ВРТЛАР У РОМИНГУ

(Песма добитника Награде 8. европског фејсбук песничког фестивала)

насукан у позном августу, раног јутра,
као у раној јесени, царске сам бегоније заливао
и косио траву у врту . пред сушом клонуло је већ
неко ретко билје и развејавало труње по иловачи.

значи, још једно лето не стигох да одшкринем плаве двери
и кренем напред, премда тачно је:
с времена на време, сви посумњамо у све,
али, у последње време, то чиним све време.

а сећаш се, бејах грандоман из Халикарнаса и Гизе.
завитлавах Семирамиду висећим саксијама,
а сада сам сметени вртлар, наоружан метафорама
из којих се препознаје гнев због залудног трагања.
и саркастични разметлјивац аористом,
док квасих стопала у мору осредњости које пенуша по
тротоарима ове землје.
ревносно гледах како се суши украсно билје, лист по лист.

мани аорист. веровао сам ти када си говорила
да је света искра пријателјства и лјубави у слушању.
али, одавно те више не чујем.
и мало сам лјут што је твоја галаксија тако слабо покривена
базним станицама.
тек да ослушнеш овај наговештај елегије о клонулом билју.
о трњу, о труњу. о смилју , о босилју,
о минијатурној меморијској картици, облика трепавице
на којој је читко записан цео наш живот.

синоћ сам неке чудесне песме песника из Појезне
и Армстронгову трубу једва преживео уз помоћ воћног вина
и твојих умирујућих речи:

…а наше, наше је само да саздамо
три зрака сунца у нечијим зеницама,…

тако си бар говорила док смо трагали за значењима
јасписа и родонита, наоружани осмехом,
убеђени да све је само игра. и ово није песма.
комична је игра глувих телефона, од које пуцају опне.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Set your Twitter account name in your settings to use the TwitterBar Section.