ПЕСНИК

Спев

Одломак

69

Шта је после било са том тачком

Не знам, претворио сам се ни у шта,

А тачку су затрпали путари

Као гробари.

На следећој кривини.

Претпостављам да ће воз морати да успори,

Гледаћу ако икако могнем да се попнем.

Важно је стићи на онај свет

Пре него се вечера охлади

И свет нестане

Као да је од праха,

Од земље.

А као да није!

 

70

Кажу да му је мајка била безгрешна.

За њега ништа не рекоше.

Његов отац је створио свет,

Те сва кривица паде на Његова плећа.

Главна кривица му је што је створио човека

Који се свим силама труди

Да Му напакости.

За остало смо криви ми који Га славимо

И када смо заслужили

И када нисмо.

 

71

Ако би човек разорио Земљу

Замерио би се своме Створитељу

Који би створио нови кликер

На коме не би било места за обичне људе,

Већ само за оне које би требало пећи

на високим температурама, горе,

у високим пећима.

 

72

Господар би по обављеном послу сео уз Големи Стол

Нешто да поједе и попије

Док Му Боња не изгланца ципеле.

Потом би било удри бригу на весеље,

Све док не би наишла баба која је

Била стуб куће у којој се налазио,

А и сада је, Големи Стол,

И то усред трпезарије.

Одавде се директно улазило у гостинску собу

У којој је Матори волео да одмара

Своје старе коске уз божанствени мирис дуња.

 

А напољу ми смо се волели

И церили зубе на месечину!

 

73

Неки наши људи који прате моду

Мисле ако наместе плава сочива

Да ће им очи бити плаве.

(Пре ће се десити да помодре,

Ако им доктор препоручи погрешну диоптрију

Кроз коју гледа цео свет

И то сузних очију.)

 

74

Мода постоји и у поезији.

Није то ни тако лоше

Како би неки хтели.

Погрешно је мислити

Да је писање закопавање мисли.

Најважније у том послу јесте

Како од напасника сачувати реч

И не сметнути с ума

Да је она тако моћна

Ако је на правом месту и у право време.

 

Коначно, реч је ваздигла Господа!

 

75

Грешио сам много пута

И свидело ми се.

Увек је кратко трајало

И било је скупо,

Ал опет бих.

Не волим самоћу

Чак и кад сам сам.

 

Најгоре је када се човек сам пробуди.

Боље је да се поврати

И да скроз полуди.

 

76

Поравнање са животом би требало избећи

У сваком случају

Или бар кад год можете.

 

Ако ли то не могнете,

Онда ону гадну

Реч оставите за крај,

Засладите се!

 

77

Пут није само за путовање

Он је и за бежање.

Коме се не свиђа

Може скренути.

Ја сам одавно скренуо.

 

Избегавајте рупе!

 

[Рупа је рупа

И када није мишја!]

Осим, ако је рупа без дна.

 

78

Реч је обична дивљакуша.

На човеку је да је припитоми,

Да је удоми,

Да је укроти,

Да је намести да легне

Да му не падне на главу

Него на памет.

 

79

Опхрве ме страх

Када схватим

Да сам постао заробљеник

Својих речи

Као филозоф туђих мисли.

И када човек то потпуно схвати

Као муж,

Рикне,

Као јелен капиталац.

 

80

Размењујемо речи са Сином,

Излети понека љута реч.

Кајем се,

Али то никоме ништа не значи.

Њега нема па нема.

Не долази ми ни у сан,

Ни када падне мрак

Да заспим не могу.

Сањам и будан.

Лудан!

Залудан!

 

81

Човеку дође, онако, у мислима,

Да се маши,

Да освежи дланове.

Да освежи машту.

Да напуни батерије.

 

У осталом за шта човеку служи глава?

 

82

После краћег и дужег премишљања

Господ је тврдо одлучио,

Као сваки паметан човек,

Домаћин,

Производњу људи повериће људима.

Обезбедиће им космичку прашину

А има и довољно магле,

Па могу месити до миле воље.

 

Зна се ко ће вадити кестење.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Set your Twitter account name in your settings to use the TwitterBar Section.