Стојан БОГДАНОВИЋ: ЗИД

ЗИД

Пре пре пред пред-го пред-гов предговор,
Уместо пре пре пре пре-дуго предуговора,
У коме дословце пише,
Ко целу кућу заметне, неће далеко,
(Члан 0, и све остало је под истим чланом)
Због тога сам се одлучио само за ЗИД.

Песме о зиду, Са зида, За зид, За зидање, За дозиђивање, За зазиђивање, За завиривање, За подвиривање,, За (пре)скакање, За замајавње, За засмејавање, За олајавање, За лај(ккковааа)ање, За избегавање, За измрдавање, За зезање, За све, За свакога, и ни за кога.

1
А сада почиње зидање.
Цигла по цигла, Зид.
Зид по зид, књига.
Књига по књига, библиотека.
Нисмо дотле стигли,
Али, никад се не зна.

2
Песма треба мало да одлежи,
Да се одмори од песника.

Кад сташе,
Узмете је пажљиво
И окачите на ЗИД.

3
Песму треба повремено износити
Да се проветри,
Потом је испеглате
И лепо сложите у озбиљну књигу.

4
Узимам песму за руку
Гледа ме
Крупним очима
Радује се као дете
Што може у душу
Да уђе

5
Чудан свет.
Једни само лајкују, а не читају.
Други, читају, а не лајкују.
Трећи, нити читају, нити лајкују.
Све прескачу, само врте точкић.
Чекају да нешто наиђе.
А је л’ наиђе, јок.
Има и оних који уопште немају компјутер.
Нити их то интересује, а хтели би све да знају.
Тако се и понашају.
Као, шта ће ми то,
Могу само да си искривим шију,
А ништа паметно нема тамо да се види.
Све саме америчке бљувотине!!!
Жива дангуба.

6
А има и оних који не могу да прођу поред мог
профила а да не баце камен.
Неки само отпљуну.
Понеко, као кер, дође до зида подигне ногу као цуле,
Пшшш!
И настави да глувари по лавиринту зидова,
Између зидова, никако да изађе на ледину.
Бар је лакши за неколико грама.
А шта је скинуо са душе, то нико не зна.
И ако јесте, добро је,
Неће ићи код психијатра
Да у предворју заузме бусију,
Да пред њим заузме гард,
Или да не дај Боже тамо заузиме нечије место.

Има и оних који све озбиљно схватају,
Као да им је тај фејсбук зид отаџбина.
Чим се неко приближи одмах му јебу све по списку, и
ван њега,
Пишу свакога дана да су за толеранцију,
А цео свет је против нас,
А нарочито против њих.
Свако против сваког,
Сви против свих,
Сви за све,
Сви, сви, сви,
Сви за једнога,
А један за себе.

7
Има и правих домаћица које праве изврсне колаче,
Да ти памет стане.
(Ова примедба се односи на оне који је имају.)
Само да видиш какве фотке на зиду висе,
Колачићи, батачићи, сиске.
Додуше нико се није јавио,
А ни лајковао, па тако и потврдио да је колаче
пробао.
8
Зато је добар тај зид,
Зато јер можеш по њему свашта да пишеш,
И кад напишеш неку брљотину само штукнеш,
И нико ти ништа не може.
Заштићен си као бивши посланик или министар,
А о садашњим будалама и да не говоримо.
Кад се после извесног времена јавиш преко неког
другог профила,
Од мноштва глупости које су у међувремену
налепљене на зиду,
Нико се не сећа,
Шта си оно тамо брљао.

9
Неки од тих фејсбуковаца,
Могли би се звати и фејс букве,
Редовно крече своје зидове.
Не дозвољавају да почне да се зид распада
Не допуштају да падне кућа,
Не дају да падне трунка на часно име.
Али те чисте, уредне, беле зидове нико и не гледа.                                                                                                                                    Власницима тих јавних површина то и није важно.                                                                                                                                          Они се понашају у складу са српском традицијом,                                                                                                                                             Сви живе у летњој кујни.
А кућа на три спрата је намештена,
Блиста, али тамо нико не улази.
Не пуштају никога да уђе,
Да нешто не испрља.

