ЧУДАН ГОСТ

Отима нам нашу Метохију и наше Косово Поље,
а, све као да нам буде боље.

Све сами савезници ратни:
Нападоше нашу Грачаницу, и наш Призрен златни.

Чудан савезник, пријатељ и гост:
Удари на наш Дунав и на Дунаву (наш!) Варадински мост.

Удари на Чачак, и Ужице, и воће у роду,
Удари на со и хлеб, нападе вино, и нападе пијаћу воду.

МИ СМО ВАШИ ПРИЈАТЕЉИ! – бацају летке, вичу.
Па кад сте пријатељи што нападосте Жичу?

Ако имате Бога ваш Бог нека је са вама:
Знате ли ви шта је Жича и шта је Жича нама?

Ми не бисмо имали ни песму ни причу,
Ми да немамо Жичу.

Ако славите крсну славу, ако имате кућног свеца –
Шта су вама скривила наша деца!

Јесте ли нормални, шта је са вама!
Имате ли ви тата, имате ли мама?

Који у болници поубијасте болесне људе,
Погледајте се у огледалу – па како вам буде!

Препознајте себе у тој слици!
И препознајте себе у слици мале Милице у Батајници!

Увеличајте ту слику! И себе на тој слици!
Да вам се диве тамо код куће у Америци!

Ви заслужили орден, ви медаљу око врата –
Ви понос Америке, ви јунак тата!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Set your Twitter account name in your settings to use the TwitterBar Section.