Category Archives: Зоран Вучић

Зоран Вучић, Пројде живот

На сви моји што су нестанули

 

Пројде живот, пројдоше године

по путишта и по распутишта,

а скоро че и сьн да замине

у тьвницу и штукне у ништа.

 

На човека дадено да лута,

види муку, живи убавило,

сьг остало душа да се скута

негде горе у оној модрило.

 

Од голему вреву да се склони,

да се сврти у вечно кутило,

сьс високу траву да заклони

оној што му из очи светило.

 

УЗРЕЛО ЗНАЊЕ

 

Млого су били узбрдни путови,

висока небеса и големе ночи.

Цел век падале магле и снегови,

још не мож чељад из њи да искочи.

 

Бил често помор и притруса,

дьждило небо и каљиште расло.

Судбина ти је била да покусаш

ђаволско вариво неслано, без масло.

 

Стањила се снага, смалило имање,

а свет штукал у тешку тавницу,

понека свитка свитне из мрклицу.

 

Заврзал се језик од узрело знање,

собрал се живот и мука се збрала:

од мисал ти млого глава натежала.

 

САМО ТИ ЗАЈЕШ

 

Широка је земља и длђи путови

и никој не зна где ни живот води,

какво че пројде и какво понови,

само ти знајеш Господи, Господи!

 

Куде идемо и где че стигнемо,

какво је тој проз свет што ни води,

да ли знајемо и да ли че смемо,

само ти знајеш Господи, Господи!

 

Где че се сврши наше путу вање

и може ли друго време да ни роди,

мьнечко је наше имање и знање,

само ти знајеш Господи, Господи!

 

СТЬВНИЛО СЕ

 

Петьл поје али се не чује,

човек нуме из ноч да искочи.

Огањ ладну снагу не загревује,

а сьн не мож да дојде на очи.

 

Жалос, болес, јад и сиротиња,

собрало се и живот притисло.

Све прекрила сумаглица сиња,

и небо се стьвнило и стисло.

 

Кьд се стьвни, мука и тегоба,

ладни дувари, ко гроб дојде соба,

ноч да пројде, очи да осьвну.

 

Само слзе, две-три горке капће

од цел живот има да остану,

голеьм снег че да завеје штрапће.