Иванка КОСАНИЋ: ЛЕПОТА ПЕСНИЧКОГ “ЗИДА”

НАРОДНЕ НОВИНЕ

16391/10.10.2016.

НИШ

ЛЕПОТА ПЕСНИЧКОГ „ЗИДА“

Стојан Богдановић: „Зид“, „Апостроф“,Београд и „Наис –принт“,Ниш, 2015.

И новом књигом „Зид“ песник Стојан Богдановић, иако мисли да није стигао до библиотеке, на око три стотине страна, „назидао“ је лепоту свог самосвојног, оригиналног, препознатљивог песничког света, откривајући, уједно, сву сложеност и пардоксалност објективног света и човека у њему као непресушне инспирације.У циклусу песама по којима је насловљена књига (иначе једном од једанаест) постављена је заправо и поетичка основа не само ове књиге, већ и Богдановићевог песништава: у суморној историји људског рода, у цивилизацијама које су постављале зидове као и у овој („Зидове људи зидају/ Против некога, /Па и против себе“)- глуварењем по лавиринту зидова, којим се открива отуђеност, малограђанштина  и грађанштина, мноштво глупости и другог негативног- „васкрсава“не само лепота песме већ,  понекад, и живота…Као када се кроз избушену рупицу на зиду види „све што се на небу дешава, /А и код комшија /,Дабоме“; или, када ,поново кроз рупицу „један по један,/У тишини пролазе мрави./Хвала Господу да на овој земљи неко зна за ред“.Песник покушава да „спаси“ свет  само  суморне слике и у сопственој поезији, али не може да одоли „игри“ која  и када тако нежно проговори из њега нека од лепота света, да јој се не подсмехне: јер и његова песма је као живот са свим својим супротностима и парадоксима. А проналазећи поезију и у прози живота и када, углавном, изабере хуморни, иронични и сатирични тон , песник  „лови живот“ да би га спојио са песмом….А за себе , као и у неким ранијим књигама („Човек песма“) тражи уточиште…Управо у песми…

Јер, Богдановић, свестрани стваралац (пише и приче, есеје, афори зме) гради своју  „песничку кулу“ на озбиљним, универзалним темама смисла живота и људске егзистенције овог али и историјског и митског времена, углавном трагичне интонације јер „Дошло је последње време,/ мора човек да се замисли и да се запита,/ Шта ће му живот ако не може да га носи“.У циклусима песама „Кише горких суза“, „Лов“, „Први пољубац“, иако различитих појединачних мотивских основа, са животом као „главним јунаком“, песник покушава да се „нагоди са њим“ између озбиљне запитаности о вечитим питањима његовог смисла, његове компликоване величине – и ништавности обичне, баналне, смешне па и трагичне свакодневице . „Са животом би требало на време рашчистити,/ Или ти или он. /Неки успевају да се са њим нагоде,/ Неки направе поделу играчака,/ Мени бомбице,теби крпице, /Шетају беспослени/ И мисле да је то живот.  /Благо њима./ А шта ја тражим поред реке?“У својој најдубљој људској и песничкој интими Богдановић дубоко познаје  прадоксе света и човековог бића. И у циклусу „Тачка“, као врсни научник (математичар) , настојећи да открије (филозофски) смисао почетка и краја, преломних тачака човековог живота, смисао тачке и запете, поиграва се са Архимедовом тачком и Диогеновом судбином, као заправо човековом   на овом свету: „Срећа наша да Архимед није пронашао тачку ослонца,/ Па је земља ту где јесмо, иначе ко зна где би се откотрљала“. Или : „да ли ћемо до краја месеца морати да опонашамо Диогена?“-правећи алузију о његовој судбини да  фењером тражи човека… А  сличан иронични парадокс о песниковој јединој вери коју признаје : „Свет ће се наслањати на песника, / Као небо на криво дрво, /Он ће бити једина Архимедова тачка.“

Различите одреднице и  других песничких циклуса, откривају песника снажне потребе да се поиграва између озбиљности и (под)смеха, трагичности и ведрине, баналности (света) и духовности, досадности и занимљивости, мењајући угао посматрања од лирског, помало идеализованог чак и нежног виђења смисла света и живота  до опорог, па хуморног, сатиричног,чинећи их на тај начин  парадоксално богатијим , песнички оригиналнијим, језички снажнијим..Песничко дело Богдановића је у својој основи такав прадокс као и живот.Од нежног, идеализованог, интимног који се тичу пре свега песникове интиме о „првом пољупцу“ и покојној мајци (циклуси „Први пољубац“ и „Разговор са мајком божјом“) до ироничног и сатиричног преиспитивања историје (циклус „Са медведом кад се сретнете“) или „премештања“митске приче у савременост („Снегови Миџора“).У идилу се умеша грубост, у смисао-бесмисао, у зидање – разграђивање. У песми „Први пољубац“,бележи: „Правимо планове у песку./ Цртамо живот./ Градимо замкове. /По који старији обешењак прође/ И намерно погази наше творевине“.У песми „Попијте наискап“ (о животу) песник записује: „Отворите прозорче /Оно према сокачету./ Где живот шета , као паун./Ако сте на њега љути, /Можете рећи, онако у себи,/ Шетај као онај голуб./ Удахните,/ Зажмурите,/ И зароните./ Мица каже,У себе. Драган каже , У живот./ Верка каже У свакодневницу,/Можете рећи шта год вам драго, /Али то што будете рекли, /Ништа вам не вреди“.Али док пева о безвредности и бесмислу сваког смисла, песник ипак закључује: „Ко нађе себе, нашао је цео свет“.И не једанпут открива да можда заправо и воли такав свет (и живот) који нуде своје богатство у противуречностима и парадоксима, подједнако као и у радостима и тузи када их откривамо.

Богдановић је нашао себе ,чини се највише, без обзира и на друга интересовања- у поезији. Велики број песама посебно у циклусу „Летина“ посвећен је песнику, његовој стваралачкој муци, па озарењу,смислу песме ; она нас повезује са главним током живота, као уточиште да би се склонили од „невремена“ и „батргања на земљи.“Док „гледамо горе и чекако трен“.Зато су песме и измишљене… Да би човеку, углавном губитнику –било лакше. Као што и бреза под прозором може да буде уточиште…Само што ту лепоту треба открити…Можда и иза неког „зида“.У лирским минијатурама, некој врсти поенти, Богдановић увлачи читаоца у самосвојни, лепи свет своје поезије и он му верује : „Штрпнем мало  живота и вратим се поезији./ Унутра је топлије./ Никоме не дира…/Изјутра, моја песма и ја,пијемо чај од босиљка, Гледамо се нетремице/.Ћутимо и миришемо.“А у таквој лирској слици заправо израста песникова вера у дубоки и прави смисао поезије

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *