Monthly Archives: March 2017

Тони ПЕРДИЋ: ВРТЛАР У РОМИНГУ

ВРТЛАР У РОМИНГУ

(Песма добитника Награде 8. европског фејсбук песничког фестивала)

насукан у позном августу, раног јутра,
као у раној јесени, царске сам бегоније заливао
и косио траву у врту . пред сушом клонуло је већ
неко ретко билје и развејавало труње по иловачи.

значи, још једно лето не стигох да одшкринем плаве двери
и кренем напред, премда тачно је:
с времена на време, сви посумњамо у све,
али, у последње време, то чиним све време.

а сећаш се, бејах грандоман из Халикарнаса и Гизе.
завитлавах Семирамиду висећим саксијама,
а сада сам сметени вртлар, наоружан метафорама
из којих се препознаје гнев због залудног трагања.
и саркастични разметлјивац аористом,
док квасих стопала у мору осредњости које пенуша по
тротоарима ове землје.
ревносно гледах како се суши украсно билје, лист по лист.

мани аорист. веровао сам ти када си говорила
да је света искра пријателјства и лјубави у слушању.
али, одавно те више не чујем.
и мало сам лјут што је твоја галаксија тако слабо покривена
базним станицама.
тек да ослушнеш овај наговештај елегије о клонулом билју.
о трњу, о труњу. о смилју , о босилју,
о минијатурној меморијској картици, облика трепавице
на којој је читко записан цео наш живот.

синоћ сам неке чудесне песме песника из Појезне
и Армстронгову трубу једва преживео уз помоћ воћног вина
и твојих умирујућих речи:

…а наше, наше је само да саздамо
три зрака сунца у нечијим зеницама,…

тако си бар говорила док смо трагали за значењима
јасписа и родонита, наоружани осмехом,
убеђени да све је само игра. и ово није песма.
комична је игра глувих телефона, од које пуцају опне.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ХОРО(Р)СКОП

ХОРО(Р)СКОП

 

1

Види кокошку где сере по дворишту

и каже да је и она домаћа животиња.

Па где кокошка може

да буде животиња?

Чак и да јој ишчупаш све перје,

кока је кока.

Када чупају коку

док то раде ниче јој

ново перје.

Неки то нису приметили

јер никада нису чупали коку.

Чупали су жену.

А неке жене су и саме

чупале косу и

ударале се у главу када су схватиле

да су се удале за идиота.

Моја пријатељица К.З.

пре извесног времена приказује

један примерак,

фотка,

има и пратећи текст,

једне италијанске коке

која има 116 година,

која је скроз излапела

зато што је током већег дела живота

вадила кубни корен

из тог истог живота,

а сада јој новинари,

сензационалисти,

подмећу текст,

гурају јој га у уста,

наводно је изјавила

да је догурала до 116

зато што се није удавала,

ових дана мисли да крене

од 116 назад,

али не зна како се то ради,

заборавила се негде.

 

2

И свиња је домаћа животиња.

Већина људи и жена не воли свиње,

ни у кући.

Воле само свињско месо.

Можда би дошло у обзир прасенце,

али сметају му уши.

Не мислим на вашке.

 

Ако мене питате

најбоље је официрско прасе,

12 кг.

За једнократну употребу.

Вруће са хладном ћуретином.

Без ћурке се не може ни у нову годину.

Јебеш дочек Нове године,

ако немаш ћурку.

 

Свети Никола,

мислим на датум,

мислим на славу,

посебно је занимљив.

Тада је због наших старих

добрих обичаја згодно

да се нађе риба.

Ја волим плаву рибу,

али у нашим крајевима

она се тешко налази.

Све је то, брале, нека мућка.

Све је то префарбано, намазано.

Шта да ти причам?

Лично нисам гадљив

ни на друге рибе.

Само да су добро спремљене,

да су спремне.

Пусти гњаважу.

Ко ће сада још и да чека,

а остало ми само ситно.

 

3

Американци за Божић купују

америчке ћурке.

 

Наше жене се

пре извесног времена залетеле,

хоће и оне големе,

неотесане,

америчке ћурке,

оне што већина американаца

једе само на филму.

 

Знам лично неколико таквих ћурака.

Купе оне по неколико комада.

Да, ћурићи се продају на комад,

а ћурке на кило.

Очас би,

ћурићи добише богиње.

Исцрцаше.

 

Тешко се чувају ћурке.

Што већа ћурка то се теже чува.

Не само због перја.

 

Не разумем ни наше људе

шта ће њима америчке ћурке,

кад си ми имамо наше ћурчице.

 

А и нашим ћуркама не требају

амерички ћурани са црвеним носевима.

То им је од лошег вискија.

 

Ови ћурани су

представници крупног капитала,

трговци оружјем

и остале њима подобне битанге,

у америчком хоро(р)скопу.

 

Америчке ћурке се спремају

за виртуелни лет на месец,

можда одлете и на онај свет!

 

4

Мој пријатељ и исписник

Цоне чува крокодила.

Крокодил је занимљив

зато што је крокодил

и зато што мораш стално

од њега да се пазиш.

Он га не сматра животињом.

А шта крокодил њему мисли

то нико не зна.

 

Крокодил повремено,

никада нисам могао да установим разлог,

али то није моје

то је за научнике,

повремено лије крокодилске сузе.

Сви мисле да је довољно

да га помазиш па ће престати да плаче.

Јок!

Варате се.

Није довољно ни да му шутнеш банку.

То данас није ни за једну жваку

камоли за Quattro сладолед.

Ако му и купиш тај сладолед,

то је за четири особе,

он то мазне док трепнеш

и сада прича почиње испочетка.

Ниједан нормалан човек

то не може да схвати, онога Цонета,

да му крокодил кроји судбину.

Није у питању што је сладолед поскупео

заједно са струјом,

него су те расправе,

уз крокодилске сузе обавезно,

тако жестоке,

дубоке,

садржајне и све се то завршава са,

Ето, опет немам шта да обучем!

 

Не би ми било криво

када би Цоне могао бар ципеле

да си направи од крокодилске коже.

Али ни то не може

јер има велике чукљеве,

а онда би морао

да узме већег крокодила.

Овај му једе душу,

а тај би му, вероватно,

оглодао коске.

 

Кад год се сетим Цонета

и његових крокодилских мука

сетим се и како му је баба Драгиња говорила:

„Еее, Цоне, синко,

ко хоће да има лепу жену

тај мора и крокодила да трпи!“

 

5

Идем тако Кнез Михајловом,

мисло сам да је Победина улица у Нишу,

сада се друкчије зове,

Обреновићева,

али лутке у излозима и испред излога исте су

и не зависе од назива улице,

било да је она у Београду

или у Нишу, или бог те пита

у ком граду у Србији.

Боже мој,

па сви смо ми везани за неку  улицу.

Пише и у личној карти.

Ако се и не види,

ту је чип.

Само бутнеш личњак у машину

и све изађе на видело.

Све.

Сви смо ми уличари,

ако и нисмо на улици,

на путу смо.

Пластичне рибе.

Да ти памет стане.

Оне из излога не одударају од оних испред.

 

Добри зналци тврде

да би риба требала да има

дугачке ноге.

На пример, ноге до гуше.

Ја знам шта значи

када је човек дужан до гуше,

када му је све дошло до гуше,

када га јебе држава,

али да риба има дугачке ноге…

Ако је то тако,

шта онда рећи о змији

која има реп до гуше?

Хајде, шта?

Шта ако је у питању удав?

Шта?

Шта ако те грабне, као нас?

Шта?

Шта ако те дави и удави?

Мислиш да ће те неко спомињати тако угушеног.

Тако мршавог и модрог.

Ма зајеби!

 

Њих ће спомињати као змије, као пацове, као бикове, бицмане, као лудаке…

Имаће историју болести.

Изучаваће их на медицинским факултетима,

на филозофским факултетима,

свуда где постоје групе за психијатрију и психологију.

А знак рибе је већ употребљен.

 

6

Змај је измишљен

и он је у врху пирамиде.

Чијом заслугом,

тешко питање и изискује много времена

да се објасни,

а и глупо је,

овај пут ћемо то изоставити.

А други пут ако неко хоће

нека дрнда и о томе.

Чак и ја понекад дрндам вуну!

 

7

Змај је у ствари умишљен.

Он се у хоро(р)скопу добро сналази.

Прети репом.

Репоња.

Али реп му није до гуше као змији,

И не крије ноге чак и када лаже.

А лаже својски.

И то само крупно.

Зајебо је и Турчина и Гебелса.

Прети зубима.

Има и претећи поглед

као онај са долара

само што он не штампа доларе

него их отима,

и то од својих људи.

Тако му је мањи трошак.

 

8

У отимачини помажу му

његови бројни подрепаши, дупелисци, вртирепке…

Кад неко од њих прдне

он се онереди

и очас се ту сјате разни балегари,

подгузне муве и друга сирота створења.

Лижу му гузицу,

увлаче се у њу.

Напољу је паклена врућина,

воле бре,

ладовину.

Најгоре је по народ и околину,

ако му неко стане на реп.

Најебали смо.

Ова наизглед симпатична животиња

појављује се и под псеудонимом Дракон.

Дракон је, иначе, био загуљен,

али је бар био змај.

 

9

У хоро(р)скопу нема ни баксуза,

реално њих има много.

Ових дана на ОИ навукли се наши баксузи.

Баксузирају све живо.

И то из ложе.

Нико се на то не ложи,

Осим Д.

али и она има своје тајне рачуне.

Није то тек тако.

Није за џабе.

Нема џабе ни код бабе.

Техничка влада би могла повући

Баксу из Рија,

Недоумица је велика,

Нико не зна где је штетнији

тамо или овде.

Изгледа да је свуда штетан.

 

Штеточина је штеточина,

још ако је баксуз,

онда је и једно и друго на квадрат!

 

10

Поједини људи мисле

да би жена требало да буде месната.

Други мисле да би требало да буде мршава

да би могла да мало мрдне,

да не буде лењива.

 

Неки мисле да би требало да буде риба.

И то плава.

Па ако није плава

они се постарају да буде.

 

Ја због гихта морам да једем само плаву рибу.

 

11

За неке жене кажу да су курве.

Можда и јесу,

али има више мушких курви.

И то брале,

тешких курви.

Углавном су равномерно размештене

по владиним канцеларијама.

 

Раније сам слушао да су курве биле у куплерајима.

Сада човек не зна више где је куплерај,

а где није.

Сви се нешто курвају.

Нико неће да каже оно шта сви знају.

Сад су по европски почели да шарају,

па ред мушких курви, ред женских.

Пакују парламент да личи на царско месо.

А царско месо,

зна се,

то је свињетина.

 

12

За неку жену кажу да је мечка,

а ако је мушко у питању,

онда је медвед.

 

Не мора човек да буде глуп

да би био рођак са буквом.

Може да има неког рођака,

или потомка, у српској влади.

То је довољно да би био букван.

Али мечка то је мало теже.

 

Мечку су раније Цигани учили да игра.

Одузеше људима мечке и лебац.

У име хуманости.

Ко да су мечке људи.

А оно, људи мечке.

 

13

Краве су такође веома занимљиве животиње.

Крава би требало да даје

што више млека.

То је услов да кажемо да је добра.

 

Во би требало да тегли.

Али мана му је што се не препреза.

Кад навије шију на једну страну,

нема мењања.

 

Краве и волови се не мешају.

