Стојан Богдановић, Чау чау

Када се мој братанац Небојша уселио у нову кућу која је била мало изван централног дела вароши, одлучио је да деци купи куче. Због социјализације деце, говорио је он, а сви смо знали да је одлуку о куповини донео из разлога сигурности. Водило се рачуна о врсти пса, о његовом здрављу, да ли се лако дресира, да ли… Треба са њим деца да се играју, а не да се куче вуче по кући и по дворишту као покретни буварник. После низа консултација и многобројних увида у родослове разних паса; детаљно су испитивани педигреи, што се у Србији не ради чак ни кад се људи жене. Oдлука је пала. Решено је да се купи чау чау. То је кинеска сорта паса, коју су од истребљења сачували Енглези. Зна се да су Кинези јели, а и сада једу псе. Према старим кинеским записима на кинеском двору посебна царска посластица био је језик пса чау чау. Његов језик је плаве боје па се због тога говорило да је то пас који је лизнуо небо.
Пас који је био прави мали лав је коначно стигао у двориште куће у Мокрањчеву улицу… Деца су била одушевљена и раздрагана. Радости није било краја. Том приликом у гостима се затекао и знаменити нишки сликар Перица Донков. Домаћин му је објашњавао да су деци купили пса сорте чау чау, а Перица је муњевито реаговао рекавши: „Знам, то је оно куче чији језик се једе, права посластица.“ Сви су се згледали. Домаћин је у шали госту добацио: „Само мислиш на јело. Дошао си да нам поједеш куче.“
Гост и домаћин су наставили раговор о другим темама, а деца су са псом неприметно изашла из собе. Време је пролазило и у неко доба гост је отишао. Домаћини су тада приметили да деце нема већ дуже време. Загледали су у потрази за децом у готово сваки кутак куће и дворишта. Деца и пас као да су у земљу пропали. Домаћине је почела да хвата паника. Мајка је почела да плаче, да кука. Тек у поноћ су успели да пронђу децу. Заједно са псом шћућурили су се у једном мрачном, старим стварима, претрпаном делу подрума. Збуњени домаћини упитали су децу: „Па, шта радите ту?“ А ови ће преплашени плачним гласом у исти мах: „Сакрили смо куцу да је чика Перица не поједе.“ Јадна деца, нису зналa да чика Перица није Кинез.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.