Стојан БОГДАНОВИЋ: SAN TIAGO DE LISBOA (29)

Би ми лакше када угледах Тумача на фотографији, посматрао је своју инспирацију, исто као онда када је био заљубљен, њему се то дешавало више пута, али не овако као са својом женом. Са њом је увек почињао испочетка, и зато је ствар пропала, зато што кад је ствар једном пукла, онда назад нема. Али он је насео на бапске приче: а ко ће децу да им чува. И та његова жена, она никада није била сигурна, да ли он има неку другу, а њој, као и већини жена, то је било најважније, а  мање је било важно што он као писац, као преводилац, као тумач поезије није зарађивао за живот, па хајде није за свој живот, него није ни за живот своје деце, а жена она би се снашла, ту су родитељи, ту су браћа,… На фотки, он са женом и децом у Београду. Интервју. Питају га, Зашто сте изабрали баш овај тренутак за повратак у отаџбину, он одговара, скратићу овде причу да не буде досадна, Дошао сам да помогнем својој жени и деци, а то значи да помогнем својој отаџбини, јер када би се сваки човек бринуо за своју децу, држава не би имала проблеме, овако испада да само писци треба да воде рачуна о отаџбини, а она њима да спреми азил, најважније је да не умру на улици. Сада ми је срце на месту, знам да постоји алтернатива за све, и да мој Тумач поезије неће умрети на улици. Ухапсиће га, а тамо ће имати бесплатан смештај, и храна ће бити бесплатна, једино ће му простор бити ограничен! А писцу димензија ионако ништа не значи.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *