Category Archives: Томаж Навка

ЛУЖИЧКОСРПСКА ПОЕЗИЈА: Томаж Навка, Бењамин Навка, Јуриј Лушћански, Кито Лоренц, Рожа Домашцина

ТОМАЖ НАВКА:

БЕЗИЗЛАЗ

ми смо били
постојимо
бићемо

сломљених крила
без корена
наоколо блудимо

тапкамо
у месту
стојимо

неми и отупели

пред обећаном
земљом очева
пред изгубљеним
рајем срећних
снова

ГОСПОДЕ СМИЛУЈ СЕ

 
БЕЊАМИН НАВКА:

КОД КУЋЕ

зеленим ме поздравља мај
цео свет ме обасјава
нисам сам-нисам ни ту
трпим неподношљивост људи
ван лужице сам, знам
на свету сам код куће
али код куће- то овде није

овде ме дозивају лужице

 
ЈУРИЈ ЛУШЋАНСКИ:

Ја сам човек
а мој деда јунак беше
– како сам каже
(преживео је два немачка светска рата).
Племенитог сам порекла
– други су рекли
(који нашој родбини не припадају,
а таквих је мало).
Кртола је укусна
– но кромпир је бољи,

 
КИТО ЛОРЕНЦ:

Најдража
дошла је код мене
загрлила ме није ме ни погледала

Педесет година
сањао сам то
сваке ноћи
остао сам млад

Једног дана
открио сам
где је живела
пошао сам за њом

Пробудила се
када ме је видела
Њен поглед се угасио
ја постадох стар

 
РОЖА ДОМАШЦИНА:

БЕСНИЛО

беснило
огледа се
у очима при пољупцу
у загрљају оних који ће увек рећи да
са потковицом у џепу

лакоми на победу
прегазће свакога
ко храмље