Углавном живе на туђим јаслама.

 

Волове су заменили коњи.

Мислим, коњине.

Али људима је и то било мало.

Жене су их палиле,

тако да су повећавали број коња.

 

Сада се и краве и коњи возе

државним аутомобилима.

Разлози су плементе природе: Кампања.

Понеки се и слупају.

Али то није важно.

Увек се нађе замена.

Како се размножавају волови?

Па, бицмани их праве

у туђим кравама!

 

14

Раније се говорило да жена

ако хоће да има магарца,

само се уда.

Сада се ту појавио голем проблем.

Сви су паметни.

 

15

Вековима су у крмачама деца и песници

препознавали голупчиће и зеке.

Али ера мастила је прошла.

Сада је свиња за столом и на столу.

А у влади и у компјутерима

тога има на претек.

Проблем јесте државни,

а то значи наш.

Ко ће бре,

све те свиње да нахрани?

То смо, кажу, понели са генетиком.

Дакле, чека нас светла будућност.

Ваљда ће неко појести те свиње,

па да пређемо у вегетаријанце.

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: НИШКЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ

НИШКЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ

 

1

На путу за небо војвода Стеван Синђелић

Са Ресавцима у ровове је сишао,

Ту су се претворили у прах, у дим,

Да би себи пут олакшали.

 

2

Некада је ту,

у Београд-мали,

Тик уз саму тврђаву,

била сточна пијаца.

Повремено су постављали циркуске шатре,

Најзад се ту уселила аутобуска станица

Која и даље ружи град.

Иза станице путници масовно врше нужду,

Малу или велику,

Како кога припре.

Врата станичног ве-цеа су увек затворена.

Ту се ништа не мења.

 

Путници из великобоњинског аутобуса,

Углавном боњински Аустријанци и Швеђани,

Преко пута аутобуске станице,

У содаџијској радњи

Вилотија Савића и Јована Апела,

Пили су клакер.

Углавном жене и деца.

Мужеви би тркнули иза ћошка,

До Цоке,

На по једну боњинку

и десет с луком.

Све на брзака,

А у наставку пута

Долином Лужнице одјекивала је ракија.

 

3

Уз тврђавски зид

Цигани би наређали изгланцане

Старе ципеле.

Могло се бирати,

Било је и великих,

Неколико бројева већих.

У такве гурнеш новине

Док ти ноге не порасту,

Или их оставиш млађем брату.

У најгорем случају од њих ће

Деда папуче направити

Које ће га служити

Све док може

Свиње да храни.

 

4

На месту где су уз тврђавски зид

Цигани ређали ципеле

За продају

Нема више ципела.

Не расту сви делови тела подједнако,

Неки се од страха потпуно изгубе,

Као гуске у магли.

Никла је женска пијаца.

У затвореном делу продају се

млечни производи

Сумњивог порекла,

А о хигијени да не причамо.

 

Наши људи изгледа воле

кад им мало замирише.

 

На отвореном се продаје поврће и воће,

А богме и кисео купус.

Смрди до зла бога,

А продавци упорно стоје

поред пластичних бурића,

Чувају смрад од урока.

Не помаже им ништа

Ни када је напољу минус двадесет.

Само цупкају,

А понеко и опсује.

Онако, нишлијски, сочно!

 

5

Кад се мало прогураш

И успеш да те не згази

Неки таксиста или сељак

Са комбијем без кочница,

Укаже ти се, можда,

Најлеша зграда у Нишу,

Бановина, у којој је столовао

Бан Моравске бановине,

Симбол српске државности.

Уместо ње на грб града Ниша

Насадили су, као квочку,

Турску тврђаву.

 

Са Бановине,

Седишта Универзитета у Нишу,

Петокрака скинута је.

Остало све исто је.

 

6

Заједничко за Тврђаву и за Бановину је

Да поред њих пролази Нишава

Укроћена кејом од тијовачког камена,

Црвенкасте боје.

 

У Нишави су се појавиле видре.

Сигуран  знак да је вода чиста

И да су фабрике уз Нишаву цркле.

 

Видре не кажу ништа

Куд се дедоше

Сељаци бившег Нишавског среза

Нити ишта о сељацима садашњег

Нишавског округа.

 

7

Преко тврђавског моста налази се

Чувени хотел „Парк“

У њему је омладинац Војиновић

Бацио бомбу на немачке официре.

После рата у „Парк“ су се уселили

партизански официри,

За омладинце није било места,

Њих су избацивали да не би угрожавали

официре, полицајце и политичаре.

Александар Војиновић је 1953.

Проглашен за народног хероја,

А 1990. је у парку Светог Саве сведочио

Пред неколико хиљада људи

Да је маршал насељавао Косово Шиптарима.

Није се после чуло за тог човека.

 

„Парк“ је гостио и комунисте и фашисте.

 

8

Нишлијама су увалили

Хотел „Амбасадор“,

несуђени дом синдиката.

На четвртом спрату постојао је апартман

У коме су одседале главешине,

У сепареу се јело златним есцајгом.

Није био онај исти

којим су се служили Немања и Барбароса.

Али било је свега.

Нишлије кажу,

Од птицу млеко.

 

Са терасе „Амбасадора“

Грађани су посматрали затрпавање

Ранохришћанске базилике,

Која је силом последњег трзаја комуниста

Нестала зарад подземног бувљака

По чему је Ниш надалеко познат.

Залуд су били протести,

Писанија и доказивања професора Петра Петровића,

Џаба је би светски археолог,

Недораслим политичарима,

Није могао ништа доказати.

Са исте тересе повлашћени су

Заједно са полицајцима и белосветским новинарима

Посматрали готово све врсте протеста.

 

Хотел је одавно затворен,

А протесте прате они који се могу

Попети на споменик ослободиоцима Ниша,

Под условом да не падну

Мртви пијани

На недужне, (о)бесне, протестанте.

 

Ове зиме је било густо,

Сиротиња нема пара за дрва,

Загрева се на протестима.

 

„Амбасадор“ чека нове изборе,

(У Србији су избори честа непогода,

Независно од годишњег доба.)

Није тешко наћи нову будалу

А да л’ си Срби траже ђавола?!

 

Није обавезно да председник буде будала,

А ни лопов.

 

9

Власт је оставила само Казанџијско сокаче,

Хтела је да то парче Ниша

Личи на београдску Скадарлију.

Али, много је мачку телећа глава.

На улазу, Стеван Сремац и Калча

Испијају антологијске приче.

 

Под ударом европског кича

Нестала је стара чаршија.

Остатак Ниша је од пластике,

Чак и сисе и задњице.

 

Женска уста,

Некадашњи симбол лепоте,

Све више личе на неку другу

Од свих девет рупа

Божанствене чаробне фруле.

 

Нишлијке се дувају,

А Нишлије се спремају

Да преко тврђавског моста,

Који сада није употребљив,

Пређу у Европу.

 

С оне стране упорна стоји

Турска тврђава

У којој можете људски

Да одморите старе кости.

А можете и да се волите,

Ако то не шкоди вашим

Схватањима поезије и љубави.

Простора има,

Понекад је бучно,

Младима то не смета,

А ни мени.

 

10

Поред пута за Нишку Бању,

Некадашњем царском друму за Стамбол,

По налогу монструма, Хуршид-паше,

Изграђена је од 952 српске главе,

Чијим очима су се храниле вране,

Ћеле кула,

Споменик турске свирепости и српске части.

 

11

Са леве стране Via militaris

Из остатака куле

На пролазнике мотре ћелави Срби,

На све који се кроз тарабе

Провлаче између боцки,

Па и кроз бодљикаву жицу,

Да би видели Медијану.

 

Туристима је најинтереснтнији био

Кров којим је прекривен мозаик.

Пао је чим је направљен.

Догађај и артефакти

бејаху посластице

За фотоапарате оних

Који су хтели да виде

Центар света.

 

У одсуству Константина

По чаршији вршљају банде незналица,

Сиротињи не помаже никакав едикт,

А усред Ниша кроз храм Свети Цари

Тече река новца (људи) у неповрат.

 

12

Одлазили смо у „Калчу“

пуну дима и пуну људи.

Сви смо се познавали.

 

Волели смо кисели купус

преливен зејтином и посипан

алевом паприком.

 

Мирисали смо врућ хлеб

Који се пушио.

Јели смо га очима.

 

Удисали смо испарења

вруће ракије.

Надвикивали смо се.

Ово има само у Нишу!

 

На средини је бубњала пећ,

два ћунка су се извијала преко кафане

као преко неба.

Било нам је топло око срца.

 

Кад су „Калчу“ срушили помислили смо,

Стевана Сремца убили су.

Примисао била је тачна.

 

На место старе Калче изградили су стакленик.

На отварању се слегло пола Србије,

она друга половина је у Београду.

 

Покретне степенице нису радиле,

вентилација није радила,

уместо обећавајућих радњица

нанизали су се кафићи,

дошла је и зима,

грејање није радило…

Мишеви су почели да напустају стакленик,

затварали су кафиће, један по један,

затварали су локале, један по један,

у стакленику је лети топло,

а зими хладно.

Идући аветињким ходницима стакленика

свуда су излепљене умрилице.

Пише, Издаје се!

Издајници се не виде.

Испред „Калче“ је „Теленор“.

Звоне телефони на узбуну.

Сви су глуви.

 

Промрзле Нишлије чекају новог

Кнеза ослободиоца,

Али без киселог купуса

и без грејане ракије.

Само со и хлеб јучерашњи.

 

Нишава не (по)стиже

све да опере.

 

Југ Србије је некада био јужније,

А сад чујем и видим

Примиче се Београду.

 

А примичу се избори.

Господе!

 

13

У центру Ниша два се „коња“ истичу,

Један је споменик ослободиоцима Ниша,

На другом је краљ ујединитељ.

 

Преко пута краља,

испред пекаре је

Једва приметна биста цара Душана

Радовића.

Добро јутро, Нишлије!

 

Кнезу ослободиоцу је постављен

Споменик у турској тврђави.

 

Немања и остали Немањићи

Немају ништа,

Осим натписа на једном црњаку

Испред Бановине.

Пре неку годину сведоци су написали,

Барбароса овуда је прошао.

 

Приче о златним виљушкама колају

По нишкој чаршији.

А ко је однео минђуше царице Теодоре

И где су виљушке

Нико из музеја ништа не зна

Да зуцне.

 

14

Галија је отплутала,

Шабан се укипио поред Нишаве,

А у Стару Србију се уселила

Нека друга Србија.

 

Нишке Мераклије спомињу се

Само као навијачи,

Или на Бубњу,

Ако их неко лелекне.

 

15

За оне који не знају,

Бубањ у Нишу је тупан.

 

А зашто тако зову брдо понад Ниша

То нико не зна.

 

Зна се

Да су на њему Немци стрељали

Кога су стигли

Када су празнили логор

Црвени крст,

Или када су са вучјацима

Одлазили у лов

На српске сељаке.

 

16

Бранко Миљковић је на Синђелићевом тргу,

Преко пута суда.

Пресудили су му без суђења.

Стоји тамо пред позориштем,

Гологлав,

Ветар му однео шешир,

Пљуцка,

Чека за Србију неко боље време,

Као да ће затражити карту више

Од Стевана Сремца.

 

Упућеније Нишлије тврде да Бранко региструје

Сведоке који су на суђењу књижевнику

У нишком суду

Пропевали.

 

17

Преосвећени владика нишки

Јероним Јовановић,

Оснивач је Народне библиотеке „Стеван Сремац“

 

Њега су Нишлије окачиле на зид

Лево од директора.

Мисле да су му се тако одужиле.

 

У време комунистичко

Боље место није добио.

Био је господин.

А шта се сада чека,

Не знамо!

 

18

Монопол краља Милана,

Па државна фабрика дувана,

И после другог савезничког бомбардовања

Производи цигаре.

Али без дима.

Америчка верзија.

Гарнирана уранијумом,

Уместо јабуковим скробом,

Гарантовано спречава зачеће

И производи карцином.

 

19

Нишлије напустају Сићевачку клисуру.

Напустили су грожђе.

У сићевачки подрум су се уселили пацови

Са капиталом из иностранства.

Њих не интересује квалитетно вино.

Хоће крв.

 

Сликарка Надежда Петровић

Нишлијама је у Сићеву

У наслеђе оставила колонију.

 

За неку годину то ће бити

Једина колонија у Србији

Која није римска.

 

Браво за Нишлије

Који велику сликарку нису заборавили,

Ни Српску рамонду1,

Ни Наталијину рамонду2.

 

20

У Краљевском српском војном манастиру

„Света Петка Иверица“,

У Островици,

Мирка и Милену смо крстили.

 

Нови пут около ће ићи.

Европа хоће брже.

 

Мисао се коњима не преноси,

Нити камионима!

 

Ко зна где ћемо се крстити.

Можда ће то виртуелно бити,

Или ће нас нови власници

Само чиповати!

 

21

Цео свет певао је,

Све од Ниша па до Бање…

 

Свет је промукао!

 

У кругу ЕИ су пропале фабрике,

Паркинг урастао је,

Трава је савладала асфалт.

Да се зна ко је јачи.

 

Чак и Кастро их је заврнуо.

Однесе човек рендгене

И умре.

А доста је и поживео.

 

Дугови су га надживели.

 

22

Центар Бање забетониран је.

Мирише на тугу.

 

Хотели су пропали.

За неки дан могли би

Археолози на њима почети

Да раде.

 

Хичкок би могао овде

Снимати филмове ужаса, страве,

Немарности и лоповлука.

Амбијент је аутентичан.

 

На бањском аква парку, у расаднику,

Нишки политичари (о)гребали су се.

Чак су и једног градоначелника

притворили,

и оца му,

и мајку му.

и ништа.

 

23

Нишки КПЗ је добио

Највећу награду града Ниша.

 

Не постоји ниједан управник затвора

Који се није похвалио

Личностима које су робијале

У његовом затвору.

 

У овој соби био је Борислав Пекић,

Овде је…

Нисмо успели да откријемо

Где је тај мангуп

Сакрио Златно руно,

Вајка се награђени

Управник.

Чуди се

И градоначелник.

 

24

Нишки суд заузима централно место

На Синђелићевом тргу,

Основан је 1878.

У Кнежевини Србији.

 

Остала историја је изгорела.

 

Иако смо зашли

У двадесет први век

Суд још увек ради.

Суди књижевнцима.

Попуњава странице

Књижевне историје.

 

Последњи судија који је одбио

Да суди по налогу партије

Био је Дија из Великог Боњинца.

То се заиста збило.

Одавно.

Суди се опет.

Наопако.

 

25

На нишавском кеју

Поред моста који спаја

Криве ливаде и Пантелеј

Освануо је споменик

Шри Чинмоју,

Промотеру мира у свету.

Шри Чинмој поново је освануо,

али срушен.

А сада је освануо

Обмотан цирадом

И залепљен селотејпом.

Сутрадан га није било.

 

Надлежни не знају,

Ко су Нишлије

Које су хтеле да ућуткају

Шри Чинмоја.

Нити ико зна

Зашто је та срамота

Припала баш Нишлијама.

 

26

Саборни храм у Нишу

Посвећен је Светој Тројици.

Грађен је од 1856. до 1872.

Први пут је горео када су нас,

По обичају,

бомбардовали савезници 1944.

Други пут је горео 2001.

У време владике Иринеја,

Потоњег Патријарха српског.

У њему се чувају делови моштију

Светог Великомученика Артемија.

 

Негдашњи саборни храм у Нишу,

Црква Светог Архангела Михаила,

Укопана је у порти саборне цркве 1814.

Срби су поштовали турске законе,

А Турци никако да се навикну на ред.

 

Највише храмова је изграђено

У време владике Иринеја.

Власт је помагала изградњу

И сада помаже,

Али, да се не лажемо,

Народу боље није.

 

——————————-

ОБЈАШЊЕЊА

 

1

Стеван Синђелић – Војвода и јунак из Првог српског устанка, погинуо на Чегру поред Ниша

Ресавци – Борци из Синђелићевог краја, из Ресаве

2

Вилотије Савић – Содаџија

Јован Апел – Наследник чувене фамилије индустријалаца

Цока – Стојанка Станковић из Великог Боњинца

Лужница – Област око Бабушнице

5

Бановина – Седиште бана Моравске бановине

6

Тијовачки камен – Камен из села Тијовца на Тресибаби

Нишавски срез – Нишавски срез је данашњи Округ Пирот

7

Хотел „Парк“ –  Хотел у центру Ниша

Парк Светог Саве – Парк на булеверу Немањића

Александар Војиновић – Народни херој

Маршал – Јосип Броз

8

Амбасадор – Хотел у центру Ниша

Немања – Стефан Немања, велики жупан

Барбароса – Фридрих, немачки цар

Ранохришћанска базилика – Ранохришћанска црква која је зтрпана приликом изградње подземних локала у Нишу

Петар Петровић, археолог рођен у Нишу

9

Казанџијско сокаче –  Кварт у Нишу

Скадарлија – Кафана у Нишу

Стеван Сремац – Знаменити српски књижевник

Калча – Некадашња кафана у Нишу која се налазила на месту данашњег истоименог трговачког центра

10

Нишка Бања – Позната бања поред Ниша, седиште градске општине

Стамбол – Истанбул

Хуршид-паша – Турски паша који је наредио да се посеку главе побијених Срба и да се од њих  застрашивања ради сагради кула, Ћеле кула

11

Via militaris – војнички пут

Медијана – Археолошко налазиште у Нишу

Константин – Римски цар

Свети Цари – Цар Константин и његова мајка Царица Јелена

12

Теленор – Предузеће за мобилну телфонију

13

Душан Радовић – Познати српски песник, рођени Нишлија

Немањићи – Најпознатија српска династија

14

Шабан – Шабан Бајрамовић, нишки певач

Стара Србија – Кафана у центру Ниша

Мераклије – Шаљиви назив за Нишлије, назив навијачке групе

Бубањ – Брдо понад Ниша на коме су Немци стрељали Србе

15

Црвени крст – Део града Ниша, сада је општина, у коме се налазио заробљенички логор након окупације од стране Немачке

16

Бранко Миљковић – Познати српски песник

17

Јероним Јовановић – Владика нишки

18

Краљ Милан – Српски краљ Милан Обреновић

19

Сићевачка клисура – Клисура поред Ниша

Надежда Петровић –  Знаменита српска сликарка

Ramonda serbica

Ramonda nathalie

20

Света Петка Иверица – Манастир у Островици, Ниш

Островица – Село на улазу у Сићевачку клисуру

Мирко – Мирко Богдановић

Милена – Наталија Богдановић

21

ЕИ – Електронска индустрија у Нишу

Кастро – Фидел Кастро, кубански председник

23

КПЗ – Казнено поправни завод

Борислав Пекић – Познати српски књижевник

24

Дија – Радивоје Илић, из Великог Боњинца, председник суда у Нишу