Стојан Богдановић, Средњи прст

За време последњег рата мој студент Блашко и ја кренусмо код мог пријатеља др Панте у Војну болницу. Панта рече да су се они тамо у болници докопали неког апарата који мери све живо. Те Блашко и ја, будући да смо имали проблеме са крвним притиском, решисмо да посетимо др Панту и да искористимо ту њихову фамозну справу. У заказано време дођосмо код доктора. Као што је ред у свим српским болницама, и у овој наравно, пријатељи се прво питају за пиће, а после и за болест, тј. за муку која их је довела у болницу. Тамо и не долазе здрави људи, осим понеки доктор или медицинска сестра. Али, и, то је питање, јер су сви излудели од немаштине и од пацијената. Пошто смо попили по неколико пића, нису сви, само пацијенти, тј. Блашко и ја, доктор Панта нас поведе у једну просторију, у којој је био један кревет, личи на канабе, али није, не дао Бог никоме да тамо леже. На зиду је био велики монитор, већи него екран мог телевизора. Из монитора је полазило неко црево, дугачко, све до канабета. Др Панта позва медицинску сестру да укључи справу. Доктор објашњава да та направа, мери крвни притисак, прокрвљеност, број откуцаја срца,… Ово-оно. Онда,  нареди ми да чучнем два-три пута са рукама испруженим напред, што учиних, не питајући, зашто. Потом ми доктор нареди, Лези сада овде, и показа на канабенце. Изврших и ту наредбу, као да сам војник. Још сам мислио да тако и треба, јер смо у војној болници. Након тих припрема, др Панта каже својој медицинској сетри, Хајде сестро узмите професору меру. Она слуша без поговора, вероватно је и она неки наредник, или нешто слично. Видим да су уиграни. Узе сестра оно црево што полази из монитора. Вуче га према мени. Црево излази из монитора. Излази, излази, те дођоше до мене. Тад ме сестрица погледа и оштро заповеди, гурните средњи прст у ово црево. То би требало да буде спој између машине и мене, а да се на монитору појаве резултати. Одмерих сестру и рекох, Слушај дете, тај прст ми је главни, немој да се играш. Она поцрвене, остави црево и одјури из собе. А др Паната ме укори, Видиш профо шта си урадио, сада ја морам да радим њен посао. Блашка су брже средили. Није могао да чучне, па је процедура краће трајала. Овај догађај је много допринео да схватим значај и улогу мог средњег прста. Још више га пазим. И не показујем га баш свакоме.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.