Мирослав Тодоровић, Листови на ветру

МирОСлав из Трешњевице
ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ

***
Када је краљ Мидас, после дуготрајних напора, најзад уловио легендарног Силена, о коме се, између осталог, веровало да зна одговоре на сва питања овога света, одлучио се да упита следеће:
-Која је највећа срећа доступна смртнику?
Силен му је одговорио:
-Да се никада није ни родио!
Мидас је онда допунио питање:
-Али ако се већ родио, шта је за њега највећа срећа?
-Да умре што пре! – закључио је дискусију премудри Силен

***
FROM Dragan J Ristic TO You

DRAGI MIROSLAVE,
EVO KAO ŠTO VIDIŠ DOLE JEDNA LEPA VEST; INGO CESARO IZ NEMAČKE ZA SVOJU ANTOLOGIJU NA TEMU”TIHOST, MIR, TIŠINA” ODABRAO OD 26 AUTORA ČIJE PREVODE SAM POSLAO SAMO 12 DOLE NANAVEDENIH AUTORA ČIJE ADRESE MI TRAŽI. KNJIGU ĆE POSLATI AUTORIMA AVGUSTA. DA LI DA MU POŠALJEM TVOJU NIŠKU ADRESU ILI IZ TREŠNJEVICE (KAKO GLASI TA U TREŠNJEVICI?)
POZDRAV
DRAGAN

Политика 22. јун 2013.

…Наиме, мислио сам да судбина Србије зависи од грађана Србије. Но, очито сам погрешно мислио, врућине су ових дана жестоке. За многе. Јер, неки су наши лидери морално банкротирали, финансијски су свакако и даље солвентни, али, негде дубоко унутра , њихове душе су се претвориле у жабокречину, устајалу задимљеност и нешто прашине. Једино што је још мртвије од тога јесте осећај згрожености јавности. Политичко-економско-просветно-спортско-црквено-медијски скандал до скандала, афера до афере, из слике у одразу у нас нетремице зури мрско чудовиште. Морална катастрофа у земљи где и нема моралне вертикале. Замрзнута слика у леденој индиферентности друштва у којем пролазе лажови, преваранти и лопови транзиционе предаторске економије. И андроиди у Бриселу који нам обећавају светла на семафору. А шта ако нестане струје, или ако жуто светло буде стално трептрало? Јесмо ли дотакли дно и коначно кренули узлазном путањом? Или најгоре тек престоји?
Мирослав Лазански: Данке на српски начин

***
Страшно ништа. Све оде у Ништа.

***
21. јун 2013.
Свратио код чиче Добрила да узмем Политику од 18. јуна у којој је његов текст: „Нерешен, непознат“.
„Док осталим срећним земљама висока технологија интернета служи општем напретку нама ће она бити само нова батина којом ће нас кажњавати за многаја сагрешенија и преступленија, па коме досади..
Изгледа да ће све ово ипак да се некако само од себе распетља.
Биће када буде и ако буде“.
Чича, вели, како не може да спава ноћу. Јада се око мука са електронском продајом књига.
Миркане, сушим се, осушићу се, као стара шљива. Збуни ме, зачуди се и Петкана. Тако су ми рекли, сушим се … Оста ми из овог дана ова реченица Миркане, сушим се, осушићу се као стара шљива и брање малина по врућини.

***
“…Књижарско тржиште у Америци у целини последњих година је у својеврсној транзији, изазваној новим технологијама и због тога новим навикама читалаца. Пре две године са њега је нестао „Бордерс“ други по величини ланац књижара, не успевши благовремено да се прилагоди дигиталним новотаријама.
Као велики систем, данас се овде „ од цигле и малтера, дакле као физичке, а не виртуелне, само књижаре „Барнас и Нобл“ ( и понека независна, локална). У овом ланцу је, после затаварања оних неекономичних, остало око 400 књижара чија будућност није баш загарантована.
„Барик и Нобл“ је додуше на време ускочио у дигитални воз, направио свој бренд читача („нук“) и неко је време изгледало обезбедио услов еза опстанак. Та илузија је, међутим, разбијена пре неки дан, када је саопштено да је директор који је водио бизнис е-књига и читача због великог губитка у овом сектору…“
(Милан Мишић, Политика, 20. јул 2013)

25. јун
Магла.Температура пала за 20 степени. Хладно. Отапаве, одрвене прсти после дужег брања. Јавио се С. И. Примио пошту: Шум и лахор и Светиња.
Био је на митингу за спас српске културе. Каже да он није лишио часопис Г., живота. Стање је горе него што јесте. У УКС осиони и себични Р. М. све себи подредио. Све му је мало, сада путује по Ромелији са здравственим проблемима, са три бајпајса. И тамо се скупила дружина која гледа како само да се окористи…
Саветује ми да гајим аронију. Каква аронија, нисам више кадар ни за ово. Националне ће укинути. Све ово до сада је било приватно до те мере да више нема смисла…. Сипи кишица. Берем малине, учинак никакав.
У подне идем у шуму за печурке. Мислим да ме само још шума разуме. У пањевима дочекаше ме голубаче. Убрах колико ми је потребно за ручак. Појавила се и млекњача, (Lactarius piperatus) бели се на сухом лишћу, као да призив берача. Јавља се и лисичарка…
Седим испред стене Светиње. С муком са се испео између стења довде. Светлост пљуши кроз крошње букава. На сухом лишћу мрље светлости. Из Сретенивића допире кукурикање петла. Шуми лишће. Пирка ветрић. Узимам из отвора стене воду и умивам се. Кажу да помаже очима. После краћег одмора стазицом између букових стабала идем на брдо…

***
Све ћу можда разумети, али како себе у свему томе схватити?

8. јул 2013.

***
У пауковој мрежи
Моје јутарње мисли
О томе.

10. јул 2013.

Вечита музика зрења
У топлом мраку свици

***
…Задатак је см’јешни људска судба,
Људски живот сновиђење страшно!
П. П. Његош

***
Коломати ( Чуо од Добрила) – прича неповезано, млати празну сламу`

FROM Dobrilo Nenadić TO You

Kir Mirkane, šaljem ti ovaj tekst. Pesme ti valjаju. Pozdravi kira Lilu.

Don Rodrigo

Чича Гаврило вели:
Срећа што постоји смрт. Иначе човека у похлепи ништа не би зауставило. Није Господ узаман пустио потоп, али канда није вајдило. Сачувај ме од мојих мисли. Бојим се, јер зборим истину.

Oprosti im Gospode, ne znaju što rade…

Kao da nikad umrijeti nece
toliko su se oni Gospode osilili
Ne daj im Boze, kada bi mogli
ruku bi svoju i na Tebe digli.
E. K.

*** ***
ПРАЗНО гнездо као Шушти лањско лишће.
Празна кућа као Шуми у крошњама.
Песма без речи Ћутим у себи.

*** *** ***
НА срушеном стаблу. У барици на КРОЗ крошњу
Седим у шуми. планинском путу застао пробио се зрачак –
Одмарамо се. Ћутимо. Комадић неба злати се старо лишће.

***

Wed, Jun 26, 2013 at 3:39 PM
New message from Grzegorz Łatuszyński
To Miroslav Todorović

Grzegorz Łatuszyński
3:09pm Jun 26
Davno nisam se javljao, ali dsam bio mnogo zauzet. Prije dvije nedjelje imali smo na Varšavskom Sajmu knjiga promociju mog Izbora pesama M. Crnjanskog u mom izboru, prijevodu i sa mojim pogovorom. I poezija Crnjanskog i moj prepjev bili su jako visoko procenjene. Jedan od kritičara rekao je da su moji prepjevi kongenijalni, što je mnogo obradovalo i gospodina Ambasadora, i gospodina Konzula, koji su bili na toj promociji, a naravno i mene. Sigurno kad bi to čuo profesor Lompar, predsednik Zadužbine Crnjanskog, isto bi se obradovao, ali nažalost nije došao.
Isto mnogo sam imao posla sa izdanjem moje poezije u Crnoj Gori. Knjiga će izaći u julu ove godine. Moguće je da ću otići tamo u septembru na promociju, koju će organizirati Poljska Ambasada u Podgorici. Šaljem tebi korice moje knjige i knjige lijepih pjesama Crnjanskog na poljskom.
Srdačan pozdrav
Gžegož Latušinski

***
Ја сам човек који је постао јак у својој усамљености.
Бетовен
***
Као пас живех, бос и наг!
Зато одлучих: бићу маг…
Гете

D. i M. To M. T.
Драги Рођо,
хвала ти на лепим речима. Ово о антологији нишких песника дај ми мало више информација. Када ће и кога све имаш у њој?
Иначе, ових дана добих ”Песничке новине” и у њима изванредна песма (поема) Стојана Богдановића. Уз њу и одличан есејистички коментар Србе Игњатовића. Поздрави професора Богдановића и пренеси му моје честитке.
Завидим ти што уживаш у својим завичајним брдима. Ја, нажалост, завичаја немам. Избеглица малтене од рођења тако да сам се морао окренути планетарном.
Срдачно те поздрављам,
М.

КЊИЖЕВНИ ПОСАО

Дошла је Н., па смо мало разговарали о стварима страшним и неправедним у овом нашем занату и о мукама списатељским у друштву, о литерарној отимчини, о прогуравању медиокритета, ужасном. Ја велим да без подршке неколико јаких сила, за писца, што се тиче јавности, нема (у овој ситуацији) „успеха“. Те су силе, подршка власти, чланство у тајној полицији или доушништво, интерес дела цркве, дејство новца, утицај тајних друштава, личне везе, поткупљивање и најзад неумерени и немилосрдни безобразлук. Ова последња сила је, изгледа, најјача од свих. Помоћу ње се успева.
Лаза Лазић: Кристали, Унус миндус, 45 / 2013.

***
ШУМ лишћа
У напушеном гнезду
Шум крила

10. јул 2013.
Синоћна олуја оставила опомињуће трагове. Шљива дреновка крај пушнице ветром поломљена, грана, стабло што се рачвало поломљено лежи у трави. Поломљене гране, опали плодови, многи још зелени држе се петељкама за поломљене гране. Спарушиће се за који дан, увенуће, неће осетити радост зрења, старења. Олуја је грунула хајдучки, силно, од Остреша. Киша заклонила видик, грмљавина и ватрене линије су парале тамно небо. Уз силан тресак, скоро јаук, поломљена је шљива. Слушао сам цвиљење поломљених грана. Путељком од штале панично је трчала веверица. Нађе склониште у дрвљанику…После олује све се стишало. Ослоњена на стабло велика грана шљиве је
немоћно лежала у трави.

***
У трави крошња
старе шљиве…
РукОПИС олује….

***
Само да сте у небо погледали
Одсјај живота у мислима песме
Чули би
смисао спознали.

*** ***
КРИЧАЊЕ тичије ПТИЧЕ у трави
У твоме оку и срце твоје што
дрхти срце крило. у њему куца

14. јул 2013.

***
Више ти вреди онај један поглед преко твојих завичајних брда него гледања стотине сати телевизије.
С. Б.

Леонид Трефолев (1839 – 1905)

ОПАНЦИ

Песниче мој, не мисли, дичан,
да песништва си владар прави.
Важнији је од тебе чича
што опанке од лике прави.

Плетете оба, али дело
једно на друго вам не личи.
Перо ти није разумело
све чим се младеж данас дичи.

Без душе – стих је напор страћен.
Сва твоја „дела“ сни заводе.
А опанци су чврсти: браће
милиони у њима ходе.

Изговоре не тражи лепе!
У пећ ће „дела“ да ти оду…
А опанци кроз руске степе
бољитак носе нашем роду.

Без трага неста сав твој дрхтај,
римован, залуд горд и сјајан…
А опанак свој траг оцрта,
траг прозаичан, али трајан.

***
Цео сунчев систем не мирује у космосу већ се брзином од око 64000 км/h креће у правцу сазвежђа Херкулес које се током лета на северној полулопти једва може видети голим оком. У сазвежђу се налази преко пола милиона звезда чија је најсјанија звезда Алфа Херкулес, џиновска црвена звезда, око пет стотина пута већа од Сунца.
(Да ли знате? Политика 4. август 1994)
***
Путујемо великом брзином према једном сазвежђу у Кумовој слами. Велики је мирна лицу Земље. Моје срце пребрзо туче. Иначе је све у реду.

Бертолд Брехт, Први псалам

***
Ja sam stranica bela
Na kojoj se ispisuje
Tek moja prisutnost
E. Gilvik

14. јул 2013.
Возим Л. на Дивљаку. Рано јутро, кавана отворена. Из кола која пристигоше излазе две жене, лица препланула, корак уморан. Види се умор и у погледима. Берачице, испраћа их „газда“, не замерите ако нешто није било у реду. Оне ћуте, вуку путне торбе. Пристиже још један берач. Стиже и аутобус, а ја се враћам кући. Не беремо, каже Милић, вијамо по малињаку. Пита, јеси ли сањао да ћемо ово доживети? Шта мислиш о радницима који су оставили живот у фабрикама па сада немају ни за хлеб. Немају ни куд…Ја идем у шуму да тражим печурке. Да се склоним од свега.
Поподне, прелиставам Новости, 13. јул 2013. Текст о малинарима: Висока цена за кору хлеба
Обесправљена армија од 10.000 надничара из целе Србије завршава бербу „црвеног злата“…Ове сезоне отровнице ујеле 28 људи а безмало сви случајеви догодили су се током рада на сеоским имањима…
Оно чега у тексту нема је осећање немоћи и изнурености свих надничара до јуче трудбеника „пред којим се смешила срећнија будућност“.
Шта ту може литература, каквим пером може да се опише сав јад и тегоба на земљи у земљи која не хаје за сељаке.
Србија је све више пуста земља. Напуштено 1.600 села. (В. Н. 14. јул 2013).
Пред продавницом стаје трактор.
У кавезу приколице за превоз стоке (прасића, оваца…) чуче три берачице. Она лепа је из К. завршила учитељски факултет, али Србији више не требају учитељи. Србија се полако тули. Била најбољи студент, сумња да ће икада ући у учионицу. Друге су технолошки вишак, економисткиње…Шта ће зарадити као берачице? Ово је време невреме, време сналажљивих, превараната. Колико само старих, пред пензијом људи, бауља по малињацима. Ускоро ће шљиве па ће наставити са скупљањем шљива…

***
„Село је осуђено на смрт, а осуда му, чак, није ни саопштена. Она је донесена прећутно, остало је препуштено времену. Решено је негде, да се на сељаке не обраћа пажња. И они су занемели, укочили се, у очекивању најгорег. Све што су били, све у шта су веровали, све им је узалудно.“
М. Данојлић, Ослободиоци и издајници, „Филип Вишњић“, Београд 1997, 56.

***
Иксан је опасан.
***
Чича Гаврило понавља: Срећа је што постоји смрт. Неке људе не може ништа зауставити… Нико се спасити неће / Све ће здомчати страшна ала Смеће.
***
По правду ћете се на небо попети.
Мирјана Булатовић
***
Постмодернизам

Обмана језика, мисли, емоција…
Опсена простоте
Постмодернизам – паразитизам

***
Поезија – то више нико не чита. Прочитао сам с муком, по твом наговору, ону песничку збирку која је добила награду Меша Селимовић. Шта значи оно: Мирис накисле земље коцка се у коприве / и порекла малих народа…Ту неко није тачан, и не чуди ме што за то нико више не хаје. Више вреди овај твој текст Малине и друге јади него све те књиге. Фотокопирао сам и поделио целом селу. Тек те сада цене…сад си писац.
(Р. пензионер из Д.)

19. јул 2013.
Шаљем Љ. Ђ. Текст о његовој збирци Љувене. Зове чича Добрило: – Миркане, ђе си?
Иде, вели, за Вигоште. Треба нешто око куће да се уради. Дођи тамо. Заборавио да се малине још беру. На пијаци срећем песника П. Дајем му нови број Унус мундуса. На Дивљаци, на пошти узимам пристигли број Бдења. У предаху прочитам, одломак из путописа Љубомира Ћорилића Сунце изнад Јеревана. Берем, вијам, шламим по малињаку. Оконча се и ова сезона малина. Небо ведро, ноћ тиха, крцата мирисима зрелог лета, месечином обасјана брда мирују у ноћној тишини…
***
Боље је слуга на свом имању него господар на туђем
***
20 јул 2013.
Устао по навици рано с изласком сунца. Тишина боје измаглице између брда. Тишина и празнина. Небо ведро, светлоплаво, спокојно. Чујем жуњу. Пођем на Маричину воду и видим при врху дирека у малињаку детлића. Стоји, не помера се, ослушкује. Зажалих што нисам понео фотоапарат. Детлић одлете тек када се примакох на корак два. Прођем кроз шуму и у крошњи већ пола сасушеној старој јабуци на грани орао. Колико сам само уживао гледајући како плове понад шума. Стоји на грани, ка Острешу гледа. Одмара се. Мотрим. Узвикнем: Хеј! Орао се подиже се и одлете ка шуми
Локве. Враћам се полако кући, удишем мирисе зрелих трава, слушам како се птице оглашавају. Седим за столом. На гранчицу смреке слете сеница. Зањиха се гранчица, а сеница одмах одлете. Гранчица настави да се њише. Све је овде поезија. Мотрим пејзаж, слушам мирисе зрења. Оне који постоје од искона и којима човек није наудио.
Зовем Љ. Ђ. Није још отварао пошту; нисам га, каже, подсетио. Ја зовем, он пита да ли сам у мрежу песме уловио душу лета? Мирисе зрења са свицима понад покошених ливада. Топло, трепери у ваздуху… Идем у Клисуру. На Дивљаци купујем, по навици, због културног додатка, Новости и Политику. У Новостима у додатку Култура: Седам књига за седам дана текст о књизи Шум и лахор:
Ослушкујући природу
После петнаестак песничких збирки, Мирослав Тодоровић (1946), који живи у Нишу и Трешњевици код Ариља, где је рођен јавио се хаику збирком „Шум и лахор“. “Радост је трешња коју засадих. / Сада цветамо заједно“, карактеристичан је стих из ове књиге.
Док ишчитава ову својеврсну „песмарицу природе“ читалац не може да се отме утиску да Тодоровић не пише песме, већ да их, заправо, ослушкује у природи где су од постања и отуд их само преноси на папир, каже писац Ранко Павловић. Његовим хаику терцинама човек осећа, а природа мисли. У таквом амбијенту и расположењу сихотвораца начас оставља перо и лаћа се четкице, постаје сликар, па док урања поглед у расцветалу трешњу слика „белу ватру“. Тодоровић свет природе прихвата широм отворених очију и ума и са огромном љубопитљивошћу, додаје Драган Ј. Ристић. Он природу чује, мирише, опипава, осећа изнутра.

Обрадова ме ова белешка, Глас о књизи. Новости се за разлику од књижевних листова и часописа још читају. У Клисури уз умирујући жубор Моравице читам штампу. Као прави Робинсон оперем мајице, на камену их ослободим прљавшине. Низ пут ка Моравици сиоде два млађа човека. Како је? пита вишљи. Мисли да сам један од малинара са стране. Добро, чим сам овде, одговорим. Они одоше низ реку.

*** *** ***
Љеска светлост. Сенке литица Сама себи песма
Чује се у жубору трепере у жубору. Са жубором реке
Клисура и небо. Друга слика горе светли. Протиче и Клисура

***
Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа.
Св. Јован Златоусти
***
Детроит је 1950. имао 1.8 милиона становника, а данас је у њему само 706.000. Четвртина га је напустила од 2000, о чему сведочи чак око 80.000 напуштених кућа, које зарастају у коров, и станова који се полако урушавају…
Политика, 20. јул 2013.
Српске градове без индустрије са све мање хране још нико не напушта. Напуштено је 1600 села…
***
Дани су човечји као трава;као цвијет у пољу тако цвијета. Дуне ветар на њ, и нестане га. Нити ће га више познати мјесто његово.*
*
Псалми, 103. 15-16.
***
САМО моја
песма зна како
у себи вриштим

***
18. јул 2013.

Драги Песниче, Пријатељу…,
ево испливавам из неке моје малинарске гужве и у сеоски живот уносим књижевност.
Укратко твоја књига (како то зна да каже чича Добрило) ваља, а да ли мој текст ваља ти одлучи. Мним да само срећан човек може да напише, доживи, ову збирку. Да живи и да има чега да се сећа и да га ове песме стално греју. Не само свога песника него и читаоца. Сада(ш)њег и будућег.
Можда овај текст проширим, поправим у приказ када књига изађе.
У збирци има доста малих грешака, словних, напр. стр. 17. пише црнене, треба црвене…Итд. До краја збирке, да их не наводим. Ваља све пажљиво прегледати и исправити. Штета да песме безгрешника имају словне грешке.
Оне друге се могу окајати. Песмом. Љувеном.
Срдачно те поздрављам и желим да до-живиш још оваквих песама.
Твој, брат-ски Мирослав

21. јул 2013.
Снимам излазак сунца. Облаке обасјане јутарњом светлошћу. Каква слика? Тишина јутра. Идем у шуму иако зна да је суша зауставила печурке. И у шуми се све стишало. Из Раковића допире лавеж паса. Полако стазом прођем поред светиње и вратим кући. У шумарку међу сувим лишћем птичје перје. Лишће и перје. У крошњи храста чаврљају птице. Ведро је, чисто. У даљини плаветни врх Јавора. Поезија зеленила и светлости. Мотрим пејзаже….
Мораш да посматраш свет толико дуго
да време и простор
престану да постоје као посебне појаве
и претворе сe у јединствену енергију.
П. Хавико

SMS поРУКА
…Благо теби када можеш да се одвојиш од овог лудог света.
И. К.
***
О туго
Очајање
И студени
бића
које се претвара у земљу

В. Бурич

***
Знам, али је касно за то што знам.

***
24. јул 2013.

Драги и мили и добри мој Мирчета,

Прво си ме разложио на основне састојке, па пошто си видео
какве сам хемије, поново ме вратио у исту материју.
Хвала ти…
Наравно, бићемо у непрестаном дослуху.
Вазда твој брат
Б.
СМС Порука
Прихватих, узвратих, захвалих. Твој Б. 24. јул 2013.

*** ***
СТИША се непогода. ЛЕТЊИ пљусак по
Преко брда радост жедним пољима
Светлости – Дуга благодат неба.

26. јул. 2013.
Ариље. Пијац. Купим у продавници хемију против траве. – Која је најбоља, питам. -Галоп, каже Пеливановић, чувени познавалац хемије. Чекај, пролетос си ми рекао, нипошто галоп, у њему има нешто што уништава малину. Сада препоручујеш галоп. Јесте, у праву си, вели, тада сам продавао грамоксон. Нема друге, купим галоп. У кафићу прегледам е- пошту. Обрадује ме на Ф-буку порука М. Ш. Прочитала сам у “Новостима“ текст о књизи хаику стихова. Иште књигу…
Неумор(е)ни М. Л. са својим Сазвежђима обасјава песничку планету…
Најављују врео дан. На Дивљаци се постављају шатре. Са Милићем попијем испред продавнице пиво. Милић о сталној сељачкој муци. Нико не може овде да живи од земље. Све је ситно, удробљено, нема трактор ђе да се окрене… Пролазе берачи малина, згучени, посивели. Шта су зарадили, шта је коме остало?
Бежим да што пре да стигнем у моју самоћу. Легнем у мрежу. Читам:
„…Времена су тешка, разбуктала се Криза, нико не зна шта носи сутрашњица, а има изгледа да носи горе и од овог данас. Иако
Ти и у овоме, нећеш непосредно учествовати, човек се разболи и од гледања туђе невоље и муке. Тренутак је лош; само, за важне одлуке сваки тренутак је лош. Ко зна, можда се управо сад треба вратити, кад су ствари до краја огољене и невине у својој ружноћи. Ако ништа, бар ћеш их јасно видети! Општи застој је опипљив и прегледан, а пошто је срозавање битно искуство људског постојања овде ћеш као историчар, моћи да пратиш један вид друштвене декаденције у пуном и незаустављивом замаху. Ова криза је, у неку руку, поновљен образаца наше повести. Ништа ту није доспело у ћорсокак јуче, нити ће преконоћ из њега изићи…
(Милован Данојлић: Драги мој Петровићу, Знање, Загреб, 1986. стр. 16)
***
Овде је време стало, каза А. улазећи у кућу после, скоро, три деценије. Све је исто, само што је пропало.
***
Prorok Ozej u Bibliji kaže: “Izgibe narod moj, jer je bez znanja!”

***
28. јул 2013.
Снимам по ко зна који пут излазак сунца. Кликће жуна. Небо ведро, најављен је врео дан. Покосим траву између четири реда малина и одем у Клисуру. Жубори Моравица, путем пролазе возила, чује се брундање мотора. На брзаку померам камење, мењам мелодију воде. Смирује жубор – музика воде, пирка ветрић, ко каже да је данас врело?
Јавља се на Моб. С. И. Благо теби, каже, ти си се сигурно негде у лад склонио. Овде у Б. је неиздржљиво. Бежи, велим, бар ти можеш. – Могу само, каже, на димњак. Спрема нови број часописа, а ја послао приказе књига које још нису изашле. Време је, већ, да се пише о књигама које су изашле у дигиталној форми.
Време је…

*** *** ***
СЕНКА јове Ехо светлости Горски поздрав –
Купа се у реци. Врхови брда Орао у плавети
Лишће и рибе. У тихој месечини Сенка пољем

31. јул 2013.
Косио траву између малина. Облачно. И пријатно. Кликће жуна, на путељак искочи веверица, застаде… неста у високој трави.
У Новостима од 30. јула текст: Против судског терора:….
Кажу, неправда према онима који испаштају због (не) дела нестручног и корумпираног правосуђа….Корупција у правосуђу није баш увек „рак-рана“, већ то постаје и незнање односно незаинтересованост. Последице могу бити фаталне: људи се убијају, као што је био случај у Крагујевцу, поливају бензином или секу себи прсте…
И то је Србија, свуда, јад, беда, материјална и духовна која је од прве грђа.
Када сам пре неколико година у кафани Чалабрчак седећи са адвокатом З.
слушао разговоре судија и адвоката питао сам се како су уопте постали то што јесу. И ко су ти људи? Где све ово срља…На нишкој телевизији, минулог пролећа, адвокат Н. је јавно оптужио нишки суд за нестручност, корумпираност, а… Ниш – ава загађена и даље тече.
(Не читам новине, не гледам ТВ, и веруј ми много се боље осећам, каже ми рођак М. повратник из престонице у село.)

***
Из Дневника: „Сви заједно, а нико с никим не може.“

*** *** ***
РУМЕН јабуке. ОБЛАЦИ небом РУЈЕ и речи
И моја радост је и мисли моје Зору док мотриш
Из ње осмех. преко гора носе лице румени

***
Ја сам човек који је постао јак у својој усамљености.
Бетовен

***
ОКОНЧА СЕ СЕЗОНА МАЛИНА
ИСЕКАО сам обране стабљике малина
Тегобно изнео сухе и већ поцрнеле
Са још живим сећањем на бербу и спарне дане

На чистини је планула ватра
Завихорио високо дим
У малињаку су се радосно крилиле нове стабљике
Смена генерација мислио сам мотрећи пламен
Умором у телу од целодневног ношења снопова
У којима је универзално шушкала
Митологија пролазности
Из праскозорја спознаје поручивала
Васколике истине живота и трајања
У ваздуху
Романескне скулптуре ватре и дима
Између гора пловиле су
Нестајале
Стихом
Само ватре одсјај у коме све оста
После свега
Оконча се и ова сезона малина
Прхнуше ластавице из крошања вотњака
Распет између стиха и неба над списом
Мотрим како тијо пламињају звезде
Над лист овај надносе
Земаљски крст му јутро
С ускликом јесењих боја
И кричањем јата птица у сеоби
У мом ћутању с фабулом тачке на крају
Потом

(2008 – 2013)

M. S.
U današnjem kult.dodatku Večernjih novosti piše o vašoj novoj knjizi “Šum i lahor”…već sam imala prilike pročitati poneki haiku iz te knjige pa bih volela da je imam. Ako može da mi je pošaljete, napišite vaš žiro/tekući račun pa ću uplatiti iznos.
S poštovanjem Š.
М.Ш. шаље У кући блуза, Хотел Адамс, и Оглед о поезији Марије Шконички Катран и скоруп Јанка М. Левнаића. И тако се у Трешњевици нађоше Тихомир Нешић и Марија Ш. Јављам М. Л. да сам неуко „помео“ његов рукопис. Врелина бије, и мушице се узнемириле па жестокон пецају. Ветрић благо пирка, зуј мува, мирис зрелих јабука на мом столу под смреком, небом пловећа острва облаци. Детлић на стаблу шљиве, мотрим, ослушкује… Мотрим и ја, ослушкујем…

„Onog trenutka kada sam shvatio, da muziku osećam
I umem da je gledam, postalo mi je jasno da uopšte
Nije potrebno da sviram ili pevam da bih bio muzičar.“
Džim Džarmuš

SMS – Poruka
Dragi M-ve! Poezija ima sveMOGUći dar, dar BožiJEg mudro-vanja. HVALA na raz+MENI o IlinSlavi. Puno toplih pozzz. MiroSlavu od JaMari.

*** *** ***
НАД мисао САМО сенка ТО ноћ шуми.
твог живота само преко свега пређе У тишини звезде
сенка песме Ove У песми оста Чују се и траве

***
Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.*
*
Проп. 1.11.

*
Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем..
***
“Бити уметник значи : не рачунати и не бројати: сазревати као што сазрева дрво, које не гони своје сокове и спокојно стоји усред пролећних бура, без страха да иза тога може и да не дође лето.“
Р. М. Рилке

***
Искон свеукупне књижевности познате људском свету В. Џексон Бејт налази у две хиљаде година пре Христа остављном запису, у којем се староегипатски писар Кхакхеперсенб пита може ли још наћи израз који није већ познат, и језик који није већ коришћен, могу ли се избећи понављања оног што су стари већ изрекли.

(Ј. Пејчић: Круг, *Фуснота)

***
„Мисли о животу и људима све су одавно исказане. Суштина и дејство тих мисли нису у новини, већ у вољи, вери и огњу речи.“ (Алексеј Ремизов)

***
ЈАБУКА

Посадио сам јабуку при врху малињака. Стиже, рекоше, крајем јула.
Укусна, румена, летња јабука. Прими се садница, разлиста, ја радостан.
Стиже јој време да рађа, али само два три плода на вршним гранама. За птице. И осе.
Ниси је орезивао, вели ми Милић.
Она се сама разгранала, крошња ко звоно, милина погледати, али не рађа.
Мораћу да је посечем, кажем, са жаљењем.
Она се расцветала, шуми лишће, зује пчеле.
Стиже, ево, јул. Одржали се плодови, румени као образи девојачки, осмехују се међу лишћем.
Помислим, чула моју претњу.
Осмехнем се. Осмехују се и плодови. Миришу са зујем пчела, хаику причу да пишеш све док и речи на јабуку не замиришу.
5. август 2013.
Довде
***
Излазак сунца најављује врео дан. Скупио сам пасуљ и окачио на стогуљу да се суши. (Дрво висине до 2.5 м. са скраћеним гранама које држе пасуљ и друго да се суше). У хладу смреке сређујем белешке. Врелина све јача. Из шуме допире лавеж ловачких паса. Од врућине још недозрело опада воће. Јабуке, шљиве… Из мреже на којој лешкарим кроз грање смреке мотрим плаветнило неба. Јавља се песник Д. Н. Чита у часопису „ТРАГ“ моју прозу. Питам за здравље. Све отказује, каже. Не дај се, велим, тек да нешто кажем. У то стиже туп удар. Погледам, моја скулптура од старе јабуке пала на земљу. Отказала једна „нога“. Устанем и померим је изван путање. Сада је лежећа скулптура са сећањем на све што је било у сивилу сувих грана. Врућина све жешћа. Зује осе. Птице утихнуле у крошњама воћака. Врелина. Празнина. Тишина…
***
„Немојте сликати одвише према природи, уметност је апстракција, извуците је из природе размишљајући пред њом, и размишљајући више о творевини која ће из тога настати; једини начин да се успнете до Бога јесте да радите као и наш узвишени Господ – да стварате.“

Гоген

*** *** ***
КОСА већ седа- ТИШИНА месечине. О како је камен
У сећању дечак Шуми лишће Чују тај невидљиви терет
диви се старцу. Уз-даси. Шапути. На души…

***
ТО парче неба
Тај мирис јесени и
Ја у пољу

***
„…Дадесет први век ће бити религиозан или га уопште неће бити?Тврде они који гаје профетска расположења, они који лако читају поруке прошлости. Ако бих дозволио себи да се и ја поиграм у тој профетској игри, онда бих рекао да ће двадесет првог века бити и да ће заиста бити религиозан и сви људи ће се молити једном богу: и хришћани, и јудаисти, и муслимани, и будисти, и хиндуисти – свом банковном конту. И Вера, и Нада, и Срећа, и Моћ, и Здравље – све ће зависити од тог бога.
Божије заповести XXI века ће гласити:
Ја сам Новац, Господ Бог твој; нема других богова осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика осим банкомата.
Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради за новац, седми посвети новцу трошећи га.
Поштуј оца свога и матер своју, ако имају Новца да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Не убиј, осим за Новац.
Не кради, осим због Новца.
Не сведочи лажно на ближњег свога, осим за Новац.
Не пожели ништа што је туђе, сем ако не вреди новца.
Јер, судећи по оном што смо већ преживели, идеологије скончавају у вулгарном материјализму, па и националистичка. Социјалистичка револуција је, сви знамо, била крвава пљачка приватне имовине у име човечнијег поретка. Данас код нас националистичке контрареволуције су, негде мање негде више, такође крваве, безобзирне пљачке такозване друштвене имовине од стране нових националних елита у име срећније будућности национа. Транзиција на балкански начин…“
(Предраг Чудић: Вејачи овејане суштине, стр. 35 – 36, Браничево, Пожаревац 2011)
SMS Poruka: M.Š.
Raspevane slike
iz knjige kipe.
Moja radost

MiroSlave

7. август 2013.

Чича Гаврило вели:
Срећа што постоји смрт. Иначе човека у похлепи ништа не би зауставило. Није Господ узаман пустио потоп, али канда није вајдило. Сачувај ме од мојих мисли. Бојим се, јер зборим истину.

***
Из васељенског бездана ка земљи страшном брзином лети звезда која ће све ово разнети, расути у прашину. Неће Бог више поновити грешку са потопом. Бог овог времена се објавио у долару, европски у евру…Када ће се то што одавно пророци најављују и зову Смак света догодити не знам, али поуздано знам да су се Американци, они који вуку конце на овој позорници (Шекспир) припремили. Месец је њихово ново станиште, Марс као и планета чији назив држе у тајности. Васионске летилице су спремне, и они су се припремили за живот у новим условима. Вештачки органи: срце, плућа…су спремни за уграђивање. „Нови човек“ ће бити другог сензибилитета са „новим емоцијама“. То није фантастика то ће бити реалност овог миленијума…Она је пред вратима…
Више, у: Г. Т. Сећање на планету Земља.

***

5. И Господ видећи да је неваљалство
људско велико на земљи, и да су све
мисли срца њихова свагда само зле,
6. Покаја се Господ што је створио
човјека на земљи, и би му жао у срцу.
7. И рече Господ: хоћу да истријебим
са земље људе, које сам створио, од
човјека до стоке и до ситне животиње
и до птица небеских; јер се кајем што
сам их створио.
11. А земља се поквари пред Богом, и
напуни се земља безакоња.
12. И погледа Бог на земљу, а она бјеше
покварена; јер свако тјело поквари пут
свој на земљи.
17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да
истријебим свако тијело у којем има
жива душа под небом; што је год на зем-
љи ће изгинути.
Прва књига Мојсијева, гл. 6

***
И све ово што је сада чудо технике, ове дигиталне скаламерије, све ће то завршити на сметлишту.
***
М. Д. Ј
Када уђем у аутобус и видим некога да чита књигу одмах се осећам боље.

***
СЕЋАМ се
Све то чега се сећам
Неда ми мира

„…Јер ја верујем да овом модерном свету у ком живимо, под тиранијом страха и неспокојства, треба поезија. Поезија има своје корене у људском даху- а шта би се десило с нама да нам се дисање ограничи? То је чин поверења – Бог зна да ли ове страхоте не дугујемо недостатку поверења.“
Јорго Сефери: Из Говора у Стокхолму, 1963.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *