Стојан БОГДАНОВИЋ: СЛИКЕ НИНЕ ГАБРИЈЕЛЈАН ИЛИТИ ПРАЗНИК ЗА ОЧИ И ЗА ДУШУ

СЛИКЕ НИНЕ ГАБРИЈЕЛЈАН ИЛИТИ ПРАЗНИК ЗА ОЧИ И ЗА ДУШУ

 

Поводом ове изложбе да напишем неколико речи. Импресије. Наравно, да нисам импресиониран сликама Нине Габријелјан не би било ни импресија.

Нина се чврсто држи живота који пролази преко мостова или протиче испод мостова. За то време она и њени пријатељи са портрета размишљају о свету најчешће набораних чела – забринути за човечанство.

Њен веома чест мотив је мост. Он спаја људе – обале – испод њега тече живот, а неки други живот хода по њему. Живот је један.

Слика носи назив „Пун месец“, а реч је о светом тројству на месечини. Три куће које подупиру једна другу и поносно се уздижу у небо. Пркосе мраку. Како на овој тако и на осталим сликама на којима су цркве, мостови, путеви композиција је на веома завидном нивоу. И широко бојеним површинама вешто је постигнута дубина слике, чак и на оним сликама на којима су поједни објекти  и ликови стилизовани.

Стилизација је одлика ове уметнице. Осврнимо се на слику „Лики гор“ (не знам да ли је боље назвати ову слику „Планински људи“ или просто „Брђани“!). На овој слици су стилизована два лика, „мушко и женско створи их“. Јарке, вулканске, боје којима је истакнуто сунце и дрво, дакле, живот, представљају унутрашњу енергију и снажан доживљај. Стилизацијом су истакнуте карактеристике лица људи и жена јерменског народа, чело, нос, очи… По овим карактеристичним линијама се препознаје стил Нине Габријелјан тако да ће гледалац знати аутора и кад овај није потписан на слици. Ова наизглед једноставна слика је пуна симбола из традиције Јермена. Мушки лик има карактеристичну дугачку црну браду, која је иначе украс светих људи.. На лицу мужа се препознаје крст, рекло би се ништа необично узимајући у обзир да је Јерменска апостолска црква једна од најстаријих на свету. Нежна загледаност жене у мужа и тај пољубац препоручују ову слику за икону заштитницу љубави. Све је то под ауром дугиних боја. Дакле, икона: Заштитница љубави!

Чврста конструкција слике говори да је ова врсна уметница све то претходно скројила у својој глави потом је то прострла на платно нежно као љубавну песму. Забринутост се очитава готово на свим портретима и аутопортретима, као да брине о целом свету. Реч је о забринутости за живот уопште. Наглашава се пролазност живота, али и вечитост творевина људске душе. Уметница је потпуно успела да пренесе расположење субјакта и да нам дочара психологију.

„Другарице“ су својеврсно избегавање самоће. А самоћа је Сибир за људску душу.

Месец надгледа пут. Најважније је да је пут ту. Нина Габријелјан је изашла на прави пут – широк, царски и сигурним кораком језди по њему, а Месец је ту у улози Бога.

О колориту да не говоримо, изванредан колорит живих боја – и мрак је савладан. Она се сналази и чврсто корача и по мраку јер је изградила свој пут, који шири видике – пут лепоте. И тај поглед светла лица у „Смирај Сунца“ је поглед нагоре, у Господа или у будућност!

 

20161203.

Ниш

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.