10
Појављују се и чистунци,
Кажу да је то све малограђанштина.
Не разумем шта ће им у кованици префикс мало,
И грађанштина је веома ружна реч,
Мислим по значењу.
Покушавам да се сетим неке ружне речи која је лепа.                                                                                                                                      Знате, то је она реч која има ружно значење,
А добро је употребљена,
Наћи ћете већ неку такву.
Ови мало грађани, мало сељачине, тако чистунишу,                                                                                                                                        Али од трачева не одустају.
Зато је добар тај фејсбук,
Можеш да видиш, да прочиташ,
да не читаш гласно, да не би узнемиравао околину,
да не лајкујеш, да не коментаришеш, да не преносиш
јавно,
А после у кафићу или на сплаву, можеш да разглабаш
и да разносиш колико ти драго.
Ако ти је мало један кафић, обиђеш неколико.
А можеш понешто и да мазнеш.
Да те не би одмах ухватили у преписивању,
Објавиш то на некој другој друштвеној мрежи,
Или у књизи, боже мој.
Ту је важан издавач,
Који агресивним наступом
(Маркетинг, мито, књижевне награде и остале
зајебанције)
Гарантује да је аутор невин.

11
Зид иначе служи за стрељање,
То је већ митологија,
Али он може да служи и за (само)рекламирање,
за подвођење, за малтретирање, за срљање у пропаст,                                                                                                                                        за налажење љубавника и љубавница, за путовања,                                                                                                                                  Отиснете се и пловите по разним морима,
А најчешће по небу,
Лакше је удвоје, али има и оних који воле групњак,
Е, за ту радњу фејс је душу дао.

12
Питао ме новинар,
Којег приповедача највише ценим,
Тату – одговорио сам,
Зачуди се,
Нисам знао да је Ваш отац писао приче.
Насмејах се и рекох му,
Није,
Мој тата је правио цигле,
Од њих су правили зидове кућа
У њима је живела сиротиња.
А тата за приповедање је Антон Павлович.

Жан – Пол је требао завршити свој Зид
Следећом реченицом,
Одведите га у велико двориште к осталима – рече.
А требао је и да почетак Зида помери за шест –
седам страница,
Али нисам му испричао ову анегдоту,
Зато што је скорашња.
Штета.
13
Кроз зид се може избушити рупица
Па да кроз њу видите
Све шта се на небу дешава,
А и код комшије,
Дабоме.

14
Зид може добро послужити и за прескакање.
Можете прескочити било који зид,
А можете прескочити и све зидове одједанпут.                                                                                                                                    Једноставно исључите фејс.
Пређете на нешто конкретно, на ручак, на жену, на
мужа, на судове…
Можете прескочити зид као што сте некада у свом
селу прескакли тарабе.
Свакаквих прескакања и свакаквих зидова има.
На зиду се могу окачивати папирићи,
Као на Кривом дрвету испред Економског или
испред Филозофског факултета у Нишу.
Колико год ви те папириће скидали накачиће друге.
Овај зид је такав да не можете скинути туђе
папирче,
Али можете зажмурити, и да га не видите,
А да власник папирчета то и не зна,
У осталом шта га се то тиче,
Тај који га је накачио зна да то више није његово.
И зато цепај!

15
Зид се некада зидао, а сада се поставља или се
подиже.
Иза зида младенци мисле да су сами.

16
Зид служи да се на њему лепе обзнане.
Зид служи да се у њега нешто забије.
Клин на пример.
Када забијеш клин, онда можеш то што мислиш да окачиш о клин као слику, фотку,
као твоју или као туђу мисао,
песму, причу, афоризам, зезалицу, превод, есеј, есејчић и друге умотворине,
и друге глупости.

17
Џаба ти клин, ако немаш чук.
Ако немаш чукче, нема ништа од забијања.
За све је потребна чука.
Ако не забијеш добро,
може се десити да обесиш фотку фамилије,
А она падне.
И шта сад,
Непотребно си бесио фамилију,
Приде, на зиду си направио рупу,
То би требало замацкати и то тако да издржи до
следећег кречења,
За то време жена ти сто пута дневно натукне,
Да ниси способан ни један клин да забијеш.
О зиду ништа не говори.
Зид је ту да се кречи.
Али, немој после да буде,
Џабе смо кречили.
Нема вађења.
18
Зид се прави, између осталог, и да би био,
кад – тад, срушен, берлински или неки други, свеједно је.
Берлински зид је срушен
Да се не би комшије гледале (по)преко.

Кинески зид је прављен да би у перспективи
навлачио туристе,
Та перспектива, тзв. кинеска перспектива, је сада.
Кинески зид није срушен да би Кинези на миру могли                                                                                                                               Преко зида да гледају туђе земље,
И да нишане комшинице, а да их комшије не виде,
Као што Србијанци гледају преко плота.

19
Римљани су били склони прављењу зидова,
Хадријанов зид, Антонинов зид, Ђавољи зид, Северов зид, Трајанов зид,
И други њихови зидови, све до Шенгена.
А онда су се досетили да је бољи енглески параван.                                                                                                                                       Може се померати,
И то, на исток и на запад.
На западу се дошло до краја.
Индијанци су истребљени.
Каква срамна историја.

20
Зидови се праве и да би их прескакали скакавци када
изводе ђаволски дубл скок,
то је скок који је истовремено скок у вис и у даљ.
Тај скок изводе скаквци специјалци посебно обучени                                                                                                                                        Да изводе такве скокове, а не да изводе бесне глисте.
То су они скаквци што у налету поједу све живо,
Па пређу и на године.
Тако су појели и Пекићеве године.
Гадни неки скакавци.
Чујем да нису изумрли.
Напротив, кажу ми жене, размножили се,
Људи ћуте, знају како је било.
Било, не повратило се.
Доста ми је више тог повраћања.

21
Зид се прави и да се људи сакрију,
Од хладноће, од ветра, од поплава, или када врше
малу или велику нужду.

22
Зид може да послужи да удараш главом.
Али то није препоручљиво.
Може да пукне тиква.

23
Зидови се праве и криве.

24
Шпански зид је глупост која скупља прашину као
суво цвеће.
Само треба неко да дуне, а најбоље је да кине.
Кијање се иначе увек изводи затворених очију
Тако да се прашина не види.
Само се осети пецкање очију.
То би требало да осете и слепци из владе.
Али они не осећају док их добро не пригуши.
Док им се не подпраши.

25
Зид ћутања, није реч о омерти, то сви знају,
Али не ћуте они који би требало да ћуте,
Него ћуте и муте.

26
Највиши и најдебљи је зид када пријатељи умукну.
Иза тога зида је дубока бара, жабокречина, пуна
крокодила.
Њега нико није прескочио, јер би упао право крокцу
у чељуст.
Не може се направити зид ћутања пријатеља, ако
пријатеља нема.

27
Постоје зидови које би требало стално рушити.
То су зидови ћутања.
О томе треба говорити гласно, али и ћутањем.
Зидови се праве, али и руше.

28
И параван је зид
Он наводно служи да нешто заштити
Од очију.
Лепоту је немогуће сакрити,
Лепа жена је ваздан гола.
Параван је посве глупост над глупостима,
Па како ће се човек учити лепоти
И како ће неговати своје очи,
Свој ум и своје срце?
Боље да вам од тог погледа испадну очи
Него праван да користите.
Оставите га Енглезима,
Они су га измислили,
Њихов је.

Код нас се све ради испод жита,
Тако да вам тај параван никако не треба.

Параван се успешно користи у свим покварењачким
радњама,
И врло је отрован као двојница печурке сунчанице.

29
О зиду плача је доста писано,
Он постоји свуда,
То је може бити најдужи зид.
Дугачак је као историја.
Сваки човек плаче поред неког зида,
Ако нема свој зид, а јесте човек,
Он ће заплакати и поред туђег.
А ако није човек,
Неће прескочити ни свој зид
Јер му је душа зазидана.

30
Фали ми цедуљче
Па да га гурнем у рупицу,
Можда би ми се испунила последња жеља,
Али, џаба ми писаљка.

31
Мило ми је што су из овог мог текста изашле
На видело џукеле са почетка текста
Да их свет види и да ми више зид не запишавају.
Дакле, мораће иза зида.

32
Између мене и комшије танак је зид,
Често чујем жена његова,
Како лепо пева.

33
Кроз рупицу на зиду,
Један по један,
У тишини пролазе мрави.
Хвала Господу да на овој земљи
Неко још зна за ред.

34
Има зидова великих као песма.
Кад из таквога извадите циглицу,
Уселиће се птица
Певачица.
Али, ако превише извадите,
Уселиће се змије и гуштери.

35
Вадим песме из сандука
Морам направити мало места
За друге ствари
И за себе.
Њима је место на Зиду
Да те као ластавице
Подсећају на пролеће.

36
Са зида цркве нас гледају
Исусова мама и његова пачица,
А ми као прави верници
Очекујемо сваког часа
Да нас пошкропи.
Радовали бисмо се
Као Боњинчани када падне
Пролећна кишица
На њихову грозну црвену тврду земљу,
Коју воле највише на свету,
Скоро као ја.

37
Зидови цркве широки и високи,
А он огозго показује патку,
Служи му само за пишање.
После када треба
Обуку му кошуљу до земље,
Крију
Као да ће неко мислити
Да је дужина његове
Кошуље,
Сразмерна са дужином мушкости.
Све се то одиграва пред очима
Неколико стотина светаца,
Који су убијени
И сада служе за пример,
Верницима и неверницима.

Зидови наше цркве служе да се тамо попне
Господ наш са свим свецима,
Па да им Турци ваде очи.

38
У случају да је капија затворена,
Или ако је у питању лоповлук,
Зид служи за прекачивање.
Таква радња подразумева да ћеш негде закачити
кошуљу, панталоне, капут,
Да ћеш негде огребати колено, лакат,
Да ћеш одерати кожу,
А са друге стране те чека угануће стопала,
Ишчашење колена,
Сломљена рука или нога, или и рука и нога,
Скрљан врат,
А можда и слупана тиква,
Са нагњеченим мозгом,
И после свега болница,
Где ће у прво време свакога дана долазити сви,
А после само најближи
И они који ће вас псовати и постављати неизбежно
питање на које знају одговор,
А шта је тамо тражио?

39
Најзад дође време да на зид окачим ЗИД,
Да би га моји фејсбук пријатељи могли прескакати,
И мене, и мене, и мене.
Да публика тренира за олимпијаду глупости
А ја ћу их радосно дочекивати
Иза циља,
И махати новом заставицом,
ЗИД,
Са плишаним мецом испод мишке,
За победника!

ДОДАТАК ЗА ОНЕ КОЈИ НИСУ ГАДЉИВИ НА НЕОАВАНГАРДУ

40
Зидови ве- цеа могу ти омогућити разна јевтина
задовољаства.
Ако је ве- це миришљав, онда можеш ђога
Да помазиш по врату, по гриви.
Ако је ве- це усран, истресеш шта имаш, па беж.

41
Ђачки ве-це је само за пушење,
И то једнократно.
Ту си сигуран од погледа професора,
Они пуше на другом месту, иза паравана,
И цвикају од директорке,
(Која једном месечно иде на третман код
фискултурника,
Он не изгледа лоше, али је приглуп.)
Изгледа да су попушили.
Јебига!
Звони!

42
Зидови ве-цеа су ту да би човеку омогућили илузију
усамљености,
Да на њима пише поруке свету,
Да чита, да буде информисан
Да је у току светских збивања,
Без обзира на фејс и на твитер,
Јер тамо неће наћи ово што пише у мушком ве-цеу ПМФ-а:
Гете када је био дете је срао у катете.

У војничком ве-цеу главна реч је ситно!

Зид ве-цеа је идеалан да се обрише прст,
Још ако је рапав!

43
На зиду женске свлачионице
Постоји специјална рупа.
Какве сисе.

44
Зид је сав упрскан,
Нарочито онај део око рупе
У женској свлачионици
То се спекло
Тако да није могло
Ни да се прекречи
А последњи мајстори који су ту били
Нису имали шпакле
(То је онај инструмент којим се скида шминка),
Па су га и они изљуљали.
Отпили по гутаљ шљивке,
Кол’ко да плакну гушу
И отишли у другу школу.
Говорили су гласно
Сви су чули,
Тамо су боље ученице,
Одличне,
А Зид је нов.

45
Стојим испред Зида
Нико ме не стреља.
Раније није било тако,
Одмах те стрељају
А после ти доказују кривицу.
За ту работу постоји милион начина.
Када сам се пробудио ознојен,
Са изгужваним мислима,
По соби и у глави
Све било је испретурано.
Малена је отишла са Швабама
На годишњи одмор у Грчку.

У недељу сабајле идем на пецање,
У Голему реку.

Пробушим рупу
У леду,
И само пичим.

46
Дође ми тако понекад све до гуше,
Дође ми да дигнем руке од свега
(Не као кад су ме стрељали)
То се дешава онда када ме жена притиска
Да за неког њеног рођака
(За кога је јуче први пут чула да су рођаци)
Морам да идем да молим неког горег од себе.
Е, тад ми дође да пукнем,
Да дигнем руке,
Јер не могу ово да окачим на зид.
(Окачила би ми га на нос.)

Ово вам пишем у ве- цеу
Да не чује,
А не зато што је лепа.

Сутра док она спава
Прекуцаћу то
И окачити на зид.

После морам да је одобровољим,
Идемо на пијац.
Тамо је гужва
И неће ме дирати
Све док не потроши и последњу пару,
А после сам награбусио.

47
Они који зид прескачу (ноћу)
Најчешће упадну у говна.
Не прескачите ништа!
Читајте Зид!
Из почетка.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

48
Песму можете ставити у хербаријум
Заједно са пољупцима и са љубичицом.
Када изађе у свет
Треба да мирише на девојчицу.
Лепши мирис нисам осетио
А не верујем ни да ћу.

О, како бих волео,
Поново поред тог зида да прођем,
Само да звирнем,
Пролеће да видим,
Како сања.

49
Врата раја никада не отварај до краја,
Изаћи ће.

Ако идеш на онај свет,
Кључ остави ипод отирача,
Да не би обијали браву.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *