Monthly Archives: June 2016

Стојан БОГДАНОВИЋ: ХВАЛА ТИ, ГОСПОДЕ!

ХВАЛА ТИ, ГОСПОДЕ!

 

Хвала свима који су ми честитали рођендан,

Хвала им на лепим жељама.

Не могу рећи да ми није мило,

Али не знам чиме сам то заслужио,

Заиста је много,

Што је много, много је.

 

Хвала и онима који су ми честитали нову годину,

Хвала и онима који су ми честитали кинеску нову годину,

Надам се да ће имати још неку прилику,

Па да ми честитају, нашу, тј. моју нову годину.

 

Хвала Ти, Господе, што си створио лепу Коцу и лепог Цонета.

Хвала лепој Коци што ми је направила рођенданску торту,

Још више сам јој захвалан што је ноћас није појела.

 

Хвала Ти, Господе, што си створио оног лудог Цонета.

Хвала и Цонету који ме трпи све ове године

И што ме не напушта још од боњинског времена.

Хвала Господу који нас трпи обојицу.

 

Хвала комшикама које су ми унапред честитале рођендан.

Хвала Господу што је то било јуче.

 

Да није Господа свашта би било,

Ко зна шта би било.

 

Ја сам крив,

зато што сам сиромах

и зато што им нисам купио

сат који показује тачно време,

датуме и године које су прошле.

 

Сиромах је свакоме крив,

Он је крив за све.

 

Боље су оне песничке речи

Оне показују будуће године.

 

Хвала комшикама које су ми годинама честитале,

Хвала и онима које су изразиле жељу,

Хвала и онима које ће то учинити у будућности,

Хвала целом комшилуку,

Они су ми најближи,

Они су ми род рођени.

 

Хвала и онима који мрзе мој комшилук.

 

Хвала Господу да сам још жив

Па се можемо заједно надати,

Хвала му што можемо чезнути.

 

Хвала Господу који ми је омогућио јуче

И овај тренутак.

 

Хвала Ти, Господе, што си створио моје пријатеље

Хвала пријатељима који ме носе у души.

Хвала ти, Господе, што ме рођаци и пријатељи воле и боле.

 

Хвала Ти, Господе, што си створио моје непријатеље,

Хвала и непријатељима које носим на души.

Шта бих ја без њих?

 

Без пријатеља и без непријатеља

Не би било ове луднице,

Све било би глупо.

 

Хвала свима који ме се сећају

И онима који су излапели

Те су ме свога сећања ослободили

Као морнар терета

Са брода који тоне.

 

Хвала покојнима,

Без њих не бих био жив

И ко зна шта би са толиким светом било,

 

Хвала мојим родитељима

Који су ми ваздан кичму исправљали

Те су тако спречили да постанем мајмун,

Хвала им што су ме учили љубави.

Хвала Господу који им је то омогућио.

 

Хвала свима који су ме учили животу,

Хвала онима који су ме тукли

И онима који су ме мучили љубављу.

 

Хвала свима који су са мном

Горку кафу претварали у слатко пиће,

Хвала им као родитељима мојим.

 

Хвала свима који су ми помагали да будем дете,

Хвала Господу што ми је омогућио да ваздан будем дете.

 

Хвала Ти, Господе, што волим своју браћу,

Хвала Ти, Господе, што волим своје рођаке,

Хвала Ти, Господе, што волим своје пријатеље и своје непријатеље,

Хвала Ти, Господе, што сам жив,

Хвала Ти, Господе, што волим,

Хвала Ти, Господе, што волим и када не волим,

Хвала Ти, Господе, што поштујем своје родитеље,

Хвала Ти, Господе, као брату рођеном!

 

 

21.6.2016.

НИШ