Стојан БОГДАНОВИЋ: ПРВИ ПОЉУБАЦ (Из књиге ЗИД)

ПРВИ
ПОЉУБАЦ

КАД ГОД ТО ЧУЈУ

И шта се може рећи још,
Ја те волим, на пример,
Или, ја те много волим,
Али, кад год то чују,
Гласно ми се смеју
И само се подгуркују.

1
БРОЈАЊЕ

Прође и овај дан.
Бројим,
Као војник-регрут.
Све се надам да ће ме пустити из касарне,
Из тескобе,
Oсмех твој да видим.

Бројим сигурно,
Увежбано,
Ниједан дан прескочио нисам ,
Само сам чекао да прође.

Понекад замислим себе,
Када сам посве сигуран да је заминуо,
Како одмах прескачем ограду.
2
КО МЕТАК У ЦЕВИ

Чекам ко запета пушка,
К’о метак у цеви,
Живим у страху,
Бауљам по мраку.
Гунђам,
Проклињем судбину,
Као да ми она нешто може помоћи,
Као да је то у њеној моћи,
Као да то не зависи од ноћи.

Састављам срце,
Лепим на њему,
Са обе стране,
По једно огледалце
Са твојим ликом.
Радујем се, као песник,
Само зато што ми је Господ
Дозволио да живим.

3
ПРВИ ПОЉУБАЦ

Правимо планове у песку.
Цртамо живот.
Градимо замкове.
Покоји старији обешењак прође
И намерно погази наше творевине.
Одважни његовим стопама пођу,
Ни за кога од њих не чује се
И ништа се не сазна.
Тако, све до пролећа,
Тада река реши да са свима изравна рачуне.
Надође и однесе све живо и мртво,
И све намири.

Потом се однекуд појаве нови обешењаци,
Прошетају обалом,
А дођу и они стари,
Посматрају залазак сунца,
Док ми виримо
И с нестрпљењем чекамо,
Да пукне,
Први пољубац.
4
ТЕШКЕ БУДАЛЕ

Прошло је договорено време,
И оно које није договорено.
Дакле, ништа не постоји.
Остаје ми да поново чекам Ускрс.
Ко Га дочека, веселиће се.

Тешке будале може да однесе
Само велика вода.

5
ВАРИЈАНТА

Aко нешто радиш ради како ваља,
Гурај до краја.

Ако живиш неки живот,
Немој сметнути с ума,
Најгора варијанта је,
Сумњати у све и свакога.

Пусти јој на вољу,
И њему и њој.
Нека те испипа и испита.
Задовољи њене пориве,
Ионако је све то твоје и ничије.

Знаш да не воли да чита,
Али воли да јој шапућеш.
После тога све дође на своје место.
6
ХОЋУ – НЕЋУ

Сањам те,
Премештам те из сна у сан
Бежиш ми,
Као срна,
Из тог сна
Гледаш ме.
Желим те,
Знам да хоћу.
Хоћу, хоћу, хоћу.
Хоћу сада,
Хоћу одмах,
Хоћу,
Хоћу те.
Хоћу ‒ нећу!

7
НАШИ ЉУДИ МИСЛЕ

Време се појавило са појавом љубави,
Али о лепоти се само наклапа.
Сећамо се само ружних ствари,
А не сећамо се својих дугова.
Наши људи мисле,
Кум би требало први да се сети.
И сам мислим тако.
8
***

За песнике не постоји простор,
Сем песничког у коме смо стално заједно.
Песник је заузео бусију на самој ивици,
Чека у заседи изненадну појаву стиха.
Као искусан ловац зна да ухваћени
Или одстрељени стих,
Неће завршити у његовом лонцу
И томе се унапред радује,
Као да је угледао праву песму.

У међувремену чека да почне
Да се топи лањски снег.

9
***

Погледам фејс, звирнем,
Као некада кроз оно прозорче,
Што гледа на сокак.
Нема никога, само облаци.

Са једне старе фотке,
Први пољубац гледа ме право у брк.

10
***

Ту слику да заборавим не могу,
Тај први пољубац.
Много година требало ми је да схватим,
Зашто га зову први.
Схватио нисам.
11
***

Са животом би требало на време рашчистити,
Или ти или он.
Неки успеју да се са њим нагоде,
Неки направе поделу играчака,
Мени бомбице, теби крпице.
Шетају беспослени
И мисле да је то живот.
Благо њима.
А шта ја тражим поред реке?
12
ДОСКОК

Бога је измислио песник
Да не би људи помислили
Како сам са собом разговара.
Дакле,
Реч је о доскоку.
13
С ПРВИМ ПЕТЛОВИМА

Снове за гушу хватам,
Борба је жестока.
Са животом све измиче,
Измигољи се као риба
У дубинама нестане.
Да човек доживео није
Веровао не би,
С првим петловима
Сви снови се разбеже.
14
ПАМТИМ

Памтим када сам се заљубио
Сећам се каква сам будала био
И то ми је најдраже сећање.
Памтим и први пољубац,
Памтим и жалим за њим
Као за најрођенијим.
15
УРАДИТЕ ОВАКО

Целе ноћи сам смишљао
Шта да им кажем
А да се нико не наљути.
Њихове жеље јутрос сам остварио.
То је бар лако,
Урадите овако, ништа не боли,
Зажмурите и љубите кога хоћете,
И то колико хоћете.
Па поновите.
16
ПОПИЈТЕ НАИСКАП

Отворите прозорче,
Оно према сокачету,
Где живот шета, као паун.
Ако сте на њега љути,
Можете рећи, онако у себи,
Шета као онај голуб.
Удахните,
Зажмурите
И зароните.
Мица каже, У себе,
Драган каже, У живот,
Верка каже, У свакодневницу,
Можете рећи шта год вам је драго,
Али то што будете рекли,
Ништа вам не вреди.

Сачекајте да живот баци кључ,
Сипајте,
И ако хоћете да п(р)огледате,
Попијте наискап
И све наопако окрените.
17
ЗАНОСИ

Истина је илузија,
Као и живот,
Као љубав.

Бије у главу, као у тупан,
Па престане.
Па опет, дддддд!
Па престане, као ехо да слуша,
А слуша.
Па опет, дддддд!
Па престане, па опет,
Па престане, па опет, дддддд!
Таман помислиш, а оно, ддддд!
Никад да престане, ддддд!
Прође неко време, па ддддд!
Прође и неко дуже време и изнова ддддд!
Па, па, ддддд!

Kао да летим, а вучем се као пуж,
Само што немам рогове.

Илузија je гориво на коме човек опстаје.

Ходам поред Нишаве,
Мутна је.
Заноси.
Цмок, цмок, цмок!
***
Живот се не кука.
Пут се путује,
А живот се живи.
Можете и да га прокуњате.
Али то може и сваки пас.

***
Заносим се,
Али не бојим се пада.
Зна се да ћу пасти на земљу,
Апсолутно.
И то ће бити пред њене ноге.
Куд ћеш веће среће.
Друго…

18
ПРИЧА

Нови сан намакох на очи
Да бих нову причу смислио
Какву свет никада чуо није:
Живот је добра мисао
Која се прича,
Само пријатељима.

Али мисао је као пас луталица,
Никада сигуран ниси
Да ли ће те цапнути.

Прича о првом пољупцу лепша је,
Али опет побегла ми је.
19
БИЛО ЈЕ

Када је у питању први пољубац
Уопште се не сећам
Са које стране те вечери сунце падало је.
Сећам се, било је топло.
Веома.
20
О ТОМ ПРВОМ ПОЉУПЦУ КАДА ЈЕ РЕЧ

О том првом пољупцу када је реч,
Отворених уста,
Од старијих разне приче слушао сам,
Од тога да најслађи је
Па до тога да вам тог тренутка рубље само спада.

Када је то стварно требало да се деси
Били смо потпуно збуњени.

Можда би све лакше било да смо знали
На коју страну носеве да склонимо.
21
***

Кога сада да питам
Кад се човек изгубио.
Усправио се да не би био мајмун,
И сада база около као будала,
А ја,
О љубави сам хтео нешто.

22
ИСКРЕН ДА БУДЕМ

Искрен да будем
Имам проблем са првим пољупцем,
Из главе ми никако не излази.
23
ВРЕМЕ ЈЕ

Историја нашег народа почиње са првим пољупцем,
Никаква тајна то није.
Сви знају,
Али једни ћуте,
А други искривљују историју.
Кажу да смо однекуд дошли.

Време је да идемо,
Са будалама је одувек било тешко.
24
***

Не знам шта ћу са собом
Пребирем по књигама.
Изгледа да се тајна о првом пољупцу крије од мене
У некој другој прашини!
Почећу да сањам из почетка.
25
БИО САМ

Независно од њиховог уметничког доживљаја,
Да су људи запамтили шта им се десило
Током првог пољупца
Не би га више понављали.

Срећом, људи су кратког памћења,
(Све сами понављачи,)
А и они који нису,
Направе се луди, па га скрате,
Само да би својим миљеницама угодили.

Што се женског памћења тиче,
У овом тренутку вам о томе не могу ништа рећи.
Био сам пизда, а нисам био женско!

26
МЕД

Нешто ми ових дана не иде.
Али, ако ово није то,
Онда поезија и љубав више нису за богове.

Мој први пољубац нестаје иза ћошка,
Кроз прозорче теглим криву шију,
Осећам како ми овлаш преко усана прелази.
Мед.
Облизујем се.
27
ПУЗАВЦИ

Када после много времена живот постигне радну
температуру
И избаци крвави кључ,
Само ће песник поверовати
Да је реч о првом пољупцу.
Остали људи ће радити своје свакодневне послове,
Ићи ће за воловима…

Пузећи уз боранију нико није стигао до Месеца,
Само до српа.

Пузећи се може стићи само до нечијих папуча.

Ако су рај заузели наши непријатељи,
Онда ми тамо немамо шта да тражимо.
Нама ионако на крају следује земља.

28
ПЕЧЕ

Први пољубац,
Враголан из успомене,
Често се појављује,
Подсећа ме на крај.
Доскора нисам знао
Како пече.
Не прође вече,
Пече.

29
ПОД ЧАРШАВОМ

Под чаршавом испаравамо се
Не пуштајући гласе
Дубоко дишемо
У страху
Да пред собом не откријемо
Лепоту као грех.
30
АМАНЕТ

Остављам вам у аманет први пољубац,
Ви ћете већ знати
Шта с њим да чините.

Сељаци србијански организујте молитву и бдење
Песник из мрца да се роди и за његово успење.
Погледима да вас стреља
Мудрим стиховима да вас гађа,
Отаџбина да се брани
Песник стално да се рађа
Нејач песмом да се храни,
Да не посрне и не полегне,
Први пољубац да досегне.
31
ЕПИЛОГ

Први пољубац сам п(р)очистио.
Да ли ће до краја остати
Нешто од првобитне идеје?
Чехов je био немилосрдан
А ја сам постао гори,
Не бацим почетак и крај,
Oд средине сам почео.
Као да вадим
Унутрашње органе!
И то виталне.
Дошао сам до срца.
Када је текст почео да зјапи,
Чујем га како вапи,
И кука, где је онај Че,
Да ми бар неки ред спасе,
Па, бар неко слово!
Јутрос се у мени он успавао,
Био сам оран за сечу кнезова!
Да ли ведрији дан да сачекам!
Али то се не може без пољупца.
Не знам, не знам!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *