Стојан БОГДАНОВИЋ: ЈА ЛИ ДА ЈОЈ КАЖЕМ?

Ову причицу ми је испричао Цоне пре двадестак година, а тек сада је дошла на ред. Цоне каже, Е, овако је било:
Имао сам једног другара Божу, какво име – постало је од Божидар, што значи Божји дар. Као да је само он то, а други људи шта су. Па и они су Божји дар. Него, хајде сада, да не зановетамо и не закерамо много. Звали смо га Манда. Не могу сада да објашњавам порекло речи Манда, јер би нас то далеко одвело. Чак у Даријеву Персију. Е тај Божа ми је причао, како је завршио за мајстора стаклоресца, како се запослио, како се оженио. Његов отац је хтео да он заврши за касапина. Та његова жеља се темељила на више ствари. Прво, увек може да дрпне мало меса. Даље, касапница није у селу, него у вароши. У каспницу долазе све фине гопође. Или још боље, њихове служавке, које су млађе и лепше. Од њих човек може свашта да чује, а ако није гужва може понешто и да пипне. Али Манда је одлучио стаклорезац, или ништа. Отац му је говорио, Бићеш као слон у стакленој башти. Нису вредела убеђивања. Манда је хтео да има огледало, велико, да у њега стане цела соба. Запослили су га само зато што је добро играо фудбал за наше село јер у његовом селу није постојало игралиште. Сељци нису дали утрину. Говорили су гласно да се чуло све низ Крс, Траже утрину, ће праве игралиште, да трче џабе по лопту, као они блесави џабалебароши у Енглеској. А где ће да пасу наше овце и наша говеда, нећемо ваљда овна да муземо. Јел давим? Па, давим, дабоме. Пазим да ми прича не склизне. После не можемо до вечери да се вратимо у њу. Не могу ти до вечере испричати целу причу. А ако не стигнем на време, онда морам мојој Латинки све да објашњавам – Где сам био до сада, с ким сам био, зашто сам попио свега пет ракија – зар нисам могао да се зауставим на три… А ако је прича крња, ништа ти не вреди. Онда ћеш ти да мислиш да сам ја одлепио, да сам склеротичан, да не знам шта причам, и тако даље. Манда, личи на женску реч, тј. женско име, али овде је мушко. Ако би било женско, онда би рекли Мандара. И Манда и Мандара код нас исто значе. То ти је скитара, па ти како хоћеш. Да наставимо, где сам оно стао. Аха, Манда се, враћајући се кући, после утакмице коју су играли у вароши, за велику награду, за гајбу пива, а попили су пет, плус ракију, замаје у кафани Пуб, са својим пријатељима и са туђим играчима. И, дође кући наћефлеисан, а његова Радинка, чим га је опазила како се тетура, од врата зину на њега, као Латинка на мене, Црни Цоне, ма не, Радинка зину, Црни Божидаре, тако га је звала, само када је бесна, Где си до сада, шта си то урадио од себе, Хајде, Радо, попили смо по неку, за нашу победу, По неку, кажеш, види на шта личиш, срећа да деца нису ту, да виде какав им је отац. Па, с ким си био, сикће она, исто као Латинка на мене. А Манда, ако је пинут, завезао му се језик, али није изгубио памет. Шмркну, усекну се, па помисли, све исто као ја, Па, ја ли да јој кажем с ким сам био, јес, ђавола, па да мрзи моје другаре. Манда крену за северњачом. Радинка оде да се слуша и да сикће. Латинка не беше код куће. И она се маје, али није моје да причам. Моје је да пишем.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *