Category Archives: Валериј Роњшин

Валериј РОЊШИН: О ПРАВИМ ПИСЦИМА

 

О ПРАВИМ ПИСЦИМА

Има оних што пишу, њих је тушта и тма. А има и правих писаца. Њих на прсте да избројиш. Разликовати правог од неправог писца просто је ко пасуљ. Прави увек пише крвљу.Није важно чијом. Прави писац, по правилу, не мора да буде добар човек, јер добре књиге не пишу добри људи, већ добри писци. Животни циљ правог писца је пронаћи прави израз. Није важно где, макар и на сметлишту. Најважније је да фраза легне. Због духовите фразе прави писац неће поштетдети ни оца, ни мајку. Прави писац, ама, на све гледа као на материјал за своја будућа дела.За правог писца смрт жене или детета није ништа друго до ” сиже за краћу причу”. Прави писац пише за децу исто као и за одрасле, а за одрасле исто као за децу. За правог писца нема ничег горег од дечјих колица у предсобљу. Прави писац спреман је да убије свакога ко шушне док он пише. За правог писца написати право дело је посао, а продати га, права уметност. За правог писца не постоји “плагијат” него само “стваралачка позајмица”. Прави писац жури да што пре проживи дан, па да га навече запише у свој дневник. Прави писац не мази своју музу, већ јој ставља ам и удара ли је удара корбачем. Прави писац се стално плаши да ће умрети, не завршивши започето дело. Умире прави писац, по правилу, веома рано. Али ако из неких разлога не умре рано, онда живи доста дугоКада прави писац умире, други прави писци, хоћеш – нећеш, осећају дубоко задовољство. После смрти прави писац једном годишње излази из гроба и јури у књижару да види продају ли се његове књиге. Прави писац не пише за читаоце (тим пре што већина читалаца не чита праве писце). Прави писац не пише ни за Бога (Богу је ионако све јасно и познато). Прави писац не пише ни због новца (паре за своју писанију видеће кад на врби роди грожђе). Прави писац пише искључиво да би се осећао правим писцем. За правог писца на целом свету не постоји ништа вредније од сопственог рукописа; међутим, ако му за рукопис понуде неку цркавицу, продаће га и за цркавицу. А ако му не понуде ништа, даће и бадава. Штавише, прави писац пристаје да га објављују и на тоалет папиру, само нека се штампа. Јер, ако се прави писац не штампа, он се не осећа као прави писац…
Ето, такав ти је прави писац. Он је два у један – и загонетка и одгонетка. Цео живот кришом загледа, прислушкује, записује. Ко је он? Прави писац.