ПРЕД “ЗИДОМ” СТОЈАНА БОГДАНОВИЋА

 

Посла ми песник Стојан Богдановић своју књигу песама ЗИД и врло ме обрадова.Одлежа књига неколико дана, па реших да завирим иза тог зида.

Кад тамо, песник Стојан  изгони песме на ледину, на белину.   На просторима нeомеђене слободе крећу се мисли и распричане песме. Зид је  табла на којој су исписане. Добра је то летина. Песме кад узру падају саме. Понекад их  сече као репу. Иако песме вади из рукава као мађоничар, поштено признаје да га претекне славуј.

Стојан је од оца научио да прича приче, а од прича прави песме које теку као мајчино млеко. Стојан и његова песма заједно пију чај од босиљка. Песник и песма другују, лече једно друго у сигурности  мајчиног млека.

Од широких простора  белине је песник Стојан пишући песме направио велику башту. Свакаквих чуда у њој има. Заиста, нема тога о чему он не може писати јер је на својој кожи искусио сваку песму, бритким математичким умом спознао више,  и храброшћу песника, без устезања, писао, писао….

Обрадовала ме је спремност песника да пише о љубави.  Стојан Богдановић оживљава своју љубав искрено, готово дечачки. Са зида на зид преписује своје премисе о љубави. Први пољубац се чека са нестрпљењем, због њега се прескаче ограда, заљубљени чекају ко запете пушке. Вољену жену премешта из сна у сан. Сећања су толико жива да га први пољубац  гледа  право у брк. Признаје да се на љубав бацио каменом и то не уме да прежали. Ту чак ни песма не помаже.

Његове песме су невине. И када грде и критикују, оне носе невиност дететета. И игру, толико потребну некоме ко спознаје сву озбиљност живота.

Песник се у свом простору поиграва и са смрћу. Песма је пушка, а песник ловац пуни песму/ у смрт да испали.

Историју преврће као рукавицу и каже нам по нешто што смо само слутили.

Песник, који је измислио Бога, /да људи не би помислили/ да сам са собом разговара, седи са Богом и својим земљацима и заједно мезете. То је потпуно пријатељство, иако је Бог кадар да склони мердевине и разбије сваку песничку илузију.

Све што живот може да да и што је Стојан претварао у песме,  иза свог Зида, он је спремно, на свом  ЗИД- у поделио са нама. Хвала му на томе, добра је то летина.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Set your Twitter account name in your settings to use the TwitterBar Section.