моја, каже се некоме ко вам је драг.

Драга душо, значи да има и друкчијих душа.

Да нема душу, значи да је зао.

Да су сродне душе, значи да су сличних осећања.

На његову душу, значи на његову савест.

Напаћена душа, значи да су човека током живота стизале разне муке.

Узме му душу…

Душе ми моје, то значи да се куне у оно што га највише боли.

30

Душа и човек су једно!

Самоћа је када човек није при себи.

Душеван човек никада није сам.

31

Песник испушта душу у песму!

Песничка душа је буре барута.

Песничка душа је бунт

32

Човек често тражи душу на погрешном месту!

33

Постоји душа пуна љубави.

Душа пуна љубави раскопчава пролеће.

Постоје душе пуне горчине,

Постоје гладне душе,

Постоје мртве душе,

Постоје продане душе…

Постоји бедна душа.

Бедна душа се храни туђим душама,

Бедна душа глође човеку душу.

Мрачна душа поједе човека.

Ситне душе служе као кусур.

Да ли баксуз има душу?

34

Песник би требало да простире стихове, као цвеће, као црвени тепих, којим би Бог прошао одлазећи недељом са оцем својим на јутрење. За своју, за твоју и за моју душу.

Бранко Миљковић није рекао да ће сви писати добру поезију.

Када прође поплава поезије, онда се мора избацити муљ, а неко ће морати и да посеје нове стихове. Мора се чистити. То историја и ради. Ствари се морају довести у ред да би поезија могла да дахне душом, да би могла да живне.

35

Душевна болница је погрешан назив за установу у којој затварају душевне људе. Са њима се тамо бездушно поступа, а тврди се да су у азилу. Тврди се да су заштићени. Од кога? Ако је мисао спаковала нову мисао којој је дато име човек, а која се састоји од две основне мисли, душа и тело, која то мисао има право да смисли азил за човека. Азил је највећа казна. Требало би свака мисао да је слободна, па и човек, свака жива душа.

36

Кад неко каже, Душе ми моје, то значи да се куне у оно што га највише боли. У ствари боли само мисао. Месо не боли. То доказују факири и јогини.

37

Душа ми је у носу!

38

Са њим никада ниси начисто. Не својом вољом, а не ни његовом. Нема искрених проповедника. Сви су распети. А њихове душе лутају. И то називају слободом. Таква је мисао. Она је луталица. Када је песник улови, закључа је у песму. Тада је она слободна као птица у крлетки.

39

Извињење је чин који се веома често упражњава. На томе инсистира савремана цивилизација. Извињење се сматра за врхунац достигнућа савремене културе. Траже се извињења и која од оних који дело нису починили. На пример, за почињене ратне злочине. Немачки канцелар се извинио за нацистичке злочине над Јеврејима. Јапански цар се извинио за злочине Јапанаца у Кини. Извињење је повезано са покајањем. Ако нема кајања, онда је извињење врхунац цинизма. А кајање је испрофанисано продајом црквених покајница. Још увек их продају. На шта личи извињење у оваквој форми: ритнете човека у цеваницу и кажете му, Извини?! Дешава се и ово, човек саветује другога, Шта те кошта да се извиниш?! Да би било извињење, оно мора потећи из душе. Извињење није само ствар културе, или васпитања, оно је саставни део карактера човека. Извињење које није саставни део човекове душе је лицемерје, оно је цинизам, оно је увреда.

Американци се нису извинили за убиства, расељавња, пљачкања, за употребу најмонструознијих средстава којима су уништавали читаве народе, а сада су на ивицу дотерали и планету-мајчицу Земљу. И када би се извинили, не би се покајали. Има ту нечега бездушног што се не лечи! Нажалост.

40

Злодело се не може исправити изјавом, него делом, али ни то није увек могуће.

Код нас постоји и црква покајница. Она служи да се српски народ подсећа како је кум убио кума. Али није допринела да се то више не дешава. Нити је икоме олакшала душу. Напротив, терет је све већи.

41

Кум би требало да је важан целог живота.

Дошло је такво време да када човек каже кум, онда сви помисле на мафијаша.

Неки људи имају више кумова, а нису их све потаманили.

Не важи више стара изрека:”Кум није дугме.” Сада кум није ништа.

Кум сведочи да је судбина запечаћена.

Кум је крунски сведок!

Куме изгоре ти кеса!

Куме пази да не испустиш дете,

једва смо га направили.

ЈОВАН ГА ЈЕ КРСТИО!

Реке су толико загађене нема човек где да крсти човека!

Крст није смишљен због крсташких (читај: пљачкашких) ратова!

Крст је човек, а он је мач!

Мач не значи мачо!

Шта ти значи крштена душа?

42

Туђа душа се носи наврх мача!

Колико душа се може сместити наврх копља понад ратне заставе?!

Погана реч распори сваку душу!

Тврда душа, тврда вера!

Душа се може прекопати, али се не може повратити!

Ових дана душа се може повратити само хладним пивом!

43

Растаје се с душом, тако кажу у мом селу, а и у вашем, за неког ко је близу премина. Ја мислим да га она напушта. Има и оних који тврде да је свеједно да ли је ово или оно. Због тога ја остајем при своме.

Нико од оних који су се растали са душом није ми потврдио да је растанак био болан. А песници трубе хиљадама година да је било страшно. Било је међу њима и правих трубадура, а било је и оних који су ишли траговима трубадура. Неки су само трчкарали около. За то време негде се кувала песма која је била прави мелем за душу, као кисела чорба после боњинске шљивке.

44

На мојој фејсбук страници сам почео да објављујем фрагменте из мог списа “Душа”. Да су занимљиви уверио сам се тек када су почели да ме поткрадају.

                  Ипак, ако икако могу да поправим утисак о овом тексту то ће бити ако за крај наведем, а циљ ми је да вас заведем, једну изврсну песму Горана Ранчића:

шта чинити са изгубљеном душом

човече без душе
пази где стајеш

душа кита
је у телу мрава

душа дрвета
је у телу птице

душа ноћи
је у њеном цвету

душа камена
је на жрвњу времена

душа песме
је у истини
сада је ветар
доноси
у твоје очи

45

Добра душа постоји само у бајкама и на фрескама.

46

Ко никада није изгубио главу, тај нема душу, тај није ни живео.

47

Изгубљена душа.

48

А сад одох да одморим напаћену душу. Ставићу одмах наочаре кроз које ћу видети цео свет. Желим да свет ужива што га гледам, а не да се мршти на мене.

САВРЕМЕНИК ПЛУС

БЕОГРАД

261-2612-263/2017, 77-90.

ДРАГО КАМЕЊЕ БЕЛЕ ХАМВАША

1

За поезију, као и за есеј, најважнији je нос. Ако не намиришете лепоту и мисао, онда од поезије нема ништа. Лепота је испред користи. Она је суштина. А патике, чак и да су лепе, служе само за навлачење! Када се човеку излижу патике, не значи да је много лизао, него да треба приштедети ноге. Када човек дигне нос, он хоће да му га сви виде.

Ако човек скрене, онда може да се врати и да крене другим путем. Ако поново скрене, онда опет може да се врати. Ако потпуно скрене, онда је постао песник и повратака нема. Може и есеје да пише.

Ако хоћете да читају ваше текстове, онда морате писати како они мисле. Ако хоћете да читају како ви мислите, онда ћете морати да чекате. Не верујем да ћете дочекати! Никада се не зна колико ће трајати то чекање. Али ђаво увек дође по своје! Хамваш је то знао и стрпљиво је неговао своју грозницу. Најбоље је када се човек расправи са собом, али је ђаволски тешко.

Човек најбоље пише када је у грозници. Није важно чиме је грозница изазвана. Да ли стиском због недостатка времена, или због дугова као код Достојевског, или што га неки ђаво тера, свеједно је. Онда текст излази намах, или у наставцима, али сваки наставак уцело. Грозница се не мора видети на лицу писца, али ако се не види у тексту, онда је ствар пропала. Песник испуста душу у песму. Хамваш је то знао и изливао је текст заједно са својом душом. Бела Хамваш је испустао душу у свој текст.

2

Есеј је филозофија која кипи – врућа, коју мораш да чекаш да се охлади да би је конзумирао, а када се охлади, онда је тврда, као камен – као трахит помоћу кога су Инке градиле степенице да би досегле Бога. Инке су то успеле тек уз помоћ Беле Хамваша, он је на Мачу Пикчу додао последњи степеник.

Есеј је права форма за мудраца  какав је Бела Хамваш.  Мудрац није изнад, нити је испод, него је изван. Напосе он је створио свој есеј, који је питак и када је врућ, који својом поезијом истовремено узбуђује и смирује. Буди из летаргије и поставља на место за размишљање, а то је место за одмор. Дакле, нема мирног одмора. Мир никако.

Занимљиво је да многи европски и амерички есејисти сматрају да је Монтењ зачетник есејистичке форме. Можда мисле на есејистичку прозу, али есеј може бити и песма… То је некоректно према бројним врхунским мислиоцима који су упражњавали писање есеја и неколико миленјума пре Монтења. На пример, Лаоце, Цеце, Чуангце, Конфучије и његови ученици (Средишњи склад, Трећи разговор: Визија друштвеног поретка, О музици, само су неки од врхунских есеја мислилаца древне Кине). Наравно да не треба заборавити и све оне силне филозофе старе Грчке на чијим је делима васпитаван Монтењ. Неки су, као Б.Бергер, чак нашли и да је Рудолф Каснер највише достојан наследства Монтења. Ето, поделише и оно што није њихово. Монтењу то није потребно. Илустрације ради навешћу један есеј-песму, да поткрепим своју тезу, иако се односи на америчке песнике:

МИНИ ЕСЕЈ О ПОЕЗИЈИ

Американци не пишу добру поезију.

Њих интересују бомбе.

(Ни Чарлс Симић није отишао у Америку због

                                                                  поезије.

То га је снашло после.)

Сви врхунски амерички песници су постали то

Када су се вратили у прапостојбину, у Европу.

(У Енглеску, Француску, Италију,  и у

                                  Немачку, мало ко.)

То није случај са руским, јапанским и кинеским

                                       или индијским песницима.                                                           

Они су врхунски и када за њих нико из осталог света

                                                                    ништа не зна.                   

Американци су склони подвалама.

Они су смислили да је све поезија.

Српски сељаци би писали добру поезију

Кад не би гледали преко плота.

3

Кажу да је његово главно откриће „баштина“. Са тиме ћемо се сложити. Додаћемо да се у њој налази будућност. Баштина је будућност. Из будућности се иде у баштину, а из баштине се иде у будућност. И само тако се то може тумачити, а тумачиће се и у будућности. Проверу је издржала, јер су Хамвашеве књиге штампане у будућности, и то још увек не све. За будућност има времена. А камен „изговара сваки глас више стотина хиљада година“ – каже Хамваш.

Као што се Хераклит „пекао“ на ватри, као што је Ниче снажно пригрлио Диониса наслањајући се на античку филозофију, као што су се Лаоце и Чуангце држали таоизма, као што се Конфучије залагао за тумачење старих моралних концепата, тако се Хамваш чврсто ухватио „баштине“. Али не своје, не националне, него светске, баштине „вечног човечанства“, баштине свих цивилазација.

Баштина се разликује од талога историје. Баштина није соц. Баштина је светиња, а уметност је бог.

Хамваш је високо ценио Ренеа Генона. Неки тврде да је Хамваш његов настављач. Могли бисмо рећи да је усвојио његову дефиницију:„Баштина је непрекинуто одржавање везе која постоји између човека и трансцедентног света, свести о човековом божанском пореклу и о његовој сличности са богом, као о једином задатку очувања људске судбине.“

Баштина је пчела, баштина је цвет. Баштина је слон, а не његове изрезбарене кљове у салону неког идиота. Баштина је земља, баштина је море, баштина је небо, баштина је дубина, висина, ширина. Баштина је река. Баштина је дужина. Баштина је мисао, баштина је уметност, баштина је пуноћа. Баштина је живот, баштина је смрт, баштина је на живот и смрт. Баштина је ген. Баштина није (не)маштина. Баштина је љубав.

Баштина је човек.

Баштина је подсећање човека на његово божанско порекло, она је веза човека с богом.

Баштина је птица, баштина је цврчак. Баштина је пчела радилица. Баштина је баштица.

Отац је башта, а баштина је Бог Отац.

И ген је баштина. Баштина није (не)маштина. Баштина је „Врти коло“. Баштина је оно место на коме се човек осећа као бог. Баштина је место на коме некога чекаш. Баштина је „Криво дрво“.

4

У есејима о композиторима, сликарима, вајарима, Бела Хамваш обавезно анализира не само уметничко дело, него и, то обавезно, карактер, неку карактерну црту уметника за коју Хамваш мисли да је била од пресудног значаја за његово стваралаштво. Такође се из његовог есеја може судити и о стању друштва у коме је уметник о коме је реч живео.

5

Хамваш је целог живота био у заточеништву у својој земљи. Из азила се слобода друкчије види. Она се сања. А развијају се разне врсте зависти, љубоморе…

Хамвашева оцена Листа је без скрупула, без пардона. Лист је био Мађар, али лондонски. Што се Листа тиче Бела Хамваш каже: „Дело звучи сјајно, – једино што у њему нема ама баш ничега. Ова кобна двосмисленост не може да се види боље ни код једног другог музичара као код Листа. У његовој музици је све на свом месту, све је тако као да је он одиста велики музичар. Само што му човек не може да поверује. Лист стално вара. Не свесно. Та то је страшније него да је свестан.“

Хамваш је покушавао да проникне који је то ђаво терао Листа да тако ради. Натоварио је Листу да је лажно живео, те се из тог лажног живота изродила и лажна уметност. Очито да је Хамваш патио од моралисања. На то је без сумње утицало протестантско васпитање. Његово огромно знање није могло да искорени ставове стечене у детињству о моралу и о живљењу уопште. Ово личи на правдање његовог става о Листу. Али то није то.

А зашто Хамваш није могао Листу дати бар двојку? Зато што је то његов однос према уметности: или је уметност или није. Када је уметност у питању, онда постоје само петица или кец. Тако је Лист добио Хамвашеву оцену. А Хамваш је би личан, уносио је  у текст сву своју личност. Али то није било ништа  осветнички.

6

Горчина која је изашла из Хамвашевог живљења утицала је на дубину његових мисли, на дубину његовог есеја. Сваког. Улазила је у поре есеја.

Када је у питању уметност, он је бескопромисан. Био је начисто да ће се то што пише читати. Био је у праву. Није опраштао никоме. Најважнија му је била искреност која и даје лични печат.

Бела Хамваш није марио за величине, нити је пред њима узмицао. Није мимоишао ни Микеланђела:

„Будилачки покрет у уснулој материји – то је знао и Микеланђело када је клесао Зору на надгробној плочи Лоренца Медичија. Само што и Микеланђело омаши тамо где омаши сваки скулптор, изузев Грка: Не зна да је пластика драма. Зато што је драма, може да поднесе само једну једину мисао: мисао делања. Предмет вајарства увек је покрет, или, што је исто: спокој. Јер су покрет и спокој заједно драматични. Микеланђелов камен који се буди није драмски, напетији је од тога, – истовремено: малаксалији је. Не креће се и враћа, него хоће да се извије и стропошта се. Зора надгробног споменика се ломи, есквилинска Венера се савија. Зора стреловито лети, есквилинска Венера лети машући крилима.“

Закључак. Не копирај, капирај! Цеди из свог узраста, из свог доба, из свог искуства. Гледај да буде живо. Нека ти се смеши. Нека се смеши свима. Мрдни мало. Мућни мало! Немој да буде круто. Нека се савија. Нека сви виде да се помера и када стоји! Мораш да му уденеш своју душу. Она ће отуда уместо тебе лајати на звезде. То је изгледа једини пут до звезда.

7

Бела Хамваш није болећив. Држи се искрености као песничког става. Не попушта. Ни Шуману није остао дужан.

„Шуман никада није осетио олимпијску радост. Његова дела су изводили други, не он. Када је студирао, да би, наводно, брже досегао спремност, радио је неке вежбе рукама и прсти су му се укочили. Кажу да је мучно било слушати када је компоновао: тешко је рио по диркама, муцао, шантукао, своје звукове није могао да обухвати, ни да их раздвоји.“

Да ли је у питању Поуисов манијакални идиотизам самокажањавања?

„Када је Роберт Шуман рио по клавијатури и знојио се уместо да прохуји преко ње попут грчког тркача, и стењао уместо да рецитује, шепртља уместо да баци диск, он је призвао подземље. Било је прерано. Још није знао хоће ли умети да придобије наклоност богова: био је још млад да би био принуђен да се одрекне олимпијске победе и тиме присиљен да се позива на одузете руке, да кљастим прстима оправда свој пораз. Предухитрио је себе. Још пре него што је изашао на борилиште, предао је борбу.“

Шуманову предају Хамваш је сместио у опште лудило роматичара.

„Шуман је живео у свету у којем је лудило било обавезно.“

Да ли је ова оцена стања у друштву Шумановог времена оправдање за Шумана, или је само констатација да се и Шуман уклопио, да је и њега појела средина и амбиција, да је у његовој музици изостала искреност?

8

У есеју о Веласкезу Хамваш истиче захтев да сликар, уопште уметник, мора имати став који би требало да се види на слици, у делу:

„Нужно је коначно да сликар покаже какав је његов став према ономе што је насликао. Јер слика без става је фотографија. Уметник треба некако и на некакав начин бојом, цртежом, искривљавањем, истицањем, поставком, схватањем, да каже шта слика: воли ли то, презире, смеје се или усхићује. Ово је за сваку уметност важећи обавезни субјективитет који одговара на питање: шта вреди уметнику оно што ради? Јер оном ко слику гледа управо толико вреди.“

Хамваш је указао да је Веласкез уживао у „прози“  глупости, комике и мудрости, те је уметничком врстом неозбиљности истако психологију ових озбиљних ствари. Умео је и да употреби задршку, „Без разлога се нико не смеје.“. Додајмо,

БЕЗ РАЗЛОГА

Нико не пева без разлога,
Нико не плаче без разлога,
Нико не кука без разлога,
Нико се не смеје без разлога,
Нико не пише без разлога,
Нико не лудује без разлога,
Ни разлог није без разлога.

Нико није луд,
Сви се праве блесави!

9

Бројгела је детаљно сецирао, од слике до слике, описивао је сакрални део слике и онај други део у коме су сељаци који лочу и ждеру, који живе свој живот поред распетог Христа, у коме су идоти… и у чијим се ликовима Бројгел наслађује и ужива.

„Бројгеловска уметност је диаболична уметност, из ње зрачи: уживање у свесном рушењу живота. Бројгел свесно ослобађа, заједно са магијским својствима уметности, и демоне пустошења: злобу, подлост, превару, нискост, прљавштину, болештину, беду и идиотизам. Ослобађа их и радује им се. Посматра их док раде, ужива у њима, као што Вагнер ужива у мукама Амфортаса чије тело прекривају красте, Достојевски страсно ужива у убиствима Раскољникова и Смердјакова, као што Бодлер с уживањем удише мирисе својих „лоших цветова“, као што Хајдегера обузима заблудно уживање када стрепи, згражава се, протестује, чами и страхује, – с пуном свешћу да када страхује, када стрепи, призива оно од чега стрепи, – то јест, када потоне у „ружни привид“. Он им се диви, мази их, утопљава, подстиче, – кад би у овом свету било љубави, могло би се рећи: воли демоне. Под Бројгеловим погледом „живот пати“ и он се радује патњи. Бројгелова је филозофија пантагруелизам без радости, – животни му је циљ разарање сопственог живота, уживање му је дијаболична инспирација: чулна страст у мрцварењу, – магија његове уметности: ослобађање ђавола који разара живот.“

10

Камен је био магични материјал градитеља и скулптора који је својом чврстином, па и бојом, подсећао на вечност, на неуништивост, те је Хамвашу био често објект за компарацију када је посезао за упоређивањем са нечим трансцеденталним, за несазнатљивим мотивима за градњу, рецимо, као избор локације за градњу Мачу Пикчуа. Помоћу камена се могла изградити кула, могло се досегнути небо.

Хамвашево камење се није могло носити око врата, није се могло носити на ушима, на носу, ни на прстима, ни на рамену, нити на леђима. Његово драго камење – његови есеји, се носи у глави. Хамвашеви блокови – есеји, су тешки, од тврдог камена, али се лако читају. Лако се носе. Наређани су тако да се спојнице не виде. Подупиру небо. И то им је једина улога. Истичу лепоту. То је од њих једина корист. Мало ли је?

Да бисмо скратили причу  овај фрагмент ћемо завршити песмом о камену.

КАМЕН

Ако камен баците на Бога,

Пашће вам на главу.

Камен није за бацање.

Камен је за зидање.

Камен је стуб.

Камен је ослонац.

Камен на камен,

Човек на човека.

Камен лежи на дну и боде небо.

Камен је видиковац.

Камен је пећина.

Камен чува све који му се обрате,

Камен изгледа хладно и чврсто.

Камен само тако изгледа.

Камен се носи око врата.

Камен око врата подсећа на дубину,

На тешку мисао.

На камену су уписани први знаци,

прва слова природе,

прве књиге.

Камен није само подсећање

На гробове рођака, пријатеља, предака,

Са камена се чита мудрост,

Историја,

У камену је тајна лепоте,

На камену је уклесана поезија.

Камен вам се смеши.

Смеши вам се есквилинска Венера

Беле Хамваша.

 11

Његови есеји личе на кутије за јаја – egg box cartons, у којима ниједан бокс није празан. Јаја су пробрана, сва су исте величине, аутор је довео ритам есеја до перфекције. Нема дисонанци, нема отпада и ниједно јаје није мућак. Јаја се полакао отварају, легу се мисли, излећу као птићи. И ниједна вас мисао не оставља равнодушним. Бела Хамваш не нуди мир.

У поговору за „Невидљиво збивање“ Антал Дул пише: „Скривени постулат есеја Беле Хамваша: онај текст чији је степен субјективности низак, незанимљив је. Ако есеј није личан, он је досадан. А досада значи смрт есеја.“ Овај постулат важи за сваки Хамвашев есеј. Штавише, Хамвашеви есеји су екстатични,  писани су у заносу, а екстаза је ритам, каже Црњански.

Његов есеј личи на ризницу са накитом коју је маг изненада отворио да би изненадио публику. И успео је. Отварајући врата или прозоре он вам отвара очи, отвара вам свој свет. Омугућава вам да прогледате. Чак и оно што видите после његовог читања видите бистро као да сте обрисали наочаре, а многе ствари гледате кроз нове.

Описујући камене блокове, њихову грандиозност и њихово изношење на Мачу Пикчу Хамваш се толико уживљава у тај чин тако да читалац види њихову огромност и колико су тешки као да је писац сам притиснут неком громадом, као да му је на леђима. Ту атмосферу Хамваш преноси  на читаоца. Опсена. По завшетку читања есеја читалац се у чуду пита како са својих леђа да скине камење Мачу Пикчуа којим га је Хамваш натоварио. Како скинути чини?!

Интересантно је споменути да је Хамваш у „Метеорима“ нагрдио Византију и Балкан, а у „Пет генија“  убраја и Византијски геније. Апсурд. Рекосмо да нема дисонанци у оквиру једног есеја, али то не значи да нема супротстављених ставова у различитим есејима. „Све што је у Византији остварено је нечувено танан, префињен, сложен начин живота: беспримерно лицемерје, висок разврат, ђаволска церемонија, сладуњава поквареност, безумно немилосрдна власт и глад за златом – све је то дошло у слој народа који чак није био варварски. Јер народи на Балкан нису приспели онда када су били дивљи као мустанзи. То су били патрљци народа, срча од распршеног народа, и то парчад гелера са специфично оштрим ивицама, који се ни за хиљаду година нису углачали и ова парчад ни до данас не могу да срасту у јединствен народ. Најцрвљивији и најпокваренији начин живота у историји света доспео је овде, у ову смешану руљу, на сметљиште патрљака народа.“ Нема сумње да је овај инсерт из Хамвашевих  „Метеора“ одличан пример за квалификовање као шовинизам. Иначе, лако се уочава да је све особине које је приписао Византији пронашао на дворовима Шпаније, Португалије, Енглеске, Холандије, па и на дворовима разних папа.

Направио је велику дистинкцију између камења Мачу Пикчуа и камења Метеора. Прво је поређао тако да се може приближити Богу, а друго као пропадање у дубину ништавила, иако је и оно уздигнуто, поносито, подвижничко.

Да ли се геније може бавити нечим ниским, да ли га могу потчинити ниске страсти, да ли се из пишталине у којој је Хамваш живео, а у његово време цела Мађарска је била пишталина, могло друкчије мислити? Из жабље перспективе се не види суседна бара. Из птичје перспективе се не види сунце! Да је хтео боље видети Византију и Балкан било је довољно да се попне на Будим или да скокне до Сент Андреје.

12

У Естетици Беле Хамваша има и таквих есеја који су питки, заводљиви, због Хамвашевог шарма, а који се баве тврђењима типа: „Женска уметност има обележје пролазности.“ Што он покушава и да докаже. Таква је есеј „Индијанске изатканице“. Реч је о тканинама које су израђиване у Перу. Он представља ткање Перуанки као врхунско откриће. Као да жене на другим локацијама широм Земље нису ткале и као да то код Перуанки јесте женски посао, а другде то није посао жена. Исти је циљ ткања, исти је и смисао овог рада. А зашто је Хамваш изабрао баш перуанске тканине то је само он знао.

Овај есеј му је послужио да би уздигао жену коју је историја неоправдано лоше третирала. И читав есеј је упоређивање мушког и женског стваралаштва.

Мушка уметност има обележје бесмртности, или тежи томе, женска има обележје пролазности. Тек овде-онде он говори о индијанским тканинама. Због тога није морао да путује у Перу посредством списа углавном шпанских освајача, или, за његово време, есеј је писан 1939. године, савремених истрживача чија имена наводимо: Тело, Селер, Кребер, Шмит, Деринг, Лехман. На основу радова поменутих истраживача „дошло се до открића“: „Међу Индијанцима је ткање једна од најдавнијих уметности, готово истодобна са израдом керамике, које је било занимање жена, и тајну бојења, цртања потпуно су знале само жене.“

Као да су у другим културама, месопотамским, египатским, индијским, кинеским, жене зидале храмове, пирамиде… док су мушкарци ткали и штрикали.

Наравно да Бела Хамваш претрује када каже: „Нигде се тако поуздано, написмено, не види природа женске уметности као у перуанским изатканицама.“  Као да се то не види на пиротским ћилимима. Љубица Арсић пише: „С овим ћилимом великих размера, названим „батал” (толико је велик да га батали), на коме је приказана живописна башта с дрветом и голубићима на гранама, млада је у нови брачни дом уносила жељу за рајском радошћу и срећом. Но, ово дрво живота с плодовима и живуљцима разних врста означавало је и својеврсну филозофију живота и смрти,(подвукао С. Б.) свест о нестајању и обнављању особе која га је „шарала” ткајући ћилим, никад прочитану књигу прадавних симбола сачуваних до наших дана.“

Даље, Љубица Арсић изванредно објашњава суштину слике, јер ћилим је пре свега слика: „Ћилим је, такође, свети простор правоугаоног облика сачињен по схватању о четворострукости света у коме постоје четири свете планине, четири велика мора, четири стране света, четири годишња доба. Он је свети простор дома, личног породичног света који мора да се издвоји од јавног метежа. Номади су га носили замотаног свуда где су ишли и простирали тамо где одлуче да се зауставе и помоле. Он је храмовно место на коме клањају муслимани, небеско огледало на земљи, одраз онога што је на небу.“

Као да су двопређне чарапе источне Србије, које су чувени професори Књажевачке гимназије, Вида и Светозар Поповић, сакупили, класификовали и поклонили Завичајном музеју у Књажевцу, штрикали мушкарци.

Перуански митови су нестали. Као да нису ни постојали. А природа уметности, па и женске уметности на чему инсистира Бела Хамваш, се најбоље види у култури оних народа чији су митови сачувани.

Сложићемо се са њим да је ткање, бојење, вез, навез, чворови, чипке, било у функцији израде слике што је суштина.

Сложићемо се и са тиме да су ове радње ручно извођене, али не можемо из тога извести општи закључак: „Женска уметност је увек једна врста ручног рада.“ Просто, не може се веровати да жене, на пример, нису певале, нису играле. Мислим на перуанске жене, па и друге.

Зашто подаци о томе нису допрли до нас? Што су се митови изгубили? Што су нестали читави народи, а остала њихова чуда? То су питања која ће остати зувек.

13

Бела у есеј уноси све своје знање и сва своја осећања, целу душу и зато је есеј пун поетског набоја и представља прави спев. Мало би било да кажемо да је његов есеј песма у прози. Он је у њега уградио своје усхићење које изазива слична осећања и код читаоца.

Када Бела Хамваш описује керамику, перуанске вазе, човеку се чини да он сам покреће вртешку на којој  обликује вазу, потом смирено зналачки исцртава линије стварајући чудне ликове глава људи и животиња да би на основу лепоте закључио како је неуништива култура народа Перуа асимилирала, или боље речено, потпуно истопила освајаче.

Да би смо дочарали како култура народа који је срастао са својом земљом топи освајаче навешћемо једну луцидну Хамвашеву компарацију: „Када се дивље племе насели у ове пределе, то је као да га је прогутала огромна змија. У почетку живи у утроби змије у својој целовитости; потом, полако и неопажено, почињу да га гризу и упијају различити сокови; освајач буде сварен. Земља га раствори. Нестаје његова борбеност, жеља за влашћу, снага, сокови га растачу, мељу, све док од њега не остану само кости, а змија коначно и њих раствори. Освајач мисли да је победио када је узео парче земље; а баш он је храна, – он је плен те земље.“

Остаје нам само да закључимо да култура и јесте најбоља одбрана свакога народа и да је лепота испред користи. А то би по мом схватању била суштина Хамвашевог есеја „Естетика перуанских ваза“ из његове „Естетике“.

Када су током рата понестајали новци за различите потребе војске у Великој Британији, један генерал је предложио да се жртвује култура, чувени британски премијер  Винстон Черчил му је одговорио: „ Генерале, а шта ћемо онда бранити?“ Дакле, култура.

Али Хамваш зна и друкчије да види, оно што је истакао позитивно код староседелаца Перуа, да је њихова култура прогутала освајаче, то је сада негативно код староседелаца Балкана: „Цело мухамеданско царство почело је да тоне у византијски глиб, а да од своје моћи ништа није могло да преда Византији или Балкану. Балкански олош је пропустио прилику да постане један једини народ, органски срастао са муслиманима. Ствар наравно није била случајна. С једне стране: дух Византије је увек више подстицао распад, него срастање; с друге стране: могу срасти здрави и неоштећени делови народа, удови, трупови, али не дроњци. Мухамеданство је на Балкану доживело слом… Мухамеданска идеја о светском царству није могла да изађе на крај са Балканом и зато се удавила у Византији. Никада још у таквом смраду није иструлела светска сила као што је мухамеданска.“

Наравно да му је било блиско сазнање о томе како се распала мађарска монархија, могао је бити компетентан сведок са личним учешћем у дешавањима да је слика распада Византије иста као и слика распада Аустро-Угарске, али преовладали су неки други, чудни, комплекси човека из малог народа. Штавише, могао се позабавити распадом  и саме Угарске чији је први краљ био Свети Иштван (Стефан) на чијој капи је ћирилични вез?! Можда би тада морао признати да су за распад криви Балканци и дух Византије. То би значило да је култура Византије прогутала још једног освајача. А то признање за једног протестанта је болно, па је боље прескочити га.

Како је један овако генијални ум могао сметнути с ума Нерона, Брута…

Како је могао сметнути с ума инквизицију?

Како је могао сметнути с ума крсташе –  пљачкаше?

Како је могао сметнути с ума пљачку Константинопоља? Како је могао сметнути с ума  разарање Византије?

Како је могао сметнути с ума конквискадоре?

Како је могао сметнути с ума шпанске пљачке и масовна истребљења народа?

Како је могао сметнути с ума енглеске разбојнике и истребљења Индијанаца, Абориџина…

Како је могао сметнути с ума Хитлера и истребљења Јевреја и Цигана?

Како је поред свих тих гадости, поред свих тих зликоваца, поред свег тог олоша, упро прст у Византију?

Како је од оних који су копали очи свецима, који су рушили велелепне византијске архитектонске грађевине, што је још горе који су хришћанске цркве претварали у коњушнице и у џамије, како је од њих очекивао сродство?

Како и зашто?!

Како се могло десити да се Хамвашу врећа са злим духом развеже баш над Византијом. Коме је упућен његов „Метеор“? Откуда оволики одијум према Византији, према камену који је сишао с неба? Откуда њему тај одијум, њему који је целог живота теглио камење зидајући степенице према Искупитељу? Који је говорио, „Трпети и не молити се за освету и не мрзети, него бити у све тешњем савезу са Господом“. Који је говорио, „Јер истина је светлост. Бог је једина истина“. Који је говорио, „Не мрзети. Бити у савезу са Господом.“ Који је говорио да „Постоји само једно дело, искупљење.“ Који је ваздан носио јеванђеље. Који се у „Еноху“ покајао и заувек искупио. Наше је да се молимо!

14

Ерудиција Беле Хамваша је запањујућа, застрашујућа и задивљујућа…. Како је могао све то да сакупи у једну главу и да артикулише коментаре који ни најбољи књижевници, филозофи, музиколози, етнолози и археолизи, критичари уметности – мислиоци, нису успевали да сачине, знајући да му живот није био нимало наклоњен? Можда га је баш то и натерало на оваква прегнућа.

Његов мото је сакривен у књизи Silentium, у есеју Енох. Он каже: „Ко не гради, он руши.“ Реч је о сталној градњи и разградњи. Tertium non datur. Трећег нема. Мир не постоји.

15

Бесмртност се додељује после смрти. То правило није прекршено ни у случају Беле Хамваша. Ако су га за живота игнорисали, а он свестан своје величине благо им се смешио, бесмртности ипак није успео утећи.

Сведочио је, а да ли се тиме искупио? Мислим да јесте. Јеванђеље које му је било главно сведочанство су писали, а дописивали и безброј пута преправљали, сведоци који нису били присутни догађајима о којима су сведочили. За разлику од њих Бела Хамваш је био прави сведок. Не судски. У суду се не сведочи. А ни ученици нису прави сведоци, ако нису мученици!

16

Током историје постојали су људи који су били богови, али их је историја обрисала или је тај део историје затамњен. Било је и оних који су крунисани трњем. Белу Хамваша ће историја стално откривати. Стално ће брисати космичку прашину.

17

Хамваш се ваздан држао Бога. Нема места сумњи да му је то у ситуацији када је анатемисан од државе помагало да истраје у осудама нечовечности. Указивао је то, али мислим да је стално имао на уму Христа, не неког апстрактног бога. Уосталом, ако бог нема бар једну људску особину, он и није неки бог!  Бела Хамваш је мислио на Христа и када је писао о невидљивом и свеприсутном Антихристу, Анти-Христу.

Мисао која је означена као универзум би требало да садржи све, а то значи све и ништа. Међутим, ништа није супротно од све, како многи – већина – мисле, јер, ако је све нешто, онда супротно од нешто није ништа, него нешто друго, што би заједно са првим дало ништа, стога би ништа било оно што садржи све и још нешто!?
Свет није јединствен, па ни Бог није једини. Вама нико не брани да верујете у његову јединственост. То вам је као када верујемо да је нека жена јединствена. Ни универзум није јединствен. По правилу, ми смо заробљеници (робови) једног универзума, који је јединствен као такав, а то не значи да нема других универзума. Али из овог се може изаћи само као мисао.
Када се говори све, онда се мора рећи све са тим и тим својством. Али се и све мора ограничити на неки јединствен скуп.

Море се смирило и добило ону пређашњу краљевску боју – маринско плаво, а шта се дешава у дубини то само вода зна. Вода је носилац свега. Она је носилац живота. Она све памти. У њој живе разне немани, али је само људи загађују, и само је људи могу упропастити, само је људи могу претворити у пластику. Људи од земље и воде ће сагорети воду и убити земљу.

Пластична острва шире безнађе и ништавило. Заузимају она места у мору на којима се купао месец. Море је огледало неба. Море лечи све.  Пластична острва се шире и умножавају. Потискују лепоту.

Кези нам се пластика. Пуна уста пластике. Гледамо кроз пластику. Једемо из пластичних посуда. Купамо се у пластичним кадама, у пластичним базенима. Пијемо из пластичних флаша. Божанско, Дионисово, пиће држимо у пластичним бурадима.

Пластична брда потискују живот. Антихрист: Корупција, безумље и бахатост. Производи пластику. Пластичне осмехе, лудило. Производи кретене, идиоте, дебиле – бомбе. А ми хоћемо поезију, религију, филозофију, уметност, хоћемо мисао и лепоту. Нећемо ишчашени свет. Свет са ишчашеним ногама се само вуче као пребијена мачка. А ко ће ловити мишеве?! Пребијена мачка не лови мишеве.